PLA/PRA Lična karta sela Barje Čiflik, opština Pirot. PLA/PRA Barje Čiflik. Maj/Jun, 2008.

PLA/PRA

Barje Čiflik

SADRŽAJ:

1.Opis PLA/PRA metodologije 2.Rezultati primene PRA sredstava

-Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-vizualizacija

-Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Vremenska linija (PRA sredstvo)-vizualizacija

-Vremenska linija (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Mapa resursa (Pra sredstvo)-vizualizacija

-Mapa resursa (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Sezonski kalendar (PRA sredstvo)-vizualizacija

-Sezonski kalendar (PRA sredstvo) –objašnjenje vizualizacije

-Kategorizacija prema izvorima prihoda(PRAsredstvo)-vizualizacija

-Kategorizacija prema izvorima prihoda (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Kategorizacija prema životnom standardu (PRA sredstvo)-vizualizacija

-Kategorizacija prema životnom standardu(PRA sredstvo)-objašnjenje vizuallizacije

-Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-vizualizacija

-Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-objašnjenje vizualizacije 3.Lična karta sela

-Poljoprivredno-ekonomski sistem -Socio-kulturni sistem

1.OPIS METODOLOGIJE, autor Sladjana Mančić, koordinator Područnog centra Pirot, Mreže za podršku ruralnom razvoju

Principi PLA su određeni znanjem o tome da zajednica može ući u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne uz zajedničku (članovi zajednice + PLA pomagači ili treneri) identifikaciju trenutnog stanja i razvojnih potencijala. Najvažniji deo identifikacije trenutnog stanja jeste svest članova zajednice o tom stanju i način na koji ga oni razumeju. Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju.

1.Terminološko objašnjenje PLA

PLA-participijalno učenje i delovanje

PLA je određena preko tri ključna termina: PARTICIPACIJA-UČEŠĆE

UČENJE

DELOVANJE

PARTICIPACIJA-UČEŠĆE podrazumeva da i članovi zajednice i PLA pomagači moraju biti aktivni učesnici u razvojnom procesu, pri čemu treba naglasiti da su članovi zajednice ključni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljšanje sopstvene situacije, predrasude, nade, strahovi, potencijali i potrebe su osnovna i polazna tačka za ulazak u razvojni proces. Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljšanju, bilo one pozitivne ili negativne, tako da je i odgovornost njihova.

Participacija za PLA pomagače znači učestvovanje u zajednici prilagođavanjem svog sistema mišljenja i delovanja sistemu mišljenja i delovanja zajednice.Tek iz ovakve pozicije moguća je podrška u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije

Proces uvođenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i članovi zajednice i PLA pomagači temelji se na učenju.

UČENJE podrazumeva uvođenje nove »informacije« u sistem mišljenja i delovanja, teorije i prakse koja postaje sastavni deo tog sistema, povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i čini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugačija. Kada postoji namera da se poboljšaju kompleksne situacije, kao što su životni uslovi ljudi, gde ne postoje nikakva očigledna rešenja, od suštinskog je značaja da ljudi koji su pogođeni teškim životnim uslovima idu korak po korak kroz učenje. Ovakvo kretanje uključuje analizu situacije, planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera. Budući da se koraci učenja ponavljaju definisani su kao ciklus učenja.

C i k l u s u č e n j a N o v a S v e s t

S v e s t

R a z m a t r a n j e

O d l u k a

A k t i v n o s t

OBJAŠNJENJE GRAFIKONA-u radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednim proizvodjačima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje. Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je određuje od potencijala do problema, razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći

odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti , planiranja njihove primene i aktivnosti, delovanja kao implementacije tih mera. Nakon toga sledi buđenje svesti o

situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera, za kojom sledi novo razmatranje itd. Ciklus učenja se tako širi oko početne svesti ili početne situacije. Svi koraci u ciklusu učenja moraju se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvođenje zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu je predstavljena i „prečica do razvoja“ koju PLA metod izbegava. Ona može biti objašnjena na sledeći način - oni koji žele da pomognu uvođenje zajednice u razvojni proces (nacionalne ili internacionalne organizacije), često smatraju da poljoprivrednici nisu svesni svojih ograničenja, da su bez znanja, da su daleko „iza“modernog poljoprivrednog razvoja. Ove organizacije se, na taj način, vode isključivo svojom svešću o situaciji, predlažu rešenja ili predlažu i preduzimaju aktivnosti za poljoprivrednike. Poljoprivrednici su tako retko kad uključeni u proces poboljšanja sopstvenih životnih uslova. Ovaj pristup je često praćen najboljim namerama, ali budući da ključne osobe nisu uključene u proces, ne može za posledicu imati uvođenje zajednice u razvojni proceces, već parcijalna rešenja nekih problema zajednice koji ubrzo izrastu u nove probleme. Osim toga, to za posledicu ima i održavanje zajednice u stanju zavisnosti od pomoći sa strane. Međutim, cilj primene PLA metode jeste podrška uvođenju zajednice u razvojni proces koji je održiv tako da, taj proces mora biti iniciran od strane članova zajednice. Oni otuda moraju proći sve korake u tom ciklusu zato što sve mere i njihova primena moraju proizaći iz njihove svesti i razmatranja.

Ciklus učenja je ključni element ne samo za poljoprivrednike, kada sprovode mere da bi poboljšali svoju situaciju, već i za formiranje diskusionog procesa između

poljoprivrednika i PLA pomagača da bi identifikovali odgovarajuću podršku uvođenju zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu podrška je u središtu ciklusa učenja, a to znači da i sami PLA pomagači moraju zajedno sa članovima zajednice da prodju sve korake ciklusa učenja da bi svoju podršku mogli da usaglase sa sistemom mišljenja poljoprivrednika i promenama koje se dešavaju u tom sistemu u toku kretanja kroz ciklus učenja.

Pravilna komunikacija je ključ da se ciklus učenja učini delotvornim sredstvom.Ta komunikacija podrazumeva i usaglašavanje različite terminologije, kao i različitih znanja.

Da bi se razlike usaglasile prvo je potrebno utvrditi njihove granice. Razlike između znanja poljoprivrednika (unutrašnjih) i PLA pomagača (spoljašnjih) predstavljene su grafički: Unutrašnji Poznavanje lokalnih resursa Poznavanje lokala Iskustvo Pokušaji farmera Kontrola rizika Ne-formalna edukacija Socijalna struktura Lokalne mreže Farmeri I njihove grupe Pomagači Partnerstvo Dijalog Poštovanje Odgovornost

Zajedničko učenje Spoljašnji Tehničko znanje Formalno-naučna edukacija Naučni pokušaji Pristup mnogim službama Pristup različitim tehnologijama Dobavljanje unosa Institucionalni rad mreža Istraživanje NVO i drugi sektori

Zajedničko učenje poljoprivrednika i PLA pomagača upotpunjuje ciklus učenja i samo je element podrške. Uvažavanje različitih međusobnih znanja kao podjednako važnih je od suštinskog značaja, naročito za strana lica. Drugim rečima strana lica (PLA pomagači) uče da razumeju opažanja, znanja i ideje unutrašnjih kao preduslov da bi se zajednici pomoglo na razuman i ciljno usmeren način. Prema tome ,znanje poljoprivrednika i njihovih porodica, njihova opažanja vlastite situacije i njihove ideje za poboljšanje trebalo bi da budu polazna tačka za situacionu analizu. Kao drugi korak, i ukoliko je potrebno, znanje stranih lica o specifičnim aspektima može biti uneto u diskusiju, što omogućava da unutrašnji uče od spoljašnjih.

DELOVANJE u smislu postizanja konkretnih poboljšanja je osnovna i krajnja karakteristika učenja. Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja

trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda. Način delovanja i podrška koja mu je potrebna moraju proizaći iz ciklusa učenja i biti rezultat zaključivanja meštana, ali i podržan od strane PLA pomagača, odnosno, organizacije čiji su oni predstavnici.

