Mali Kuvar 247

Specijalni dodatak lista Danas zbroj 247 zgodina VI zpetak, 30. novembar 2012.

Vreme

slavlja:

2. Glavna

jela

Kad je i to zavr{eno, paradajz sos se uspe u veliki |uve~, odozgo ne`no polo`i neman, sve pokrije aluminijumskom folijom, pa pripusti rerni na tri frtalja sata, na ne{to manje od 200 stepeni. Onda se folija skine, rerna pusti na najja~e, sve vrati u toplo na jo{ petnaestak minuta, a gostima iznosi takvo, kakvo je iza{lo iz rerne: u |uve~u koji je i sam po se-bi praznik za o~i.

Riblji |uve~

[aran, ke~iga – 2 kg; zelen ({argarepa, per{un, pa{kanat, celer) – 250 gr; crni luk – 500 gr; paprika – 500 gr; paradajz – 500 gr; pirina~ – 1 {olja; so; biber; ulje; lorber; aleva paprika

Pri~a kazuje da je, u vreme dok kasapnice i tovljena `ivi-na nisu postojali, riba bila ~esto `ivi-na trpezi `ivi-na{ih predaka. Ta-ko, ista pri~a veli da je jedan od najpoznatijih spskih speci-jaliteta bio |uve~ od – {arana i jesetre.

Ko }e ga znati. Lako je danas izmi{ljati ju~e.

Jer, kako uhvatiti jesetru kada je, zarad energije i dokaza vekovnog prijateljstva sa bra}om Rumunima, Dunav pre-gra|en ba{ tamo gde se jesetra mrestila, ne znamo. Ali,

sre}-nici znaju kako da do|u do pravog re~nog {arana, a u nedo-statku jesetre, zadovolji}e se i minijaturama. Dakle, ke~iga-ma.

Ribe, ukupno kilo i po do dva, svakako valja o~istiti od kr-lju{ti, ke~ige i od glave. Onda se iseku na {nicle, usole, pa ostave da sa~ekaju dalje.

Na dosta zejtina se, u pove}oj {erpi, redom dinsta pola ki-le sitno iseckanog i usoljenog crnog luka, veza zeki-leni i koren celera pride, jo{ pola kile o~i{}ene i na krupne komade ise-~ene babure ili slatke crvene paprike {ilje. Kada je sve udin-stano dopola, doda se jo{ pola kile olju{tenog paradajza ko-ji samo malo treba da smek{a, tek da otpusti vodu.

Kada svom ovom povr}u vreme nije, sve`i paradajz }e za-meniti pire, paprike suve, crvene i slatke {ilje, pa mo`e u {er-pu s povr}em da se ubaci jo{ {olja pirin~a, za~ini tucanim bi-berom, alevom paprikom, lorberom i solju po potrebi. Ma-lo se sve me{aju}i dinsta dok pirina~ ne nabubri. Sve se saspe u zemljani sud, ve}i |uve~ gde }e se pe}i.

Komadi ribe se u{u{kaju u ovu sme{u od povr}a, pa sve prepusti rerni na regularnih 225 stepeni. Gotovo je kad pi-rina~ na~isto smek{a.

Da li se ovako spremao |uve~ od ribe i u vreme pre hi-drocentrale – ne znamo. Znamo samo da i uz ovaj |uve~, bez jesetre, obavezno sledi pitanje: ‘’[ta, zar nema vi{e?!?’’

Posetite na{ novootvoreni objekat. Uvek sve`e meso;

tele}e, june}e, jagnje}e, pile}e; mesne prera|evine doma}e proizvodnje:

mle~ni proizvodi: sjeni~ki sir, kajmak, paprika u pavlaci

Vojvode Stepe 264

tel 011 2461 023

Najbolje od majke prirode

Smu| na pekarski na~in

Dakle, smu| mo`e da se pr`i, pohuje, melje za pa{tetu... ali porcija{ice od 200 do 300 grama prosto su stvorene za rernu. Valja imati tavu koja }e se dobro zamastiti maslino-vim zejtinom, a onda po njoj prosuti dve glavice crnog lu-ka iseclu-kane na rebarca. Posoli se, pa odozgo jo{ nare|a po-la kipo-la krupnijeg krompira ise~enog na kolutove. Opet se posoli, pa sve pripusti regularno zagrejanoj rerni (225 ste-peni) na pola sata.

