UDK: 314.117(497.11):336.2(091)"12"
DOI:10.2298/ZRVI0946149B
MILO[ BLAGOJEVI] (SANU, Beograd)
O JEDNAKIM OBAVEZAMA STANOVNI[TVA
U HRISOVUQAMA MANASTIRA SV. GEORGIJA
KOD SKOPQA
U Hrisovuqama bugarskog cara Konstantina Tiha i kraqa Milutina, koje su izdate manastiru Sv. Georgija kod Skopqa, pomiwe se veliki broj jed-nakih naziva, gr~kih i slovenskih, za obaveze pot~iwenog stanovni{tva, za sudske kazne i krivi~na dela, pa je prisustvo istih slovenskih termina treba-lo objasniti, {to je i u~iweno u ovom radu.
Kqu~ne re~i: uprava, sudstvo, desetak, carina, udava, priselica
Manastir Sv. Georgija Gorga kod Skopqa dobio je veliki broj poveqa i hrisovuqa, tokom sredweg veka, od kojih je sa~uvana jedna kratka poveqa Vuka Brankovi}a i dva velika prepisa starijih hrisovuqa sa bogatom sadr`inom.1
Jednu hrisovuqu sa~uvanu u prepisu izdao je bugarski car Konstantin Tih Asen oko 1258. ili 1265. godine, dok je drugu izdao kraq Milutin 1299/1300. godine.2Obe isprave objavqene su nekoliko puta i na vi{e mesta, a wihova
bogata sadr`ina privukla je pa`wu mnogih istra`iva~a, pa su prou~avane s razli~itih aspekata, {to nas osloba|a specijalnih istra`ivawa. I u jednoj i u drugoj ispravi saop{ten je kratak istorijat wihovog nastanka, iz kojeg se saznaje da je prvi ktitor ili osniva~ manastira bio œsveti Roman carŒ, mo`da Roman ÇÇÇ Argir (1028–1034). Od tog vremena pa kroz ceo jedanaesti, dvanaesti
1Hrisovuqe cara Konstantina Tiha i kraqa Milutina, kao i poveqa Vuka Brankovi}a, objavqene su nekoliko puta u Bugarskoj i Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Na sva starija izdawa tekstova, kao i na celokupnu problematiku koja se odnosi na sadr`inu pomenutih isprava upo-zorili su:V. Mo{in,L. SlavevaiK. Ilievska, pod zajedni~kim naslovom: Gramotite na mana-stiriot Sv. Georgi-Gorgo Skopski, Spomenici za srednovekovnata i ponovata istorija na Make-donija, tom Ç, Skopje 1975, 97–241 (daqe: SpomeniciI). U okviru ovog velikog odeqka posebno su objavqeni tekstovi slede}ih isprava i sa slede}im naslovima:I.Gramota na car Konstantin Asen (s. 181–204);II.Gramota na kral Milutin (s. 205–238);III.Gramota na Vuk Brankovik
(s. 239–241).
i trinaesti vek, manastir Sv. Georgija kod Skopqa u`ivao je visoku za{titu vizantijskih i bugarskih careva, kao i srpskih velikih `upana i kraqeva.
Kada je bugarski car Konstantin Tih izdao svoju hrisovuqu, on je to u~i-nio na zahtev manastirskog arhimandrita Varlaama, koji je izneo: œhrisovuqe svetih i pravovernih careva koji su pre wega, bili i kraqeva (srpskih)Œ, pa se wihova imena navode po slede}em redosledu: œsveti Roman car, Diogen car, sve-ti Petar car, kir Nikifor car, svesve-ti kir Aleksije car, Kalojovan car, kir Ma-nojlo car, kir Teodor car, kir Isak car, sveti Simeon Nemawa, deda carstva mi, Vatac car (i) Kaliman carŒ.3Svaki od pomenutih vladara izdao je posebnu
hrisovuqu manastiru Sv. Georgija, kojom potvr|uje stare i dodequje nove po-vlastice i zemqoposede, pa je car Konstantin pro~itao sadr`inu ovih isprava i sve {to u wima pi{e jo{ je sna`nije utvrdio. Na sli~an na~in postupio je i kraq Milutin, ali je u wegovoj hrisovuqi redosled vizantijskih i bugarskih careva ne{to druga~iji. On pomiwe prvu petoricu, a izostavqa slede}a imena: cara Kalojovana, cara Manojla, cara Teodora i cara Isaka, ali zato donosi nova imena careva i kraqeva, pa pomiwe: Asena cara, Stefana Prvoven~anog kraqa, Konstantina cara, kraqa Uro{a prvog i cara Andronika ÇÇ Paleologa.4Kada se
uporede spiskovi vladara iz jedne i druge hrisovuqe, lako }e se uo~iti da je pomenuto desetak, vizantijskih careva, zatim bar ~etiri bugarska cara i ~etiri srpska vladara.5 Na osnovu navedenih ~iwenica slobodno se mo`e re}i da je
Skopqe sa {irom okolinom najdu`e bilo pod vizantijskom vla{}u i uticajem,
3U istoriografiji ne postoji saglasnost za identifikaciju gore navedenih careva. Na najva`nija razmimoila`ewa upozorio jeV. Mo{in(SpomeniciI, 184–185). œSveti Roman carŒ mogao bi biti, po svoj prilici, vizantijski car RomanIIIArgir (1028–1034) koji je i ktitor manastira Sv. Georgija kod Skopqa. Za œDiogena caraŒ s lako}om se mo`e konstatovati da je to RomanIVDiogen (1067–1071). Znatno ve}e kolebawe ispoqeno je prilikom utvr|ivawa ko je œsveti Petar carŒ. Moglo bi se uzeti kao logi~no da je to bugarski car Petar (927–969), sin cara Simeona, ali se ova konstatacija ne sla`e s ~vrstim hronolo{kim redosledom pobroja-nih vladara, pa se zbog toga pretpostavqa da bi to mogao biti Petar Odeqan, poznati vo|a ustanka, ili jo{ verovatnije Konstantin Bodin kojeg su ustanici proglasili za cara Bugara œpromeniv{i mu ime Konstantin u PetarŒ (Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije III, Beograd 1966, 180, 181).
œKir Nikifor carŒ koji se gore pomiwe je car Ni}iforIIIVotanijat (1078–1081), dok je œsveti kir Aleksije carŒ, svakako, AleksijeIKomnin (1081–1118). Odmah posle wega pomi-we se œKalojovan carŒ i œkir Manojlo carŒ, a to su car JovanIIKomnin (1118–1143) i car Ma-nojloIKomnin (1143–1180). Oko toga ko je œkir Teodor carŒ, mi{qewa su podeqena. Prema nekim tuma~ewima to je nikejski car TeodorILaskaris (1204–1222), dok drugi smatraju da je to vladar Epira despot Teodor koji se krunisao u Solunu za cara 1224. i vladao do 1230. godi-ne. œKir Isak carŒ je IsakIIAn|eo (1185–1195), a wegov savremenik u Srbiji je veliki `upan Nemawa, odnosno œsveti Simeon Nemawa deda carstva miŒ, kako ga pomiwe car Konstantin Tih. Posle Stefana Nemawe dolazi œVatac carŒ, ta~nije JovanIIIDuka Vatac (1222–1254) i na kraju œKaliman carŒ, odnosno bugarski car Koloman Asen (1241–1246).