2.Predmet PLA metode

Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, već je mnogo kompleksniji. Pored pokušaja da se razumeju poljoprivredna gledišta, potrebno je razumeti i životni sistem poljoprivrednika.

Životni sistem se sastoji od tri glavna sistema:

1. ekonomskog sistema 2. poljoprivrednog sistema 3. socio-kulturnog sistema

Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da održava taj sistem u ravnoteži i da u skladu sa tim donosi odluke. Dakle, njegovo odlučivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i u vezi je sa uravnoteženjem odnosa među sistemima. Trenutno, životni sistem poljoprivrednika nije u ravnoteži. Pored suočavanja sa problemima u poljoprivredi on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškoćama što ga sprečava da poboljša svoj životni standard.

Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi životnog sistema uzrokuju postojeću neravnotežu možemo zajedno doći i do određenih rešenja.

Sistem sredstava za život Sistem lokalnih institucija Ekonomski sistem Sistem gazdinstva Socio – kulturni sistem Sistem vanpolj. prihoda Porodični sistem Sistem sela

Sistem

stočarstva

Sistem

zemljordnje

Proces

odlučivanja

poljoprivrednika

3.Sredstva PLA metode

PLA metoda primenjena u selu Barje Čiflik obuhvata dva koraka: 1. analizu situacije u selu i

2. planiranje

U oba koraka se primenjuju različita sredstva PLA metode: PRA sredstva i sredstva planiranja.

1. ANALIZA SITUACIJE (SITUACIONA ANALIZA): 2. AKTIVNA PROCENA SELA -

3. PARTICIPATORY RURAL APPRISAL (PRA)

Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena tokom 1990- ih godina XX veka. Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izlože i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da započnu promenu i poboljšanje svojih životnih uslova. Strana lica (PLA treneri) učestvuju kao pomagači koji koriste postignuta saznanja radi podrške daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljsanje postiglo.

Rezultati situacione analize, koja se vrši u produktivnoj saradnji između pomagača i članova zajednice, treba da posluže u identifikaciji problema zajednice, sa istovremenom identifikacijom potencijala, njihovih ograničenja, kao i obima i vrste potrebne podrške za prevazilaženje identifikovanih ograničenja.

Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja, zato što članovi zajednice aktivno učestvuju u analizi svoje situacije, na osnovu nje donose prave i pravovremene odluke usmerene ka poboljsanju trenutne situacije, stičući uvid u širinu konteksta u kome se ona događa.

PLA treneri uče od i sa članovima zajednice.

PRA je intenzivno, sistematično, polustrukturisano iskustvo učenja. Karakteristike PRA

1. Merenje uglova - Budući da je osnovni interes saznanje o što širem okviru trenutne situacije, analiza treba da bude široko strukturisana.To se postiže tzv.merenjem uglova, koje se odnosi na kompoziciju PLA tima, izvor informacija, metode i sredstva PRA.

-tim treba da bude sastavljen od osoba različitog pola, godišta, profesionalnog i lokalnog znanja.

-izvor informacija je mišljenje članova zajednice, sekundarni podaci o zajednici, stručne osobe, sopstvena moć zapažanja i iskustvo aktivnog učešća u svakodnevnom životu.

-metode koje se koriste su planiranje, dijagrami, rangiranje, polustrukturisani intervjui.

-PRA sredstva: predstavljanje situacije u selu, vremenska linija, rangiranje na osnovu izvora prihoda, mapa resursa, sezonski kalendar i kategorizacija prema životnom standardu.

2. Kontinuirana analiza - Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa članovima zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak. Na taj način se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgrađuje već tokom diskusije sa članovima zajednice.

3. Fleksibilnost i neformalnost metode - Sve metode su polustrukturisane. U skladu sa procesom diskusije se preispituju, prilagođavaju i modifikuju.

4. Optimalno neznanje i odgovarajuća nepreciznost - U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije. Sticanjem znanja o situaciji stiče se mogućnost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija. PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznošću, ali moraju biti osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i okvira koji određuje informacije.

5. Kritička svest - Za sud o informaciji potrebna je kritička svest. Primenjeno u ovom kontekstu to znači da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu. Npr.:

- loša berba čini da ljudi svoju situaciju vide negativnije;

- bogatiji u zajednici često daju sasvim suprotne informacije od siromašnijih.

Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva

Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa članovima zajednice što sistematičnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija. Svako sredstvo pojedinačno osvetljava različite aspekte životnog sistema zajednice (poljoprivrednog, ekonomskog i socio-kulturnog).

Rezultati primene ovih sredstava, dakle, situaciona analiza, služe kao osnova za stvaranje opcija za poboljšanje i odlučivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti. I primena PRA sredstava, kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa članovima zajednice. Članovi zajednice uz podršku PLA pomagača treba da sve dobijene informacije povežu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju.

1. PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU - Ovim sredstvom članovi zajednice započinju diskusioni proces čiji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

2. VREMENSKA LINIJA - Primena ovog sredstva omogućava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prošlost, tj. prošle uspešne i neuspešne pokušaje da se situacija promeni i događaje koji su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih članova zajednice.

3. KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA - Primenom ovog sredstva stiče se uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda članova zajednice, upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim

zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u više grupa kako bi se stekao uvid o različitim izvorima prihoda.

4. MAPA RESURSA - Primenjujući ovo sredstvo stičemo uvid u pregled koji članovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogućnostima njihove eksploatacije radi poboljšanja životnih uslova. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se prepušta crtanje mape i obeležavanje resursa na njoj.

5. SEZONSKI KALENDAR - Primenom ovog sredstva stičemo uvid u poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno rasvetljavajući, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem. Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih meštana, sa što širim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine.

6. KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU - Primenom ovog sredstva stičemo uvid u socio-kulturni sistem zajednice. Članovi zajednice koji učestvuju u radu razlikuju domaćinstva prema životnom standardu. Cilj je da se sva domaćinstva obuhvate kategorijama i da se navedu karakteristike različitih kategorija životnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju učesnici u radu. Sredstvo se primenjuje u grupi.

2. PLANIRANJE

Planiranje je sledeći korak nakon završene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu učenja. Najvažnije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga što može biti učinjeno za poboljšanje situacije.

Stvaranje opcija za poboljšanje situacije

Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome šta može biti učinjeno da se poboljša situacija, stoga je to proces buđenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava. U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude uzimana u obzir, zato što i vidljivo „lude” ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni situacije. Da bi se zadržao jasan pogled, opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogućnosti njihovog izvođenja

-od strane samih seljaka

-od strane samih seljaka i uz pomoć sa strane - samo uz pomoć sa strane

Vremenski aspekt takođe pomaže formiranju procesa buđenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, i one za koje treba više vremena za sprovođenje.

Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija. Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljšanje. U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva članovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja „Šta vam se sviđa/ne sviđa u vašem selu?“. Spisak problema u toku situacione analize, odnosno rada sa članovima zajednice, može biti proširen u zavisnosti od aktivnog promišljanja članova zajednice o svojim problemima. Ovo sredstvo omogućava članovima zajednice da među

tim problemima razlikuju one koje mogu sami da reše, za koje im treba i pomoć sa strane i one probleme koji zavise isključivo od pomoći sa strane. Takvo razlikovanje omogućava usredsređivanje na izvodljiva rešenja i mobilizaciju sopstvenih potencijala. “Opcije za poboljšanje“ su ti navedeni problemi tretirani kao oni čije bi rešavanje poboljšalo situaciju. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

4. Način primene PLA metode

Budući da se diskusioni proces odvija u formi sastanaka (sa većim ili manjim brojem prisutnih članova zajednice) treba nešto reći i o sprovođenju sastanaka kako bi rad u zajednici bio uspešan.

Strukturni sastanci

Svaki sastanak bi trebalo da ima istu strukturu koja je sačinjena od tri faze: 1. Uvodna faza

2. Glavna faza 3. Završna faza

Nijedna od ovih faza ne sme biti zanemarena, a prelaz među njima mora biti spontano i ciljno ostvaren.

