STRUKTURA TESTA PROFIL INDEKS EMOCIJA
Dragan Kurbalija
1Poljoprivredna škola sa domom učenika, Futog
U cilju provere faktorske strukture testa PIE ispitano je 217 učenika prve godine, smeštenih u Domu učenika Poljoprivredne škole u Futogu. Podaci su obrađeni uz pomoć algoritma Belzebub za uporednu konfirmativnu i eksplorativnu komponentnu analizu. Rezultati ukazuju da struktura testa PIE može da se dovede u vezu sa strukturom 4 bipolarna faktora predloženom u ključu za odgovore, iako je ta veza daleko od nesumnjive. Struktura hipotetske dimenzije Opozicionalnost-Inkorporacija veoma je dobro empirijski utemeljena, korelacije orthoblique i hipotetskih faktora dimenzija Reprodukcija-Deprivacija i Samozaštita-Agresivnost su zadovoljavajuće, dok struktura hipotetske dimenzije Eksploracija-Nekontrolisanost (ne samo zbog osobine Sklon pustolovinama koja se pojavljuje u opisu oba njena pola) zahteva ozbiljniju reviziju. Ponuđeni su i predlozi za poboljšanje karakteristika testa.
Ključne reči. Profil indeks emocija, faktorska analiza, test ličnosti
UVOD
Predložen je način za proveru faktorske strukture testa Profil Indeks Emocija (PIE) Plučika i Kelermana (Plutchik i Kellerman, 1974) - jednog testa prisilnog izbora o kome se mišljenja psihologa "veoma razlikuju i raspoređena su na kontinuumu od nekritičkog oduševljenja i korišćenja u svakoj prilici, pa do a priori odbacivanja i stvaranja emocionalno odbojnih stavova prema sastavljaču ove tehnike i svima koji je upotrebljavaju" (Momirović, 1987, str. 228).
Instrument je osmišljen tako da ispituje odnos između crta ličnosti i osnovnih emocija na sledeći način:
1
1. ispitanik direktno procenjuje prisustvo 12 osnovnih crta ličnosti
izraženih preko osobina koje se izlažu u parovima;
2. podaci se obrađuju na osnovu ključa za ocenjivanje odgovora koji predstavlja operacionalizaciju veze između crta ličnosti i primarnih emocija; i
3. u kružni dijagram unose se podaci o primarnim emocijama koji se kasnije interpretiraju.
Nevolja je u tome, što autori naviknuti na to da su procene izraženosti crta ličnosti "finalni produkt" testiranja ličnosti u svojim tekstovima obično prave veliku terminološku zbrku. Da bi se izbegle kasnije nejasnoće, na ovom mestu će biti detaljnije analizirana sva tri važna elementa teorijske strukture testa PIE: (a) crte ličnosti, (b) primarne emocije, i naravno (c) sam ključ za ocenjivanje odgovora.
Crte ličnosti. Plučik i Kelerman su pošli od pretpostavke da se ličnost sastoji od 12 osnovnih crta. Zašto 12 a ne 3, 5, 6 ili 16 nije problem ovog rada, tek, Plučik i Kelerman su došli na ideju da se crte ličnosti mogu direktno procenjivati na taj način što će se za svaku od njih pronaći osobina koja je u najvećoj meri opisuje, osobine
će biti izložene u svim mogućim kombinacijama parova, a od ispitanika će se tražiti da se odluči za to koja ga od dve izložene osobine opisuje u većoj meri. Ovaj način procene crta ličnosti je teži za kontrolu odgovaranja od standardnog načina u kome se prisustvo određene crte procenjuje indirektno, na osnovu odgovora ispitanika na neki set tvrdnji.
Međutim, prevod takvog instrumenta je veoma komplikovan, jer treba pronaći adekvatne termine u srpskom jeziku koji će imati sva značenja koja imaju i originalni termini, i samo ta značenja. Zbog toga se s pravom može očekivati da struktura prevoda u određenoj meri odstupa od strukture originala.
Postoje dve vrste problema u određenju početnih varijabli. Prva je vezana za prevod samih osobina koji se nije značajnije menjao još od prve verzije instrumenta Angele Baškovac. Iako je ovaj prevod korektan (što se može videti iz tabele 1) neki od termina (npr. Grize se u sebi, ili Smeten) često su nerazumljivi ispitanicima koji rade test. Sa druge strane, prevedeni su samo nazivi osobina i kratki opisi crta ličnosti bez uvida u strukturu samih crta koje bi pomenute osobine trebalo da reprezentuju. Ovaj problem je širi i posledica je toga da se sam Plučik (kao prvopotpisani autor) nije interesovao za strukturu ličnosti, već za odnose među primarnim emocijama, tako da je u kasnijim radovima često menjao i dopunjavao isključivo interpretacije i opise tumačenja rezultata. Ovo predstavlja veliku manu samog instrumenta, jer da bi ispitanik odlučio koja ga od dve ponuđene osobine zaista u većoj meri opisuje, i njemu i administratoru testa u svakom trenutku mora biti jasno puno značenje obe ponuđene osobine. Rešenje koje predlaže Kostić (1997, str. 61), autor priručnika Jugoslovenske revizije i standardizacije testa PIE (u udaljem tekstu PIE-JRS) "ukoliko Vam nešto nije jasno, ponovo pročitajte uputstvo za rad, a zatim i definicije osobina" - samo je polovično.
