647
Correspondence to:
Zoran GAJIĆ Trg neznanog junaka 2 21000 Novi Sad Srbija
Филицид мајке с покушајем самоубиства
Гордана Мишић-Павков1, Зоран Гајић1, Борис Голубовић1, Ксенија Божић2 1Институт за психијатрију, Клинички центар Војводине, Нови Сад, Србија; 2Институт за неурологију, Клинички центар Војводине, Нови Сад, Србија
UVOD
Fi li cid je u osno vi ubi stvo de te ta ko je je po či nio ro di teq. U za vi sno sti od auto ra i uz ra sta ubi je nog de te ta, po mi wu se raz li či ti ter mi ni ko ji de fi ni šu ovaj akt. Na ši auto ri ubi stvo de te ta od stra ne ro đe ne maj ke za vre me po ro đa ja ili ubr zo na kon we ga ter min de fi ni šu kao in fan ti cid, tj. če do mor stvo [1, 2, 3]. Go vo re ći o fi li ci du, Re znik (Re snick) [4] raz li ku je dva pod ti pa: filiciduužemsmislureči(ubistvode te ta od stra ne we go vog ro di te qa) i neo na ti cid (ubi stvo de te ta u pr va 24 ča sa po we go vom ro đe wu). In fan ti cid na ših auto ra i neo na ti cid Re zni ka su po se ban en ti tet, uglav nom uslo vqen pot pu no dru ga či jom mo ti va ci jom i pa to lo gi jom maj ke u od no su na fi li cid [4, 5]. Naj ve ći ri zik od ubi stva de te ta od stra ne maj ke je u pr vih šest me se ci po we go vom ro đe wu, s ob zi rom na mo guć nost raz vo ja post par tal ne psi ho ze i post par tal ne de pre si je kod po ro di qe u ovom pe ri o du [4, 6, 7].
Naj ve ći do pri nos ra sve tqa va wu ovo ga pro ble ma je su ra do vi Re zni ka, ko ji da je i pr vu kla si fi ka ci ju ubi stva de ce za sno va nu na mo ti vu. Na osno vu te kla si fi ka ci je, motivmožebiti:altruistički,akutnapsi hotičnost,nežeqenodete,slučajaniosveta part ne ru [4]. Broj ne ka sni je kla si fi ka ci je ove vr ste za sno va ne su upra vo na na ved nojklasifikaciji[8,9].Burže(Bo ur get) i Gaw (Gag ne) [10] su is ta kli mul ti di men zi o nal ni aspekt ove kla si fi ka ci je i uka
za li na zna čaj nu ve zu iz me đu ne u ro tra smi ter ske ak tiv no sti, po seb no se ro to nin ske, i im pul siv no sti, kao i na zna čaj psi ho so ci jal nih fak to ra [11].
Ubi stvo de te ta pri po ro đa ju re gu li sa no je čla nom 116. Kri vič nog za ko na Re pu bli ke Srbije,kojiglasi:„Majkakojališiživota svo je de te za vre me po ro đa ja ili ne po sred no po sle po ro đa ja, dok kod we tra je po re me ćaj iza zvan po ro đa jem, ka zni će se za tvo rom od šest me se ci do pet go di na.” [12].
PRIKAZ BOLESNIKA
Tridesetjednogodišwaženajeprimqena na In sti tut za psi hi ja tri ju u No vom Sa du ra di is pi ti va wa i utvr đi va wa psi hič kog sta wa u vre me iz vr še wa kri vič nog de la ubi stva i spo sob no sti za da qe uče stvo va we u sud skom po stup ku. Le če na je psi hi ja trij ski na kon raz vo da, ka da je po ku ša la da iz vr ši sa mo u bi stvo tro va wem le ko vi ma. Ta da joj je di jag no sti ko va no re ak tiv no de pre siv no sta we. Na kon bol nič kog le če wanijeprihvatilapredloženoambulant no le če we i ni je uzi ma la pre pi sa ne le ko ve (an ti de pre si ve). Ni je kon zu mi ra la al ko hol, ni ti psi ho ak tiv ne sup stan ce.
