Procedure for underground water calculation regime of Pedunculata oak habitat in plain Srem

Зоран Никић Љубомир Летић Весна Николић Владимир Филиповић

ПОСТУПАК ПРОРАЧУНА РЕЖИМА НИВОА

ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА СТАНИШТУ ХРАСТА

ЛУЖЊАКА У РАВНОМ СРЕМУ

Извод: У раду је приказан поступак прорачуна утицаја режима нивоа под­ зем них вода на станишне услове храста лужњака у Равном Срему. Режим влажења у великој мери опредељује начин газдовања овим шумама. Хидро­ гео лошки услови представљају значајан фактор дистрибуције влаге у зем­ љишту током вегетационог периода. У алувијалним наслагама Саве у Равном Срему формиран је збијени тип издани, углавном субартеског карактера, који је у хидрауличкој вези са речним водама. Прорачун режима нивоа подземних вода прилагођен је условима двослојевите порозне средине у алувијуму реке Саве, са циљем дефинисања осцилација пијезометарског притиска у доњем водоносном слоју и нивоа подземних вода у повлатном, слабије пропусном слоју.

Кључне речи: храст лужњак, станиште, режим нивоа подземних вода, усло­ ви геосредине, Равни Срем

PROCEDURE FOR UNDERGROUND WATER CALCULATION REGIME OF PEDUNCULATA OAK HABITAT IN PLAIN SREM

Abstract: The calculation of the inluence of the underground water level on the habitat conditions of pedunculate oak in the lowland Ravni Srem is presented. The management method in these forests is greatly determined by moisture regime. Hydrogeological conditions are signiicant factors of moisture distribution in the soil during the vegetation period. In the river Sava alluvial deposits in Ravni Srem,

BIBLID: 0353­4537, (2010), 101, p 125­138

UDK 630*114.129*181.3(497.113 Srem) Оригинални научни рад DOI 10.2298/GSF1001125N

др Зоран Никић, ванредни професор, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Бео-град (zoran.ni­kic@sfb.rs)

the serried type of aquifer was formed, mostly of subartesian character, connected with river waters by hydraulic connection. The calculation of underground water regime was adapted to the conditions of two­layer porous environment in the river Sava alluvium, in order to deine the oscillations of piezometric pressure in the lower aquifer and the level of underground waters in the upper, less porous layer. Key words: Pedunculate oak, underground water regime, geological conditions,

Ravni Srem

1.УВОД

Савремени приступ газдовања шумама подразумева познавање каракте­ ристика односа шума­вода. Тај однос нарочито долази до изражаја на обалама и у приобаљу великих река, где се образује комплексан биотоп са мозаиком специ­ фичних станишта. То су влажна станишта на којима се формирају акватични и приобални екосистеми са веома разноврсним биодиверзитетом. У том појасу на­ лазе се највредније и најквалитетније шуме тврдих лишћара, које се код нас ра­ спростиру дуж тока Саве у Равном Срему. Сезонско колебање ове реке плави ину­ дацију и истиче поплаве као основни еколошки фактор (Ле т и ћ et al., 2007) за­ дужен за појаву и развој појединих фитоценоза, па и заједница храста лужњака. По стојеће разлике биотопа храста лужњака у полоју Саве евидентне су у зони од­ бране од поплава у Горњем Срему и у зони периодичних поплава у Доњем Срему. Значајан показатељ промена услова средине је процес сушења храста лужњака у делу станишта где је елиминисан режим плављења. Због тога се напори у прав­ цу изналажења начина очувања ових шума намећу као императив (Ђорови ћ

et  al., 2002) кроз бројна мултидисциплинарна истраживања у региону њиховог распростирања.

Имајући у виду да је допринос поплавних вода веома битан едафски фактор који дефинише заједницу храста лужњака и пратећих хигрофилних врста, намеће се питање утицаја и подземних вода (Ле т и ћ et al., 2006) на ове биљне заједнице. Ово питање добија на значају у условима активних мелиорационих објеката који онемогућавају процес плављења (насип, дренажни канал, и други). Због тога је посебна пажња посвећена поступку прорачуна режима подземних вода на делу станишта где је насипом спречено плављење и где су процеси сушења запажени (Медареви ћ et al., 2009).