Riba se o~isti, ise~e na {nicle debljine prsta, posoli, pa osu{i i ostavi da malo odstoji. Taman dok u tavi onaj krompir nije po~eo da rumeni. Tava se nakratko izvadi iz rerne, preko krompira se, jedna do druge, posla`u {nicle od ribe, kome je do ukra{avanja u sredinu stavi glavu, pa sve zalije s dve ka{ike paradajz-pirea rastvorenog u malo vode (ili dva deci |usa od paradajza) i za~ini mlevenim cr-nim i zelecr-nim biberom u zrnu, listom lorbera, seckanom glavicom belog luka i iseckanom vezom per{una. Sve se jo{ prelije ~a{om belog vina, pa zape~e na regularnih 225 ste-peni desetak minuta, ne du`e, da se riba ne presu{i.

[tuka u paradajzu

[tuka – 1,5 kg; limun – 1 kom; ulje; so; crni luk – 1 glavica; paradajz – 2 kg; zeleni biber; maj~ina du{ica;

ruzmarin; timijan; bosiljak; majoran; origan

Kao smu| suva riba sne`no belog mesa ume da posta-ne so~na. Valja samo, pre svega napraviti adekvatan sos na ringli.

Dakle, jedna glavica crnog, a najbolje crvenog, luka se ise-~e na rebarca, posoli, pa prodinsta da zacakli, a nikako ne po-rumeni. Ovo stoga da riba kasnije ne bi imala ukus na gula{. Dve kile sve`eg paradajza, odnosno isto toliko pelata iz kon-zerve, pridru`i se luku, pa ukuva dopola. Malo se zaljuti zele-nim biberom u zrnu, pa obazrivo za~ini mediteranskim za~i-nima: maj~inom du{icom, ruzmarinom, timijanom, bosilj-kom, majoranom i origanom. Odlo`i se na stranu.

Ribetina od oko kilo i po regularno se o~isti, osu{i su-vom krpom, nakapa limunovim sokom i posoli, pa na sa-mo minut dva, na vrelom zejtinu propr`i prvo s jedne, on-da i s druge strane. Tek toliko on-da dobije koricu.

Specijalni dodatak lista Danas malikuvarŸsezampro.rs Za izdava~a: Du{an Mitrovi} Urednik: Mihajlo Dajmak Foto: Miroslav Dragojevi}

Grafi~ko oblikovanje: Aleksandar Milo{evi}

Nova serija: Vilju{kom po svetu Mike Dajmaka Svakog dana novi recept

Pi{e: Mika Dajmak

Vreme

slavlja:

2. Glavna

jela

„Nema tice do prasice“, smislili su jedni; drugi odgovorili „Da je riba meso, ne bi Srbi postili njome“; tre}i izvla~ili argumente o zdravom `ivotu, lo{em holesterolu i sve tako ne{to.

[ta god da je, vreme slavlja je vreme i za slavljeni~ku trpezu. Posnu ili mrsnu, masnu ili ne... rasko{nu svakako.

Rasko{ je u neka davna vremena bilo pe~enje. Prase}e ili jagnje}e, svinjsko ili ov~ije. Onda se sva{ta izmestilo.

Jer, kako li su se hranili na{i preci, kada je krompir u Srbiju doneo tek Dositej, kada su nam i paradajz, paprike, pasulj, boranija, kukuruz, sve ono {to ~ini sada{nju gozbu stiglo tek otkri}em novog kontinenta?

Isto kao danas, ako je verovati hroni~arima. Jer, u filmovima iz vremena Kosovskog boja jede se srpska salata, naravno tu mora biti da je i srpski krompir, a jedan veliki, ama najve}i, pisac napravio je kardinalnu gre{ku kada je su`nje u prokletoj avliji ~astio projom. Eto, doga|a se i to. Doga|a se i da u filmu o Benu Huru legionari nose ru~ne ~asovnike.

Pa {ta!?

Ovo nije ud`benik istorije. Mali kurs (kuvar) je, a tu nam se dozvoljava i da pravimo |uve~ od avokada (mada ne}emo) i nemilice tro{imo |umbir, cimet, biber... sve ono {to je u vreme Dositeja bilo zlata vredno.