Vođenje sastanaka/moderacija

Moderacija znači omogućavanje diskusije grupe ljudi. Moderator je zadužen za odabir i primenu odgovarajuće metodologije kojom se vodi proces diskusije. Čineći to, učesnici mogu postići dobre rezultate u razumnom vremenskom periodu.

Priprema za sastanak

Neki osnovni podaci o situaciji u selu, o samim ljudima, kao i o datoj organizaciji, od velike su pomoći za efektivno usmeravanje sastanka. Osnovno znanje o samoj svrsi rada sa članovima zajednice, proceduri, temi i naročito o željenom rezultatu, neophodni su za uspešno sprovođenje sastanka.

Moderator mora biti jasan u pogledu krajnjeg cilja sastanka koji treba postići. Ovo se u pripremi za sastanak može učiniti formulisanjem rečenice, kao npr: “Na kraju

sastanka učesnici su opisali i analizirali različite izvore prihoda koji postoje u selu”.

Naročito, uvod sastanka mora biti jako dobro isplaniran i uvežban, ukoliko je to potrebno, zato što on u velikoj meri određuje kvalitet diskusije.

Dostizanje tri cilja

Moderator mora postići da izbalansira tri cilja: - aktivno uključivanje učesnika;

- dostizanje visoko-kvalitetnih rezultata, u smislu transparentnog procesa i postizanja samog cilja i

- završavanje sastanka u razumnom vremenskom periodu. Vođenje sastanka

Moderator je zadužen za vođenje diskusije i za proces učenja.

Vođenje znači uvek biti potpuno jasan o željenom rezultatu sastanka („destinacija“).

Moderator treba obavestiti učesnike o svrsi narednog koraka. Ovo pomaže održavanju transparentnosti.

Napomenuti ono što je rečeno i prikazano. Time se izbegava ponavljanje.

Obavestiti o prethodnom sastanku i aktivnostima koje su učesnici sami postigli (vidi grafikon). Ovo pomaže učesnicima da shvate da je razvoj postepeni proces. Šta više, pominjanje pozitivnih rezultata sa prethodnog sastanka pomaže podizanju morala kod ljudi. Naravno, pominjanje onoga što će se odigrati pomaže učesnicima da shvate da je razvoj zapravo proces.

5 4 3 2 1 D e v e l o p m e n t w o r k - a s t e p w i s e p r o c e s s T e k u ć i sa sta n a k N a r e d n i sa sta n a k A k tiv n o s ti p o ljo p r iv r e d n ik a A k tiv n o s ti p o ljo p r iv A k tiv n o sti p o ljo p r iv r e d n ik a P r e d h o d ni s a s t a n a k

Analaziranje odgovora učesnika

Moderator mora da analizira svaki odgovor/izjavu koju su izrazili učesnici i mora istovremeno donositi zaključke o tome kako nastaviti dalju diskusiju nakon tih izjava/odgovora.

Postavljanje pitanja

Postavljanje pitanja je jako važno u pomaganju učesnicima sastanka da idu kroz korake ciklusa učenja, zato što to stimuliše da se kritički osvrnu na njihovu situaciju. Pitanja moraju biti tako formulisaa da otvaraju diskusiju i donose opširne odgovore.

Postupak sa očekivanjima i strahovima

Kada se započinje saradnja sa članovima seoske zajednice, oni obično imaju očekivanja i strahove o tome šta će se desiti. Neka od tih očekivanja i strahova se uvećaju tokom sastanaka, druga ostaju neiskazana ali živa u njihovim mislima. U svakom slučaju ona su logična i razumljiva sa stanovišta farmera.

Ovo su neki nagoveštaji, kako postupati sa ovim očekivanjima.

- Aktivno se posvetiti očekivanjima i strahovima farmera, čak i kada ona nisu iskazana. Mi znamo da oni imaju ova očekivanja i da očekuju odgovore.

- Poštenje je ključ saradnje i stoga se ne prave nikakva obećanja koja ne mogu biti ispunjena.

Razmatranje spornih pitanja

Izjave učesnika pružaju neke informacije, ali obično ne pokrivaju sve karakteristike spornog pitanja. Tada moderator ne bi trebalo da bude zadovoljan prvim odgovorom, već da zamoli osobu za više detalja.

Preusmeravanje pitanja

Učesnici često pitanju pomagača za njegovo mišljenje o određenoj temi. Imajući za cilj uključivanje više ljudi u diskusiju, i navodeći ih da misle o tome, moderator može vratititi pitanje nazad grupi: “Šta drugi misle o spornom pitanju”?

Razjašnjavanje spornih pitanja na različite načine

Kada se objašnjavaju kompleksna sporna pitanja, mogu se ponoviti upotrebom drugih reči da bi se stvar objasnila različito. Ovo pomaže da se sadržina upotpuni većim brojem karakteristika i olakšava razumevanje onoga što je rečeno.

Ohrabrivanje učesnika

Svaka osoba, pa tako i sami poljoprivrednici vole da dobiju pozitivnu reakciju, što pomaže da se uzdigne motivacija ljudi kao i da se stvori dobra atmosfera. Na taj način moderatori mogu povremeno, ali uvek kada su dobre stavke pomenute, da ohrabre učesnike dajući im pozitivnu reakciju kao “dobro rečeno”, “zvuči jako interesantno”, “dobro urađeno”.

Rad u grupama ... Rad u plenumu ... Dozvoljava članovima zajednice koji su u

nevolji (ženama, mlađim ljudima) da govore slobodno

Stvara transparentnost dajući iste informacije svima koji su prisutni Dozvoljava da više ljudi aktivno učestvuje u

diskusiji

Štedi vreme dajući informaciju većoj grupi.

Dozvoljava da se diskutuje o specifičnim spornim pitanjima sa specifičnim grupama u selu

Promoviše razmenu informacija među različitim grupama sela tj. Prezentuje rezultate rada u grupama

Naizmenična primena plenarne i grupne diskusije

I grupna i plenarna diskusija imaju naročite prednosti kao što prikazuje tabela. Zadatak je moderatora da se odluči za odgovarajući tip diskusije. Budući da je PLA metoda fleksibilna u svojoj primeni ona dopušta da se, u zavisnosti od situacije na koju se primenjuje, ova dva tipa diskusije kombinuju ili da se primenjuje samo jedan od njih.

Efikasna upotreba vremena

Moderator može efikasno iskoristiti vreme pridržavajući se sledećih pravila: - ne diskutovati o metodologiji, već samo informisati ljude o njoj;

- zaustaviti diskusiju kada počne da se vrti u krug, i naglasiti ponovo ciljeve sastanka; - napraviti kratak pregled kada su svi glavni aspekti prodiskutovani;

- ne moraju svi prisutni uvek da sve komentarišu.

Vizualizovanje je javno beleženje glavnih rezultata. Ovo pomaže da se oformi diskusija, da se stvori transparentnost, i da se pokaže napredak tokom diskusije i tokom čitavog procesa analize situacije i planiranja.

Kratak pregled datih sela ili lična karta sela

Kada je sprovedeno nekoliko sastanaka, članovi zajednice i pomagači će imati jasan pregled situacije sela. Ovaj pregled bi takođe trebalo da bude dokumentovan zato što opisuje okvire razmatranih poboljšanja.

Kao osnovna struktura, može se upotrebljavati životni sistem poljoprivrednika: - Poljoprivredni aspekti;

- Ekonomski aspekti i - Socijalni aspekti.

PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU –PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

PROBLEMI

POTENCIJALI

-MALA POVRŠINA POSEDA PO DOMAĆINSTVU

-NEPOSTOJANJE

ORGANIZOVANOG ODVOŽENJA SMEĆA

-MALI STOČNI FOND

-VISOKE CENE REPROMATERIJALA -NEPOSTOJANJE BAZENA

-NEPOSTOJANJE CRKVE -NEURBANIZOVANO SEOSKO GROBLJE

-AZBESTNE CEVI U SEOSKOM VODOVODU

-DOM KULTURE KOJI NIJE U VLASNIŠTVU SELA

-NEPOSTOJANJE ZADRUGE

-VODNO BOGATSTVO (ZA NAVODNJAVANJE)

- VODNO BOGATSTVO (ZA IZGRADNJU BAZENA) -PLASTENIČKA PROIZVODNJA (POVRTARSTVO) -GOVEDARSTVO -KOZARSTVO -RATARSTVO -VINOGRADARSTVO -ZADRUGARSTVO -ALTERNATIVNA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA (GLISTENJACI, KUNIĆI, SVILENE BUBE...) -SPORTSKE I KULTURNE MANIFESTACIJE

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA- PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU

Sredstvo je primenjeno u većoj grupi sastavljenoj od 24 meštana sela, od kojih 9 žena i 15 muškaraca. Predstavljanje situacije u selu se primenjuje kao prvo u nizu sredstava za situacionu analizu (PRA), zato što nam omogućava sticanje uvida u način na koji meštani vide svoju situaciju, koje probleme i potencijale smatraju važnim i daje nam opšti okvir za primenu ostalih PRA sredstava.

Kao svoje osnovne poljoprivredne potencijale meštani sela Barje Čiflik uglavnom vide uslove koji omogućavaju razvoj stočarske (kozarstvo i govedarstvo) i povrtarske proizvodnje u plastenicima. Ratarstvom se bave kao izvorom stočne hrane. Vinograde u svom posedu imaju sva domaćinstva. Prema trenutnoj situaciji vinogradarska proizvodnja služi za zadovoljavanje sopstvenih potreba, jer prema tradiciji svaka porodica proizvodi vino i rakiju po zastareloj tehnologiji predaka i ta se tradicija decenijama prenosi sa kolena na koleno. Potencijale u vinogradarskoj proizvodnji prepoznali su mladji meštani, koji bi se specijalizovali i proizvodili za tržište. Zadrugarstvo kao oblik udruživanja i organizovanog nastupa poljoprivrednih proizvodjača na tržištima, kako nabavke tako i prodaje, takodje prepoznaju mladji meštani kao potencijal. Što se alternativne poljoprivredne proizvodnje tiče predlog je dao agronom koji već ima nekoliko glistenjaka i po tom osnovu ostvaruje dopunske porodične prihode. Blizinu grada u smislu potencijala meštani prepoznaju zbog zapošljavanja u industriji i javnom sektoru, što sa druge strane može biti i problem jer se zbog toga zapošljeni u gradu ne posvećuju dovoljno razvoju i specijalizaciji u poljoprivredi, već proizvode samo za sopstvene potrebe.

Osim dešavanja u selu koja su u najužoj vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom medju meštanima postoji i visoka svest o društvenom i kulturnom životu jer kao potencijale oni prepoznaju mogućnosti za izgradnju bazena koji bi koristio i meštanima okolnih sela za odmor i rekreaciju u letnjem periodu, kao i mogućnosti za sportske i kulturne manifestacije koje bi imale lokalni ali i regionalni ili nacionalni karakter.

Prvi problem koji su naveli stanovnici ovog sela, a koji prepoznaju i stočari sa teritorije čitave opštine je nepostojanje selekcijske službe. Medjutim, od ove godine, postoje dve novoosnovane službe koje se bave vodjenjem matične evidencije stoke, ali, po rečima stočara to je nedovoljno jer svaka od njih procesuira samo odredjeni mali broj grla, a problem je, takodje, i diskontinuitet od 6 godina koliko takve službe uopšte nisu funkcionisale.

Nepostojanje sistema za navodnjavanje, iako potencijali za to postoje (15 izvora vode od kojih je »Zmijarnik« najizdašniji« i reke i potoci), je problem koji dovodi do smanjenja prinosa u povrtarstvu i ratarstvu. To je i jedan od pokazatelja da se poljoprivredna proizvodnja odvija na ekstenzivan način. Ekstenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji doprinosi i mala površina poseda i usitnjenost parcela. Ni stočni fond ne prati potencijale za razvoj ovog dela poljoprivrede jer ni kvalitativno ni kvantitativno ne odgovara potencijalima. Trenutno u selu postoji 200 ovaca, 475 krava, 80 koza i 300 svinja. Ovce i svinje meštani Barja Čiflik nisu sagledali u ovom delu sastanka, mada ih kasnije navode kao izvore prihoda. U odnosu na 1945. godinu, kada je u selu bilo 2000 ovaca, danas je njihov broj desetkovan, i sve je manje interesovanja za ovčarstvo u

ovom kraju. Razlog za to je najverovatnije teren, jer se selo nalazi u kotlini i pod pašnjacima je samo 6 ha od ukupne teritorije atara sela koja iznosi 901 ha.

Cena repromaterijala – seme, djubrivo, zaštitna sredstva i sredstva za prihranu u biljnoj proizvodnji i hrana za životinje koja se ne proizvodi na imanjima poljoprivrednih proizvodjača, je po rečima proizvodjača visoka i oni nisu u mogućnosti da ih nabave i ispoštuju sve preporučene agrotehničke mere, kako bi povećali prinose. Ostali problemi koje stanovnici sela Barje Čiflik navode tiču se kvaliteta života u selu i odnose se na pitanja organizovanog odvoženja smeća, rekonstrukciju vodovoda, urbanizovanje seoskog groblja, izgradnju crkve i zvonika i povraćaj vlasništva nad zgradom Doma kulture koji je izgradjen sredstvima meštana a u vlasništvu je Zemljoradničke zadruge koja je formirana 1932. godine, a danas više ne funkcioniše.

VREMENSKA LINIJA –PRA SREDSTVO–VIZUALIZACIJA Kraj XIX i poč. XX veka— 27 kuća

1840—pominje se ime naselja Čifluk, Čitluk (turcizam – naselje) 1909---izgradjena prva škola

1928---veliko nevreme i poplava koja je uništila rod u 90% vinograda 1931---121 učenik u seoskoj školi

1932---formirana zemljoradnička zadruga 1945---2000 ovaca

1948—oko 156 domaćinstava, 820 stanovnika, osnivanje FK »Borac«, izgradjen zadružni dom sredstvima i radom meštana

48-50--- »Fiskulturno selo« - Prvaci Srbije u više sportova i u muš. i u žen. konkurenc. 1950—melioracija

1961—izgradjen dalekovod sopstvenim sredstvima 1962---selo dobilo električnu energiju

1969---zadružni dom izgoreo u požaru

1971---uz pomoć JNA izgradjen put tucanik do Pirota 1973---izgradjena 3 betonska mosta na Rasničkoj reci 1975---otvorena veterinarska ambulanta

1976—izgradjen seoski vodovod (u vlasništvu sela) 1979— zatvorena veterinarska ambulanta

79-82---izgradnja nove škole

1981----telefonska mreža i izgradnja kanalizacije

1982---komasacija (pritom oštećeni kanali za navodnjavanje) 1986---poplava

1990----asvaltiran put do Pirota

1991—-priključak kanalizacije na gradski vod (prvo selo u Srbiji) 1991---788 stanovnika, 239 domaćinstava, 32 djaka

1998---opadanje vinogradarske proizvodnje (2/3 vinograda napušteno)

2002—693 stanovnika, 231 domaćinstvo, 10 djaka – nizak prirodni priraštaj 2006---izgradjene svlačionice FK »Borac«

2008—200 ovaca, oko 300 svinja, 80 koza, 475 krava, 150 traktora

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-VREMENSKA LINIJA

Sredstvo je primenjeno u grupi od 7 starijih meštana Barja Čiflik, 2 žene i 5 muškarca.