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА

комплекс чини природну целину са шумама Славоније и заштићен је савским на­ сипом подигнутим још 1932. године. Источни део комплекса је без насипа и налази се под утицајем плавних вода реке Саве. Апсолутна висина Равног Срема опада од запада према истоку, у правцу тока Саве и износи код насеља Јамена 88 m надморс­ ке висине, а у Купинском Куту, код Купинова, 72 m надморске висине.

Због промене појединих елемената станишта и реаговања шумског екоси­ стема у доњем Срему су још 1999. године започета истраживања утицаја режи ма подземних вода на шуме храста лужњака. Истраживања се одвијају на 11 биоин­ дикацијских линија (БИЛ) са 40 пијезометара на простору следећих газдинских је диница: „Јасенска­Белило” (Ђорови ћ et al., 2002), „Купински Кут”, „Куписке Греде” (Ле т и ћ et al., 2008) и „Грабовачко­Витојевачко острво”. Потпуно исти про­ грам истраживања успостављен је током 2009. год. на простору Горњег Сре ма који се одвија на 4 БИЛ са 91 пијезометром на простору газдинских једини ца: „Ва­ радин­Жупања”, „Смогва­Грабова греда”, „Рашковица­Смогвица”, „Блата­Малован­ ци”, „Непречава­Варош­Лазарица”, „Винична­Жеравинац­Пук” и „Вра тична­Црет ­Царевина”.

Подземне воде доприносе процесу влажења земљишта. Овај допринос ди­ ректно зависи од конкретних хидрогеолошких услова и антропогених активности чији је циљ регулисање водног режима (Н и к и ћ , 2003/б). На простору равног Срема вероватно је и опстао храст лужњак, јер су поред других едафских фактора,

Слика 1. Распрострањење шума храста лужњака у Равном Срему (преузето: Google Earth, С. Митровица N 44º58’31.65” E 19º37’09.22”)

управо били повољни и хидрогеолошки услови. Треба имати у виду да се цео простор овог станишта налази на алувијалним творевинама где је заступљена двослојевита порозна средина и где постоји директна хидрауличка комуникација речних и изданских вода (Ст оја д и нови ћ et al., 2005, Н и к и ћ , 2003/а). За овај простор постављен је циљ да се изврши прорачун режима подземних вода и на основу добијених резултата спроведе поступак вредновања утицаја издани на станиште храста лужњака у полоју Саве.

2.1. Битне карактеристике станишта

Територија Срема је део јединственог панонског седиментационог басена у оквиру којег тектонска раседања и спуштања некадашњег Панонског копна нису обухватила масив Фрушке Горе. У насталој тектонској депресији, током неогена та ложе се полувезане и невезане стенске масе, када након левантијско­палудин­ ског стадијума долази до оплићавања целог басена и издвајања већег броја плит­ ких језера (Д и м и т ри јеви ћ et al., 1983, 1985). Формирање завршних облика ре­ ље фа који су везани за стварање неогених и посебно квартарних наслага, остваре­ но је током четири фазе (Кош ћ а л et al., 2005): језерске, барске, копнене и фазa ингре сије водених маса са севера. Формирање рецентног рељефа започето је у дру­ гој поло вини плеистоцена, када долази до формирања корита Дунава, исушивања

Ȼɟɨɝɪɚɞ ɇɨɜɢɋɚɞ

ȼɢɫɨɤɬɟɪɟɧ +LJKWHUUDLQ Ʌɟɫɧɚɡɚɪɚɜɚɧ /ɨHVVSODWHDX Ʌɟɫɧɚɬɟɪɚɫɚ /RHVVWHUUDFH Ⱥɥɭɜɢɨɧ $OOXYLXP

великих језера и акумулирања еолског материјала. Промене климатских услова у глацијалним и интерглацијалним периодима довеле су до смењивања еолских акумулирања и флувијалне ерозије. Као резултат наведених процеса, временом су се издвојиле данашње основне геоморфолошке јединице (Мен кови ћ et al., 1985): а) планински венац Фрушке Горе, б) лесне заравни Фрушке Горе и Земунски плато, в) лесне терасе јужног обода Сремске лесне заравни и д) алувијалне равни Саве и Дунава (слика 2).