Bo le sni ca je od ra sla u te škim uslo vi ma s ob zi rom na to da su joj oba ro di te qa, ko ja su umr la pre ovog ne mi log do ga đa ja, bi la bo le sna i ta ko đe psi hi ja trij ski le če na. Maj ka je go di na ma le če na od bi po lar nog afek tiv nog po re me ća ja, a otac od pa ra no id ne shi zo
KRATAK SADRŽAJ
Uvod Fi li cid je ubi stvo de te ta od stra ne ro di te qa. U ra du se raz ma tra in ter ak ci ja stre sa i po sto
jećapsihopatologijamajkekojajedoveladoubistvadeteta.
Pri kaz bo le sni kaIspitanicajenakonprolongiranogkonfliktasabivšimsuprugom,ocemwenog jedinogdeteta,iakutizacijekonfliktapočinilafilicid.Dvegodinepreovogdogađaja,nakonraz vodaodsupruga,pokušalajedaizvršisamoubistvo,tejebolničkilečena.Tadajojjedijagnostiko vandepresivniporemećaj,kojinakonhospitalizacijenijelečila.Nakonpočiwenogfilicidanad trogodišwomćerkom,kojojjenožemprerezalavrat,pokušalajesamoubistvonaistinačin.Daqim ispitivawemustanovqenisuakutnipsihotičniporemećaj,depresivniporemećajihistrionični poremećajličnosti.Oviporemećajiuinterakcijisastresomsamiposebinedajuobjašweweneo bičnepsihopatološkemotivacioneanalizeubistvadeteta.
Za kqu čakUbistvodetetajenasilniakt,kojijenajčešćemultifaktorskiuosnovi.Histrionični poremećajličnostikodmajkenemožedaobjasniaktubistvadeteta.Samointeraktivnaidinamič kaprocenapsihijatrijskogporemećajatokomwegovogdugograzvojaiwegovasposobnostdaomogu ćiekspresijudrugihpsihijatrijskihporemećaja,posebnodisocijativnihstawa,kaoivažnostpro longiranogiakutizovanogstresaiwihovaukupnasubjektivnaznačajnostzapojedinca,moguboqe daobjasnementalnostawemajkeutrenutkuubistvadeteta.
Kquč ne re či: filicid;samoubistvo;psihijatrijskiporemećaj
Srp Arh Celok Lek. 2010 Sep-Oct;138(9-10):647-650 DOI: 10.2298/SARH1010647M
648
doi: 10.2298/SARH1010647M
Мишић-Павков Г. и сар. Филицид мајке с покушајем самоубиства
fre ni je. On je iz vr šio sa mo u bi stvo ve ša wem. Ro di te qi su je za ne ma ri va li, a če sto i fi zič ki zlo sta vqa li. I po red sve ga, re dov no je za vr ši la sred wu ško lu i za po sli la se. Pr vi put se uda la sa 23 go di ne i u tom bra ku je, po sle vi še go di šweg le če wa od ste ri li te ta, ro di la ćer ku. Bi la je emo tiv no ve za na za su pru ga, ali je pod ne la zah tev za raz vod bra ka jer ju je su prug va rao sadrugimženama,biojezavisnikodalkoholaičesto ju je fi zič ki zlo sta vqao. Po sle raz vo da bra ka, de te je do de qe no woj na sta ra we. Na kon dve go di ne uda la se podrugiput,začovekakojijebioizuzetnopažqiv pre ma woj i we noj ćer ki. Me đu tim, kon flikt ni od nos iz me đu is pi ta ni ce i we nog pr vog su pru ga, oca de te ta, na sta vio se i na kon raz vo da. U osno vi ovih su ko ba bi la je „bor ba oko de te ta”. Sud je de te do de lio maj ci na sta ra we, a otac je imao pra vo da ga vi đa vi ken dom. Bo le sni ca je bi la iz ra zi to emo tiv no ve za na za de te i ade kvat no oba vqa la ulo gu maj ke. I otac je bio brižanpremadetetu,alisedogađalodanevratide te u tač no do go vo re no vre me, što je bo le sni cu sva ki put ve o ma uz ne mi ri va lo. De ša va lo se da us pa ni če no ode u po li ci ju i pri ja vi slu čaj.