4U hrisovuqi kraqa Milutina me|u ktitorima upisano je i ime œAsana caraŒ koji se ne pomiwe u hrisovuqi Konstantina Tiha. œAsan carŒ je JovanIIAsen (1218–1241), dok preo-stala ~etiri vladara ne zahtevaju posebno obja{wewe, a pomenuta su na slede}i na~in: œSte-fan Prvoven~ani kraq, Konstantin car, i roditeq kraqevstva mi kraq Uro{ prvi, i kir An-dronik car Paleolog drugiŒ. Jedino bi se za cara Konstantina trebalo dodati da je to car Konstantin Tih (1257–1277). O identifikaciji vladara vidi i: SpomeniciI, 210, 211.
ali se ne bi smeo zanemariti bugarski ili srpski uticaj, odnosno uticaj Slo-vena na celokupne dru{tvene odnose.
Uzimaju}i u obzir mnogobrojne odredbe s razli~itom sadr`inom u obe hrisovuqe, a imaju}i u vidu preplitawe pomenutih uticaja, potrebna je ve-lika opreznost kada bi se, sa osloncem na sadr`inu ovih isprava, osvetqa-vali dru{tveni i agrarni odnosi, organizacija dr`avne uprave i sudstva, vrsta kazni, sistem da`bina ili oporezivawa, u sredwovekovnoj Bugarskoj ili Srbiji. Koliko je neophodna opreznost, svedo~i jedna odredba koja se na-lazi pri kraju hrisovuqe kraqa Milutina. Srpski kraq saop{tava u poseb-nom odeqku, kako mu je manastirski arhimandrit Nikodim stavio na uvid: œzapisanija i hrisovuqe svetih i pravovernih careva i kraqeva goreupisa-nih i vide kraqevstvo mi da su wihova zapisanija i hrisovuqe o{te}ene od dugog vremena, da su od moqaca izgri`ene, da su izmewene i poderane, tako da se ne mogu pro~itatiŒ.6 Ukazav{i na o{te}enost manastirskih isprava,
kraq Milutin je formirao posebnu komisiju da se tim problemima pozaba-vi, a sa~iwavali su je studeni~ki iguman Sava, kraqev dvoranin Nikola Opare{a i kraqev œdijakŒ Dabi{a. Srpski kraq je jo{ posebno naredio Da-bi{i: œda svojom rukom prepi{e i prenese stare tekstove iz gr~kih i bugar-skih hrisovuqaŒ u kraqevu novu hrisovuqu.7 Po{tuju}i dobijena upustva,
komisija je savesno obavila povereni posao i œdijakŒ Dabi{a je prepisivao cele re~enice ili izraze iz hrisovuqe jednog ktitora, a zatim pojedine od-redbe iz isprave drugog ktitora, pa je sve to povezivao ve{to ili mawe spretno u posebnu celinu. Na taj na~in su nastale mnoge odredbe u hrisovu-qi kraqa Milutina, a mo`da i u ispravi cara Konstantina, pa su zbog toga u ovim dokumentima prisutni propisi kroz koje se manifestuje aktuelna pro-blematika, ali istovremeno i takve odredbe ~iju je sadr`inu trebalo sa~u-vati od zaborava. Preplitawe propisa vizantijskih i bugarskih careva sa propisima koji su prihvatqivi za kraqa Milutina, o~igledna je, pa se s raz-logom postavqa pitawe, {ta je u wima vizantijsko, bugarsko ili srpsko?
Neophodna opreznost prilikom analize podataka iz obe hrisovuqe ne iskqu~uje mogu}nost da se skrene pa`wa na one obaveze stanovni{tva koje su bile iste ili sli~ne kako u doba cara Konstantina Tiha tako i za vreme kra-qa Milutina, a verovatno i znatno ranije. Me|u jednakim da`binama, obave-zama ili nosiocima upravnih funkcija preovladjuju slovenski nazivi, ali ima i gr~kih termina, pa za ove posledwe ne treba ni dokazivati da su nasta-li u Vizantiji. Druga~iji je slu~aj sa slovenskim nazivima za koje bi se, olako, moglo uzeti da su nastali ili u Bugarskoj ili u Srbiji, a moglo bi se pretpostaviti i da su prevod nekog gr~kog termina. Iz slovenske grupe nazi-va treba uzeti u razmatrawe prvenstveno one termine, koji su nedovoqno osvetqeni ili za koje se u istoriografiji ukorenilo pogre{no obja{wewe, npr.: desetak, carina, priselica, mostnina, udava.
Svi su ovi nazivi prisutni u obe hrisovuqe, pa car Konstantin zabra-wuje predstavnicima vlasti da zalaze u sela manastira Sv. Georgija, a poseb-no da tamo ne ulazi: œni desetkare p'~elâni ni ñv~iŒ.8Ista odredba sa malim
izmenama uneta je i u hrisovuqu kraqa Milutina, pa se zabrawuje da me|u manastirske qude zalazi: œni desetkarâ p~eln¾, ni destka ñv~egaŒ.9Su{tina
prve i druge odredbe je ista. Zabrawuje se predstavnicima vlasti, odnosno œdesetkarimaŒ da od manastirskih qudi ubiru œdesetakŒ od ko{nica ili p~ela i desetak od ovaca. Sada se ve} mo`e re}i da je citirana odredba o œdesetkuŒ u Milutinovoj hrisovuqi preuzeta iz hrisovuqe cara Konstanti-na, {to ne zna~i da takva obaveza nije postojala u Vizantiji, ili Srbiji. U istoriografiji je dobro poznato da se œdesetinaŒ davala u mnogim krajevima Balkanskog poluostrva pod vizantijskom vla{}u, pa povodom toga G. Ostro-gorski ka`e: œDesetina od sviwa, ovaca i p~ela sre}e se u vi{e praktika, kao i u drugim poveqamaŒ.10 On jo{ dodaje kako su pomenute da`bine po
œsvom prvobitnom smislu predstavqale naturalna davawaŒ, ali su se vreme-nom œpretvorile u stalna nov~ana pla}awaŒ. Pouzdano je jo{ utvr|eno kako se œdesetakŒ ubirao i u pojedinim, oblastima sredwovekovne srpske dr`ave, a konkretno du` Primorja, na podru~ju Kotora, u Zeti, na Kosovu, severnim krajevima dana{we Albanije i Makedonije.11
U Srbiji se œdesetakŒ od ko{nica ili meda prvi put pomiwe u jednoj poveqi koju je izdao kraq Vladislav (1234–1243). Srpski kraq je ovom is-pravom, na osnovu izjave uglednih svedoka, rekonstruisao sadr`inu ili œpo-novioŒ izgubqenu staru œhrisovuquŒ Stefana Nemawe, kojom se poklawaju sela i daju povlastice crkvi Sv. Bogovodice na Bistrici, desnoj pritoci Li-ma.12Srpski veliki `upan Nemawa poklonio je pomenutoj crkvi tri ili
~eti-ri sela, tokom druge polovine XII veka. Darovana naseqa sa~iwavala su sa-stavni deo ba{tinskih ili naslednih zemqoposeda Stefana Nemawe i wego-vih roditeqa, a nalazila su se u Polimqu, odnosno u jezgru mati~nih srpskih zemaqa. Na ovoj teritoriji preovla|ivale su radne obaveze pot~iwenih ze-mqoradnika, dok su da`bine u naturi bile od maweg zna~aja.13Za jednu od
ova-kvih da`bina izri~ito se nare|uje seqacima da daju: œdesetu ko{nicu i kada
8Spomenici I, 201, 202.
9SpomeniciI, 257. U hrisovuqi kraqa Milutina izvr{ena je intervencija na taj na-~in, {to je umesto œdesetkara ov~ijegŒ uveden jasniji pojam, osloba|awe od œdesetka ov~ijegŒ.
10G. Ostrogorski, Vizantièskie piscováe knigi,Byzantinoslavica9 (1948) 297 (= Sa-brana dela, kw.I, Beograd 1969, 108).