Генерално, у равном делу Срема општи хидрогеолошки услови детерми­ нисани су великом дебљином неогених наслага које представљају подину квар­ тарним творевинама. У неогеним седимнтима се пескови и песковито–шљунко­ вити слојеви смењују у бочном и вертикалном правцу са слабо пропусним до пра­ ктично непропусним наслагама лапорца, лапора и глина (Д и м и т ри јеви ћ et al., 1983, 1985, 1986). Током квартара, преко неогених творевина таложени су прво крупнозрни шљунковити и песковити седименти, а затим у њиховој повлати, пре­ те жно глиновито­муљевите творевине. Доњи, шљунковито песковити слој је добре во допропусности и обично дебљи од повлатног, слабије пропусног и тањег гли но­ вито­муљевитог слоја (М и лојеви ћ , 1959, Н и к и ћ et al., 2007).

У оквиру алувијалних седимената формирана је субартеска издан која се простире од леве обале Саве према северу, приближно до лесне терасе. У подручју Сремске Митровице речно­барским алевритима са прослојцима пескова, доња шљунковито песковита водоносна средина је одвојена на узводни и низводни део (Пе т кови ћ , 1976). Прихрањивање ове издани, односно главна водозамена одвија се на релацији река Сава ­ алувијална издан и инфилтрацијом од падавина, на ме­ стима где је издан отворена према површини. Бројни фосилни и активни меандри Саве указује на честе промене положаја речног тока. Због тога су настале бројне мртваје, рукавци и стара речна корита (Кош ћ а л et al., 2005). Управо на простору ове геоморфолошке јединице налази се станиште храста лужњака у Равном Срему.

Подручје Равног Срема, представља полој реке Саве, који се одликује одре­ ђеним еволуционо­генетским низом земљишта хидроморфног реда, специфичним хидолошким режимом и карактеристичним облицима биљних заједница алувија­ лно­хигрофилног комплекса (И ва н и шеви ћ , 1991). Почев од приобалне ка притера­ сној зони полоја, издвојене су следеће земљишне творевине: а) алувијално флуви­ јално земљиште (флувисол), б) флувијално ливадско земљиште (хумофлувисол); в) ритска црница и д) чернозем. Полој се одликује веома хетерогеном структу­ ром земљишног комплекса. Земљишта образована у приобалној зони, флувисоли, формирају се на речним алувијалним наносима и обично су насељена шумама вр­ ба и топола. То су типолошки неиндентификована земљишта (Ж и вкови ћ et al., 1972), младе творевине где процес педогенезе ремети стално засипање наноса. У цент ралном делу полоја срећу се хумофлувисоли (Ћ и ри ћ , 1986), који су углавном ило ва стог гранулометријског састава са процесима оглејавања на дубини око 1,0 m

У притерасном делу полоја и у депресијама прве терасе изнад полоја јављају се ри тске црнице, хумоглеј, које су углавном тежег механичког састава и лоших во­ дно­ваздушних особина. На њима се, од природе, налазе шуме пољског јасена и лу жњака. Типичан чернозем као доминантан тип земљишта јавља се на лесним пла тоима и терасама, чије међупросторе заузима излужени чернозем, варијетет који настаје променом појединих фактора педогенезе. То је земљиште тежег ме­ ханичког састава са повољним водно­ваздушним особинама на коме се срећу шуме лужњака, граба и цера.

Шуме равног Срема, највећим делом, припадају комплексу алувијално­хи­ гро филних шума, где по флористичком саставу доминирају хигрофилне дрвенас­ те врсте: врба, топола, пољски јасен, лужњак, барска ива, итд. Са смањењем вла­ жности смењују се врсте: барска ива, пољски јасен, тополе, лужњак, граб. Према наводима Јова нови ћ а и Јови ћ а (1981), вегетација овог дела Срема издвојена је у 12 група еколошких јединица са 36 типова шума и то са учешћем група еколошких јединица: пољског јасена и лужњака 40,3%, лужњака, граба и пољског јасена 17,7%, лужњака, граба и цера 13,8%, засади црних топола 12,0%, док остале групе еко­ лошких јединица заузимају 10% од укупно обрасле површине.