Kri vič no de lo ubi stva svo je tro go di šwe ćer ke is pi ta ni ca je iz vr ši la na dan ka da je ćer ka tre ba lo da ode kod oca na vi kend. Na vo di da je stal no bi la u stra hu da joj biv ši su prug ne će vra ti ti de te. De voj či ca je ne ra do od la zi la kod oca i sva ki put bi od la ga la čas po la ska. To ga da na, ka da je otac do šao po de te, do go dio se ver bal ni su kob iz me đu we ga i is pi ta ni ce. De voj či ca se igra la u dvo ri štu i ni je se spre ma la da po đe s ocem, pa je on oti šao za pre tiv ši da će „stvar pri ja vi ti po li ci ji”. Na kon ovog kon flik ta is pi ta ni ca je ubi la svo je de te ta ko što mu je pre rezalavratnožem,azatimpokušaladaisebiučini to isto. U be sve snom sta wu za te kao ju je ta da šwi su prug vra tiv ši se ku ći s po sla. Na kon hi rur škog le če wa is pi ta ni ca je upu će na u psi hi ja trij sku usta no vu. U od no su na kri vič no de lo, kod is pi ta ni ce je po sto ja la pot pu na am ne zi ja di so ci ja tiv nog po re kla, a ne mo guć nost se ća wa od no si la se se lek tiv no i par ci jal no na sa mo de lo ubi stva i po ku ša ja sa mo u bi stva ko ji je usle dio ne po sred no na kon de lik ta.
To kom psi hi ja trij skog is pi ti va wa u pr vih ne ko li ko da na do mi ni ra la je kli nič ka sli ka akut nog psi ho tič nog po re me ća ja bez shi zo fre nih simp to ma pre ma
ICD-10[13].Sumanuteidejesu,posvomsadržaju,bile
od ide ja od no sa do ja sno pro fi li sa nih pa ra no id nih sadržaja.Halucinacijesubilepromenqiveposadr žaju,anajčešćesusejavqalevidnehalucinacijeuve zi sa ćer kom (bo le sni ca je opi si va la da vi di „svo ju de voj či cu”), a ne ret ko je ču la i wen glas i „raz go va ra laswom”.Sadržajvidnihhalucinacijapovremeno je do bi jao bi za ran ka rak ter (vi di se be i fa lus svo ga oca po red sop stve ne gla ve). In ten zi tet čul nih ob ma na bio je pro men qiv. Kod is pi ta ni ce je bi la upa dqi va afek tiv na ne sta bil nost, a afek tiv no sta we je bi lo od de pre siv nog afek ta do sta wa ek sta ze. Na gla še ni de pre siv ni afekt je pro bi jao u tre nu ci ma ka da bi is pi ta ni ca uspe va la da osve sti de likt, od no sno gu bi
tak de te ta. U ovim si tu a ci ja ma pret po sta vqa mo da je do šlo do sla bqe wa po ti ski va wa, kao me ha ni zma od bra ne, i osve šći va wa o gu bit ku de te ta. We no po na ša we bi lo je upa dqi vo re gre siv no i aprag ma tič no i nijemogladasesnađeuuobičajenimživotnimsitu a ci ja ma (npr. da bez za dr ške i do dat nog ob ja šwe wa oba vi jed no stav ne na lo ge). Iz u zet no ret ko je za pa da la u sta wa psi ho mo tor ne agi ta ci je, uglav nom uz ne mi re na vi zu el nim ha lu ci na ci ja ma.