Zato, trpeza podnosi i povr}a, i morske ribe, povr}a kojih nekada nije bilo, sva{ta jo{. A to {to mnogi doma}ini smatraju da slavlje nije slavlje bez pe~enja, {ta se tu mo`e. Uz jednu opasku: to je bilo vreme kada se pe~enje jelo jedanput godi{nje, izuzetno o svadbama, a p{eni~ni hleb mesio samo nedeljom.

Da li smo u me|uvremenu uznapredovali ili uznazadovali, ocenite sami.

[aran sa {ljivama

belo vino – 2 dl

Za {arana vele da je prase me|u ri-bama, a ako je jo{ i tovljen, onda je to pravo svinj~e. Ali, ima na~ina da se spremi tako da se ovo i ne primeti. Valja samo voditi ra~una gde se {a-ran pazari, jer iz nekih ribnjaka ima neprijatan miris na mulj, dok se iz drugih („E~ka“) slobodno mo`e tak-mi~iti sa bra}om sa slobode.

Izbor ostavljamo ~itao~evom is-kustvu, a mi napominjemo da se {a-ran sprema s belim vinom, pa je ovo jo{ jedan od na~ina za pripremu ta-kozvanog pijanog {arana. Oni {to ra-de s vinom re}i }e da taj izraz ne vo-le, jer vino je napitak za u`ivanje i podizanje raspolo`enja, a ne za pi-jan~enje, ali tradicija je ponekad ja~a od argumenata.

[aran od oko dve kile se o~isti, pa celom du`inom zare`e na komade kolike }e kasnije biti porcije. Kako s jedne, tako i s druge strane.

Posuda u kojoj }e se pe}i samo se malo zamasti zejtinom, tek da se ri-ba ne zalepi za dno pre nego {to po~-ne da ispu{ta sopstveni vi{ak masti.

Dve glavica crvenog luka se iseku na rebarca, dve glavica belog o~iste i svaki ~en samo prepolovi, isecka se i veza per{unovog lista, pa sve pome{a sa pet-naestak plodova suvih {ljiva. Ovo se posoli, pa smesom napuni stomak {a-rana, a vi{ak razastre okolo. Na vrhu se jo{ samo malo posoli i zamasti, najbo-lje maslinovim, unajbo-ljem. Sve se jo{ nalije

~a{om belog vina, pa pe~e na tihoj vatri gotovo ceo sat. Dakle, na 150 do 200 stepeni, koliko treba da se istopi ona riblja mast.

[aran sa suvim {ljivama je jelo prepuno izuzetaka od pravi-la: prija i uz lagana crna vina, ko voli jede ga sa sve`om ljutom paprikom, a {ljiva dokazuje da nije vo}e, nego povr}e.

Riblja musaka

Riba – 2 kg; krompir – 2 kg; pavlaka – 1 ~a{a; mleko – 1 ~a{a; veza seckanog per{unovog ~ista; beli luk – 1 glavica; maslinovo ulje; so

Pre svega va`na je riba. Ne bilo koja: {tuka ili smu|, mani} ili som, {to je najbolje, za nu`du mo`e i zamrznuti osli}, ali to onda nije to.

Va`an je i krompir: najbolje ivanji~ki roze. Pavlaka, mleko, per{un, beli luk...

Kad je sve na stolu, ribu valja o~istiti, ise}i na krupne ko-made, obariti u slanoj vodi tako da se ne raspada, ali lako ski-da s kostiju, pa otkostiti.

Krompir se o~isti, ise~e na kolutove, pa pore|a na dno na-uljene crepulje. Posoli se, odozgo pore|aju komadi otko{}ene ribe, a sve zalije me{avinom pavlake i mleka (pola-pola) i za-~ini vezom seckanog per{unovog lista i sitno seckanom gla-vicom belog luka. Na kraju se sve poklopi krompirom, jo{

po-soli, zalije maslinovim uljem i pe~e dok krompir na vrhu ne po~ne da rumeni.

[karpina u vinu

[karpina – 1 kg; krompir – 1 kg; beli luk – 2 glavice; vegeta; lorber; per{unov list; belo vino – 0,5 l

[karpina je riba, koju je u na{im kontinentalnim prodav-nicama najlak{e na}i. Uz to, jeftina je, ali, iako duboko zamr-znuta, mo`e da predstavlja materijal za dobru zakusku.