345 nazivi i definicije osobina na srpskom preuzeti iz Priručnika u izdanju Centra za psihodijagnostična sredstva iz Ljubljane (Bašković - Milinković i sar., 1987).
Tabela 1 Definicije 12 termina, koje označavaju crte ličnosti u testu PIE English Trait
Terms
Izdanje Centra za
PDS Definicije
Sociable Društven prijatan u odnosima sa drugim ljudima; voli da bude u društvu; druželjubiv
Brooding Grize se u sebi muči ga nezadovoljstvo, a ne može da ga otvoreno izrazi; mrzovoljan
Impulsive Nagao postupa ne razmišljajući o posledicama; plahovit
Self-conscious Nesiguran u sebe zabrinut zbog toga kakav će utisak ostaviti na ljude kada je sa njima; smušen
Cautious Oprezan predostrožan, jer se boji da mu se nešto može dogoditi
Resentful Ozlojeđen razdražljiv; naprasit; prgav; lako plane
Obedient Poslušan najčešće bez protivljenja učini ono što se od njega zahteva
Gloomy Potišten neraspoložen i tmuran; razočaran Quarrelsome Sklon prepiranju često izaziva dokazivanje, raspravljanje
Adventurous Sklon pustolovinama uživa u promenama, privlači ga sve ono što je novo i uzbudljivo
Shy Smeten bojažljiv i nesiguran u prisustvu drugih ljudi i u novim situacijama; stidljiv
Affectionate Srdačan neposredan, svoju simpatiju prema drugima često i lako izražava
Primarne emocije. Kategorije za vrednovanje postavljene su u skladu sa Plučikovom teorijom emocija koja počiva na pretpostavci da crte ličnosti možemo smatrati za rezultantu mešavine primarnih emocija i proizvod emocionalnih stanja (Bašković - Milinković i sar., 1987). Dakle emocije, po Plučiku, stoje u osnovi ličnosti, ali (pošto je teško direktno ih procenjivati) o njihovoj strukturi se zaključuje na osnovu procena crta ličnosti, a kada se upoznaju odnosi među primarnim emocijama - oni se koriste za dalje upoznavanje crta ličnosti i njihovih međusobnih konflikata.
U tabeli 2 predstavljena su osnovna emocionalna stanja po teoriji autora opisana subjektivnim jezikom, jezikom ponašanja i funkcionalnim jezikom.
Tabela 2 Opis osnovnih emocionalnih stanja po teoriji Plučika i saradnika Primarna
emocija Subjektivni jezik Jezik ponašanja Funkcionalni jezik
reprodukcija (gregarious)
veselje, udobnost, zabava, zanos, zasanjanost
druženje, slaganje, posedovanje
imitiranje, reprodukcija
deprivacija
(depressed) žalost, jad, bol gubitak (kontakta) Deprivacija inkorporacija
(trustful)
prihvatanje, odobravanje, pohlepa, lakomost
hranjenje (unošenje hrane)
opozicionalnost (distrustful)
gađenje, odvratnost,
nevolja povraćanje, čišćenje Odbacivanje
nekontrolisanost
(dyscontrolled) iznenađenje, začuđenost
zaustavljanje, zadržavanje, okamenjenost
orijentacija, usmerenost
eksploracija (controlled)
očekivanje, nadanje, pažnja, budnost, opreznost
slutnja, svesnost, osećajnost
istraživanje, eksploracija
samozaštita
(timid) strah, užas povlačenje, bežanje zaštita, zbrinjavanje agresivnost
(aggressive) ljutnja, ogorčenje, bes napad Uništavanje, razaranje
Plučikov multidimenzionalni model emocija proizilazi iz spoznaje da je većina emocija sastavljena na način sličan mešanju boja, i on smatra da su osnovne karakteristike emocija: intenzitet, sličnost i polarnost. S obzirom da se, po teoriji, sve emocije diferenciraju iz osnovnog osećanja prijatnosti-neprijatnosti one su sve u većoj ili manjoj meri povezane, a njihov intenzitet varira od neutralnog pa sve do ekstremnih na jednom ili drugom emocionalnom polu. Ove tvrdnje lepo su ilustrovane matricom interkorelacija (Kostić, 1997) prikazanom u Tabeli 3 i profilom normalne grupe prikazanim na Slici 1.
Tabela 3 Korelaciona matrica percentila normativnog uzorka sa našim normama
Emocija INK ZAŠ ORI LIŠ ODB AGR IST REP
INK 1.00 .64 -.31 -.52 -.82 -.86 .36 .69
ZAŠ 1.00 -.86 .04 -.80 -.85 .85 .11
ORI 1.00 -.45 .58 .56 -.86 .18
LIŠ 1.00 .13 .33 .20 -.69
ODB 1.00 .90 -.62 -.45
AGR 1.00 -.71 -.50
IST 1.00 -.02
REP 1.00
Kao što se vidi iz Tabele 3, osam primarnih emocija iz Plučikove teorije nisu nezavisne jedne od drugih, a stepen povezanosti bi trebalo da je funkcija njihove udaljenosti u krugu za interpretaciju. Susedne emocije trebalo bi da imaju visoke, pozitivne korelacije, zatim bi korelacije trebalo da se približavaju nuli, a suprotne emocije imaju visoke negativne korelacije (naglašene u tabeli).