Na kon me sec da na pot pu no su se po vu kli psi ho tič ni simp to mi; is pi ta ni ca je bi la de pre siv na, ali ne dopsihotičnognivoa.Depresivnisadržajisubili ve za ni za gu bi tak ćer ke i go vo ri la je „da bez we ne mo žedaživi”,pričemujeplakalaivrloteškosesmi rivala.Hranuskoroidanijeuzimala(jelajeiskqu či vo hleb i pi la vo du). Van ovih sta wa bi la je mir na, a vre me pro vo di la pa siv no u svo joj so bi, ne za in te re so va na za zbi va wa u svo joj oko li ni i kon tak te s osta lim bo le sni ci ma. Opi sa no de pre siv no sta we je, pre ma ICD-10[13],procewenokao„produženadepresiv
na re ak ci ja”. Po red de pre siv no sti, utvr đe no je i re gre siv no po na ša we, što je uka za lo na to da je ovo traj ni obra zac u okvi ru hi stri o nič nog po re me ća ja lič no sti. Am ne zi ja za de likt je i da qe bi la za stu pqe na, a de pre siv no re a go va we se ja vqa lo kao emo ci o nal ni od go vor na sa zna we da je po či ni la fi li cid.
Psi ho lo ško is pi ti va we je oba vqe no u dva na vra ta u raz ma ku od me sec da na. U oba is pi ti va wa we ne in te lek tu al ne spo sob no sti su bi le na do woj gra ni ci pro se ka, s ja snim po ka za te qi ma sma we wa in te lek tu al nog funkcionisawausledometawapažweikoncentra cijeaktuelnimpsihotičnimdoživqajimapriprvom pre gle du, a re gre si jom di so ci ja tiv ne ge ne ze, od no sno de pre siv no šću pri dru gom is pi ti va wu.
DISKUSIJA
649
http://srpskiarhiv.sld.org.rs
Srp Arh Celok Lek. 2010;138(9-10):649-650
funk ci o nal no i so ci jal no ade kvat no po na ša do tre nut ka iz vr še wa fi li ci da.
De pre siv ni po re me ćaj s po ku ša jem sa mo u bi stva di jag no sti ko van je kod is pi ta ni ce dve go di ne pre iz vr še wa de lik ta, a s ob zi rom na to da ni je ade kvat no le če na, od no sno da je sa mo i ni ci ja tiv no pre ki nu la le če we, po sto ji mo guć nost da su de pre siv ni simp to mi bi li za stu pqe ni i pre de lik ta. U pri log ovoj hi po te zi go vo ri si tu a ci ja pro tra hi ra nog kon flik ta s ocem de te ta, ko ja je kod is pi ta ni ce stvo ri la ank si o znost i po vre me ne na pa de in ten ziv nog stra ha od gu bit ka de te ta.
Ve zu iz me đu psi hi ja trij skih po re me ća ja i fi li ci da is ti če Re znik [4], na la ze ći da je 75% ro di te qa ko ji su po či ni li ubi stvo svo je de ce ima lo psi hi ja trij ske po re me ća je. Ka da go vo ri o pred vi đa wu i spre ča va wu fi li ci da, sma tra da fo kus psi hi ja ta ra tre ba da bu de na sklo no sti ka sa mo u bi stvu i de pre siv no sti vi še ne go na ubi lač kim pret wa ma.
UsvomistraživawuMarlo(Mar le au) i sa rad ni ci[18]navodedasenajvećibrojfilicidamožesvr statiugrupuproduženihsamoubistavailialtrui stič kih de la, te da se kod od re đe nog bro ja maj ki ot kri va grub po re me ćaj lič no sti sa po ja vom su per po ni ra ne de pre siv no sti u vre me ubi stva de te ta [19, 20, 21]. BuržeiBredford(Brad ford) [9] is ti ču da ho mi cid noponašaweroditeqamožebitipovezanosjedno stavnimpsihijatrijskimporemećajima,amožebiti shvaćenoikaoproduženosamoubistvo,pogotovokod velikogdepresivnogporemećaja.Buržeisaradnici [19] i Putkononen (Putkononen) i saradnici [22] na glašavajuznačajafektivnihporemećaja,kaovažnedi jag no stič ke ka te go ri je, i su i cid nu pred i sto ri ju maj ke,alikaovodećifaktorističuizloženostsubjek ta psi ho so ci jal nom stre su.