Pre svega, na me{avini maslinovog i obi~nog ulja, samo malo se propr`e dve glavice belog luka. Pazi se da se ne prepe~e, a onda odozgo, kao cepani-ce za zimu, nare|a kilogram a la pomfrit ise~enog krompira. Sve se za~ini vegetom, i ne`no pobiberi be-lim mlevenim biberom.

Onamo se {karpina oguli, otkosti, pa komadi, jedan pored drugog, na-re|aju iznad onog krompira. Ponovi se postupak i sa svim za~inima. Sad se jo{ samo sve zalije suvim belim vi-nom, tako da krompir bude poto-pljen, ali riba ostane iznad. Da se ku-va u vinskoj pari! Na samom kraju se jo{ nabaca nekoliko listova lorbera, jedna veza seckanog per{unovog lista, poklopi, pa na laganoj vatri kuva dok riba ne smek{a.

Naravno, pred slu`enje, sve valja nakapati s malo maslinovog ulja. Sa-vet za vino: {ardone na 11 stepeni, ka-ko za kuvanje, taka-ko i za slu`enje. U pr-vom slu~aju, temperatura nije bitna, u drugom – jeste.

Petao na tav~e

Ne samo u Francuskoj (Coq au vin) petao je specijalitet na trpezi. Nekada, dok je to bio ~asan poziv, doma}ini su sinove u vojsku ispra}ali pe~enim pe-tlom. Mo`e tako, ali mo`e i...

Pre svega petla valja tran`irati, pa onda sve podeliti. Na jedno mesto sit-nice i trticu, {to se uturi u zamrziva~ za neku kasniju ~orbu, a na drugo batak i karabatak, belo meso, mali bata~i}i i krilca. Od ovih komada pre svega se napravi supa (dakle voda se po-soli, ubaci meso, o~i{}ena veza me{ane zeleni i biber u zrnu), pa sve regularno skuva.

Onamo se tri glavice luka sitno iseckaju, pa prodinstaju na zejtinu. Kada je luk po~eo da `uti, doda se {olja pirin~a, tri {o-lje one supe od petla, pa sve za~ini ka{i~icom aleve paprike, biberom mlevenim i u zrnu, ka{i~icom vegete.

Kada je pirina~ ukuvan (a na kutiji obi~no pi{e koliko valja da se kuva), uspe se na tav~e, preko pore|aju komadi petla. Dalje }e sve uraditi rerna sama: pe~e se na 225 stepeni samo onoliko koliko treba da meso po~ne zanosno da rumeni.

Hajdu~ki }evap

Za varijantu u rerni: crni luk – 700 gr

Ovo je mera za {atru u Gu~i. Ali, sve to mo`e i skromnije. Dakle, sa 700 gr vrata.

Svinjski vrat se otkosti, napra{i vegetom i ale-vom paprikom, pa uvalja u kukuruzno bra{no. Onda se na ra`anj re|a jedan po jedan komad, da im bude tesno, pa pe~e kao i svako pe~enje. U skromnijoj varijanti, meso se ise~e na kockice kao za ra`nji}e, pa isto kao i ra`nji}i ispe~e na `aru, ili ispr`i na teflonskom tiganju.

E, sada kako sve spremiti u rerni?

Jednostavno. [nicle se uvaljaju u projino bra{no, za~ine alevom paprikom i vegetom, pa na samo nekoliko minuta propr`e na vrelom ulju. Tek da se napravi korica. Ostavi se na stranu.

Luk se isecka na rebarca, |uve~ zalije masno}om u kojem se pr`ilo meso, ravnomerno rasporedi luk, sve poklopi {niclama, pa |uve~ poklopi (ili zadih-tuje folijom) i prepusti rerni na 200 stepeni oko sat i po do dva.

Poklopac se skine, pa na ja~oj vatri zape~e ne vi-{e od desetak minuta.

Svinjska ple}ka u maramici

svinjska maramica – 1 kom; limun – 1 kom; beli luk – 2 ~ena; lovorov list; so; senf; biber; per{un; ulje

Ko ne ume sam da otkosti ple}ku, da postane kao maramica, zamoli poznatog kasapina da to u~ini. Oni su dobri ljudi, pa nije poznato da su ne-koga odbili.

Dakle, meso sad valja samo oprati, osu{iti, poso-liti, pobiberiti i premazati senfom. Ovo ~eka mara-micu {to valja da se proba{kari u hladnoj vodi, po-lo`i na sto, ra{iri, pa ubaci meso. U sredinu (ple}ke) nare|aju se kolutovi limuna bez kore, sve zaspe seckanim listom per{una i izmrvljenim listovima lorbera.