2.2. Теоријске основе прорачуна

Алувијална раван Саве на простору равног Срема, представља природну средину на коју се може применити хидрогеолошка шема двослојевите порозне средине (Н и к и ћ , 2004). Кретање подземних вода у водоносном (доњем) слоју може се посматрати као струјање подземних вода у условима под притиском (слика 3*_{). Оно је хоризонтално, при чему се занемарује вертикална компонента} брзине. Одвија се услед разлике пијезометарских нивоа и то у хоризонталном правцу. Ова субартеска издан, формирана је у полузатвореном хидрогеолошком колектору, при чему ниво издани врши притисак на површински, слабије пропусни слој. За разлику од водоносног слоја, у слабије пропусном површинском слоју, струјање подземних вода је у условима са слободним нивоом. Ова слободна издан формирана је у отвореном хидрогеолошком колектору и ниво подземних вода може слободно да осцилује у зависности од хидрометеоролошких и других фактора. Правац филтрационог тока у површинском слоју, може бити усмерен навише или наниже (Пу ш и ћ , 2000).

Поступак прорачуна режима нивоа подземних вода у алувијалним седи­ ментима Саве у Равном Срему претставља апликацију хидрогеолошке методе од­ ре ђивања параметара водоносне средине у двослојевитој порозној средини која је

* _{На слици 3 приказани су следећи елементи: 1 ­ водонепропусна подина, 2 ­ ко лек торска}

прилагођена конкретним условима. Поступак се базира на нумеричком решењу си стема парцијалних диференцијалних једначина које дефинишу струјање у дво­ слојевитој порозној средини (Ву кови ћ , 1968). Систем једначина је следећи:

˜++K§·

˜[.0K˜ ˜

P

0

.

©¹

¨, . . . (1)

. :

W K

K + K

ȝ˜w_{w P}˜ §_© ·_¹ , . . . (2) где су: μ ­ ефективна порозност површинског слоја, W ­ утицај инфилтрације, ева­ потранспирације и осталих фактора вертикалног биланса, H ­ пијезометарски ниво у водоносном слоју, h ­ ниво слободне водене површине у површинском слоју,

K_m ­ кое фицијент филтрације површинског слоја, K_M ­ коефицијент филтрације во­ до нос ног слоја, M ­ дебљина водоносног слоја и m ­ дебљина слабије пропусног сло­ ја од нивоа воде до границе са доњим водоносним слојем.

Према Ву кови ћу (1968), решење диференцијалних једначина нестацио­ нарног струјања своди се на апроксимацију нестационарних процеса струјања се­ ријом стационарних кретања са коначним временским интервалом Δt. При томе функције H(h,t) и х(x,t) постају зависне само од променљиве x, тако да парцијална диференцијална једначина (1) прелази у обичну диференцијалну једначину и може се написати у следећем облику:

G++K§·

G[.0K˜ ˜

P

0

.

©¹

¨ . . . (3)

+

K

x

3

3

Слика 3. Шематски приказ струјања подземних вода у двослојевитој порозној средини у алувијалним творевинама Саве у Равном Срему (Ву кови ћ , 1968, и допуњено) Figure 3. Schematic diagram of underground water low in two­layer porous soil in the river Sava

Друга парцијална диференцијална једначина (2), струјања воде кроз повр­ шински слој, решава се методом коначних прираштаја, елиминисањем променљи­ ве x као параметра. Она се за услов x=const може написати у следећем облику:

ȝ ȝ

+K:

W ˜ K

WǻWW ._P

K K

' , . . . (4)

где је: h_(t) ­ ниво слободне издани у површинском слоју на почетку посматраног вре­ менског интервала Δt, h_(t+Δt) ­ ниво слободне издани у површинском слоју на кра ју посматраног временског интервала Δt и Δt ­ временски интервал између два „ста­ ционарна” стања кретања подземних вода.

Систем једначина (3) и (4) решава се на тај начин што се оне наизменично примењују, тако да се резултати добијени решавањем једначине (3) користе код решавања једначине (4), а резултати ове се даље користе као почетни за други циклус прорачуна у једначини (3) и тако даље. Задатак се решава као равански (дво димензионални) проблем у профилу, издвајајући из струјног тока траку једи­ ничне ширине ограничену паралелним струјним линијама. Код прорачуна осци­ лација подземних вода прорачунски профили се узимају између струјних линија до бијених израдом хидроизохипси.

За подручје распрострањења храста лужњака у Равном Срему, постоје само опажања промене притиска у доњем водоносном слоју, па је и методологија про­ рачуна изучавања режима подземних вода прилагођена овим подацима. Анализа једначине (3) и (4) показује да је функција H(x,t) једнозначна и да срачунати ра­ според притисака у доњем водоносном слоју може да одговара резултатима ос­ матрања у природи само у случају ако су правилно одабрани сви параметри који дефинишу струјање (ниво подземних вода, билансна величина W, хидрогеолошка шематизација и друго).