Vremenska linija, kao PRA sredstvo, omogućava sticanje uvida u prošlost sela; identifikuje događaje važne za poljoprivredni razvoj sela i kritične tačke u tom razvoju. Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od starijih meštana sela i čoveka koji se bavi prikupljanjem istorijskih podataka o ljudima i dogadjajima direktno povezanih sa selom. Ovo sredstvo obuhvata informacije koje rasvetljavaju ekonomski, socio-kulturni i poljoprivredni sistem sela i svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile u prošlosti ukazujući istovremeno i na uzroke sadašnjeg stanja i na uzroke koji su omogućili poljoprivredni razvoj. Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Barje Čiflik obuhvaćen je vremenski period od druge polovine XIX veka do danas.

Početak razvoja ovog sela datira iz XIX veka kada je zabeleženo naselje na tom prostoru od 27 kuća, a naziv Čitluk, Čifluk što na turskom znači naselje u pisanim dokumentima se pominje od 1840. godine.

Do kraja Drugog svetskog rata u selu je bila izgaradjena škola, formirana je bila zemljoradnička zadruga, a u jesen 1928. ovaj kraj je zadesilo nezapamćeno nevreme sa poplavama koje su uništile rod 90% vinograda.

Nakon oslobodjenja od fašizma, meštani pamte da je u selu bilo oko 2000 ovaca. 1948. navode kao uspešnu godinu za selo jer je tada izgradjen zadružni dom, formiran je FK »Borac«, a u selu je živelo 820 stanovnika. Meštani su veoma ponosni na sportske uspehe kako muških tako i ženskih ekipa koje su u više disciplina bile prvaci Srbije. I danas se trude da opravdaju naziv »Sportsko selo« kako su bili prozvani u periodu od 1948. – 1950. godine, i veliku pažnju poklanjaju razvoju sporta, naročito fudbala. Do sada su pokrenuli više inicijativa u vezi sa sportom kao što su npr.: izgradnja fiskulturne sale u okviru osnovne škole, izgradnja bazena, održavanje turnira u malom fudbalu i dr.

Melioracija zemljišta uradjena je 1950. godine i na taj način je dobijeno najkvalitetnije zemljište u seoskom ataru.

1961. i 1962. izgradnjom dalekovoda stvoreni su uslovi za elektrifikaciju sela. Meštani su sopstvenim sredstvima izgradili dalekovod. Tada počinje intenzivan rad na izgradnji komunalne infrastrukture. 1971. uz pomoć pirotskog Garnizona JNA izgradjen je put tucanik do Pirota, koji je asvaltiran 1990. 1973 izgradjena su 3 betonska mosta na Rasničkoj reci, 1976. izgradjen je seoski vodovod koji je i danas u upotrebi i u vlasništvu je sela, medjutim, pošto su cevi dotrajale potrebna je njegova rekonstrukcija. Medjutim, oko tog zahvata mišljenja u selu su podeljena. Jedan broj meštana predlaže da se seoski vodovod ustupi na gazdovanje JP Vodovod i kanalizacija u Pirotu, koji bi uradio zamenu starih azbestnih cevi, ali i naplaćivao potrošnju vode prema važećim pravilima, dok su drugi protiv toga jer od naplate potrošnje vode u selu MZ ostvaruje prihode kojima participira kod Fonda za gradsko gradjevinsko zemljište za infrastrukturne projekte. Inače grupa je kroz rad u ovom delu pomenula i postojanje vodovoda od osnivanja naselja i to kroz dva kraka – za pijaću i tehničku vodu. Od 1979-82. trajala je izgradnja nove škole, a 1981 u selo su uvedene telefonske linije i izgradjena je kanalizacija koja je 1991. priključena na gradski vod. Tada je Barje Čiflik bilo prvo selo čija je kanalizacija funkcionisala na taj način. 1969. zadružni dom je izgoreo u požaru.

Veterinarska ambulanta otvorena 1975. zatvorena je 1979. zbog nerentabilnosti u poslovanju jer se stočni fond smanjivao iz godine u godinu.

1982. na teritoriji opštine Pirot sprovedena je komasacija. U Barju Čiflik je zbog ukrupnjavanja parcela došlo do uništavanja kanala za navodnjavanje, koji od tada nije obnovljen.

1986. Pirot i sela u kotlini pogodile su poplave a prema rečima meštana od tada počinje i opadanje vinogradarske proizvodnje, da bi u 1996. godini 2/3 vinograda bilo napušteno.

1991. u selu je bilo 788 stanovnika, 239 domaćinstava i 32 djaka, da bi taj broj u 2002. opao na 693 stanovnika, 231 domaćinstvo i 10 djaka. Ovaj opadajući trend stanovništva se objašnjava niskim prirodnim priraštajem, što je karakteristika čitave opštine, a ne migracijom stanovništva do koje ne dolazi jer je selo od grada udaljeno svega 7 kilometara.

2006. izgradjene su svlačionice FK »Borac«, sopstvenim sredstvima, na šta su meštani posebno ponosni.

Danas u Barju Čiflik ima 200 ovaca, oko 300 svinja, 80 koza, 475 krava, 150 traktora (sa priključnim mašinama), oko 180 motokultivatora i dva kombajna.

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-MAPA RESURSA

Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 6 mlađih meštana sela, 2 žene i 4 muškarca.

Primenom mape resursa (PRA sredstvo), dobijen je uvid u prirodne potencijale za postojanje i razvoj pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje kojima selo raspolaže i način na koji ih meštani sela vide. Mapa oslikava prostornu strukturu sela, smeštenog u Pirotskoj kotlini.

Kroz atar Barja Čiflik protiču manje reke i potoci, što govori o izuzetnom vodnom bogatstvu. U prilog tome govori i postojanje 15 –ak izvora vode od kojih je najveći »Zmijarnik«.

Domaćinstva su gusto zbijena, smeštena uglavnom na parcelama manjih površina sa uskim pojasom okućnice koju uglavnom sačinjavaju manje površine pod baštama. U sklopu dvorišta kuće nalaze se i objekti za smeštaj stoke i stočne hrane. Plastenici koji su novina u povrtarskoj proizvodnji, smešteni su u neposrednoj blizini kuća, dakle nalaze se u stambenom delu sela.

Izuzev na jugozapadu atara sela na čijem se prostoru nalaze šume i na jugoistoku gde se nalazi neplodni deo na brdu Ćeltaš, ne postoji stroga podela zemljišta po kulturama koje se na njemu gaje. To će reći da su bašte, njive, vinogradi, livade i voćnjaci rasprostranjeni na čitavoj teritoriji atara. Izuzetak su površine pod lešnikom koje se nalaze na severoistoku na mestu zvanom Madjilka.

Selo je dobro pokriveno putnom infrastukturom i betonskim mostovima. U centru sela smešteni su osmogodišnja škola i zadružni dom (Kulturni dom). U Barju Čiflik ne postoji crkva ali se zato u podnožju brda Ćeltaš nalazi manstir Svetog Ilije.

Domaćinstva raspolažu manjim oraničnim površinama, najvećim delom smeštenim na

Mapa resursa, kao PRA sredstvo i pokazatelj razvojnih potencijala sela, nameće zaključak o visokim potencijalima Ostrovice, pre svega, za nekada znatno intenzivnije razvijene grane poljoprivrede, stočarsku i vinogradarsku proizvodnju.

Sezonski

kalendar Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septem. Oktober Novem. Decem.