Meso se uroluje, pa sve zapakuje u maramicu. Kao paketi}. \uve~ se naulji, paketi} polo`i, sve za-lije rakijskom ~a{icom vode.

Pe~e se standardno: u poklopljenoj posudi (ako poklopca nema, tu je aluminijumska folija), na 200 stepeni bar tri sata. Po potrebi obazrivo se jo{ nali-va vodom.

Prija toplo uz hladni roze.

Butkica u pivu

Svinjska butkica – 1 kom; beli luk – 1 glavica; praziluk – 500 gr; paprika – 1 kom; {argarepa – 100 gr; biber; ulje; so; pivo

Sve`a svinjska butkica (kolenica) em {to je so~na, em {arena za one {to vole da zamaste, pa valjda nema pogodnijeg mesa za pe~e-nje s krompirom. Mo`e i tako, ali ne mora da bude samo tako – prosto. Butkica je du{u dala za gastronomske igrarije i pravo pra-zni~no poslu`enje.

Butkica se pre svega takva kakva je, dakle u komadu, i{pikuje celom glavicom belog luka, pa propr`i sa svih strana na vrelom ulju i ostavi da sa~eka dalje.

Na kru`i}e debljine prsta iseku se jo{ dva struka praziluka, jedna crvena babura i dve {argarepe. Vatra se smanji, pa na onoj masti gde su se butkice zapekle povr}e posoli, pobiberi i izdinsta dopola.

Pripremi se kakav |uve~, uturi povr}e, odozgo ne`no u{u{ka meso, pa pripusti rerni, poklopljeno na 200 stepeni. Posle jednog sata sve se zalije ~a{om piva, otklopi, a vatra poja~a do 250 stepe-ni. Tako se pe~e jo{ sat i po, sve, po potrebi, zalivaju}i pivom, a vo-de}i ra~una da ne postane ~orbasto.

Gotovo je kad vilju{ka bez te{ko}e mo`e da pro|e kroz meso. Sve do koske.

Kolenica u povr}u

Kolenica ili butkica – 1 kom; me{ana zelen ({argarepa, pa{kanat, zelen, celer) – 500 gr; krompir – 500 gr; kupus – 1 glavica; crni luk – 2 glavice;

beli luk – 1 glavica; biber; paprika; aleva paprika, lovor; mast

Mnogo je gurmana koji smatraju da su kolenica ili butkica ne-{to najukusnije i najsla|e od svinjskog mesa. I najuniverzalnije: ne zna se da li je lep{e sve`e ili su{eno; da li u kupusu; pasulju; ili pak samo za sebe s renom.

Dakle, to najukusnije, a u ovom slu~aju sve`e, prvo se posoli i osta-vi da samuje, dok se priprema ostalo: tri-~etiri ve}a krompira; dve-tri {argarepe; jedan ve}i koren celera; dva pa{kanata; jedna zelen; onda dve glavice crnog i jedna belog luka. Jo{ bibera u zrnu, paprike (kako slatke, tako i ljute), aleve paprike, lovorovog lista. I kupusa, naravno.

Dno kakvog ve}eg i dubljeg suda, koliko da se prostre po celoj rerni, prvo se dobro nama`e ma{}u, a onda prekrije li{}em od ku-pusa. Preko se ne`no polo`i kolenica, pokraj nje u~etvorena srca od kupusa, komadi krupno se~enog krompira i ostalo korenje. Preko svega se nabaca crni luk se~en na rebarca i beli u ~enovima. Onda i biber u zrnu, paprike ucelo i tri-~etiri lista lorbera. Sve se zapra{i alevom paprikom, prema`e ma{}u, nalije rakijskom ~a{i-com vode, pa dobro upakuje u li{}e od kupusa.

Jo{ se pokrije aluminijumskom folijom i pusti da se u rerni kr~-ka na niskoj temperaturi: 150 stepeni. Tako najmanje ~etiri sata (ne mo`e da se prekuva) kada se skloni folija, rerna uklju~i na ja-~e, pa sve po ukusu jo{ malo zape~e. Treba li posebno napominja-ti da ovo ne bi bila nikakva prava gurmanska pri~a kad se ne bi za-vr{ila vinom: vrhunskim crvenim kaberne sovinjonom.

