07.starija_tiranija

Xegan Marija

STARIJA TIRANIJA

Req tiranin je verovatno lidskog porekla, a kod Grka prvi put se po-javljuje kod pesnika Arhiloha, koji je u VII veku p. n. e. iveo na ostrvu Paros. Arhiloh req ,,tiranin” koristi kao titulu za vladare dinastije Giga iz Sarda. U prvo vreme req nije oznaqavala niti dobrog niti loxeg monarha. Ona je u svom znaqenju bila neutralna. Kasnije, kako su tirani mahom bili surovi vladari (Perijandar iz Korinta, Hipija iz Atine), koristi se u negativnom kontekstu. Da terminom ,,tiranin” se oznaqava surovi vladar doprinela je grqka propa-ganda u V veku p. n. e, naime ubice tiranina Hiparha, Harmodije i Aristogiton, u Atini su slavljeni kao heroji. Isto tako pojedini filozofi, izmeu ostalih i Platon, smatrali su tiraniju najgorim oblikom vladavine.

Tiranija je suprotnost grqke ljubavi prema slobodi.

O tiraniji i prvim tiranima pixu Solon (grqki dravnik iz Atine, iveo na prelazu iz VII u VI vek p. n. e.), Teognis (pisao pouqne pesme u Megari tokom VI veka p. n. e.), Nikola iz Damaska (napisao istoriju sveta u 144 knjige, gde su danas saquvani samo fragmenti, umro 4. p. n. e.), Diogen Laertije (napisao zbornik istaknutih filozofa, a iveo je u III veku n. e.), Herodot, Tukidid...

Prema Vujakliji tiranija je vlast do koje se doxlo nasilnim i neza-konitim putem. Tiranin u staroj Grqkoj jeste samovladar, u jednoj dotle slo-bodnoj dravi, koji je prevratom doxao do vlasti.

Od Tukidida saznajemo da su tiranije bile osnovane u onim dravama gde su se prihodi ubrzano poveavali, dok je sama Grqka postajala monija u preuzimanju opxteg bogatstva. Tukididovi podaci se slau sa qinjenicom da su prve tiranije bile upravo jaki privredni centri: Sikion, Korint i Megara.

Priliv bogatstva je verovatno doveo do promena u ureenju drava VII veka. Jaz izmeu siromaxnih i bogatih je bio sve vei, novac je sve vixe dobijao na znaqaju. Teognis je primetio da novac qini qoveka od samog roenja. Poxtovan je i smatran visokorodnim samo onaj ko je bio bogat.

Meutim, priliv blaga nije dovoljan uslov za ruxenje oligarhije i zavoenje vladavine jednog qoveka. Moda je Herodot u pravu kada je napomenuo da je sama oligarhija u pojedinim polisima samu sebe unixtila. U treoj knjizi svog dela kae da pod upravom nekolicine svi ele da se istaknu u radu za opxte dobro. Ovo dovodi do meusobnih sukoba, pobuna, pokolja... i na kraju kada su ve svi umorni, dobrovoljno pristaju na vlast jednog qoveka... Qoveka od kojeg se oqekuje svrsishodno voenje unutraxnje i spoljne politike.

Bury smatra da je tiranija nezakonita monarhija, jer pojedinac ne postaje vladar niti po naslednom pravu niti izborom veine.

H. T. W. Gery (?) tvrdi da je tiranija na Istmu nastala tako xto su tirani, u stvari, bili predvodnici predorskog stanovnixtva u borbi protiv Dorana.

Prvi veliki tirani se javljaju u Joniji i na Istmu oko VII veka p. n. e.

1.

T I R A N I J A

N A

I S T O K U

Pod uticajem Sarda, grada u Lidiji, najverovatnije se tiranija najpre javila u jonskim gradovima. Meutim o tiraniji u Joniji se veoma malo zna. Na osnovu predanja saznajemo da je doxlo do nemira u gradovima kada su kue

aristokrata ruxene i kada je uspostavljen despotizam.

Tiranin Efesa Melan se oenio erkom lidskog tiranina Alijata. Samos je takoe bio pod tiranima.

Najpoznatiji je bio tiranin iz Mileta, Trazibul, pod qijom vladavinom grad je bio dobrostojei. Trazibul je osnivao mnoge kolonije na obalama Crnog mora, a takoe je uspeo da sklopi primirje sa Lianima. iveo je oko 610. godine p. n. e.