Поступак за прорачун режима подземних вода је релативно једноставан. Распоред нивоа подземних вода на почетку посматраног рачунског интервала ап­ роксимира се функцијом h(x), па се преко једначине (3) нађе распоред притисака

H=H(x). Користећи једначину (4) израчунава се ниво подземних вода h(x) у кара­ ктеристичним тачкама (на одстојању x₁, x₂, x₃,…, x_n) који одговара стању на крају по сматраног временског интервала Δt. Ниво подземних вода у површинском слоју на крају посматраног временског интервала, који се преко неколико карактеристич­ них тачака може апроксимирати неком од функција, служи даље као почетни ниво прорачуна у следећем временском интервалу.

3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

изданских вода на локалитету P­2 одликују се високим водостајем у периоду март­ мај, а ниским у другој половини године (дијаграм 1а). Они се могу сврстати у три групе. Првој групи припадају 2005. и 2006. год. са високим водостајима Саве. У 2005. години поплаве се јављају у другој половини марта па до краја априла, а у 2006. години од марта па до половине априла и даље, следе изразито ниски водо­ стаји. У другу групу издвојене су године са ниским нивоом подземних вода (2007­ 2008. год.) чије вредности осцилирају између 2,0 и 3,0 m. Истраживачка 2009. год. је издвојена као период без поплава, али са релативно високим нивоом подземних вода, где се оптимум (изнад 2.0 m) јавља у већем делу године (од јануара до авгус­ та). Анализирајући вегетациони период током три године обезбеђени су донекле, оптимални услови влажења. У истраживачкој 2005. години то је трајало свега око 40 дана, у 2006. око 55 дана, а у 2009. години око 130 дана.

Колебање нивоа подземне воде на локалитету са ниским нивоом подземних вода (P­7) углавном се одвија између 3,0­5,0 m (дијаграм 1б). Вегетациони, као и ванвегетациони период налазе се у распону ниских нивоа подземних вода, с тим што се 2009. год. истиче са једва просечним нивоом подземних вода у вегета­ ционом периоду, док ти нивои у ванвегетационом периоду достижу најниже вре­ дности. С обзиром на присутне очигледне разлике на појединим локацијама про­ истиче потреба детаљног изучавања режима нивоа подземних вода. Имајући у виду предходно изложене чињенице проистекла је потреба примене приказаног по ступка прорачуна режима подземних вода на станишту храста лужњака у Рав­ ном Срему.

Полазећи од диференцијалне једначине (3) и претпостављајући да се на део­ ници дужине 200­500 m може ниво подземних вода у површинском слоју ап рокси­ мирати хоризонталном линијом, поставља се систем диференцијалних једна чина

± ± ± ± ± ± ±

ɚɚɚ

± ,,,,,,,999,9,,9,,,,;;;,;,,

,,,,,,,

ɛ

Дијаграм 1. Режим подземних вода Г.Ј.’’ГВО’’, период 2005­2009. година (а ­ профил I пије­ зометар Р­2 и б ­ профил I пијезометар Р­7)

(Ву кови ћ , 1968). За сваку деоницу поставља се по једна диференцијална једначи­ на облика:

§·

L

¨

G++K

G[.0˜ ˜ K

P

0

.

©¹ L

L L

L

L _{. . . . (5)}

Решавање једначина је врло компликовано и оно се изводи помоћу одгова­ рајућег софтвера, односно рачунског програма.

Решењем система ових једначина добија се распоред притиска у доњем во­ доносном слоју, који се даље користи у једначини (4) помоћу које се у свакој део­ ници врши билансирање по вертикали. Израдом биланса површинског слоја, за сваку деоницу посебно, добијају се нивои подземних вода у површинском слоју на крају посматраног временског интервала, који се користи даље као почетни ниво за прорачун распореда притисака у новом временском интервалу.

4. ДИСКУСИЈА

У алувијалне творевине усечено је рецентно корито Саве чиме је дошло до остваривања директне хидрауличке везе подземних вода у алувијалним седи­ ментима и површинских вода Саве. Ова веза условљава зависност режима подзем­ них вода од хидролошког стања Саве (Фи л и пови ћ et al., 2005).