Kuvanje za po~etnike

Mike Dajmaka

Sto jedno jelo (+ gurmanski bonus) za sve uzraste,

sva~iji d`ep, sva godi{nja doba, sve ukuse...

Poru~ite odmah: 150 din (+ PTT)

telefon: 065/26 25 035; E-mail:

malikuvar

sezampro.rs

Kare u slanini

Kare – 1,5 kg; ka~kavalj – 150 gr; kiseli krastavci – 150 gr; dimljena slanina – 250 gr; senf; so; ulje

Kare ko kare, a ipak rolat. Samo {to se ovog puta ne rase-ca i ne filuje, ve} se du{manski izbode o{trim i tankim no-`em. Gde god da je se~ivo u{lo, udene se po tanak {tapi} ka~-kavalja i komadi} kiselog krastav~i}a.

[to vi{e rupa, to vi{e sira i krastavaca, a tim vi{e i u`ivanja. E, sad, {pikovani kare se posoli koliko treba, prema`e senfom i obmota re`njevima dimljene slanine debelim pola prsta.

Sve se uve`e kanapom kao paket pun dragocenosti, strpa u nauljen |uve~ koji se, potom, za~epi

aluminijum-skom folijom. Pe~e se oko dva sata na srednjoj temperaturi (oko 220 stepeni), pa se ona folija skine i sve jo{ mal~ice zape~e da slanina bude hrskava. Slanina vi{e ni-je onako masna, a kare nini-je onoliko suv, samo {to mora da se jede to-plo, jer je tada u`ivanje najve}e.

Rebra ispod sa~a

krompir – 1 kg; ulje; so; biber

I za ovu |akoniju ve}i posao je pre nego posle. Pre se radi, a posle se sve sa-mo od sebe sprema.

Elem, svinjska rebra (sve sa slaninom) valja

kupiti kod proverenog kasapina, odvojiti svako rebro za sebe, pa kasapina zamoliti da svaki komad ise~e na veli~inu papilotne. Krompir se u~etvori, posoli, pobiberi, pa sve za-jedno pripusti crepulji i pokrije sa~om. Ko nema ni crepulju ni sa~, dobro do|e |uve~ pokriven aluminijumskom folijom. Eto, to je sve. Ostatak }e obaviti rerna, zagrejana na ne vi-{e od 200 stepeni za tri do ~etiri sata, a kad je gotovo,

posta-je jasna ona aluzija o papilotnama: meso se skupi, pa onako lepo uvije oko koske, ba{ kao oko »papilotne«.

Zelena salata, vino, tako|e se podrazumeva.

Teletina ispod jorgana

{ampinjoni – 250 gr; praziluk – 250 gr; crni luk – 200 gr; ulje; so; biber; lorber; beli luk – 1 glavica; crveno vino – 3,5 dl

Materijal za ovu |akoniju lako se nabavlja u prvom kom-{iluku. U kasapnici kilogram teletine od buta, bez koske, u samousluzi pakovanje lisna-tog testa, buteljku crvenog vina, pako-vanje {ampinjona, luk i praziluk. Soli, bibera, lorbera, belog luka i

zejtina valjda ima kod ku}e. Dve glavice sitno seckanog crnog luka i dva struka prazi-luka (ali samo beli deo) tako-|e sitno iseckanog dinstaju se dok ne porumene. Ovo-me se, kad je luk sOvo-me{kao, dodaju na kockice iseckani komadi mesa, pa sve za~ini solju, biberom i iseckanim li-stom lorbera. Dinsta se dok me-so ne smek{a, a povremeno zaliva s pola buteljke vina. Kada je meso na-~isto smek{alo, ubace se na listi}e isecka-ni {ampinjoisecka-ni i glavica sitno iseckanog belog luka, pa sve jo{ dinsta dok vi{ak te~nosti ne ispari. U |uve~ se saspe dinstano meso, pa sve u{u{ka razvu~e-nom korom lisnatog testa. Kao pod jorgan, otuda i ime. Te-sto jo{ samo valja probu{iti na nekoliko mesta, zbog odu{ka, pa pripustiti rerni zagrejanoj na 250 stepeni. Pe~e se dok te-sto ne bude re{, ili dok doma}in ne iskapi do kraja onu otvo-renu buteljku vina.