. padavine temperat S U Š A kukuruz j a l o v i u g a r priprema zemlje setva do 20. freziranje i 1. ko panje freziranje i 2. ko panje i s t e r i v a n j e berba ugar đ u b r i v a

pšenica prolećna prihrana

herbicidi vršidba od 10. priprema zemlje setva povrtarstvo

freziranje rasad sadnja

Radovi u plasteniku zaštita Berba, navodnj. čišćenje djubrenje oranje vinogradars tvo rezidba đubrenje 20.-25 frez. kopanje frez. herbicidi vezanje zalamanje oko 15. frez. herbicidi berba prerada grožđa kozarstvo zatvore muža

ni sis tem držan

jarenje od 1. ja prehrana jaradi, dehelm. i s p M U a Ž A š a pripust zatvore sistem ni držanja

ovčarstvo kobmino vani sist

jagnje od 20. em drža nje do 20. nja prehrana jagnjadi dehelm. i mešanje M s U striža od 1.do10. p Ž a A š prekid muže, oko 20. pripust a lučenje

govedarstvo zatvoreni siste m drža nja Sezonski

decemb.

januar februar mart april maj jun jul avgust septemb oktobar novemb. decembar

prihodi

rashodi

januar februar mart april maj jun jul avgust septemb. oktobar novemb.

dinamika aktivnosti muškaraca dinamika aktivnosti žena

Sezonski kalendar – PRA sredstvo - vizualizacija

Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 4 meštana sela (2 žene i 2 muškarca) upoznatih sa najširim opsegom poljoprivrednih aktivnosti tokom čitave godine.

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA – SEZONSKI KALENDAR

Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava vizualizovani uvid u četiri osnovna parametra održive poljoprivredne proizvodnje. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o klimatskim uslovima područja u kome je sredstvo primenjeno, najznačajnijim granama poljoprivrede za dato područje, ekonomskom statusu domaćinstva sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u jednom domaćinstvu. Sva četiri parametra su vizualizovana u jednogodišnjem periodu, za svaki mesec posebno.

Primena sredstva ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u kalendar bile unešene od strane samog PLA pomagača, već se izvođenje sredstva prepušta samoj grupi poljoprivrednih proizvodjača.

Tako i cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija, već i uključivanje meštana u proces samopredstavljanja sopstvene situacije.

KLIMATSKI USLOVI – Sezonski kalendar primenjen u Barju Čiflik govori o tipičnom brdsko planinskom klimatu sa dugim i hladnim zimama i kratkim i sušnim letima. Značajniji pad temperature započinje već sredinom novembra i u kratkom vremenskom periodu se spušta ispod 0° C, da bi se tokom decembra, januara i februara zadržala na najnižim vrednostima sa prosekom od - 10° C. Tokom marta temperatura počinje da raste i taj trend zadržava i u aprilu i maju. Prosečna temperatura u toku ova tri meseca iznosi 10 - 15° C. Maksimalne temperature očekuju se krajem juna, tokom jula i u prve dve trećine avgusta, sa prosečnim vrednostima i preko 30° C. Krajem avgusta i tokom septembra, temperatura je u konstantnom opadanju, da bi se tokom oktobra zadržala na određenom nivou, a sredinom ili krajem oktobra i kratkotrajno skočila (Miholjsko leto).

Temperaturne oscilacije prate i oscilacije u količini padavina. Najznačajnije količine padavina očekuju se sredinom maja, što predstavlja i jedini period sa dovoljnom količinom padavina. Za razliku od kišnog perioda, sušni period traje prosečno 3,5 – 4 meseca i proteže se od kraja maja do poslednje trećine septembra. Kraj septembra, oktobar i novembar, predstavljaju mesece sa nešto značajnijom količinom padavina, ali ne zadovoljavajućom. Sredinom novembra, količina padavina znatno slabi i na tom nivou se zadržava sve do polovine marta.

POLJOPRIVREDNE GRANE U BARJU ČIFLIK – U toku primene sezonskog kalendara, poljoprivredni proizvodjači Barja Čiflik su kao najznačajnije grane poloprivrede za svoje selo izdvojili stočarstku, ratarsku i povrtarsku proizvodnju. Voćarska proizvodnja je u začetku i na savremen način se gaje jedino višnje i lešnci na malom broju poseda.

U okviru stočarske proizvodnje poseban akcenat dat je na uzgoj krava, dok se gajenje malih preživara ocenjuje kao značajna za neznatan broj domaćinstava.

Sezonski kalendar daje sliku ekstenzivnog i kombinovanog sistema uzgoja goveda i malih preživara. U govedarskoj proizvodnji kao osnovni način uzgoja pojavljuje se zatvoreni, štalski sistem držanja. Kao aktivnosti proizvodjači navode sve aktivnosti koje podrazumeva ovakav način uzgoja goveda ( hranjenje, napajanje, muža,

čišćenje objekata, uzgoj teladi itd.). Nivo aktivnosti u govedarstvu je uglavnom, prema iskazima proizvodjača, isti tokom čitave godine.

Način uzgoja koza i ovaca istovetan je u većini slučajeva. Razlike se nalaze jedino u dužini ispaše i dužini laktacije. Ispaša ovaca proteže se gotovo čitave godine, sa prekidima u periodu jakih zima sa velikom količinom snega, a početkom maja započinje tzv. mešanje ovaca koje traje sve do kraja oktobra (tzv.lučenje). Kod koza je pašni period znatno kraći i traje od početka maja do polovine oktobra, u proseku od 150 do 170 dana. Sa druge strane dužina muznog perioda kod ovaca je znatno kraća u odnosu na muzni period kod koza. Tako se muzni period kod ovaca proteže od polovine aprila, kada se započinje sa prihranom jagnjadi, do početka septembra (prosečno 120 – 140 dana). Kod koza muzni period započinje gotovo istovremeno kao i kod ovaca, ali se proteže na oko 300 dana, odnosno, od početka aprila do februara. Većina farmera koja se bavi kozarstvom, koze zasušuje tek jedan mesec pred jarenje. Partus koza započinje deset dana kasnije nego kod ovaca i uglavnom se proteže od početka do kraja marta. Isto tako partus ovaca se završava deset dana ranije u odnosu na koze i odvija se u periodu od 20. februara do 20. marta. Jednak vremenski razmak postoji i u terminu pripusta. Pripust ovaca započinje uglavnom oko 20. septembra, dok se koze pripuštaju od 1. oktobra. Kao specifičnu aktivnost u ovčarskoj proizvodnji, farmeri navode strižu koja se obavlja u periodu od 1. do 10. juna.

Kao najznačajnije ratarske kulture, primenom ovog sredstva, ispostavljaju se kukuruz i pšenica. Nakon obrade i pripreme zemljišta, koja se odvija tokom aprila, kukuruz se seje sve do 25. maja. Nakon nicanja kulture obavlja se borba protiv korovskih biljaka mehaničkim putem - freziranjem i kopanjem. Ovaj postupak se obavlja u dva navrata, sa razmakom od oko mesec dana, tokom juna i jula. Nakon toga sledi pauza u aktivnostima oko ove žitarične kulture sve do oktobra kada započinje berba i traje sve do kraja meseca.

Za razliku od kukuruza kod pšenice se nakon pripreme zemljišta za kulturu, koja se odvija tokom avgusta, setva obavlja u septembru. Prema tvrdnjama farmera uzgoj pšenice zahteva znatno manje aktivnosti u poređenju sa uzgojem kukuruza. Najznačajnije aktivnosti su, pored pripreme zemljišta i setve, prolećna prihrana koja se odvija od polovine februara do polovine marta i primena herbicida koja se nastavlja na prolećnu prihranu i traje sve do polovine aprila. Nakon ovih aktivnosti uzgoj pšenice ne iziskuje veću angažovanost farmera sve do vršidbe koja se odvija od 10. jula i traje oko 20 dana.

U okviru voćarske proizvodnje, u toku primene ovog sredstva, poljoprivredni proizvodjači akcenat stavljaju na vinogradarsku proizvodnju i par slučajeva gajenja višanja i lešnika, što je u ovom trenutku zanemarljivo. Vinogradarstvo prema tvrdnjama poljoprivrednika zahteva angažovanost tokom čitave godine, izuzev perioda decembra i maja meseca, kada su pauze u aktivnostima. Obrada zemljišta, uz primenu freziranja i okopavanja, obavlja se tri puta u toku godine i to u aprilu, junu i avgustu. Zajedno sa drugom i trećom obradom primenjuju se i herbicidna sredstva, dok se pre prve obrade u toku marta zemljište đubri stajskim ili veštačkim đubrivima. Kao najaktivniji period pre berbe navode se period juna i jula meseca kada se obavlja vezivanje odnosno »proviranje« loze. Berba i prerada grožđa započinje već polovinom septembra i nastavlja se sve do kraja oktobra. Aktivnosti u vinogradima nije pošteđen ni najhladniji period januara meseca kada se obavlja rezidba vinograda, a tada se vrši i pretakanje vina i pečenje rakije od komine.