11Posebno o tome:M. Blagojevi}, Zemqoradni~ki zakon, sredwovekovni rukopis, Beo-grad 2007, 238–266.
12Poveqa kraqa Vladislava izdata je na nekoliko mesta: Q. Stojanovi}, Spomenik SKAIII(1890) 6, 7 (daqe: SpomenikIII);S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dr`ava sredweg veka, Beograd 1912, 589–592;A. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava, Beograd 1924, 27–31.
se uzima desetak od ko{nica da se u obol ~ita i presed i rojŒ.14 Na osnovu
obaveze da se uzima œdesetak od ko{nicaŒ u mati~nim srpskim zemqama, to-kom XIIi po~etkom XIIIveka, ne bi se smeo iskqu~iti vizantijski uticaj na pomenutu vrstu da`bine, pogotovo {to je on vidqiv kroz prisustvo œobolaŒ (oboloj), stare gr~ke mere za male te`ine i vizantijske monete.15Znatno je
te-`e utvrditi kako je taj uticaj prodro duboko u unutra{wost Srbije. Davawe œdesetkaŒ u ju`noslovenskim krajevima pod vizantijskom vla-{}u mo`e se s razlogom pomeriti u XIvek. Na davawe, odnosno osloba|awe od desetine na sve doma}e `ivotiwe upozorava ohridski arhiepiskop Teo-filakt, krajem XI ili po~etkom XII veka.16 O tome su sa~uvana i posredna
obave{tewa u hrisovuqi kraqa Milutina, a kakvih nema u hrisovuqi cara Konstantina Tiha. U posebnom i op{irnom odeqku kraqeve hrisovuqe saop-{tena su zanimqiva obave{tewa za selo Re~ice u Pologu. Ovo su naseqe po-klawali manastiru Sv. Georgija kod Skopqa, najpre, car Roman IIIArgir, a zatim i car AleksijeIKomnin. Kasnije su ovaj dar manastiru potvrdili car ManojloIKomnin, a potom i bugarski car IvanIIAsen.17Ovde treba
podse-titi kako su prva tri cara vladala tokomXIi XIIveka, pa su i osnovne oba-veze me{tana sela Re~ice, po svoj prilici, poticala iz tog perioda. Pome-nuti carevi oslobodili su stanovnike Re~ica: œñtâ vsïhâ rabotâ carâsk¾hâ i ñtâ vsïhâ podankâ malihâ i velik¾hâŒ,18 pa je onda i kraq Milutin
na-redio da nemaju: œni desetka p~elna, ni ñv~ega, ni `itnoga, ni vinnogaŒ.19
Imaju}i u vidu osloba|awe od navedenih da`bina, mo`emo slobodno re}i kako je obaveza davawa raznih desetaka bila dobro poznata u Vizantiji ve} u XIveku. Kada su vizantijske teritorije, krajemXIIi tokomXIIIveka, postale sastavni deo bugarske ili srpske dr`ave, ni bugarski ni srpski vladari nisu mewali postoje}e dru{tvene odnose u osvojenim krajevima, pa nisu bitnije izmenili ni zate~eni sistem da`bina, ukqu~uju}i i davawe œdese-takaŒ. Na ovom mestu treba podsetiti na to da je davawe desetka od `ita, odnosno œdesetog snopaŒ, ozakoweno u Vizantiji krajem VIIveka, ali se ovo na~elo nije moglo primewivati, odVIIdoIXveka, ni me|u Bugarima ni me|u Srbima.20 Za nametawe svih vrsta da`bina mladim varvarskim narodima,
14SpomenikIII, 7.M. Blagojevi}, O agrarnim odnosima u Polimqu krajemXIIi po~et-komXIIIveka, 17, 18. Desetak se uzimao kako od starih ko{nica koje su prezimile zimu, odno-sno od. œpresedaŒ, tako i od novih ko{nica, odnoodno-sno od œrojevaŒ.
15Obolos (oboloj) je anti~ki naziv za {esti deo drahme. Za orijentaciju mo`e se uzeti da je 1 ati~ka drahma uVIveku pre n. e. bila, te{ka oko 4,36 gr. a obol {est puta mawe (0,72 gr.). U monetarnom sistemu 1 milijarisij sadr`i 24 obola, a 1 nomizma 288 obola. Vidi:E. Schil-bach, Byzantinische Metrologie, Munchen 1970, 185. Teofilakt Ohridski, tako|e, pomiwe obol kao nov~anu jedinicu male vrednosti (Vizantijski izvoriIII, 277). U poveqi kraqa Vladisla-va pod œobolomŒ se podrazumeVladisla-va noVladisla-vac male vrednosti, a ne mera za te`inu.
16Vizantijski izvoriIII, 276. 17SpomeniciI, 223.
18Isto.
19SpomeniciI, 224.
Bugarima i Srbima, bila je neophodna dugotrajna i stabilna vlast sa izgra-|enim poreskim sistemom. Posledice delovawa stabilnog da`binskog ili poreskog sistema mogle su se osetiti tek posle vizantijske reokupacije Bal-kanskog poluostrva za vreme cara Vasilija II. Tada su osnovane velike teme Bugarska i Paradunavon, u kojima je sistematski i dugo delovao vizantijski upravni i poreski aparat, ali se ne bi smelo zanemariti ni delovawe vizan-tijske uprave u perifernim temama u Dra~u, Dalmaciji, pa i u temi Srbiji. U okvirima pomenutih tema `ivele su decenijama i vekovima velike mase Ju`nih Slovena, ukqu~uju}i Bugare i Srbe. Zemqoradni~kom stanovni{tvu koje je `ivelo na tim prostorima nametnut je u prvo vreme sistem naturalnih da`bina, prema dr`avi ili vladaru i prema vlasteli ili boqarima, odnosno prema feudalnim gospodarima.21 Nametnute su im i radne obaveze koje su
predstavqale mawe optere}ewe u pore|ewu sa naturalnim da`binama. Jedna od takvih obaveza saop{tena je uz pomo} termina œcarinaŒ. Ne zadr`avaju}i se posebno na tuma~ewu porekla same re~i ili wenih izvede-nica, odmah treba re}i da se re~ œcarinaŒ upotrebqavala, s razli~itim zna-~ewima. Mogle su to biti nov~ane kazne za odre|ene prekr{aje koje su upla-}ivane dr`avnoj blagajni ili vladaru, a jo{ su to i da`bine na prodatu robu koje su, tako|e, pripadale vladaru ili dr`avi.22Ovo posledwe svojstvo
œca-rinaŒ je, u su{tini, zadr`ala do najnovijeg vremena, pa se na tome, ovom pri-likom, ne treba posebno zadr`avati. Druga~iji je slu~aj sa zemqi{tem, za koje se u obe pomenute hrisovuqe vezuje pojam œcarineŒ. Vezivawe pomenutog termina za zemqu nije promaklo istra`iva~ima, ali su se oni, naj~e{}e, za-dovoqavali obja{wewem da je to œdr`avnaŒ ili œvladarevaŒ zemqa.23
Ova-kvo tuma~ewe je u na~elu ta~no, ali i nepotpuno. Potpunije tuma~ewe sadr-`ano je u hrisovuqi cara Konstantina Tiha, gde se jednom odredbom predvi-|a za œQude koji se nalaze u gradu SkopquŒ, a pot~iweni su manastiru Sv. Georgija: œda ne rabota7tâ vâ carinou nikoä rabotouŒ.24Odredba sli~ne
sa-dr`ine postoji i u hrisovuqi kraqa Milutina, pa se wome nare|uje: œI kto se ñbrïtaätâ ou Skopi gradou läd7Œ manastira Sv. Georgija œda ne rabo-taätâ ou carinou nikoä rabotuŒ.25 Sli~nost izme|u citiranih propisa je
o~igledna i nije slu~ajna, kao ni wihova me|usobna uslovqenost. Citirana odredba u hrisovuqi kraqa Milutina u potpunosti se oslawa na odgovaraju-}u odredbu u hrisovuqi cara Konstantina Tiha, odakle je i preuzeta, ali se na osnovu toga ne bi smelo zakqu~iti da kraqu Milutinu nisu bile poznate
21Postoje samo oskudna obave{tewa o obavezama stanovni{tva posle vizantijske reo-kupacije Balkana, odnosno posle osvajawa cara VasilijaII. Vidi:S. Pirivatri}, Samuilova dr`ava, Beograd 1998, 168–180.