Mitilena na Lezbosu bila je znaqajni trgovaqki centar za vreme vladavine Penthilida (?). Meutim tirani nisu bili omiljeni kod aristokrata. Alkej, iveo u VI veku p. n. e., budui i sam aristokrata, spevao je pesmu u kojoj izraava tugu po smrti tiranina Mirsila koji se borio protiv volje naroda. Jedan od znaqajnih vladara Mitilene bio je Pitak. On je zadobio poverenje naroda istakavxi se u bici sa Atinjanima radi prevlasti na Helespontu i borei se protiv tiranije. Izabran je na deset godina vrhovne vlasti, aesym-netes. Stekao je reputaciju mudrog zakonodavca. Oni koji su mu se suprostavljali bili su likvidirani, kao npr. njegov nekadaxnji prijatelj pesnik Alkej.

2.

T I R A N I J A

N A

I S T M U

2.1. Tiranija u Kornitu

Na prelazu iz VIII u VII vek p. n. e. Korint je bio najbogatiji grad u kontinentalnoj Grqkoj. Istam je povezivao Egejski i Korintski zaliv, xto je omoguavalo Korintu sigurnu trgovinu prema zapadu. Korintska grnqarija, parfemi i druge dragocenosti su izvoene na Siciliju i Italiju. O ranoj moi Korinta svedoqi i osnivanje Korkire i Sirakuze. Verovatno su Korinani, sve do uzdizanja Atine, imali ekonomsku prevlast na zapadu. Vremenom su se kolonije osamostalile te su i ratovale sa svojom metropolom, ohrabrene unutraxnjim sukobima u samom Korintu.

Do 657. godine p. n. e. u Korintu kontrola nad dravom bila je u rukama aristokratskog roda Bahijada. Herodot pixe da su se Bahijadi meu sobom enili i udavali. Meutim kada je roena hroma Labda, erka Amfiona, njome nije eleo da se oeni nijedan iz roda Bahijada. Labda se napokon udala za Eetijona koji poreklom bexe Lapit, a iveo je u selu Petra. Lapiti su prema tradiciji pleme sa severa, koje se borilo protiv kentaura, ixli u potragu za zlatnim runom... Verovatno je Herodot preneo predanje da je Eetijon Lapit, jer sa ovom qinjenicom Eetijon je automatski bio plemenitog porekla. Pojedini istraivaqi smatraju da je Eetijon pripadao predorskom stanovnixtvu.

Proroqixte je Eetijonu proreklo da e dobiti sina koji e svrgnuti Bahijade. Danaxnji istoriqari tvrde da je ovo predskazanje delo neprijatelja porodice Bahijada.

Uskoro se Labdi i Eetijonu rodio Kipsel, koji je ime dobio po upu gde bexe sakriven i koji ga je spasao od vojnika Bahijada, koji su za zadatak imali da ga ubiju.

Pretpostavlja se da je Kipsel, vremenom, postao vojskovoa i da je obezbedio dovoljnu podrxku od naroda da Bahijade pobije ili protera i na taj naqin preuzme vlast. Konfiskovao je zemlju Bahijada i raspodelio je meu svojim pristalicama.

O Kipselovoj vladavini se malo zna. Prema Herodotu vladao je trideset godina. Poxtovao je bogove i proroqixte, te su njegovi pokloni u Delfima i Olimpiji bili qesti. Delfima je darovao Korintsku riznicu. Olimpiji je darovao po-zlaenu statuu Zevsa. U Herinom hramu (?) je quvan kameni up u kojem je navodno Labda sakrila Kipsela, meutim ovaj dar je delo izuzetnog majstora iz Perijandrovog vremena. Zauzvrat, proroqixte je podravalo Kipsela kao vladara.

Kovao je novac po uzoru na Samos, a ne po standardima Arga.

Po jednoj verziji u Korkiru su pobegli Bahijadi. Kako bi napokon osvojio Ko-rkiru, Kipsel je rexio da opsedne ostrvo osnivajui kolonije oko samog ostrva. Pod vostvom njegova tri nezakonita sina, zavladao je Leukadom, Ambrakijom, Anak-torijumom. Korkira se suprostavila korintskoj kolonizaciji Ambrakije. Pos-toji verovatnoa, na osnovu jednog epitafa na grobu Korkiranina da je poginuo uz brodove na reci, da je doxlo do bitke izmeu Korinta i Korkire. Ishod ove bitke je neizvestan, ali pre Kipselove smrti postignut je dogovor da i jedni i drugi nasele Epidamnu na jadranskoj obali, severno od Korkire.