EKONOMSKI STATUS DOMAĆINSTVA SA SVIM NAVEDENIM DELATNOSTIMA – Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava, kako samom farmeru tako i PLA trenerima, da kroz vizualizaciju prate tok prihoda odnosno rashoda tokom godine na jednoj farmi sa kombinovanim tipom proizvodnje. Ovo sredstvo primenjeno u Barju Čiflik pokazuje da su rashodi na farmi znatno učestaliji u odnosu na prihode u toku jedne godine. Kao najkritičniji period, sa najvećim nivoom rashoda na farmi, navodi se prolećni i letnji period. Ovakve tvrdnje opravdavju se nabavkom repromaterijala (semenski materijal, veštačko đubrivo, zaštitna sredstva, plaćanje mehanizacije i radne snage, kao i povećana potrošnja dizel goriva). Najveće prihode poljoprivredni proizvodjači ostvaruju tokom maja meseca od prodaje jagnjadi i jaradi, i od marta do oktobra od prodaje povrća. Nešto niži prihodi ostvaruju se tokom čitavog letnjeg perioda od prodaje mleka i mlečnih proizvoda.

PODELA RADA NA FARMI PREMA POLNOJ RAZLICI I DINAMIKA AKTIVNOSTI – Na gazdinstvima u Barju Čiflik nema razlike među polovima po pitanju dinamike rada. Oba pola podjednako doprinose svim granama poljoprivrede. Za oba pola najaktivniji period je od samog početka proleća, kada se nivo aktivnosti i dalje penje, da bi tokom dužeg perioda od kraja maja pa sve do početka novembra ostao na istom nivou visokih aktivnosti. Period sa nešto manje aktivnosti je jedino zimski period, kada se aktivnosti na farmi svode isključivo na aktivnosti koje podrazumeva zatvoreni sistem uzgoja stoke i vođenje domaćinstva. Jedine aktivnosti u kojima žene ne učestvuju jeste rad sa mehanizacijom i kosidba.

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

POLJOPRIVREDNI IZVORI

PRIHODA VANPOLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

1. PRODAJA JAGNJADI 5% 1. PENZIJA IZ RADNOG ODNOSA 30% 2. PRODAJA SIRA 10% 3. PRODAJA POVRĆA 35% 2. PLATA 12% 4. PRODAJA JARADI 15% 3. POLJOPRIVREDNE PENZIJE 10% 5. PRODAJA TELADI 10% 6. PRODAJA PRASADI 10% 7. PRODAJA VOĆA 3% 8. PRODAJA MLEKA 50% 9. PRODAJA VINA I RAKIJE 1%

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA – KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA

Sredstvo je primenjeno u grupi od sedam meštana sela, 2 žene i 5 muškaraca. Primena ovog sredstva ima za cilj vizualizovano predstavljanje učešća poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela. Sredstvo razdvaja prihode iz poljoprivrednih i vanpoljoprivrednih delatnosti i pokušava da izvore prihoda rasporedi na osnovu dva kriterijuma unutar svake grupe. Prvi kriterijum je značaj pojedinog izvora prihoda sa obzirom na njegov ekonomski doprinos domaćinstvu koje ga ostvaruje. Na osnovu ovog kriterijuma, izvori prihoda su označeni rednim brojevima. Drugi kriterijum je broj domaćinstava, izražen procentualno, koji ostvaruje navedeni izvor prihoda.

Kategorizacija prema izvorima prihoda, kao i ostala PRA sredstva, stočarsku i povrtarsku proizvodnju stavlja na prvu poziciju izvora prihoda. Najznačajniji izvor prihoda u okviru poljoprivrednih delatnosti, predstavljaju prodaja mleka i povrća. Sledi nepoljoprivredni prihod – plata iz radnog odnosa.

Prodajom podmlatka domaćih životnja meštani Barja Čiflik ostvaruju prihode u proseku 10%. Razlog ovome je mali stočni fond i njihovo korišćenje za ishranu u okviru domaćinstva.

Prodaja voća se navodi kao nebitan izvor prihoda čak i za 3% domaćinstava koja ostvaruje prihode na ovaj način.

SAMAČKO DOMAĆINSTVO

-penzija -nedostatak radne snage -motokultivator -proizvodnja mleka samo -prosečno 1-3 koze za sopstvene potrebe

ili bez stoke -prosečno 10 kokošaka -prosečno 0,2 ha obrađene površine

-daju zemlju pod zakup

10%

-plata ili penzija -radna snaga

-traktor -prosečno 1,8 ha oranica -motokultivator -proizvodnja mleka i sira

-osnovne priključne sa malim tržišnim viškom mašine

-prosečno 5 grla stoke

-prosečno 0,25 ha livada i pašnjaka

69%

KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU - PRA SREDSTVO - VIZUALIZACIJA

DOMAĆINSTVO IZNAD PROSEKA

-SOPSTVENI BIZNIS (mlekara, pekara, klanica) - prosečno 2 ha obradive površine

1%

STARAČKO DOMAĆINSTVO

-penzija -nedostatak radne snage -traktor -proizvodnja mleka i sira -motokultivator za sopstvene potrebe

-prosečno 2-3 grla stoke

-prosečno 1,80 ha obrađene površine -daju zemlju pod zakup

-proizvodnja živinskog mesa i jajaza sops.potr.

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU

Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 4 meštana sela, 1 žene i 3 muškarca. Kategorizacija prema životnom standardu, kao PRA sredstvo , omogućava nam sticanje uvida u način na koji meštani sela prave razlike prema standardu domaćinstava, koliko različitih kategorija standarda u selu ima i koliko domaćinstava je obuhvaćeno svakom od navedenih kategorija.

Meštani, učesnici u radu grupe, su razlikovali četiri različite kategorije prema životnom standardu, koje obuhvataju sva domaćinstva sela.

Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 70%. Karakteristike prosečnog domaćinstva u Barju Čiflik su sledeće: ima dovoljno radno sposobnih članova, a vanpoljoprivredni izvori prihoda su ili plata jednog ili dva člana (koji su zbog toga mnogo manje angažovani u poljoprivrednim aktivnostima) ili penzija jednog ili dva starija člana domaćinstva. Od poljoprivrednih resursa ovo domaćinstvo ima: mehanizaciju (traktor, motokultivator i osnovne priključne mašine), prosečno oko 0,25 ha pašnjačkih površina i 1,8 ha obrađenih oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 5 grla stoke, a mleko prodaje otkupljivačima.

Domaćinstava koja su iznad ovog proseka u Barju Čiflik ima oko 1%. Karakteristike ove kategorije su da se bave sopstvenim biznisom (klanica, mlekara i pekara). Imaju po 2 ha obradive površine.

Staračkih domaćinstava (sa dva starija člana) u Barju Čiflik ima oko 20%. Karakteristike ove kategorije su sledeće: nedovoljna radna snaga (mlađi članovi žive u gradu i dolaze povremeno), jedna ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda. I ovo domaćinstvo poseduje mehanizaciju (traktor i motokultivator), obrađuje u proseku oko 1,80 ha zemlje, a ostalo daje pod zakup i uzgaja u proseku 2-3 grla stoke. Mleko i sir se proizvode samo za sopstvene potrebe, kao i živinsko meso i jaja.

Samačkih domaćinstava (samo sa jednim starijim članom) u Barju Čiflik ima oko 10%. Karakteristike ove kategorije su sledeće: nedostatak radne snage, penzija kao vanpoljoprivredni izvor prihoda, motokultivator, prosečno obrađuje oko 0,2 ha, a ostalu zemlju u posedu daju pod zakup, uzgaja 1-3 koze, a mleko prizvodi samo za sopstvene potrebe, kao i živinsko meso i jaja.