22Re~ œcarinaŒ sa zna~ewem nov~ane da`bine koja se upla}uje vladarevoj blagajni, bilo kao nov~ana kazna za neko krivi~no delo bilo kao da`bina na prodatu robu, sre}e se i u hriso-vuqi cara Konstantina Tiha, a jo{ ~e{}e u hrisohriso-vuqi kraqa Milutina koja je izdata mana-stiru Sv. Georgija kod Skopqa (SpomeniciI, 203, 212, 219, 224, 231–236, 238).
23T. Taranovski, Istorija srpskog prava u Nemawi}koj dr`avi, Beograd 19962, 560. 24SpomeniciI, 185.
deonice zemqi{ta koje se nazivaju œcarineŒ. U oba navedena slu~aja iz po-menutih hrisovuqa, pod œcarinomŒ se podrazumevalo obradivo zemqi{te koje se nalazilo u blizini Skopqa, premda nije re~eno i kome pripada. Ta-kvu deonicu zemqi{ta obra|ivali su pot~iweni zemqoradnici, me|utim od takve obaveze oslobo|eni su qudi u gradu Skopqu koji su bili pot~iweni manastiru Sv. Georgija. Sada se s razlogom, mo`e postaviti pitawe da li su œcarineŒ obra|ivane u korist vladara, vlastele ili neke institucije.
Na postavqeno pitawe, izgleda u prvi mah, kao da se mo`e na}i odgo-vor u hrisovuqi koju je kraq Milutin izdao manastiru Sv. Petke u Tmora-nima. Obnavqaju}i vlastelinstvo i crkvu Sv. Petke, srpski kraq je prona{ao veliku deonicu napu{tenog zemqi{ta koja je nekada pripadala protosevastu Pribu. Za ovu zemqu re~eno je da nije ni~ija œba{tinaŒ, ve} œkupqenicaŒ, a po{to je odavno napu{tena, kraq Milutin je imao pravo da je prisvoji ili kako ka`e: œouzehâ ›o ou carinouŒ. Na taj na~in napu{tena œkupqenicaŒ po-staje vladarevo zemqi{te ili œcarinaŒ. Kraq Milutin posebno nagla{ava, kako je od ove œcarineŒ odvojio ili œotcepioŒ deonicu od 300 œvelikih ka-blovaŒ i poklonio manastiru, a ostalo œoudrâ`ahâ ou carinouŒ.26Na osnovu
navedenih ~iwenica mo`e se zakqu~iti kako je onaj deo zemqi{ta koji je vla-dar zadr`ao za sebe i daqe imao status œcarineŒ, ali se ni{ta sli~no ne mo-`e re}i i za deonicu od pomenutih 300 œvelikih kablovaŒ, zbog toga {to se u poznatim izvorima ne pomiwu ni manastirske ni crkvene œcarineŒ.
Na osnovu malobrojnih podataka o œcarinamaŒ u krajevima oko Skopqa, ne mogu se uo~iti ili objasniti sve osobenosti ove vrste zemqoposeda. Za-hvaquju}i sa~uvanoj gra|i u Dubrova~kom arhivu i o tome se mo`e ne{to vi{e saznati. Kada su Dubrov~ani kupili jednu polovinu `upe Konavli 1426. godine od vojvode Radoslava Pavlovi}a, zatekli su u tom kraju oko dvadesetak œcarinaŒ pod vinogradima i vrtovima, koje su pripadale vlasteli iz Konavala i Trebiwa.27Od ukupnog broja ove vrste poseda svega su 3–4 œcarineŒ
pripa-dale vojvodi Radosavu Pavlovi}u iako je on tada bio oblasni gospodar, odno-sno vladar tog podru~ja. Pored vinograda ili vrtova, bilo je i wiva na, œca-riniŒ, na kojima su sejane `itarice i drugi usevi, pa su i one naj~e{}e pri-padale vlasteli. Iz raspolo`ive arhivske gra|e moglo se saznati da su œca-rineŒ postojale na podru~ju Kotora, odnosno u Grbqu, a tako|e i u Humskoj zemqi, preciznije u `upi Popovo poqe.28 Ova je `upa od davnina pripadala
potomcima humskog kneza Miroslava, ro|enog brata velikog `upana Stefana
26SpomeniciI, 257. Jedan œveliki kabaoŒ imao je zapremanu kao i jedan œcarski modijŒ p{enice, tj. 17,08 l. Ra~unalo se da se sa pomenutom koli~inom p{enice mogla da zaseje povr-{ina od oko 939 kvadratnih metara, pa bi se sa 300 œvelikih kablovaŒ moglo zasejati oko 28 hektara. Iz toga sledi zakqu~ak da je kraq Milutin poklonio manastiru Sv. Petke upravo 28 hektara, a to je bio samo jedan deo wegove œcarineŒ. Vidi:S. ]irkovi}, Mere u sredwovekov-noj srpskoj dr`avi, Mere ne tlu Srbije kroz vekove, Beograd 1974, 52–58 (= Rabotnici, vojni-ci, duhovnici. Dru{tvo sredwovekovnog Balkana, priredioV. \oki}, Beograd 1997, 148–160).
27M. Blagojevi}, Zemqoradwa u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd 20042, 285, 286; isti, Zemqoradni~ki zakon, 197–200.
Nemawje. Ugledna vlastela i potomci kneza Miroslava, koji su poznati i pod prezimenom Nikoli}i, dr`ali su jednu œcarinuŒ i 1451. godine.