Анализа резултата истраживања на одабраном профилу I, са карактерис­ тичним граничним вредностима локалитета P­2 и P­7, указује на тачност предход­ но наведених тврдњи, али и на сложеност односа који владају у алувијалним се­ диментима на којим је лужњак нашао своје станиште. Из до сада добијених резул­ тата може се сагледати да оптимална хидролошка година нема исте ефекте на свим локалитетима. Постоји низ фактора који се требају узети у обзир приликом де­ финисања утицаја подземних вода на режим влажења. Типичан пример је 2009. го­ дине где су на локацији Р­2 у вегетационом периоду били најбољи услови влажења, а у истом периоду на локалитету P­7 најлошији услови.

Код дефинисања режима нивоа подземних вода изузетну тешкоћу представ­ ља одређивање билансне величине W=(x,t). Билансна величина W представља суму фактора биланса који делују на режим подземних вода, при чему су у зони ра­ спрострањења храста лужњака доминантни следећи фактори: испаравање, тран­ спирација и инфилтрација воде са површине терена. На основу анализе режима нивоа подземних вода, могу се одредити законитости промена инфилтрације и евапотранспирација по времену и по дубини, при чему се испаравање са нивоа по­ дземне воде и транспирација могу узети као сумарна величина.

дебљина слојева, коте терена, ниво подземних вода и друге). Претходни поступак подразумева да се за сваку анализирану тачку резултати добијени истраживањи­ ма обраде и припреме за унос у прорачуне. Овакав поступак на станишту храста лужњака у Равном Срему, није до сада био примењиван.

5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Преко програма истраживања подземних вода, настоји се утвдити степен промена услова станишта на којим је забележено интензивно сушење храста луж­ њака у равном Срему. Поред постављања мреже пијезометара по утврђе ним БИЛ, примењен је поступак прорачуна који обухвата хидрогеолошке карактеристике подручја и тиме утицај режима нивоа подземних вода на станиште храста лужњака у алувијуму Саве.

Анализа података о режиму подземних вода са карактеристичних локали­ тета (P­2 и P­7) указује на потребу истраживања битности утицаја подземних вода на станиште лужњака у равном Срему.

Приказаним поступком прорачуна режима подземних вода на станишту у равном Срему могуће је одредити колебање пијезометарског притиска у доњем водоносном слоју и нивоа воде у површинском, слабије пропусном слоју алувијал­ них седимената. Изучавање режима нивоа подземних вода представља анализу па­ раметара који учествују у формирању режима и утврђивања законитости њихових промена. Поред тога ова анализа омогућава евентуалну корекцију извршене шема­ тизације хидрогеолошких параметара посматраног прорачунског профила, како би се приближила реалном стању.

Резултати прорачуна режима нивоа подземних вода у полоју Саве треба да определе и ускладе начин газдовања угроженим шумама храста лужњака у Равном Срему.

ЛИТЕРАТУРА

Ву кови ћ М. (1968): Одређивање  параметара  водоносне  средине  и  фактора  биланса  у  двослојевитој  и  вишеслојевитој  порозној  средини,  анализом  природног  ре-жима, Семинар: Биланс подземних вода, Југословенски комитет за међу­ народну хидролошку деценију, Београд (204­211)

Гаји ћ М., К ара џ и ћ Д. (1991): Флора равног Срема са посебним освртом на Обедску бару, Универзитет у Београду ­ Шумарски факултет, Београд, ШГ „Сремска Ми­ тровица”, Сремска Митровица

Д и м и т ри јеви ћ М., Д ра г и ћ Д., К ара мат а С., Пе т р ови ћ Б., Си кошек Б., Шу в ач­ к и В., Ве с е л и нови ћ Д. (1985): Тумач за лист ОГК Бачка Паланка1:100000, Савезни геолошки завод, Београд

Д и м и т ри јеви ћ М., Д ра г и ћ Д., К ара мат а С., Пе т р ови ћ Б., Си кошек Б., Шу в ач­ к и В., Ве с е л и нови ћ Д. (1986): Тумач за лист ОГК Бјељина1:100000, Са­ везни геолошки завод, Београд

Ђ ор ови ћ М, Ле т и ћ Љ. (2002): Мерење нивоа подземних вода на подручју Ш.Г. „Сремска  Митровица” током 2000-2001, Гласник Шумарског факултета 86, Универ­ зитет у Београду ­ Шумарски факултет, Београд (103­109)