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

DOM KULTURE KOJI NIJE U VLASNIŠTVU SELA

MALA POVRŠINA POSEDA PO DOMAĆINSTVU VISOKE CENE REPROMATERIJALA NEPOSTOJANJE ORGANIZOVANOG PRIKUPLJANJA SMEĆA

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJŠANJE – SREDSTVO PLANIRANJA- VIZUALIZACIJA MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

NEPOSTOJANJE SELEKCIJSKE SLUŽBE

NEPOTOJANJE CRKVE

NEPOSTOJANJE BAZENA

AZBESTNE CEVI U SEOSKOM VODOVODU NEURBANIZOVANO SEOSKO GROBLJE EKSTENZIVNA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA NEPOSTOJANJE SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE

MI SAMI

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE SREDSTVA PLANIRANJA-STVARANJE OPCIJA

Ovo sredstvo je primenjeno u većoj grupi sastavljenoj od 21 meštana (4 žene i 17 muškaraca) i provereno u radu sa drugim grupama. Stvaranje opcija, kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu. Nakon primene drugih PRA sredstava i dovršetka situacione analize, ovo sredstvo se, u fazi planiranja PLA metode, vraća na probleme koje su meštani identifikovali primenom PRA sredstva –predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema vremenu potrebnom za njihovo rešavanje i prema njihovim mogućnostima da u rešavanju tih problema učestvuju. Otuda su sve identifikovane probleme meštani, učesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da reše sami, za čije rešavanje im je osim mobilizacije sopstvenih resursa potrebna i pomoć sa strane i one u čijem rešavanju ne mogu da učestvuju.

MI SAMI: Problemi koje meštani mogu sami da reše jesu nepostojanje zadruge i mali stočni fond. Zadrugarstvo kao oblik organizovanja poljoprivrednih proizvodjača medju meštanima je prepoznat kao šansa za organizovani nastup na tržištima kako nabavke tako i prodaje. Postoje inicijative kako za formiranje opšte, tako i za specijalizovane – zadruge povrtara. Svi su izgledi da će do formiranja zadruga u Barju Čiflik doći veoma brzo.

Rezultati primene vremenske linije pokazuju da je uzgoj ovaca u ovom selu bio jedna og važnih grana stočarske proizvodnje nakon II Svetskog rata. Prema mišljenju meštana broj grla stoke u selu može biti povećan ukoliko se steknu zadovoljavajući ekonomski uslovi za njihovu proizvodnju. Da je ovo problem koji poljoprivredni proizvođači u Barju Čiflik mogu da reše mobilizacijom vlastitih potencijala najbolje ilustruje podatak da raste interesovanje mladjih meštana za uzgoj stoke.

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE: Svi problemi svrstani u ovu kategoriju su oni u čijem rešavanju meštani mogu da učestvuju jednim delom , unosom sopstvenih sredstava (udruživanjem ili individualno), ali im je potrebna dodatna podrška, pre svega, finansijska, od Opštine, Republike ili drugih donatora. Selekcijska služba bi mogla biti formirana u okviru zadruge koja će se formirati, ali se očekuje i pomoć od opštine, makar za prvu godinu rada dok služba ne postane samoodrživa. Za izgradnju crkve u selu očekuje se pomoć od zadužbinara, ktitora, crkvene opštine, Republike. Meštani bi, naravno, učestvovali i u finansijskim sredstvima i u radu. Bazen, kao kupalište, meštani imaju ideju da izgrade u partnerstvu sa Fondom za gradsko gradjevinsko zemljište. Da bi se rekonstruisao seoski vodovod potrebno je preko 3.000.000 dinara, što je nemoguće odraditi iz skromnih prihoda MZ-e. Taj posao bi moglo da odradi JP Vodovod i kanalizacija, ali bi tada i gazdovanje vodovodom prešlo u njihove ruke. Za sada ne postoji konsenzus medju meštanima na koji način bi ovaj problem mogao da se reši. Pomoć za urbanizaciju seoskog groblja meštani očekuju od JP Komunalac.

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE: Problem vlasništva nad Domom kulture je nastao kada je Zemljoradnička zaduga na osnovu važećih propisa postala vlasnik zgrade. Iako zadruga više ne funkcioniše, čitava njena imovina još uvek nije vraćena predhodnim

vlasnicima. Meštani Barja Čiflik za rešenje ovog problema očekuju pomoć Opštine i pravosudja. Uskladjivanje cena repromaterijala sa cenama poljoprivrednih proizvoda, ovi poljoprivredni proizvodjači očekuju od Ministarstva poljioprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Selo Barje Čiflik je u blizini gradskog naselja, a medju stanovništvom postoji visoka svest o ekologiji i stoga očekuju pomoć od Opštine i JP Komunalac u rešavanju problema organizovanog prikupljanja smeća. Za rešenje problema male površine poseda po gazdinstvu, meštani smatraju da je zadužena država.

LIČNA KARTA

SELA BARJE

POLJOPRIVREDNO – EKONOMSKI SISTEM

Barje Čiflik pripada tipu brdsko – planinskog sela sa oko 230 domaćinstava, 700 stanovnika, 900 ha koliko zauzima atar sela i sa svim karakteristikama koje ova reljefna struktura nosi sa sobom.

Primenom mape resursa, PRA sredstva, dobijen je jasan uvid u prirodne resurse i potencijale kojima selo sa ovakvim geografskim položajem raspolaže. Klimatski uslovi, sa dugim i oštrim zimskim i umerenim letnjim periodom, kao i mala godišnja količina padavina ( manje od 1000 mm), usmeravaju poljoprivredno stanovništvo Barja Čiflik na ekstenzivne sisteme proizvodnje u svim granama poljoprivrede.

Selo raspolaže malim zemljišnim površinama više klase što, takođe, pokazuju rezultati primene mape resursa. Površina pod njivama je najviše – preko 400 ha, neplodnog zemljišta i utrina je oko 150 ha, a ostalo zemljište je pod vinogradima, voćnjacima, livadama šumama i baštama.

Primenom vremenske linije, PRA sredstva, dobijen je uvid u ulogu, pre svega, stočarske i povrtarske proizvodnje u životnom sistemu poljoprivrednih proizvodjača. Rezultati primene ovog sredstva potvrđuju tradicionalnost stočarske proizvodnje. Zbog blizine grada i industrijalizacije primetan je pad u stočarskoj i vinogradarskoj proizvodnji. Danas, padom zaposlenosti i ekonomskog standarda, primećen je blagi uspon pre svega u govedarstvu ali i u povrtarstvu i plasteničkom gajenju povrća.

Takodje, primena sezonskog kalendara, PRA sredstva, gajenje povrća i govedarstvo prepoznaje kao značajne za poljoprivrednu proizvodnju. Tipično poljoprivredno domaćinstvo Barja Čiflik u sezonskom kalendaru navodi aktivnosti u ovoj oblasti kao svoje osnovne aktivnosti tokom cele godine.

Sve socijalne kategorije domaćinstava Barja Čiflik, u manjem ili većem obimu, kao osnovnu poljoprivrednu delatnost navodi uzgoj goveda ali i malih preživara. Ovu tvrdnju najbolje ilustruju podaci dobijeni primenom kategorizacije prema životnom standardu, PRA sredstva. Primena ovog sredstva pokazuje da čak i staračka i samačka socijalna kategorija ovčarstvo ili kozarstvo doživljava kao delatnost koju će poslednju zapostaviti.

Da je stočarska i povrtarska proizvodnja osnova ekonomskog sistema meštana Barja Čiflik dokazuju kako podaci dobijeni primenom kategorizacije prema izvorima prihoda.

STOČARSKA PROIZVODNJA OVČARSKA PROIZVODNJA