Zanimqiva obave{tewa o na~inu kori{}ewa i obrade œcarineŒ odnose se na selo Lisac u Primorju, koje su Dubrov~ani uz velike napore uspeli da dobiju od bosanskih kraqeva i bosanske vlastele, krajemXIVi po~etkomXV veka. Celo naseqe i seoski atar smatrani su vlasni{tvom grada Dubrovnika, pa su zemqoradnici iz Lisca bili obavezni da predaju gradskim vlastima jednu ~etvrtinu od ostvarene `etve i vr{idbe `itarica. Dubrova~ke vlasti poverile su upravu nad Liscem svom potknezu Dabi`ivu. U selu je postojala œDowa carinaŒ na kojoj su sejane `itarice i polovina jednog vinograda, pa su me{tani Lisca besplatno obra|ivali i jedno i drugo, a `ito sa œDowe carineŒ i vino iz vinograda pripadali su potknezu Dabi`ivu. To se kosilo sa dubrova~kim propisima, pa su potknezu oduzeti ovi prihodi, a onda je on zbog toga podneo tu`bu dubrova~kom sudu.29Saslu{ani su seqaci iz Lisca
kao svedoci, pa su izjavili da je potknez Dabi`iv koristio i ubirao plodo-ve sa œDowe carineŒ i pomenutog vinograda, dok su me{tani iz Lisca bes-platno obavqali sve poqske radove na pomenutim povr{inama. Svedoci su jo{ izjavili kako Dabi`iv nije postupao sa wima lo{e, nije im ~inio ne-pravdu, niti je od wih zahtevao {to bespravno, ve} im je uvek davao da jedu i piju kada su radili na œDowoj cariniŒ i u vinogradu. Zanimqiva je i wiho-va izjawiho-va, zapisana na latinskom, da je i za vreme srpske vlasti, odnosno: œet tempore sclavorum dominus contrate pro se laborare faciebat dictam carinam cum dicta medietate vinealiumŒ.30U citiranoj izjavi podse}a se na stari obi~aj da
je za vreme srpske vlasti gospodar kraja (contrate) obra|ivao za sebe pomenu-tu œcarinuŒ i œpolovinu vinogradaŒ, koriste}i besplatnu radnu snagu me-{tana sela Lisca. Zemqoradnici iz Lisca nisu videli ni{ta neobi~no {to i potknez Dabi`iv tako postupa, smatraju}i da mu takvo pravo pripada. Na osnovu izlo`enih ~iwenica o postojawu i obradi œcarinaŒ du` Primorja, odnosno u `upama Popovo poqe, Konavli i Grbaq, kao i u okolini Skopqa, mo`e se zakqu~iti da su œcarineŒ pripadale vladarima i wihovoj vlasteli, odnosno boqarima, kao i da su se sastojale od vinograda, vrtova i wiva. Ova-kve kultivisane povr{ine obra|ivali su besplatno me{tani sela u kojem su postojale œcarineŒ, dok su gospodari œcarinaŒ davali hranu i pi}e qudima kada su obavqali poqske radove na pomenutim deonicama zemqi{ta. Bes-platno obavqawe poqskih poslova na œcarinamaŒ nije predstavqalo glavno i jedino zadu`ewe seqaka, ve} dopunsku obavezu pot~iwenih zemqoradnika. Na osnovu ~iwenice {to se œcarineŒ pomiwu na podru~ju Skopqa u drugoj poloviniXIIIveka, a u Konavlima i Popovu poqu u prvoj poloviniXVveka, ne bi se smelo zakqu~iti da su one iz Severne Makedonije dospele u Pri-morje pod srpskim uticajem. Ovde treba podsetiti kako je vlast kraqa
Milu-29D. Roller, Agrarno-proizvodni odnosi na podru~ju Dubrova~ke republike od XIII do XV. stolje}a, Zagreb 1955, 235, 236.
tina u Humskoj zemqi, tokom prve i druge decenijeXIVveka, bila nestabil-na, kao i da je vlast srpske dr`ave na tom prostoru prestala da postoji 1326. godine.31
Za nepune dve decenije stabilne vlasti kraqa Milutina, izme|u 1282. i 1300. godine, nije bilo ni mogu}e uskla|ivawe agrarnih odnosa du` Pri-morja sa agrarnim odnosima u Severnoj Makedoniji, pogotovo {to se te dve oblasti sredwovekovne srpske dr`ave nisu me|usobno ni grani~ile. Ostaje kao jedino razlo`no obja{wewe da su car Konstantin, a potom i kraq Milu-tin, nasledili œcarineŒ iz prethodnih decenija i vekova, kada je Skopqe sa okolinom pripadalo velikoj temi Bugarskoj, dok bi pojavu œcarinaŒ du` Primorja trebalo vezati za period postojawa teme Dalmacije, u ~ijim se okvirima nalazio Dubrovnik i wegovo {ire zale|e.
Iz perioda vizantqske vladavine, nasle|ena je, izgleda, i jedna da`bi-na, poznata pod nazivom œmostninaŒ, a pla}ala se prilikom prelaska preko mostova. Ova se da`bina pomiwe i u hrisovuqi cara Konstantina Tiha i u hrisovuqi kraqa Milutina, pa se s razlogom mo`e re}i da je iz bugarske is-prave preuzeta i preneta u srpsku ispravu, {to ne zna~i da œmostninaŒ nije bila poznata i u srpskim, zemqama. Car Konstantin je svojom hrisovuqom selo Brod poklonio manastiru Sv. Georgija, sa kultivisanim povr{inama i razli~itim prihodima, pa i œsâ mostninamiŒ.32 Sli~no je u~inio i kraq
Milutin, me|utim on posebno nagla{ava kako je ve} œsveti Roman carŒ, od-nosno RaomanIIIArgir (1028–1034), œprilo`ioŒ manastiru selo Brod s raz-li~itim, prihodima, pa i œsâ mostninamiŒ.33Sada se ve} sa znatnom
sigur-no{}u mo`e re}i da œmostninaŒ poti~e svakako iz prve polovine XIveka. Povodom ove konstatacije treba odmah primetiti kako se da`bina za prelaz preko mosta napla}ivala u Srbiji ve} uXIIveku. O tome je sa~uvano direkt-no obave{tewe u poveqi koju je kraq Uro{I izdao manastiru Sv. Petra na Limu, u Bijelom Poqu. Srpski kraq je potvrdio ovom manastiru sve stare posede, me|u kojima i selo Qetine kod mosta: œi mostâ kako ga postavi dëdâ mi, bratâ svetago Simeñna, Miroslavâ knezâ hlâmâski, vâ dohodâkâ crkv¾Œ.34Iz navedenog citata jasno se vidi kako je humski knez Miroslav,
brat Stefana Nemawe, podigao most u Polimqu i naredio da prihod ili do-hodak od mosta, odnosno œmostninaŒ, pripada manastiru Sv. Petra u `upi Lim. Po{to je most sagra|en osamdesetih ili devedesetih godina XIIveka, od tog vremena po~ela je da priti~e manastiru, pomenuta vrsta prihoda. Imaju}i u vidu ~iwenicu da se u Polimqu ubiru da`bine za prelazak preko mosta posledwih decenija XII veka, sedam ili osam decenija pre izdavawa poznate hrisovuqe cara Konstantina Tiha, onda se sa sigurno{}u mo`e re}i
31S. Mi{i}, Humska zemqa u sredwem veku, Beograd 1996, 54–60.
32SpomeniciI, 189. Svi qudi manastira Sv. Georgija kod Skopqa bili su oslobo|eni pla}awa œmostnineŒ (SpomeniciI, 204).
33SpomeniciI, 227.
da se œmostninaŒ nije pojavila u Polimqu pod uticajem koji je dolazio iz pravca Severne Makedonije, ve} sa neke druge strane. Navedenu konstataciju potkrepquje i ~iwenica da se u Polimqu davao desetak od ko{nica, tako|e, u drugoj polovini XIIveka. Sada se jo{ jednom mo`e ponoviti da je uticaj Vizantije na ju`noslovenske zemqe, ukqu~uju}i i mati~ne srpske teritori-je, bio sna`an, dugotrajan i da je prodirao iz razli~itih pravaca i na razli-~ite na~ine.