347
Slika 1. Profil normalne grupe na testu PIE (Bašković - Milinković i sar., 1987.)
Na osnovu svega ovoga može se pretpostaviti da upitnik nije sastavljen od 8 nezavisnih dimenzija (kao što se pretpostavljalo u ranijim pokušajima provere strukture ovog testa), već od 4 međusobno povezane bipolarne dimenzije. Te četiri bipolarne dimenzije koje predstavljaju primarne emocije u testu PIE bile bi:
Reprodukcija nasuprot Deprivaciji, Inkorporacija nasuprot Opozicionalnosti,
Nekontrolisanost nasuprot Eksploraciji, i Samozaštita nasuprot Agresivnosti.
Ključ za ocenjivanje odgovora. Pošto su definisali 12 osnovnih crta ličnosti i 4 para primarnih emocija, Plučik i Kelerman su dali osobine grupi kliničkih psihologa sa zadatkom da za svaku od njih odrede po dve primarne emocije koje stoje u njihovoj osnovi. Za prvu emocionalnu komponentu svake od crta ličnosti izabrane su emocije sa prosečnim slaganjem na nivou od 93%, a za drugu komponentu one sa prosečnim slaganjem od 79%. Emocionalne komponente crta ličnosti prikazane su u Tabeli 4.
Tabela 4. Emocionalne komponente 12 crta ličnosti u PIE (Bašković - Milinković i sar., 1987.) Emocionalne komponente Crta ličnosti
prva druga
DRUŠTVEN prihvatanje radost
GRIZE SE U SEBI bes tuga
NAGAO iznenađenje bes
NESIGURAN U SEBE očekivanje mrzovolja
OPREZAN očekivanje strah
OZLOJEĐEN bes mrzovolja
POSLUŠAN prihvatanje strah
POTIŠTEN tuga bes
SKLON PUSTOLOVINAMA iznenađenje očekivanje
SMETEN strah očekivanje
SRDAČAN prihvatanje radost
Ukoliko se emocionalne komponente zamene primarnim emocijama dobićemo strukturu prikazanu u Tabeli 5, iz koje se može videti da svaka crta ličnosti učestvuje u objašnjenju dve primarne emocije.
Tabela 5. Primarne emocije koje objašnjavaju 12 crta ličnosti u PIE Primarne emocije Crta ličnosti
prva druga
DRUŠTVEN Inkorporacija Reprodukcija
GRIZE SE U SEBI Agresivnost Deprivacija
NAGAO Nekontrolisanost Agresivnost
NESIGURAN U SEBE Eksploracija Opozicionalnost
OPREZAN Eksploracija Samozaštita
OZLOJEĐEN Agresivnost Opozicionalnost
POSLUŠAN Inkorporacija Samozaštita
POTIŠTEN Deprivacija Agresivnost
SKLON PREPIRANJU Agresivnost Opozicionalnost
SKLON PUSTOLOVINAMA Nekontrolisanost Eksploracija
SMETEN Samozaštita Eksploracija
SRDAČAN Inkorporacija Reprodukcija
Imajući u vidu rezultate ovog istraživanja, autori su za svaku primarnu emociju odredili crte ličnosti koje se na osnovu nje struktuiraju. Ovo određenje veze među primarnim emocijama i crtama ličnosti (prikazano u Tabeli 6) poslužilo je kao osnova za konstrukciju ključa za odgovore.
Tabela 6. Primarne emocije i crte ličnosti koje ulaze u njihov sastav
Primarna emocija Osobine
REPRODUKCIJA Društven, Srdačan
INKORPORACIJA Društven, Poslušan, Srdačan NEKONTROLISANOST Nagao, Sklon pustolovinama
SAMOZAŠTITA Oprezan, Poslušan, Smeten
DEPRIVACIJA Grize se u sebi, Potišten
OPOZICIONALNOST Nesiguran u sebe, Ozlojeđen, Sklon prepiranju EKSPLORACIJA Nesiguran u sebe, Oprezan, Sklon pustolovinama, Smeten AGRESIVNOST Grize se u sebi, Nagao, Ozlojeđen, Potišten, Sklon prepiranju
349
Četiri para osobina su izbačena iz samog instrumenta, zato što se u ključu za odgovore te osobine uvek broje zajedno. Kao što se vidi u tabeli 6, parovi osobina: Grize se u sebi/Potišten, Oprezan/Smeten, Ozlojeđen/Sklon prepiranju i Društven/Srdačan, javljaju se samo u okviru istih primarnih emocija, i ne zbrajaju se u ključu za ocenjivanje odgovora.
Jedino istraživanje faktorske strukture testa PIE je, po saznanju autora ovog rada, diplomski rad Jadranke Mimice (1984) pod nazivom "Faktorska i taksonomska analiza testa: Profil indeks emocija", koji nikada nije objavljen.
Za ovu analizu Aleksandar Momirović (1987, str. 229) tvrdi da je dala "neobične rezultate: dobiveni faktori se slabo ili nikako ne podudaraju s izvedenih 8 skala, što samo po sebi nije dokaz nevaljanosti tehnike."