U vre me pri je ma na bol nič ko le če we kod is pi ta ni ce je di jag no sti ko va na akut na psi ho tič na re ak ci ja, ko ja po ka zu je di rekt nu ve zu sa stre snom si tu a ci jom. Međutim,postojedvasnažnastresorakojasumogla iza zva ti psi ho tič ni po re me ćaj: kon flikt sa biv šim su pru gom pra ćen stra hom od gu bit ka de te ta i sam de likt, od no sno sa zna we da je po či ni la fi li cid. U pr vom slu ča ju de likt ima svo je upo ri šte u psi ho zi i odražavaprvupsihotičnupojavu.Mnogaistraživa wa iz ove obla sti uka zu ju na ve zu iz me đu psi ho tič nog po re me ća ja maj ke u vre me ubi stva de te ta i aktuelnog konflikta i altruističke motivacije, po seb no ka da jedeliktudružensaktomsamoubistva.Kunst(Kunst) [23] na vo di da se u mno gim slu ča je vi ma fi li cid ja vqa u okvi ru pr ve po ja ve psi ho tič nog po na ša wa, te da je tadapsihozačestoudruženasadrugimpsihijatrij skim po re me ća ji ma, kao što su de pre siv ni i po re me ćaj lič no sti i za vi snost od psi ho ak tiv nih sup stan ci. Go vo re ći o psi ho tič nim maj ka ma ko je ubi ja ju de cu, on raz li ku je dve ka te go ri je: or ga ni zo va ne i neo r ga ni zo va ne psi ho tič ne maj ke. Na su prot neo r ga ni zo va nim, s ja snom shi zo fre nom pa to lo gi jom, kod or ga ni zo va nih psi ho tič nih maj ki ego je pre de lik ta in te gri san, ali po sta je pri vre me no te ško seg men ti ran. U
ovom kon tek stu po jam ka ta ti mič ke kri ze, ko ju je opi sao Ver tam (Wert ham) još 1937. go di ne, ili Kreč me ro ve (Kretschmer) re ak ci je „krat kog spo ja” (1934) mo žepomoćirasvetqavawusamogaktafilicida.Kata ti mič ka kri za je kli nič ko sta we to kom ko jeg po sto ji jak, u osno vi emo ci o nal no na bi jen kon flikt ko ji po tičeodnesvesnogstraha,žeqailiambivalentnebor be, što da je pro me nu na či na mi šqe wa oso be. Afek tiv ni im puls di rekt no pre ra sta u na sil nu ak ci ju ka da do đe do opi sa nog sta wa [24].
Pre ma na ve de noj ana li zi psi ho pa to lo ških zbi va wa, im puls za iz vr še we fi li ci da po ti cao bi iz psi ho tič nog po re me ća ja ko ji na sta je na glo, ne po sred no na kon kon flik ta s ocem de te ta, i „omo gu ća va” bru ta lan, ma da brz, na čin iz vr še wa, a isto ve tan me ha ni zam po ku ša ja sa mo u bi stva sa mo kla wem bi bio, pre ma ovoj op ci ji, po sle di ca i da qe za stu pqe nog im pul sa u ne sma we nom obi mu i uka zi vao bi na ma li vre men ski raz mak iz me đu oba ak ta i iz o sta nak sa gle da va wa pr vog či na, fi li ci da. Dru gi mo guć sce na rio je da je akut na psi ho tič na re ak ci ja na stu pi la na kon sa zna wa da je po či ni la fi li cid i za pra vo pred sta vqa re ak ci ju na gu bi tak de te ta. U tom slu ča ju, is kqu či va wem psi hotičnogstawauvremedeliktamožeserazmatratida jesamfilicidpočiwenpoddejstvomsnažnogafek ta stra ha od gu bit ka de te ta. Na ve de ni afekt uzro ko van kon flik tom mo gao je da pre ci pi ti ra di so ci ja tiv no sta we de per so na li za ci je–de re a li za ci je u vre mečiwewadelikta.Međutim,nemožeseiskquči ti ni mo guć nost da se ovo ubi stvo s po ku ša jem sa mo ubistvaposmatrakaoproduženosamoubistvouzmo guć nost da je de pre siv ni po re me ćaj, di jag no sti ko van nekolikogodinaranije,udruženspokušajemsamou bi stva, per zi sti rao sve vre me, s ob zi rom na to da ni je ade kvat no le čen.