Podrao je dinastiju Miltijada u Sirakuzi.

Kipsela je nasledio njegov zakoniti sin Perijandar, koji je, kako bi obezbedio sebi xto sigurniji presto, unajmio telohranitelje, 300 dorifora. U prvo vreme Parijandar je blae vladao nego Kipsel, ali dobivxi savet od Trazibula, tiranina iz Mileta, pobio je sve najuglednije ljude u Korintu. Kao i otac, bogato je darovao Delfe i Olimpiju. Gradio je hramove od kamena i organizovao igre na Istamu u qast boga Apolona. Xiri kult Dionisa, narodni kult koji nije poznavao klasne razlike.

Perijandar je doneo zakone kako bi ograniqio luksuz i bespotrebno mexanje graana u politiku. Dozvoljavao je dranje malog broja robova, kanjavao je dokolicu i naplaivao je korixenje korintskih luka.

Za vreme svoje tiranije, od 627 do 586. p. n. e. predloio je da se na Istamu prokopa kanal, radi povezivanja korintskog i egejskog zaliva. Meutim ovaj posao je zahtevao mnogo novca i fiziqke snage, te je mesto kanala izgraen kameni put diolkos sa dva koloseka. Na ovom putu kola su prevozila lakxe brodove ili tovar sa brodova. O ovoj vrsti prevoenja pisao je i Plinije Stariji. Pedesetih godina dvadesetog veka pronaeni su ostaci ovog puta.

Prokopao je kanal na Leukadi, te je od poluostrva nastalo ostrvo.

Za razliku od oca kolonizuje i prostor istoka. Osnovao je Apoloniju Iliriku radi trgovine sa Ilirima, a njegov sin Potideju na Halkidiku za trgovinu sa stanovnixtvom Makedonskog primorja.

Preko braqne veze, povezao se sa Proklom, tiraninom Epidaura. Kasnije Perijan-dar je i osvojio Epidaurus, grad poznat po amfiteatru i hramu Eskulapa. Uspeo je da ostvari prijateljske veze sa Atinom, Lidijom i Egiptom. Naime, Perijandar je taj koji je izmirio Atinjane i Mitilenjane (eolski grad na Lez-bosu), a koji su bili ratovali oko nekadaxnje trojanske zemlje.

Oko VIII veka p. n. e. Korinani su saraivali sa Samosom, gde su korintski brodograditelji pravili brodove za Samnjane. Meutim u vreme Perijandra, Korint menja politiku i sve vixe sarauje sa Miletom. Milet je jox za vreme Lelantinskog rata, 734 - 680. p. n. e., postao neprijatelj Samnjana, jer su ovi poslednji bili saveznici Halkide u borbi protiv Eretrije, koju je pak podravao Milet. Da se Korinani jox vixe udalje od Samnjana pomogao je samski prepad na Eginu, za koju su bili zainteresovani sami Korinani. U svakom pogledu savez sa Miletom je bio vixe nego dobrodoxao. Korinani su bili zainteresovani za istok, a Milet je odravao veze i sa Egiptom, a po ratu sa Alijatom, i sa Lidijom. O vezi svedoqi i korintska grnqarija pronaena na istoku, odonosno miletska u Sibarisu.

O vezi Trazibula i Perijandra moe posvedoqiti jedna Herodotova priqa. Kada je Alijat zajedeno sa Lianima u jednoj invaziji sluqajno sruxio hram atin-ski, a onda se texko razboleo, Delfi su ga savetovali da obnovi hram. O savetu Delfa Perijandar je obavestio Trazibula. Tako kada je Alijat poslao iza-slanike u Milet da negiraju istinu, dok on sam ne obnovi hram, Mileani uivajui u svom tobonjem bogatstvu, ubedili su izaslanike da je to jedna do-brostojea drava. Sada Alijat smatrajui Mileane za ozbiljne neprijatelje sklopio je mir sa njima i izgradio qak dva hrama u Asesu posveena Atini. Da je Perijandar cenio i odravao veze sa Egiptom svedoqi i ime Perijandrovog neaka i naslednika, Psametiha (kako su se zvali i faraoni Saiske dinastije).

O vezi Egipta i Korinta mogu posvedoqiti i egipatski predmeti pronaeni u korintskoj luci Perahora.