Autor PIE-JRS na to odgovara na sledeći način:
Momirović ovom testu zamera nemogućnost replikacije osam bazičnih dimenzija na drugim uzorcima (reč je o faktorskoj neponovljivosti dimenzija). Doduše, ova primedba se pripisuje svim (ili skoro svim) multifaktorskim instrumentima (MMPI, 16PF, EPQ). Može biti da su Plučikovi faktori neponovljivi. Međutim, postupak kojim je to pokazivano nije sasvim korektan. Naime, faktorisanje 62 para nastala kombinovanjem 12 atributa (prideva) potpuno ignoriše Plučikove navode da su datih 12 atributa dobijeni nakon dva istraživanja. U prvom je bila lista od 22 emocije koje je "velika grupa ispitanika" procenjivala na 34 skale semantičkog diferencijala. Zatim su te procene faktorisane, a rezultat je "krug emocija na osnovici modela obrnute kupe". Drugim rečima, to su faktori II reda, a faktorisanje I reda nije korektno replicirano. (Kostić, 1997, str. 50)
Čini se da je ova zgodna dosetka autora "beogradske revizije testa" više usmerena na to da zbuni potencijalnog kritičara nego na to da razjasni stvari. Istina je, međutim, da sam Plučik nikada nije tvrdio postojanje osam faktora u osnovi svoga instrumenta, niti je (za razliku od Katela i Ajzenka) ikada objavio neke rezultate faktorske analize testa PIE koje bi kasniji istraživači trebali da ponove na drugim uzorcima2.
Sama latentna struktura testa definisana je (kao što se može videti u tabelama 4, 5 i 6) na taj način što je grupa kliničkih psihologa povezivala unapred definisan skup 12 osobina koje predstavljaju crte ličnosti sa unapred definisanim skupom 8 primarnih emocija.
Problem ovog istraživanja jednostavno se može izraziti u obliku pitanja: da li, i u kojoj meri, faktorska struktura testa PIE odgovara strukturi predloženoj u ključu za ocenjivanje odgovora?
2
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, moraju se ostvariti sledeći istraživački ciljevi:
1. utvrditi teorijsku struktura testa PIE:
a. definisati manifestne varijable na osnovu kojih će se vršiti analiza; b. utvrditi strukturu ključa za odgovore, tj. utvrditi koja je hipotetska struktura upitnika predložena od strane autora;
2. utvrditi faktorsku (empirijsku) strukturu testa PIE; i
3. utvrditi stepen slaganja između faktorske (empirijske) i hipotetske (teorijske) strukture testa PIE.
Kao što je rečeno, ispitanik se pri popunjavanju upitnika odlučuje između 62 para osobina, odnosno, daje podatke o 124 binarne varijable. Međutim, u ovom istraživanju vodili smo se logikom da birajući između parova ponuđenih osobina ispitanici zapravo procenjuju u kojoj je meri za njih karakteristična svaka od 12 ponuđenih crta. Tako, na primer, ukoliko ispitanik u kombinaciji sa svim ostalim osobinama proceni da je Srdačan, dobiće na toj varijabli maksimalan skor; ukoliko, pak, stalno bira neku drugu osobinu, na varijabli Srdačan dobiće skor 0. Na ovaj način definisano je 12 početnih varijabli.
Način izračunavanja skorova u ključu za ocenjivanje odgovora (tabela 6) omogućava da se četiri bipolarne dimenzije primarnih emocija zamene osobinama ličnosti koje ih definišu. Ukoliko se to uradi dobiće se ovakav odnos među crtama ličnosti:
- Društven, Srdačan / Grize se u sebi, Potišten
- Društven, Poslušan, Srdačan / Nesiguran u sebe, Ozlojeđen, Sklon prepiranju
- Nagao, Sklon pustolovinama / Nesiguran u sebe, Oprezan, Sklon pustolovinama, Smeten
- Oprezan, Poslušan, Smeten / Grize se u sebi, Nagao, Ozlojeđen, Potišten, Sklon prepiranju
Četiri dimenzije prikazane na ovaj način lako se mogu transformisati u hipotetsku matricu sklopa pogodnu za testiranje faktorske strukture upitnika.
Hipoteza ovog istraživanja, prema tome, može se izraziti na sledeći način:
Faktorska struktura testa Profil Indeks Emocija odgovara hipotetskom sklopu predloženom od strane autora u ključu za ocenjivanje odgovora (Tabela 7).
Tabela 7. Hipotetska matrica sklopa
OSOBINA: h1a h2b h3c h4d
DRUŠTVEN 1.00 -1.00 0.00 0.00
GRIZE SE U SEBI -1.00 0.00 0.00 -1.00
NAGAO 0.00 0.00 -1.00 -1.00
NESIGURAN U SEBE 0.00 1.00 1.00 0.00
OPREZAN 0.00 0.00 1.00 1.00
OZLOJEĐEN 0.00 1.00 0.00 -1.00
POSLUŠAN 0.00 -1.00 0.00 1.00
POTIŠTEN -1.00 0.00 0.00 -1.00
351
SKLON PUSTOLOVINAMA 0.00 0.00 0.00 0.00
SMETEN 0.00 0.00 1.00 1.00
SRDAČAN 1.00 -1.00 0.00 0.00
a
Reprodukcija nasuprot Deprivaciji, bOpozicionalnost nasuprot Inkorporaciji, c
Eksploracija nasuprot Nekontrolisanosti, d Samozaštita nasuprot Agresivnosti.
U hipotetskoj matrici sklopa prikazan je očekivani udeo svake osobine u objašnjenju latentnih dimenzija, tako su npr. za prvu hipotetsku latentnu dimenziju (Reprodukcija nasuprot Deprivaciji) osobinama Društven i Srdačan pridodate vrednosti 1, osobinama Grize se u sebi i Potišten pridodate su vrednosti -1, a ostalim osobinama, za koje se ne očekuje značajan udeo u objašnjenju varijanse prve latentne dimenzije, pridodata je vrednost 0.
Predložena hipotetska matrica sklopa ima, ipak, jednu nedoslednost. Naime, u strukturi treće hipotetske dimenzije (Nekontrolisanost nasuprot Eksploraciji) osobina Sklon pustolovinama javlja se u okviru opisa oba pola, pa bi joj trebalo pridodati i vrednost 1 i vrednost -1. Pošto osobina Sklon pustolovinama ne doprinosi razdvajanju ispitanika na dimenziji Nekontrolisanost nasuprot Eksploraciji, u hipotetskoj matrici sklopa pridodata joj je vrednost 0.
METOD
U istraživanju je korišćena verzija testa PIE i ključa za ocenjivanje odgovora u izdanju Centra za psihodijagnostična sredstva Zavoda SRS za produktivnost dela.
U svrhu praćenja adaptacije učenika na uslove života u Domu učenika Poljoprivredne škole u Futogu, u periodu od 1997. do 2002. godine u toku septembra meseca učenici prve godine testirani su testom PIE. Ispitano je ukupno 217 učenika Poljoprivredne škole, i svi su u vreme testiranja bili smešteni u domu učenika, a struktura uzorka prema polu i godini upisa prikazana je u Tabeli 8.
Tabela 8. Struktura uzorka prema polu i godini upisa.
Muški Ženski Ukupno
1997. 12 4 16
1998. 14 17 31
1999. 25 16 41
2000. 18 8 26
2001. 27 17 44
2002. 37 22 59
Ukupno 133 84 217
S obzirom na selekcioniranost i nisku reprezentativnost uzorka, uopštljivost dobijenih rezultata je (iako dovoljna da bi se proverio metod za procenu faktorske strukture) relativno niska, tako da bi rezultate (pogotovo one vezane za empirijsku strukturu instrumenta) trebalo uzeti sa rezervom i proveriti ih na reprezentativnom uzorku.
REZULTATI
Podaci su obrađeni uz pomoć programa Belzebub (Momirović i sar., 1997), koji vrši uporednu konfirmativnu i eksplorativnu komponentnu analizu nekog skupa varijabli, čime je omogućeno testiranje strukturalnih hipoteza. Eksplorativni deo analize se sastoji od orthoblique transformacije tipa II, dok se konfirmativni deo te metode zasniva na direktnoj transformaciji neke hipotetske matrice sklopa u Mahalanobisov oblik, što podrazumeva izračunavanje transformacijske matrice u kojoj je maksimizirana sličnost matrice sklopa sa hipotetskom matricom sklopa bez ograničenja na matricu kovarijansi latentnih dimenzija. Poređenje rezultata dobijenih konfirmativnom i eksplorativnom analizom omogućeno je na osnovu korelacija latentnih dimenzija.
Program je napisan u Matrix pseudo jeziku, i može se izvršiti u SPSS okruženju.
Pre početka analize sirovi skorovi su transformisani u z-skorove.
Detaljnije su analizirani indikatori reprezentativnosti uzorka varijabli; matrice strukture i interkorelacija orthoblique faktora; matrice strukture i interkorelacija hipotetskih faktora; kao i matrica interkorelacija orthoblique i hipotetskih faktora.
Reprezentativnost uzorka varijabli. Iako je mera apsolutne gornje granice reprezentativnosti uzorka varijabli (Psi 4 = 0,92) veoma visoka, vrednost normalizovanog KMO koeficijenta (0,06) je daleko ispod vrednosti 0,50 koja je po Kaiseru i Riceu minimalna da bi neka matrica interkorelacija bila prihvatljiva za faktorizaciju.
Ovaj rezultat je i očekivan, s obzirom da mere za izračunavanje reprezentativnosti nekog uzorka varijabli polaze od pretpostavke o jedinstvenom predmetu merenja. Tako je i veličina KMO indeksa veća ukoliko je veći broj analiziranih varijabli, veći broj ispitanika u uzorku, manji broj izolovanih faktora, i ukoliko su veće parcijalne korelacije među manifestnim varijablama. Pošto je u ovom radu analizirano 12 osobina koje predstavljaju relativno nezavisne crte ličnosti i koje nemaju jedinstven predmet merenja (pogledati matricu interkorelacija - tabela 9), a cilj faktorizacije nije bio svođenje većeg broja manifestnih varijabli na jedan kompozitni skor, već "prevođenje" jednog skupa varijabli u drugi, nizak indeks reprezentativnosti je bio očekivan. Ipak, moglo bi se s pravom postaviti pitanje
353
Tabela 9. Interkorelacije varijabli
DRU GuS NAG NuS OPR OZL POS POT PRP PST SMT SRD
DRUŠTVEN 1.00 -.31 -.03 -.42 -.01 -.15 .18 -.34 -.16 .12 -.18 .34 GRIZE SE U SEBI 1.00 -.25 .35 -.13 -.13 -.19 .40 -.08 -.33 -.08 -.23
NAGAO 1.00 -.33 -.10 .01 -.22 -.39 .16 .11 -.15 -.05
NESIGURAN U SEBE 1.00 -.11 -.03 -.02 .50 -.07 -.29 -.01 -.34
OPREZAN 1.00 -.14 .21 -.11 -.20 -.17 .00 -.10
OZLOJEĐEN 1.00 -.31 -.08 .15 -.08 .00 -.07
POSLUŠAN 1.00 -.03 -.35 -.26 -.06 .12
POTIŠTEN 1.00 -.26 -.23 .05 -.29
SKLON PREPIRANJU 1.00 .08 -.22 -.28
SKLON
PUSTOLOVINAMA
1.00 -.15 -.08
SMETEN 1.00 -.02
SRDAČAN 1.00
Količina zajedničke varijanse uzorka varijabli (10,62 ili 88,52%) je zadovoljavajuća.
Eksplorativni deo analize. Broj značajnih komponenata koje se mogu izolovati iz matrice interkorelacija kreće se, u zavisnosti od kriterijuma, između 3 (po PB kriterijumu) i 5 (po kriterijumu jedinice) - pogledati Tabelu 10.
Tabela 10. Varijanse i procenti glavnih komponenata
lambda postotak kumul.%
f1 2.682 22.354 22.354
f2 2.034 16.952 39.306
f3 1.193 9.938 49.244
f4 1.168 9.733 58.977
f5 1.021 8.507 67.484
f6 0.903 7.528 75.012
f7 0.764 6.366 81.378
f8 0.734 6.114 87.492
f9 0.574 4.785 92.277
f10 0.480 3.996 96.273
f11 0.437 3.641 99.914
f12 0.010 0.086 100.000
Kao što se može videti u matrici strukture orthoblique faktora (Tabela 11) test PIE se sastoji od bipolarnih faktora, iako empirijska struktura dimenzija ne odgovara onoj pretpostavljenoj u ključu za ocenjivanje odgovora.
Tabela 11. Struktura orthoblique faktora
f1 f2 f3 f4
DRUŠTVEN .41* 1 -.67* -1 -.36* .03
GRIZE SE U SEBI -.68* -1 .25 -.06 -.18 -1
NESIGURAN U SEBE -.75* .35* 1 .08 1 -.02
OPREZAN .05 -.02 .05 1 .83* 1
OZLOJEĐEN .16 .27 1 .53* -.38* -1
POSLUŠAN -.12 -.51* -1 -.18 .67* 1
POTIŠTEN -.81* -1 .17 .10 -.05 -1
SKLON PREPIRANJU .31* .60* 1 -.19 -.35* -1
SKLON PUSTOLOVINAMA .44* .05 -.38* -.32*
SMETEN -.10 -.09 .78* 1 .11 1
SRDAČAN .27 1 -.75* -1 .06 -.10
Korelacije veće od 0,30 su naglašene znakom (*).
Pored korelacija prikazane su očekivane vrednosti iz hipotetske matrice sklopa.
Na osnovu matrice strukture orthoblique faktora može se zaključiti sledeće: - prvi orthoblique faktor najverovatnije je "prisvojio" deo varijanse pre svega treće, ali i četvrte hipotetske dimenzije;
- drugi faktor je relativno dobro reprodukovao srtukturu druge dimenzije iz hipotetske matrice sklopa (Opozicionalnost nasuprot Inkorporaciji);
- struktura trećeg faktora ne odgovara strukturi predloženoj u ključu za odgovore; i
- struktura četvrte hipotetske dimenzije (Samozaštita nasuprot Agresivnosti) donekle je reprodukovana, ali u znatno osiromašenom vidu.
Tabela 12. Korelacije orthoblique faktora
f1 f2 f3 f4
f1 1.00 -.13 -.13 -.08
f2 1.00 .06 -.23
f3 1.00 .00
f4 1.00
Međusobne korelacije orthoblique faktora (tabela 12) veoma su niske, i po teoriji bi dimenzije primarnih emocija trebalo da budu povezane u većoj meri da bi se jasnije mogao odrediti njihov položaj u krugu za interpretaciju odgovora. Međutim, ovi rezultati mogu biti posledica i toga da orthoblique rotacija nije metod izbora za proveru faktorske strukture u ovom slučaju.
Pouzdanost izolovanih orthoblique faktora je zadovoljavajuća, što se može videti iz Tabele 13.
Tabela 13. Pouzdanost orthoblique faktora
Beta6
f1 .9553 f2 .9411 f3 .8956 f4 .9144
Rezultati eksplorativnog dela analize govore u prilog pretpostavci o postojanju
355
Konfirmativni deo analize. Struktura hipotetskih faktora (Tabela 14) mnogo je sličnija strukturi ključa za ocenjivanje odgovora. Ipak, za to je i plaćena određena cena jer je veliki deo ukupne varijanse ostao neobjašnjen. Tako relativna proporcija hipotetske varijanse u odnosu na varijansu objašnjenu glavnim komponentama iznosi 0,78, a relativna proporcija varijanse objašnjene hipotetskim faktorima u odnosu na ukupnu varijansu sistema varijabli iznosi samo 0,30.
Dakle tek oko 30% varijanse matrice početnih varijabli pokriveno je strukturom hipotetskih faktora (u odnosu na skoro 60% varijanse objašnjene glavnim komponentama - tabela 10). Ovaj procenat je mali, ali uzimajući u obzir nepodobnost početnih podataka za faktorizaciju nije bio neočekivan.
Tabela 14. Struktura hipotetskih faktora
h1 h2 h3 h4
DRUŠTVEN .65* 1 -.61* -1 -.19 .12
GRIZE SE U SEBI -.69* -1 .02 .36* -.45* -1
NAGAO .27 .17 -.78* -1 -.15 -1
NESIGURAN U SEBE -.53* .37* 1 .59* 1 -.16
OPREZAN -.06 -.11 .30* 1 .58* 1
OZLOJEĐEN .16 .52* 1 -.06 -.37* -1
POSLUŠAN -.01 -.55* -1 .05 .65* 1
POTIŠTEN -.75* -1 .01 .51* -.28 -1
SKLON PREPIRANJU .15 .62* 1 -.32* -.39* -1
SKLON PUSTOLOVINAMA .24 .08 -.40* .04
SMETEN -.12 02 .42* 1 .39* 1
SRDAČAN .60* 1 -.60* -1 -.09 .07
Korelacije veće od 0,30 su naglašene znakom (*).
Pored korelacija prikazane su očekivane vrednosti iz hipotetske matrice sklopa.
Na osnovu matrice strukture hipotetskih faktora može se zaključiti sledeće: - struktura prvog hipotetskog faktora (Reprodukcija nasuprot Deprivaciji) veoma je slična strukturi prve dimenzije iz hipotetske matrice sklopa, jedino je negativnom polu dimenzije pored osobina Grize se u sebi i Potišten pridodata i osobina Nesiguran u sebe (što nije protivrečno osnovnim teorijskim postavkama autora);
- struktura drugog hipotetskog faktora (Opozicionalnost nasuprot
Inkorporaciji) u potpunosti odgovara drugoj dimenziji iz hipotetske matrice sklopa; moglo bi se reći da (barem što se tiče rezultata ovog istraživanja) pretpostavljena struktura ove dimenzije ima najsolidnije empirijsko utemeljenje;
sebi; dopunjene osobine ne odstupaju bitno od osnovne strukture primarnih emocija koje čine ovu bipolarnu dimenziju.
- struktura četvrtog hipotetskog faktora (Samozaštita nasuprot Agresivnosti) dosta je dobro reprodukovana u matrici strukture hipotetskih faktora, iako je negativan pol ove dimenzije (Agresivnost) u ključu za ocenjivanje određen sa najvećim brojem osobina; pošto se radi o poslednjem paru dimenzija očekivano je da je manji broj osobina u visokim korelacijama sa faktorom, pa su tako iz opisa negativnog pola dimenzije isključene osobine Nagao i Potišten koje su u većoj meri povezane sa trećim i prvim hipotetskim faktorom.
Posmatrano u celini, autori ključa za odgovore mogli bi biti zadovoljni stepenom reprodukcije hipotetske matrice sklopa (posebno ako se uzme u obzir to da su za konstrukciju ključa za ocenjivanje odgovora korištene procene kliničara, a ne utvrđivanje faktorske strukture instrumenta, da je za opis crta ličnosti korišten ograničen broj emocionalnih komponenti i to da se radi o prevodu). Struktura dimenzija primarnih emocija donekle odstupa od strukture hipotetskih faktora, ali
čini se da ta odstupanja više "izoštravaju" sliku nego što je menjaju.
Tabela 15. Korelacije hipotetskih faktora
h1 h2 h3 h4
h1 1.00 -.23 -.48 .13
h2 1.00 -.02 -.39
h3 1.00 .19
h4 1.00
Međusobne korelacije hipotetskih faktora govore u prilog rasporedu dimenzija primarnih emocija koji je (u skladu sa novijim Plučikovim postavkama) predložen u PIE-JRS. Kao što je ranije već rečeno, taj raspored uslovljen je međusobnim korelacijama među parovima primarnih emocija, koje bi po teoriji trebalo da su najveće među susednim parovima emocija, i da se smanjuju što su parovi emocija u krugu udaljeniji. Predloženi raspored je: Inkorporacija nasuprot Odbacivanju, Zaštita nasuprot Agresiji, Orijentacija nasuprot Istraživanju, i Lišenost nasuprot Reprodukciji (Kostić, 1997). Sa druge strane, u engleskim tekstovima (Plutchik i Kellerman, 1974; prema Louw, 2004) pojavljuje se sledeći raspored parova primarnih emocija: timid vs. aggressive, trustful vs. distrustful, controlled vs. dyscontrolled, gregarious vs. depressed.
Pošto su parovi emocija po teoriji prikazani u kružnom dijagramu za interpretaciju, pored pitanja o rasporedu dimenzija postavlja se i pitanje koji par bi u hipotetskoj matrici sklopa trebao da bude prvi. U ovom istraživanju je odabrano rešenje navedeno u Priručniku Centra za PDS, i ono u najvećoj meri odgovara strukturi orthoblique faktora (Tabela 15).