Navedeni primeri su pokazali kako je davawe œdesetkaŒ i œmostnineŒ, kao i obra|ivawe œcarinaŒ, prihva}eno u sre|wovekovnoj Bugarskoj i Srbi-ji, bilo kao vizantijsko nasle|e na osvojenim teritorijama, bilo pod vizan-tijskim uticajem u mati~nim srpskim zemqama. Za pojedine obaveze stanov-ni{tva, da`bine ili sudske kazne, koje se pomiwu u hrisovuqama cara Kon-stantina Tiha i kraqa Milutina, moglo bi se pretpostaviti da su nastale najpre u oblastima pod vizantijskom vla{}u, a onda su se kasnije odoma}ile u bugarskoj i srpskoj dr`avi. Takav je slu~aj sa kaznom ili na~inom izrica-wa kazne pod nazivom œudavaŒ. Jedna odredba iz hrisovuqe cara Konstantina Tiha predvi|a sle|e}e:œÇ ôdava i`e se ñpada7tâ drôgâ drôga prïdâ vladal-ci, ili potka i`e ôdavaetâ, da ne vâzima na crâkovnimâ ~lovïcï nikto vla-dou{ti, razvï da si vâzima crâkva na svoimâ si ~lovïcïŒ.35 U navedenon
citatu zabrawuje se predstavnicima dr`avne uprave da od manastirskih qu-di uzimaju kaznu pod nazivom œudavaŒ, zatim kaznu ako jedan okleveta drugog pred upraviteqima, kao ni œpotkuŒ pod kojom se podrazumevala kazna za po-vredu zemqi{ne svojine.36Jedino je manastir imao pravo da od svojih qudi
ubire sve pomenute kazne.
Su{tina citirane odredbe uneta je i u hrisovuqu kraqa Milutina, gde je jasnije i preciznije formulisana. Posebnom odredbom u ovoj ispravi srpski kraq nare|uje da u svim metohijama manastira Sv. Georgija:œkoë se oudava ouda7 na crâkovnomâ ~lovïcï, ili potka, ili ñpadani7, da ne ouzi-ma nikoi vladou{ti kral7vâstva mi … razvï da si ouziouzi-ma crâkva na svo-imâ ~lovïcïŒ37Smisao ove odredbe je isti kao i u hrisovuqi cara
Konstan-tina. Zabrawuje se predstavnicima dr`avne uprave da od manastirskih qudi uzimaju œudavuŒ, œpotkuŒ i œopadanijeŒ, odnosno kaznu ze klevetawe. Zabrana sli~ne sadr`ine odnosila se posebno i na manastirske qude u Skopqu, pa se u kraqevoj hrisovuqi nare|uje: œNi pot’kou da ouzima na n7mâ nikii vla-dal’câ, ni oudava, ñpadani7 prïdâ vladal’cii, ni rouka, ni pe~ati, ni ñtâboi, ni prïstoë, nââ vsakou globou da ouzima cr’kvâ malou i velikouŒ.38
U navedenom citatu zabrawuje se upraviteqima da od manastirskih qudi u
35SpomeniciI, 196.
36T. Taranovski, Istorija srpskog prava u Nemawi}koj dr`avi, 465, 466.
37SpomeniciI, 230. Na ovom se mostu posebno predvi|a: œKto li se ñbre{te ñtâ vla-dou{tihâ kral7vâstva mi ouzemâ potkou ili ñpadanië, ili oudavou, ili globou koä läbo… da plati100perperâŒ.
Skopqu ubiru razne kazne, a na prvom mestu œpotkuŒ, zatim œudavuŒ i kaznu za klevetawe, odnosno œopadanijeŒ.
U istoriografiji je decenijama postojalo pogre{no tuma~ewe da se pod œudavomŒ podrazumeva œsamovlasno hap{ewe za dugŒ, odnosno œsamo-sudŒ.39Ovakvo se obja{wewe jo{ uvek provla~i kroz literaturu i pored toga
{to je S. ]irkovi}, pre ~etiri decenije, dokazao da se pod œudavomŒ podra-zumevalo ka`wavawe po skra}enom sudskom postupku, odnosno œbez suda i preŒ, pa se za odre|enu vrstu krivi~nih dela izricala od ranije utvr|ena ka-zna.40Prema primerima koje je naveo S. ]irkovi}, jedan Dubrov~anin je za
nepla}enu carinu u Srebrnici na neke tkanine morao da plati kaznu od 50 perpera. Dubrov~anin je tu kaznu nazvao œpena ala zitade zoe vdauaŒ.41Za jo{
te`i prekr{aj, `ena Vuka Brankovi}a, gospo|a Mara, kaznila je globom, od 500 perpera jednog poslovnog ~oveka iz Dubrovnika. Izricawu ove visoke kazne prethodila je pismena prijava koju su podnela ~etiri dubrova~ka tr-govca protiv svog sugra|anina.42 Gospo|a Mara Brankovi} prihvatila je
prijavu kao verodostojan dokaz, pa je bez sudskog postupka izrekla pomenutu kaznu. Ovde bi se moglo primetiti kako su sa globom od 500 perpera ka`wa-vani zakupci carina u Srpskom carstvu, za nesavesno poslovawe ili neizvr-{avawe preuzetih obaveza.43Imaju}i u vidu ~iwenicu da se œudavaŒ najpre
pomiwe u krajevima koji su bili dugo pod Vizantijom, a kasnije su prikqu-~eni Bugarskoj ili Srbiji, mo`e se s razlogom re}i da je œudavaŒ, odnosno ka`wavawe po skra}enom sudskom postupku, prihva}eno u obe slovenske dr-`ave pod uticajem iz Vizantije.
39S. Novakovi}, Udava ili samovlasno ap{ewe za dug u starom srpskom zakonodavstvu i u narodnim obi~ajima, PravnikI(1892) 13–21, 97–107.
40S. ]irkovi}, Udava, Zbornik Filozofskog fakultetaXI–1, Beograd 345–351. 41S. ]irkovi}, n. d., 350.
42S. ]irkovi}, n. d., 549, 350.
Me|u stare obaveze na podru~ju Skopqa, odnosno me|u obaveze i da`bi-ne sa slovenskim nazivima ubraja se i œpriselicaŒ. Osloba|aju}i qude ma-nastira Sv. Georgija, car Konstantin izri~ito ka`e: œPriselice da ne pla-{ta7tâ metohiä Svetago Geñrgië, ni voloberâ{tinou, ni per’pera ni dim-ninouŒ.44 Srpski kraq Milutin tako|e je oslobodio od pla}awa
œpriseli-ceŒ, najore, manastirske qude u Skopqu, narediv{i kratko: œni priselice plakëtiŒ.45 Od ove da`bine bili su oslobo|eni i manastirski qudi koji
`ive po selima, pa se zabrawuje svim œupraviteqimaŒ da uzimaju: œ vol-ñberâ{tinou ili priselicou i dimninou, ili koä läbo priplatouŒ.46Ako
neko to u~ini, morao bi œda plati ou carinou200perâperâŒ. Navedeni pri-meri pokazuju da se œpriselicaŒ pla}a ili uzima. U hrisovuqi kraqa Milu-tina posebno je istaknuto kako }e se ovo na~elo primewivati i na me{tane manastirskog sela Re~ice, pa se nare|uje: œni voloberâ{tine platiti, ni priselice, ni nametkâ `itni ni vinniŒ47 Osloba|awe od pla}awa
œprise-liceŒ pomiwe se jo{ na jednom mestu u ispravi kraqa Milutina i to u pos-ebnoj odredbi koja glasi: œPriselice da ne plakëä metohi7 Svetago Ge-ñrgië, ni voloberâ{tine. Kto li se ñbrïte ñtâ vladou{tihâ ouzâmâ prise-lice ili voloberâ{tine, da plati ou carinou 300 perperâŒ.48 Odredba je
na~elna i odnosi se na sve qude koji su pot~iweni manastiru Svetog Geor-gija. Ovde je potrebno ista}i kako se u posledwa tri primera iz isprave kraqa Milutina, kao i u jednom podatku iz hrisovuqe cara Konstantina Tiha, priselica obavezno œpla}aŒ ili œuzimaŒ, odnosno napla}uje, najvero-vatnije u novcu.