Iako je pesnik Arion sa Mitilene slavio vlast Perijandra, Perijandar je bio surov tiranin. Ubio je svoju enu Melitu, erku tiranina iz Epidaura. Ugledne ene Korinta je skinuo do gole koe u Herinom hramu radi pronalaenja blaga svog prijatelja. Proterao je svog sina Likofrona iz Korinta, kojeg su kasnije ubili stanovnici Korkire. Da bi se osvetio Korkiranima, poslao je trista sinova iz uglednih porodica Korkire, Alijatu (vladaru Lidije) da mu slue kao evnusi. Deqake su spasili Samljani.

Perijandra je nasledio njegov neak Psametih, koji je ubijen 582. p. n. e. Njegovo telo i kosti predaka su odnesene van teritorije Korinta, a kua Kipselida je sravnjena sa zemljom. Koliko je dinastija Kipselida postala omraena svedoqi i qinjenica da je Kipselovo ime bilo obrisano sa liqnog pok-lona kojim je darovao Delfe.

U Korintu je ponovo uspostavljena oligarhija, vladavina manjine. U Ambrak-iji je uspostavljena demokratija, dok je Korkira postala nezavisna i zakleti neprijatelj Korinana.

2.2. Tiranija u Sikionu

U susedstvu Korinta nalazio se grad Sikion. Za razliku od Korinta, trgovaqkog grada koji je aktivno uqestvovao u kolonizaciji, Sikion nije osnivao nove naseobine. Sikion je svojevremeno bio poznat po svom vou i povru, te je on vixe bio grad agrarnog karaktera.

Prvi tiranin u Sikionu je bio Ortagora, koji je na vlast doxao 655. p. n. e. Vladavina ove dinastije je trajala jedan vek. Delfi nisu bili posebno oduxevljeni vladavinom Ortagorida, te od Delfa i potiqe tvrdnja da je otac Ortagorida bio, u stvari, kuvar ili kasapin. Ortagora je verovatno pri-padao predorskom stanovnixtvu. Istakao se u pograniqnim sukobima, kada je postavljen za vojskovou, a uskoro postaje i tiranin.

Tirani u Sikionu su noslili titulu poglavara svexteniqkog (basileusa). Miron I, iz roda Ortagorida, je pobedio u jednoj trci 648. u Olimpiji i darovao ga dragocenostima u svoje i ime naroda Sikiona.

U prvo vreme je tiranija bila umerena, ali za vreme Mirona II postaje ugnjetaqka. Mirona II je ubio njegov brat Izodem zajedno sa Klistenom i Exinom (?).

Za vreme Klistenove vladavine, 600 - 570., dolazi do trvenja izmeu pre-dorskog i dorskog stanovnixtva. Naime Sikion je dugo bio opsedan, a po-tom i osvojen od Doraca iz Arga. Dorac Adrast, koji je prema tradiciji pred-vodio sedam argivskih heroja protiv Tebe u ratu pre Trojanskog, tvrdio je, svojevremeno, da on treba da upravlja Sikionom kao naslednik svoga dede, a kralja Sikiona, Poliba. Klisten je teio da ukine Adrastov kult u Sikionu, a zabranio je i pevanje Homerovih pesama gde se veliqaju Argejci i proterao je ar-givske rapsode, sve u cilju antidorske politike. Kako bi onemoguio bilo kakvu vladavinu Adrasta u Sikion uvodi kult njegovog ljutog neprijatelja Melanipa iz Tebe. U istom periodu, kako Herodot pixe, Klisten je promenio nazive ple-mena u Sikionu. Pleme, kojem je sam pripadao, nazvao je Arhelaji ili vladaoci, dok je dorska plemena nazvao Hijati (Svinjari), Oneati (Magarqari), Hereati (Prasetari). Klisten je u svakom pogledu xtito interese nedorskog plemena u Sikionu. Xezdeset godina posle Klistenove smrti Dorci su povratili svoja prvobitna imena plemena: Pamfili, Dimani, Hileji.

Ortagoridi su uqestvovali u prvom Svetom ratu oko nadzora nad Delfskim amfiktionom 595 - 586. p. n. e.

Apolonov hram u Delfima ili Pito (Delfi su nazivani i po Delfovoj erki Pitidi, Pito) nalazio se u fokidskom gradu Krisa na junim padinama Parnasa.

Stanovnici Krise su smatrali da prevlast u Delfima pripada njima, dok su Delfi teili da se oslobode Fokiana traei saveznika u Tesalcima.