Iz bor na či na iz vr še wa fi li ci da, bez ob zi ra na genezumotivacije,ukazujenasnažanimpulszaizvr šewem(snažneagresivnepoticajeusmerenekadete tu). Akt iz ve den na ovaj na čin se iz vo di prak tič no u trenutku,asamizbororužjanemajasnoracionalno ob ja šwe we ne go je u skla du s osnov nim im pul som o br zom iz vr še wu fi li ci da, po što je maj ka pret hod no radilaukuhiwi,spremajućijelo.Pritomjeoružje (nož)bilolakoibrzodostupno.
U pri ka za nom slu ča ju po re me ćaj lič no sti sa sklo no šću ka di so ci ja tiv nim fe no me ni ma i po sto ja we pro tra ho va nog i akut nog stre sa ne po sred no pred iz vr še we de lik ta zna čaj ni su fak to ri raz u me va wa ho mi cid nog i su i cid nog po na ša wa, bi lo u smi slu mo guć no sti psi ho tič ne de kom pen za ci je u vre me či we wa kri vič nog de la, ili hi stri o nič ne di so ci ja ci je. Za pra vo, ovi me ha ni zmi su je di ni ko ji mo gu da ob ja sne im pul siv nost i bru tal nost sa mog či na.
650
doi: doi: 10.2298/SARH1010647M
Мишић-Павков Г. и сар. Филицид мајке с покушајем самоубиства
psi hi ja trij skog po re me ća ja to kom we go vog du gog raz vo ja i we go vog po ten ci ja la za lak še is po qa va we dru gih psi hi ja trij skih po re me ća ja, po seb no di so ci ja tiv nih sta wa, kao i zna čaj pro lon gi ra nog i akut nog stre saiwegovogsubjektivnogznačewazaosobu,možebli žerasvetlitipsihičkostawemajkeuvremeubistva de te ta. Di jag no za akut nog pro la znog psi hi ja trij skog po re me ća ja (F23) u ovom kon tek stu je kraj we pro ble ma tič na u od no su na kva li fi ka ci ju mo ti va fi li ci
da.Zapravo,ovavrstapsihotičnereakcijemožeda bu de po kre nu ta stre som ne po sred no pred akt na si qa i da sam čin fi li ci da pri pa da psi ho tič noj epi zo di.Sdrugestrane,ovajpsihotičniporemećajmože na sta ti na knad no, kao re ak ci ja na fi li cid, od no sno gu bi tak de te ta. U ovom slu ča ju is pi ta ni ca je pro ce we na ne u ra čun qi vom za ubi stvo de te ta, a zbog de pre siv nih smet wi i pro ce we nog vi so kog su i cid nog ri zi ka upu će na je na psi hi ja trij sko le če we.
ЛИТЕРАТУРА
1. Milovanović M. Sudska medicina. Beograd – Zagreb: Medicinska knjiga; 1990.
2. Tasić M. Sudska medicina. Novi Sad: Zmaj; 2007.
3. Dunjić D, Veljković S, Perović Lj. Filicid. Srp Arh Celok Lek. 1989; 117(11-12):751-7.
4. Resnick PJ. Child murder by parents: a psychiatric review of filicide. Am J Psychiatry. 1969; 126:325-34.
5. Pejaković S. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greška pred društvom i sudom. Beograd: Naučna knjiga; 1991.
6. Mugavin ME. A meta-synthesis of filicide classification systems: psychosocial and psychodynamic issues in women who kill their children. J Foren Nurs. 2005; 1:65-72.
7. Krisher KM, Stone HM, Sevecke K, Steinmeyer ME. Motives for maternal filicide: Results from a study with female forensic patients. Int J Law Psychiatry. 2007; 30:191-200.
8. Scott PD. Parents who kill their children. Med Sci Law. 1973; 13:120-6.
9. Bourget D, Bradford JM. Homicidal parents. Can J Psychiatry. 1990; 35:233-8.
10. Bourget D, Gagne P. Maternal filicide in Quebec. J Am Acad Psychiatry Law. 2002; 30:345-51.
11. Friedman SH, Horwitz SM, Resnick PJ. Child murder by mothers: a critical analysis of the current state of knowledge and a research agenda. Am J Psychiatry. 2005; 162:1578-87.
12. Lazarević Lj. Komentar Krivičnig zakona Republike Srbije. Beograd: Savremena administracija; 2006.
13. World Health Organisation. The ICD-10 Classification of Mental and Behavioural Disorders. Geneva: WHO; 1992.
14. Haapasalo J, Petaja S. Mothers who killed or attemped to kill their
child: life circumstances, childhood abuse, and types of killing. Violence Vict. 1999; 14:219-39.
15. D’Orban PT. Women who kill their children. Br J Psychiatry. 1979; 134:560-71.
16. Spiegel D, Cardena E. Disintegrated experience: the dissociative disorders revisited. J Abnorm Psychol. 1991; 100:366-78. 17. Friedman SH, Hrouda DR, Holden CE, Noffsinger SG, Resnick PJ.
Filicide – suicide: common factors in parents who kill their children and themselves. J Am Acad Psychiatry Law. 2005; 33:496-504. 18. Marleau JD, Roy R, Laporte L, Webanck T, Poulin B. Infanticide committed by the mother. Can J Psychiatry. 1995; 40:142-9. 19. Bourget D, Grace J, Whitehurst L. A review of maternal and paternal
filicide. J Am Acad Psychiatry Law. 2007; 35:74-82.
20. Byard RW, Knight D, James RA, Gilbert J. Murder-suicides involving children: a 29-year study. Am J Forensic Med Pathol. 1999; 20(4):323-7.
21. Logan J, Hill HA, Black ML, Crosby AE, Karch DL, Barnes JD, et al. Characteristics of perpetrators in homicide-followed-by-suicide incidents: National Violent Death Reporting System – 17 US States, 2003-2005. Am J Epidemiol. 2008; 168:1056-64.
22. Putkononen H, Weizmann-Henelius G, Lindberg N, Eronen M, Häkkänen H. Differences between homicide and filicide offenders; results of a nationwide register-base case-control study. BMC Psychiatry. 2009; 9:27.
23. Kunst JL. Fraught with the utmost danger: the object relations of mothers who kill their children. Bull Menninger Clin. 2002; 66:19-38.
24. Schlesinger LB. Familicide, depression, and catathymic crisis. J Forensic Sci. 2000; 45:200-3.
SUMMARY
Introduction Filicide is the killing of a son or daughter by a parent. The paper examines interaction between stress and maternal psychopathology that led to the killing.
Case Outline After prolonged conflict with her ex-husband and father of her only child, the respondent committed filicide. Two years before committing filicide, after she had divorced the father of the child, the respondent attempted suicide and had to be hospitalized. On that occasion, she was diagnosed with depressive disorder, which was not treated after hospi-talization. Having killed her daughter by cutting her throat, she tried to commit suicide in the same manner, by slitting her throat. During further observation, the respondent was found to suffer from acute psychotic disorder, depressive disorder and
histrionic personality disorder. These disorders in interaction with stress do not provide us with an explanation for an unusual and psychopathological motivation analysis of killing the child.
Conclusion Filicide is a violent act, most frequently multifac-torial in its nature. Histrionic personality disorder in mother cannot explain the filicide act. Only interactive and dynamic evaluation of this psychiatric disorder in its longitudinal, devel-opment aspects and its potentiality to enable the expression of some other psychiatric disorders, especially dissociative states, as well as the importance of prolonged and acute stress and its subjective importance for the individual can shed some more light on the mental state of the mother at the time of filicide.
Keywords: filicide; suicide attempt; psychiatric disorder
Mother’s Filicide with Suicide Attempt
Gordana Mišić-Pavkov1, Zoran Gajić1, Boris Golubović1, Ksenija Božić2 1Institute of Psychiatry, Clinical Centre of Vojvodina, Novi Sad, Serbia; 2Institute of Neurology, Clinical Centre of Vojvodina, Novi Sad, Serbia