U istoriografiji se u~vrstilo uverewe da se pod œpriselicomŒ podra-zumeva pravo na stan i hranu.49Ovakvo je tuma~ewe osporeno iz vi{e
razlo-ga, a posebno zbog toga {to se u srpskim sredwovekovnim ispravama pomiwu naporedo i œpriselicaŒ i œobrokŒ, a pod œobrokomŒ se, upravo, podrazumeva-lo davawe hrane vladaru, wegovoj pratwi i qudima u vladarevoj slu`bi, a posebno poslanicima.50Na osnovu obavqenih istra`ivawa pre tri
deceni-je, pouzdano je utvr|eno da se pod œpriselicomŒ podrazumevala kolektivna nadoknada {tete od razbojnika i lopova u nekom kraju. Od nadoknade ove vr-ste {tete bili su oslobo|eni stanovnici gradova, {to potvr|uje i Du{anov zakonik. U ~l. 125. Zakonika nare|uje se slede}e: œGradovima da ne bude
pri-44SpomeniciI, 198. 45SpomeniciI, 212. 46SpomeniciI, 214. 47SpomeniciI, 224.
48 SpomeniciI, 232. Ako predstavnik vlasti primora manastirskog ~oveka da plati priselicu, ka`wava se da plati 200 perpera, ali ako primora celu metohiju, plati}e na ime kazne 300 perpera, (vidi nap. 46).
49S. Novakovi}, Zakonik Stefana Du{ana cara srpskog, Beograd 1898, 181 (~l. 57);K. Jire~ek, Istorija Srba I, Beograd 1952, 295;T. Taranovski, Istorija srpskog prava u Nema-wi}koj dr`avi, 270;A. Solovjev, Zakonik cara Stefana Du{ana 1349. i 1354. godine, Beograd 1980, 221.
selice. Nego kada neko do|e, da ide gostioni~aru, bio mali ili veliki; da mu preda kowa i prtqag sav da ga gostioni~ar sa~uva u celosti. I kada po|e onaj gost, da mu gostioni~ar preda sve {to od wega bude primio. Ako mu bude {to upropastio, sve da mu platiŒ.51 Prema citiranom ~lanu Du{anovog
za-konika, stanovnici grada su oslobo|eni od œpriseliceŒ, a ta~nije da kolek-tivno nadokna|uju {tetu bilo kojem ~oveku, ako do|e u wihov grad, pa mu propadnu ili nestanu stvari. Svaki stranac koji do|e u grad, du`an je da preda svoje stvari ne ~uvawe gostioni~aru, pa ako mu {to nestane ili pro-padne, gostioni~ar je li~no obavezan da nadoknadi {tetu.
Koliko je ta~no da se pod œpriselicomŒ podrazumeva nadoknada {tete od jednog ili vi{e naseqa, mo`e se na}i potvrda u sudskom sporu izme|u ma-nastira Hilandara i Sv. Pantelejmona.52Spor je vo|en oko nekog zemqi{ta
koje je bilo darovano najpre Hilandaru, a potom manastiru Sv. Pantelejmo-na, od razli~itih vladara. Saslu{avani su i svedoci, koji su izjavili, po-red ostalog jo{ i slede}e: œi pri cari Stefanï znamo: uze gusa kon7 careve i läd izbi{e, i posla carâ da plati okolina priselicu, i izide okolina vsa, vlastela i hora, i reko{e prïd gospodinom caremâ Stepanom:œni~ië od nasâ tazi zemlë nï, tâkmo Hilandarska, i dalâ ä 7 Hrelia k7sarâ Hilandarou, i imaä siä u hrisovuli cara Stepana. I okriv{e tâgazi prïd caremâ sela hi-landarska, i plati Hilandarâ svoimi seli tuzi priselicu i vra`de, zan7 bï{e nih zemlë. I danâsâ tuzi zemlä ne odnimamo od HilandaraŒ.Œ53U
na-vedenom citatu opisan je ceo postupak prilikom utvr|ivawa zbog ~ega se pla}a i ko treba da plati priselicu. Najpre je saop{teno da su razbojnici (œgusariŒ) oteli silom kowe careve i poubijali qude koji su se o wima bri-nuli. Saznav{i za taj doga|aj, a u skladu sa postoje}im obi~ajima, car Du{an je naredio da okolina nadoknadi {tetu, ta~nije œda plati okolina priseli-cuŒ. Povodom ove naredbe, iza{li su pred cara svi qudi iz okoline, vlaste-la i obi~an narod (œvvlaste-lastevlaste-la i horaŒ), pa su rekli da razbojni{tvo nije iz-vr{eno na zemqi{tu koje wima pripada, ve} na posedima manastira Hilan-dara. Upoznav{i se sa stawem na terenu, car Du{an je tada proglasio kao od-govorne i krive stanovnike manastirskih sela, pa su Hilandar i wegova sela u tom kraju bili du`ni da plate œtuzi priselicu i vra`deŒ. U konkretnom slu~aju pod priselicom se podrazumevala materijalna nadoknada za otete ca-reve kowe, dok su œvra`deŒ predstavqale materijalne nadoknade za ubistvo ili rawavawe nekoliko qudi koji su ~uvali careve kowe.
51Zakonik cara Stefana Du{ana, kw. I, Stru{ki i Atonski rukopis, Odeqewe dru-{tvenih nauka SANU, Izvori srpskog pravaIV, Beograd 1975, 190, 191 (~l. 116). Prema nume-raciji ~lanova Prizrenskog rukopisa to je ~l. 125. Gore citirani ~lan Atonskog rukopisa ima naslov œÑ priselicahŒ, odnosno œO priselicamaŒ. Ovde je upotrebqen oblik mno`ine i on kao takav prisutan je u odgovaraju}im ~lanovima slede}ih rukopisa Du{anovog zakonika: Bistri~ki, Hodo{ki, Hilandarski, Barawski, [i{atova~ki i Rakova~ki.
52O razlozima za izbijawe spora vidi:S. ]irkovi}, Hreqin poklon Hilandaru, ZRVI 21 (1982) 103–117.
Oba navedena primera, prvi iz Du{anovog zakonika a drugi iz jednog sudskog spora, nedvosmisleno potvr|uju da se pod priselicom podrazumeva materijalna nadoknada {tete koju bi pri~inili razbojnici ili lopovi. Pri~iwenu {tetu bila su du`na da nadoknade susedna naseqa ako je u wiho-voj blizini izvr{eno razbojni{tvo ili krupna kra|a. Od ove obaveze ili pla}awa œpriseliceŒ bila su oslobo|ena, po pravilu, sva manastirska i cr-kvena sela, ali je ovo osloba|awe relativno. Manastirska sela nisu pla}ala pomenutu da`binu sa susednim selima, ali su obavezno pla}ala œpriselicuŒ ako se neko razbojni{tvo dogodi na manastirskim posedima. Postoji znatan broj podataka koji potvr|uju da se pod priselicom podrazumevala nadoknada {tete od razbojnika i lopova, ali ih ne treba pojedina~no navoditi jer je to ve} u~iweno u literaturi.55No i pored toga, jedan slu~aj zaslu`uje posebnu
pa`wu, zbog toga {to je slovenska re~ œpreselicaŒ dospela u gr~ke poveqe koje su izdali srpski vladari.