Tabela 16. Pouzdanost hipotetskih faktora
beta6
357
H3 .8886 H4 .8959
Pouzdanost izolovanih hipotetskih faktora je zadovoljavajuća, što se može videti iz Tabele 16.
Tabela 17. Korelacije orthoblique i hipotetskih faktora
h1 h2 h3 h4
f1 .83 -.01 -.75 .16
f2 -.48 .91 -.06 -.42
f3 -.09 .27 .42 .12
f4 -.13 -.34 .27 .81
Kao što se može videti iz matrice korelacija orthoblique i hipotetskih faktora, druga hipotetska dimenzija veoma je dobro empirijski utemeljena, korelacije prve i
četvrte hipotetske dimenzije i odgovarajućih faktora su zadovoljavajuće, dok struktura treće hipotetske dimenzije (ne samo zbog osobine Sklon pustolovinama koja se pojavljuje u opisu oba njena pola) zahteva ozbiljniju reviziju.
DISKUSIJA
Imajući u vidu sve što je rečeno, može se zaključiti da struktura testa PIE može da se dovede u vezu sa strukturom 4 bipolarna faktora predloženom u ključu za odgovore, međutim, ova veza daleko je od nesumnjive, i postoje brojne teškoće u njenom tumačenju.
Pre svega, instrumentu nedostaje jasnije određenje početnih varijabli koje bi uključilo i podatke o strukturi 12 osnovnih crta ličnosti predstavljenih osobinama koje se izlažu u parovima.
Ukoliko, ipak, postoji potreba da se skorovi početnih varijabli konvertuju u procene izraženosti primarnih emocija, treba modifikovati ključ za ocenjivanje odgovora i uskladiti ga sa prevodom i našom populacijom. Da bi se to učinilo prvo treba ispitanicima ponuditi instrument koji sadrži sve kombinacije parova osobina ličnosti, a zatim uporediti faktorsku strukturu sa onom predloženom od strane autora. Pravljenje ključa za ocenjivanje odgovora na osnovu matrice strukture hipotetskih faktora izračunate na normativnom uzorku bolje je rešenje od pridavanja veće vrednosti osobinama iz pojedinih parova u odnosu na ostale osobine kao što su to učinili autori PIE-JRS.
Na osnovu ovog istraživanja može se predložiti da neka kasnija revizija i standardizacija testa PIE uključi i:
- reviziju prevoda osobina koje predstavljaju crte ličnosti i prevoda naziva primarnih emocija;
- podatke o regresionim jednačinama za klasifikaciju ispitanika izračunate na 12 početnih varijabli osobina koje predstavljaju crte ličnosti, a koje uključuju i mere efikasnosti klasifikacije;
- probnu verziju testa koja uključuje svih 66 parova varijabli na osnovu koje bi se konstruisali ključevi za ocenjivanje odgovora;
- ključ za ocenjivanje odgovora čija je struktura modifikovana u skladu sa normativnim uzorkom i prevodom; i
- "faktorski" ključ za ocenjivanje odgovora, čija bi struktura odgovarala opaženoj faktorskoj strukturi instrumenta, bez korišćenja hipotetske matrice sklopa.
LITERATURA
Bašković-Milinković, A. (1987). Profil indeks emocija Priručnik. Ljubljana, Center za psihodijagnostična sredstva.
Kostić, P. (1997). Priručnik PIE-JRS. Beograd, Centar za primenjenu psihologiju. Louw, C. (2004). The presentation of self-concept and emotional profile in a
cardiological population. M.A. Faculty of Humanities, University of Pretoria. Preuzeto 24.05.2005. sa http://www.upetd.up.ac.za/thesis/available/ etd-02092005 -092504/unrestricted/00dissertation.pdf
Momirović, A. (1987). Određivanje metrijskih karakteristika testa Profil indeks emocija. Primijenjena psihologija, 8, 227-232.
Momirović, K. (1997). O jednoj metodi za testranje strukturalnih hipoteza. Beograd, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Preuzeto 26. 05. 2003. sa http://www.cpijm.org.yu/sfstuff/belzebub.pdf
359
ABSTRACT
THE STRUCTURE OF THE EMOTIONS PROFILE INDEX
Kurbalija Dragan
Agricultural school with dormitory, Futog
In order to evaluate the factor structure of the Emotions Profile Index (EPI) 217 first-year students accommodated in the school’s dormitory were examined. The data was analyzed with Beelzebub algorithm for comparative confirmative and ex-ploratory component analysis. The results show that the empirical structure of EPI can be related with 4 bipolar factor structure proposed in the scoring key, although the relation is far from indubitable. The structure of hypothetical dimension Distrust-ful vs. TrustDistrust-ful has a solid empirical foundation, correlations between orthoblique and hypothetical factors of theoretical dimensions Gregarious vs. Depressed and Timid vs. Aggressive are acceptable while, on the other hand, the structure of the hypothetical dimension Controlled vs. Dyscontrolled requires revising, not only be-cause the Adventurous trait is used to describe both of their poles, but for numerous other reasons. The paper suggests a few ways of improving the characteristics of the test.