Ж и вкови ћ Б.М., Нејг е бауе р В.К., Та на си јеви ћ Ђ., М и љкови ћ Н., Ст ојкови ћ Л., Д р е зг и ћ П. (1972): Земљишта Војводине, Институт за пољопривредна ис­ траживања, Нови Сад

И в а н и шеви ћ П. (1991): Физичке и водно-ваздушне особине земљишта у шумама топола  и врба у инундацији Тамиша, Зборник радова Института за тополарство, књи­ га 24, Нови Сад (39­58)

Јов а нови ћ Б., Јови ћ Н. (1981): Основне шумско-еколошко-производне целине у Србији и  комплекси типова шума Србије, рукопис, Универзитет у Београду ­ Шумар­ ски факултет, Београд

Кош ћ а л М., Мен кови ћ М., К нежеви ћ М., М и јат ови ћ М. (2005): Тумач за геомор-фолошку карту Војводине 1:200 000, ’’Геозавод­Гемини’’, Београд

Ле т и ћ Љ., Ђ екови ћ В., М и х ајнови ћ Б. (2008): Обетска бара и њен утицај на режим  вода у „Купинским гредама“, Гласник Шумарског факултета 97, Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд (187­194)

L et ić Lј., M i h ajlov ić B. (2007): The Importance of Water Regime as Ekological Factor in In-undations of Rivers, International Conference „Erosion and torrent control as Fac­ tor in sustainable river basin menagment”, Conference Proceedings on CD Ле т и ћ Љ., И в а н и шеви ћ П., Рон чеви ћ С. (2006): Утицај режима вода на узгој топола,

Гласник Шумарског факултета, 93, Универзитет у Београду ­ Шумарски фа­ култет, Београд (105­119)

Ле т и ћ Љ., И в а н и шеви ћ П., Рон чеви ћ С. (2002): Осматрање нивоа подземних вода на  подручју Г.Ј. „Јасенско-Белило”, Ш.Г. „Сремска Митровица”, Мелиорације и пољопривреда, Пољопривредни факултет, Департман за уређење вода, Нови сад (8­13)

Мен кови ћ М., Кош ћ а л М., М и јат ови ћ М. (2003): Геоморфолошка  карта  Србије  1:500000, „Геозавод­Гемени”, Београд

Медар еви ћ М., Б а н кови ћ С., Ц ве т кови ћ Ђ., Абја нови ћ З. (2009): Проблем сушења  шума у Горњем Срему, Шумарство 3­4, УШИТС, Београд (61­74)

М и лојеви ћ Н. (1959): Хидрогеолошке прилике Срема, Геолошки анали Балканског полу­ острва, Књига XXVI, Београд

Н и к и ћ З. (2003,а): Стање и могучности обезбеђивања квалитетних вода за потребе ло-вишта ’’Црни луг’’, 32. конференција „Вода 2003”, зборник радова, Златибор (373­376)

Н и к и ћ З. (2004): Обезбеђиванје вода за потребе ловишта ’’Каракуша’’, 33. конференција „Вода 2004”, зборник радова, Бор (525­528)

Н и к и ћ З., Н и кол и ћ И., На деж д и ћ М. (2007): Мониторинг режима фреатске издани у  условима потенцијалног загађиванја отпадним водама, „Отпадне воде кому­ нални чврсти отпад и опасни отпад”, Крушевац (32­36)

Пе т кови ћ К. (1976): Геологија Србије, VIII Хидрогеологија, Завод за регионалну геологи­ ју и палеонтологију, Универзитет у Београду ­ Рударско­геолошки факултет, Београд

Пу ш и ћ М. (2000): Динамика подземних вода, Универзитет у Београду ­ Рударско­геолошки факултет, Београд

St oja d i nov ić D., Ni k ić Z., Isa kov ić D. (2005): Hydrogeological properties of the Savian  aquifer in the county Obrenovac, Proceedings for natural sciences, Matica Srpska, Novi Sad (39­44)

Ћ и ри ћ М. (1986): Педологија, Свијетлост, Сарајево

Ф и л и пови ћ Б., Кру н и ћ О., Ла зи ћ М. (2005): Регионална  хидрогеологија  Србије, Рударско­геолошки факултет, Београд

Zoran Nikić Ljubomir Letić Vesna Nikolić Vladimir Filipović

PROCEDURE FOR UNDERGROUND WATER CALCULATION REGIME OF PEDUNCULATA OAK HABITAT IN PLAIN SREM

Sum mar y