Kada je car Du{an zauzeo Tesaliju (1348), potvrdio je manastiru Pre-svete Bogorodice u Likusadi sve ste~ene povlastice, pa je istovremeno oslobodio manastir od svih poreza, da`bina i tra`bina, a posebno œi od po-zobice i takozvane preseliceŒ (thj pozobitzhj kai thj legomenhj prese lit-zaj).56 Navedeni podatak je poznat u istoriografiji i protuma~en je kao
osloba|awe od œpozobaŒ i œpriseliceŒ.57 Obja{wewe je razlo`no i
prihva-tqivo. Odmah posle Du{anovog zaposedawa Tesalije, na svim manastirskim posedima boravili su wegovi kowanici, pa je trebalo prehraniti i ratnike i wihove kowe. Za ishranu bojnih kowa bila je neohodna kvalitetna hrana, a na prvom mestu œzobŒ ili ovas. Od imena ove `itarice izveden je u sredwovekov-noj Srbiji termin œpozobŒ, pod kojim se podrazumevala obaveza seoskog sta-novni{tva i manastirskih gazdinstava da daju hranu za kowe na kojima je pu-tovao vladar, wegova oru`ana pratwa, ratnici i druga slu`bena lica.58Ovaj
srpski termin u{ao je i u gr~ku hrisovuqu koju je izdao car Du{an. Te`e je objasniti poreklo druge obaveze ili da`bine koja je u{la u pomenutu gr~ku hrisovuqu, a konkretno, poreklo i zna~ewe termina œpreselicaŒ. Ve}ina is-tra`iva~a je smatrala da jepreselicaisto {to ipriselica, ali je ovakvo obja-{wewe neprihvatqivo. U izvorima se znatno ~e{}e pomiwe œpriselicaŒ, a œpreselicaŒ veoma retko, pa ih ve} zbog toga ne treba izjedna~avati, kao {to se to obi~no ~ini. Oba termina koriste se i u Du{anovom zakoniku, œprise-licaŒ u nekoliko odredbi, a œpreseœprise-licaŒ samo u jednom ~lanu.59 Termini se
54 O œvra`diŒ vi{e: T. Taranovski, Istorija srpskog prava u Nemawi}koj dr`avi, 352–365.
55Vidi nap. 50.
56A. SolovjeviV. Mo{in, Gr~ke poveqe srpskih vladara, Beograd 1936, 158, 159. 57B. Ferjan~i}, Tesalija uXIIIiXIVveku, Beograd 1974, 232, 233;Q. Maksimovi}, Po-reski sistem u gr~kim oblastima Srpskog carstva, ZRVI 17 (1976) 114, 115.
58Pozob, Leksikon srpskog sredweg veka, PrirediliS. ]irkovi}iR. Mihaq~i}, Beo-grad 1999, 535
upotrebqavaju dosledno, pa se re~ priselica uvek pi{e kao œpriselicaŒ, a re~preselica kao œprïselicaŒ ili œpreselicaŒ u svim poznatim rukopisima Zakonika
Pomenuti ~lan Du{anovog zakonika glasi: œKoi vlastelinâ na prïseli-ci. komô pizmomâ koe zlo ô~ini. zemli plïnomâ. ili kôk7 po`e`e. ili koe läbo zlo ô~inii. takoi da mou se tazi drâ`ava ôzme, a ina ne dastâŒ.60
Ci-tirani ~lan ograni~ava samovoqu vlastele kojoj je car poverio na upravu po-jedine oblasti, odnosno dao œu dr`avuŒ. Ako neki vlastelin zbog zlobe ili osvete opleni zemqu ili popali ku}e qudima, car }e mu oduzeti oblast koju mu je dao na upravu, a drugu mu vi{e ne}e dati. U sadr`ini ovog ~lana, pored ka`wavawa, nagove{tena je i mogu}nost preme{tawa vlastelina iz jedne obla-sti u drugu, odnosno iz jedne œdr`aveŒ u drugu. Za ovu pojavu znao je, odnekud, i Mavro Orbini, koji ka`e da je car Du{an po{tovao svoje velika{e: œali ipak nijednom od wih nije dr`ao dugo vremena na upravi pokrajine u koje ih je postavqao, ve} ih je ~esto preme{tao s jednog mesta na drugoŒ.61U pitawu
je privremeni boravak vlastelina i wegove pratwe u oblasti koja mu je data na upravu, pa bi ova pojava bila obuhva}ena terminom œpreselicaŒ. Gr~ki ma-nastiri imali su vaqane razloge da tra`e osloba|awe i od œpozobaŒ i od œpreseliceŒ, odnosno od davawa hrane za kowe i od boravka vlastelina, i we-gove pratwe na manastirskim posedima. Na ovom mestu moglo bi se jo{ pri-metiti kako pomenute da`bine i obaveze nisu direktno preuzete iz vizan-tijskog sistema da`bina, ali su bliske pojmu œmitataŒ (mitaton).
U celokupnom izlagawu razmatrane su samo one obaveze ili da`bine koje su nasle|ene na osvojenim vizantijskim teritorijama, ili su pod vizan-tijskim uticajem prodrle duboko u unutra{wost ju`noslovenskih dr`ava, a da istovremeno nisu dobile odgovaraju}e tuma~ewe u istoriografiji. Za slovenske nazive koji su nastali kao obi~an prevod vizantijskih termina, nisu dati posebni komentari, zbog toga {to su to ve} odavno u~inili drugi istra`iva~i.62
60Zakon cara Stefana Du{ana, kw.I, Stru{ki i Atonski rukopis, 176, 177 (~l. 59). Po numeracijiS. Novakovi}au Prizrenskom rukopisu to je ~l. 57.
61Mavro Orbin, Kraqevstvo Slovena, Beograd 1968, 33.
Milo{ Blagojevi}
ON THE IDENTICAL OBLIGATIONS OF THE POPULATION IN THE CHRYSOBULLS ISSUED FOR THE ST. GEORGE MONASTERY NEAR SKOPJE
The chrysobulls issued by the Bulgarian emperor Constantine Tich (1238), and by the Serbian king Milutin (1299) authenticated all the estates and privileges of the St. George monastery near Skopje. From these chrysobulls, one learns how, during the XI, XII and XIII centuries, the monastery acquired diverse gifts from some ten Byzantine emperors, four Bulgarian emperors, and four Serbian kings or rulers. Both the Bulgarian and the Serbian documents mention a large number of matching expressions that indicated the obligations of the subjugated peasants (serfs), criminal offences and judicial penalties, and one sees the same titles for the representatives of all local authorities. Greek and Slav words were used as special terms. It was attested a long time ago that the Greek expressions originated in Byzantium and that they were taken from the rich Byzantine terminology. All of this occurred when Skopje and its vicinity were under stable Byzantine rule in the course of the decades and centuries,and, more substantially, when it was an integral part of the large Byzantinethemaof Bulgaria. The case is different where Slav terms are concerned. They originated within the borders of the Bulgarian or the Serbian state, or they may have come into being as the Slav translation of some Greek expressions. The presence of Greek and Slav terms in the Bulgarian and the Serbian documents did not escape the notice of scholars and they have succeeded in accurately explaining most of them. Still, there are no adequate interpretations for some terms, and the inaccurate explanations given for a number of expressions have nonetheless become accepted in professional literature.
This paper devotes particular attention, concerning the aforesaid problem circle, to the appearance of the worddesetak(tithe) both in the district of Skopje and in the Serbian mother territories, then, to the specific meaning of the term
phenomenon ofcarinain these regions can be explained by the fact that they were part of the Byzantine themata of Bulgaria and Dalmatia. As for the manner of punishment known under the term udava, it was for a long time believed to be „the arbitrary inprisonment because of a debt“, that is „the arbitrary court“. This misinterpretation has become deeply rooted in professional literature despite the fact that four decades ago, it was proved that the wordudavaimplied punishment in summary court procedure, without trial or the presentation of evidence. For certain criminal offences, there were pre-determined penalties that were pronounced by the authorities of those times.