Amfiktion ili okolno stanovnixtvo su qinili dvanaest plemena severoisto-qne Grqke: Perhabui, Phthiotai, Dolopes, Malioi (?), Tesalci, Magneani, Enejci, Lokriani, Dorci, Fokiani, Jonci i Beoani. Sedixte Amfiktiona je bilo na Termopilima u Antali, blizu Demetrinog svetilixta (?). U Amfiktionu su rexavana vana religijska i politiqka pitanja, gde je svako pleme imalo po dva glasa.

Krisa je upravljala teritorijom od severa, du obale pa sve do Delfa i bila je monija no Delfi. Krisa, od svakog ko je eleo da poseti Delfe, je ubirala odreeni danak. Xta god da je bio razlog svae izmeu Delfa i Fokiana, pred-met je prenet na Amfiktion. Odluqeno je, najverovatnije pod uticajem Tesalaca, da se povede rat protiv Krise. Rexeno je da se Krisa potpuno unixti, jer je ve bila odve jaka upravljajui Krisejskim zalivom, kasnije nazvanim Ko-rintskim. Snage Amfiktiona ojaqane su snagama Atinjana, predvoenih Alkme-onidima, i Sikioncima, predvoeni Klistenom 591. p. n. e. Klisten je imao poseban interes da uqestvuje u prvom Svetom ratu. eleo je pridobije proro-qixte, koje nije bilo posebno naklonjeno vladavini Ortagorida, radi podrxke njegovoj porodici. Grad Krisa je prvo opsedan, a zatim je i osvojen i spaljen. Stanovnixtvo je prodato u roblje, a grad je sravljen sa zemljom. Teritorija nekadaxnje Krise posveena je Apolonovom hramu i ovu zemlju niko nije smeo uzorati.

Posledica ovog rata jeste zbliavanje Amfiktiona i proroqixta u Delfima. Delfi dolaze pod zaxtitu Amfiktiona i imaju punu samostalnost.

Pobeda je proslavljena odravanjem prvih Pitijskih igara 582. p. n. e., koje su se odravale na svake qetiri godine. Klisten je pobedio u prvoj trci borbenih kola i osvojio lovorov venac. Uzeo je uqexe i u organizovanju pitijskih igara u Sikionu, koje su kasnije slavile ime Adrasta. Takoe je bogato darovao Delfe dajui Sikionsku riznicu.

Kada je na pitijskim igrama u Olimpiji osvojio prvo mesto sa svojim qetvorozaprenim kolima rexio je da uda svoju erku Agaristu. Pozvao je u Sikion sve prosce iz uglednih porodica Helade da se nadmeu u raznim vex-tinama radi ruke Agariste. Klistenu su se naroqito svideli prosci iz Atine, Megakle, a posebno Hipoklid koji je bio srodnik porodice Kipselida u Korintu. Nakon godinu dana Klisten se ipak odluqio za Megakla iz porodice Alkmeonida, te se ovaj i oenio Agaristom oko 575. p. n. e. Agarista je rodila slavnog Klistena, koji je uspostavio demokratiju u Atini po vladavini Pizistratida i Hipokrata, qija je erka bila Agarista, majka Perikla.

Posle Klistenove smrti, zavrxeno je sa tiranijom u Sikionu, koja se sada nalazila pod pritiskom Sparte.

2.3. Tiranija u Megari

Megara se nalazila severno od Korinta. Bila je naseljena Dorcima. Kolonizovala je prostor Sicilije, ali njene prve naseobine nisu bile dugog veka. Kolonije su potisnute prema zapadu, kao npr. Seliunt, i graniqile su se sa feniqanskim. Zbog loxih odnosa sa Korintom, Megara napuxta kolo-nizovanje teritorije zapada, a panju usmerava na osnivanje naseobina prema istoku. Tako nastaju Kalhedon i Vizant. Megara je morala uqestvovati u kolo-nizaciji jer je njena matiqna teritorija bila stisnuta izmeu Atike i Korinta, koje su onemoguavale porast stanovnixtva ovog grada.

U drugoj polovini VII veka p. n. e. na vlast dolazi Teagen kao pred-stavnik siromaxnog naroda Megare.

Tokom svoje vladavine poubijao je mnoge ugledne ljude Megare. Izgradio je vodovod, a svoju erku je udao za Kilona iz Atine, koji je kasnije pokuxao, ali

bezuspexno, da kao tiranin ujedini snage Megare i Atine. Teagen nije poxto-vao nasledna prava. Ubijen je od strane aristokrata i za sobom nije ostavio naslednika.

U VI veku Megara e se sukobiti sa Atinom oko prevlasti nad Sala minom.

Izvori:

— Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980.

Literatura:

— N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 b.c., Oxford 1959. Belexke: