ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ Ресавска 13-15, 11000 Београд, Србија БИРО ЗА САРАДЊУ СА ЕУ Тел: (+381 11) 3300 928; 3300 932 Факс: (+381 11) 3230 977 е-mail: eu@pks.rs www.pks.rs/eu ПРЕДСТАВНИШТВО ПКС БРИСЕЛ
WTC I - Blvd. du Roi Albert II 30, Bte. 46 B -1000 Brussels, Belgium Тел: + 32 (2) 201 59 60 Факс: + 32 (2) 201 19 29 е-mail: brussels@pks.rs www.pks.rs/be
СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ
И ПРИДРУЖИВАЊУ и
ПРЕЛАЗНИ ТРГОВИНСКИ СПОРАЗУМ
Основни појмови 1. Споразум о стабилизацији и придру-живању (ССП) је споразум између Републике Србије, с једне и Европ- ских заједница и њених држава чла-ница, с друге стране. Циљеви закључивања споразума: a. Постепено успостављање зоне слободне трговине између две стране, као први степен економске интеграције Србије у ЕУ. б. Хармонизација прописа Србије са релевантним прописима ЕУ, који-ма се, пре свега, уређује пословно окружење у Србији (заштита кон- куренције, јавне набавке, интелек- туална својина, заштита потроша-ча и др.). в. Јачање регионалне сарадње кроз развој економских и политичких односа потенцијалних чланица ЕУ (западни Балкан и Турска). г. Успостављање оквира за продуб-љивање сарадње две стране у ра-зличитим областима (индустрија, пољопривреда, мала и средња пре-дузећа, саобраћај и др.) и помоћ ЕУ у процесу интеграције Србије у ЕУ. 2. Прелазни споразум о трговини и тр- говинским питањима (ПС) има пре-лазни карактер, а примењиваће се до ратификације ССП-а. Одредбе ССП-а које су у искључивој надлежности Европских заједница издвојене су у оквиру ПС, јер не захтевају рати-фикацију држава чланица, већ само Србије и Европске заједнице. Сту-пањем на снагу ССП-а, ПС престаје да важи.
СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ
И ПРИДРУЖИВАЊУ и
ПРЕЛАЗНИ ТРГОВИНСКИ СПОРАЗУМ
www.pks.rs/eu
www.pks.rs/eu
Циљеви ПС су: a. Успостављање зоне слободне трго-вине. б. Усклађивање прописа Србије у областима од значаја за трговину између две стране. в. Успостављање механизама за са-радњу у областима од значаја за трговину између две стране. 1. Царине и количинска ограничења Извоз у ЕУ Европска унија од 2000. године при-мењује Аутономне Трговинске Мере (АТМ) које извозницима из Србије у ЕУ омогућавају бесцарински извоз за 99% производа. У овом смислу, Прела- зни споразум не доноси значајне про- мене. За разлику од АТМ, што је једно-страна одлука Европске уније, ССП и ПС представљају међународне спора-зуме који обавезују и Европску унију и Србију да спроводе договор који су постигле. Са аспекта пословних субје-ката, споразуми представљају извор гаранције да бесцарински извоз у ЕУ неће зависити од политичких или дру-гих фактора. Ово утиче на поузданост и стабилност пословне климе, посебно извозно-увозних послова. Споразум предвиђа одређене изузетке од бесцаринског и количински неогра-ниченог извоза производа у ЕУ и то за следеће производе: пастрмка, шаран, поједини рибљи производи, вино, јуне-тина (baby beef) и шећер. Увоз из ЕУ ССП предвиђа постепену либерализа-цију тржишта. Србија је у преговорима са ЕУ добила 5-годишњи транзициони период током кога ће се постепено сни-жавати царине на увоз робе из ЕУ. Ипак, постоје разлике у динамици либерали-зације у групама производа. Оно што се не производи у Србији или значајно учествује у домаћој производњи најбр-же је либерализовано. Најспорије се либерализују производи сектора који се реформишу, приватизују и значајни су са социјално-економског аспекта. Сви индустријски производи подељени су у 4 групе, у зависности од динамике либерализације царина за увоз из ЕУ. За најосетљивију групу производа цари- не ће се постепено смањивати у пери-оду од 5 година, како би 2014. биле 0%. Зона слободне трговине са ЕУ у пракси Скупштина Србије ратификовала ССП 10.9.2008. Савет министара ЕУ није донео одлуку о почетку Ратификације ССП-а. Савет је 7.12.2009. одлучио да се ово питање размотри половином 2010. Скупштина Србије ратификовала ПС 10.9.2008. Одлуком Владе Републике Србије, почела једнострана примена ПС 30.1.2009. Савет министара ЕУ 7.12.2009. донео одлуку о примени Прелазног споразума.
За групу врло осетљивих производа либерализација ће трајати 4, за групу осетљивих 2 године, док су царине на неосетљиве производе укинуте у јану-ару 2009. године, када је Србија почела примену Прелазног споразума. Пољопривредни производи подеље-ни су начелно у три групе: 1) група за коју се царине укидају одмах, 2) група за коју се царине укидају постепено у року од 5 година и 3) група за коју се царине постепено смањују у року од 5 година и задржавају одређену царин- ску стопу и након тог периода. Посеб-на група пољопривредних производа (сунцокретово уље, шећер и вино изнад квоте од 25.000хл) није у режиму либе- рализације трговине. Специјалне цари-не смањују се по истој динамици као и ад валорем царине, а сезонске царине се укидају, уз изузетак мале групе до-маћег воћа и поврћа. 2. Правила о пореклу робе Да би остварила право на повлашће- ни извоз у ЕУ, роба мора да има поре-кло из Србије у складу са правилима који су постављени у Споразуму (ПС, ССП). Споразум у посебном Протоко-лу 3 (Прелазног споразума) дефинише услове под којим се порекло стиче и доказује. Правила дозвољавају тзв. дијагоналну кумулацију порекла, односно учешће материјала и компонената из Србије, држава чланица Европске уније, Тур-ске (по ступању на снагу Споразума о слободној трговини са Турском) и др-жава потписница ЦЕФТА споразума. Изузетак представљају Молдавија, која није укључена у оквир Процеса стаби-лизације и придруживања, и Хрват-ска, у смислу могућности кумулирања порекла за извоз у ЕУ. Споразум пре-двиђа и одређену групу производа који су искључени из могућности кумула-ције (шећер). Документ који доказује порекло робе ЕУР.1 је стандардни документ који издаје Управа царина, на захтев изво-зника. У одређеним случајевима могуће је да посебно прописана изјава на фак- тури извозника буде замена за ово уве-рење, што олакшава процедуру извоза. Остваривање повластица обавезује извознике на директан транспорт, од-носно забрану претовара, препакивања и других радњи на производу (осим под царинским надзором) на путу до одре-дишта. Смањење царинских стопа за индустријске производе 0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% 16% 18%
Neosetljivi Osetljivi Vrlo osetljivi Najosetljiviji
3. Ефекти Од 2000. године до данас извозници из Србије у ЕУ остварили су уштеде на основу примене Аутономних Тр-говинских Мера у износу од преко 2 милијарде евра, а само у једној години (2008) те уштеде су износиле преко 380 милиона евра. Србија, у просеку, пола свог извоза пласира у Европску унију, а тек трећина од овог извоза оствари право на повлашћен извоз. Бројке по-казују да и у будућности остаје простор да се остваре уштеде које би домаће производе на европском тржишту учи-ниле конкурентнијим. С друге стране, Србија је крајем јануара 2009. године почела са снижавањем царина за увоз робе са пореклом из ЕУ. У периоду фебруар 2009 – децембар 2009. годи-не, европски извозници остварили су уштеду од око 76 милиона евра на извозу робе у Србију. Ако имамо у виду да Србија великим делом увози из ЕУ неопходне компоненте и материјале, велики део ових уштеда прелио се и на домаће трошковне ставке. Смањивањем царинских, количинских и нецаринских ограничења предвиђе-них ПС-ом, српско тржиште полако се интегрише у европске економске структуре. С једне стране то ће значити мање трошкове инпута из ЕУ, ако по- сматрамо тржиште набавке, док с дру-ге стране европски производи полако постају ценовно конкурентнији на до-маћем тржишту, што је велики изазов за домаћу привреду. Искуства многих предузећа у источној и средњој Европи говоре да је слабљење позиције на до-маћем тржишту услед веће конкурен-ције ефикасно замењивано освајањем нових тржишта у ЕУ. Хармонизација законодавства Потписивањем ССП-а, Србија се оба- везала да своје постојеће и будуће за-конодавство постепено прилагођава релевантном законодавству ЕУ, као и да га правилно примењује. ССП у први план ставља области које утичу на међусобну трговину: Конкуренција. Према ССП, Србија је дужна да примени правила заштите конкуренције Европске уније, ако она имају ефекат на трговину између две стране. Више од половине укупне међу-народне трговине Србија реализује са партнерима у ЕУ. Европска правила у овој области подразумевају пре свега забрану: картела (споразума између предузећа којима се битно ограничава и нарушава конкуренција), злоупотре- бе доминантног положаја и концетра-ције (спајања, припајања и сл.), који-ма се битно спречава, ограничава или нарушава конкуренција. У складу са
обавезама из споразума, Србија је до- нела нови Закон о заштити конкурен-ције који је ступио на снагу 1.11.2009. године. Државна помоћ. Сва државна помоћ која дискриминацијом производа или предузећа нарушава конкуренцију на тржишту – забрањена је. У року од 4 го-дине, Србија је дужна да све постојеће облике државне помоћи у потпуности усклади са правилима ЕУ. Оснива се посебно тело, Комисија за контролу др-жавне помоћи, које ће бити надлежно за спровођење ових правила, између осталог и за одобравање и контролу државне помоћи. У складу са овим оба- везама, Србија је усвојила Закон о кон-троли државне помоћи који је ступио на снагу 1.1.2010. године. Интелектуална својина. У року од 5 година, Србија је дужна да успостави ниво заштите интелектуалне, инду-стријске и комерцијалне својине, сли-чан оном у ЕУ, што се не односи само на усвајање прописа већ и на механи- зме примене. Споразум посебно садр-жи и део (Протокол 2) који дефинише и списак међусобно признатих ознака вина и алкохолних пића. Јавне набавке. Ступањем на снагу ССП-а, привредна друштва из Србије имаће иста права у процесу јавних набавки у ЕУ као домаћи понуђачи. С друге стране, постојећа ценовна ди- скриминацијa у Србији, на штету стра-них понуђача, биће постепено укинута најкасније до краја пете године приме-не ССП-а. Стандардизација. ССП предвиђа по-степено усаглашавање у овој области и отвара могућност закључивања спора- зума о оцени усаглашености и прихва- тању индустријских производа. Спора-зум ће омогућити пласман одређених група индустријских производа на тр-жиште ЕУ, без додатних испитивања и докумената везаних за квалитет и техничке прописе. Заштита потрошача. Србија ће по-степено хармонизовати своје пропи-се и институционални механизам за њихово спровођење, као што је то већ учињено у ЕУ, са циљем подизања ни-воа делотворне заштите потрошача. © European Community Политика сарадње и финансијска помоћ Србија и Европска унија дефинисале су оквир за продубљивање сарадње и даље усклађивање законодавства Србије у следећим областима: Економска и трговинска сарадња; Статистика; Банкарство, осигурање и финансијске услуге; Ревизија и фи-нансијска контрола; Промовисање и заштита улагања; Индустријска са-радња и мала и средња предузећа; Туризам; Пољопривреда и пољопри-вредно-индустријски сектор; Рибар-ство; Царине; Опорезивање; Сарадња у области пореске политике; Образо-вање и стручно образовање; Културна сарадња; Сарадња у аудио-визуелној по- литици; Информатичко друштво; Елек-тронске комуникације мреже и услуге;
Информације и комуникације; Тран-спорт; Енергетика; Нуклеарна безбед-ност; Животна средина; Сарадња у области истраживања и технолошког развоја; Регионални и локални развој; Државна управа. Финансијска сарадња: Осим обавеза, ССП предвиђа и оквир за финансијску помоћ коју ЕУ додељује Србији ради постизања циљева спо-разума. Ова помоћ може имати фор-му: бесповратних средстава и зајмова, укључујући и зајмове Европске инве-стиционе банке. Помоћ ЕУ условљена је напретком у испуњењу критеријума за чланство у ЕУ. Бесповратна средства се планирају у форми вишегодишњег индикативног планског документа који утврђује ЕУ у консултацији са Србијом. Србијом. Споразум о стабилизацији и придру-живању предвиђа развијени институ-ционални оквир за сарадњу Србије и ЕУ, који ће бити основни механизам за сарадњу две стране, све до отпочињања преговора између Србије и ЕУ. Споразум предвиђа оснивање 3 органа: - Савет за стабилизацију и придружи- вање чине представници Савета ми- нистара ЕУ, Европске комисије и Вла-де Републике Србије, а представник Европске инвестиционе банке може Институционални оквир за примену споразума учествовати као посматрач. Савет доноси одлуке у делокругу споразу-ма од којих су посебно значајне оне које се односе на продубљивање са-радње између две стране. - Одбор за стабилизацију и придру-живање је орган који помаже рад Савета, а чине га представници истих институција нижег ранга. Са-вет одређује надлежности Одбора, а Одбор оснива пододборе. Осам пододбора чине: 1) трговина, инду- стрија, царине и порези; 2) пољопри-вреда и рибарство; 3) унутрашње тржиште и конкуренција; 4) економ- ска и финансијска питања, статисти-ка; 5) правда, слобода и безбедност; 6) иновације, технички развој и со-цијална политика; 7) саобраћај, жи-вотна средина, енергетика и регио-нални развој и 8) миграције. - Парламентарни одбор за стабилиза- цију и придруживање је форум за са- радњу посланика Народне скупшти-не Републике Србије и Европског парламента. Одбор сам уређује ди-намику свог рада. 1. Трговина, индустрија, царине и порези 2. Пољопривреда и рибарство 3. Унутрашње тржиште и конкуренција 4. Економска и финансијска питања, статистика 5. Правда, слобода, безбедност, миграције 6. Иновације, технички развој и социјална политика 7. Саобраћај, животна средина, енергетика и регионални развој Стручна група КТ Координационо тело ВладаСрбије Влада Србије 35 ПГ СГКТ Народни посланици НСРС Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање Савет и комисија ЕУ Чланови ЕП Савет и комисија ЕУ Одбор за стабилизацију и придруживање Савет за стабилизацију и придруживање Институционална структура ПСП
Закључком Владе Републике Србије (16. октобар 2008) одлучено је да Србија почне примену Прелазног споразума, упркос чиљеници да Савет министара ЕУ није одобрио примену ПС. Од стра- не ЕУ – тзв. једнострана примена Пре-лазног споразума. Ступањем на снагу Закона о допуна-ма закона о царинској тарифи (30. ја-нуар 2009) започето је фазно снижа-вање царина (ад валорем царина) за увоз производа из ЕУ. Од 6. фебруара 2009. године, укинуте су сезонске ца-рине за увоз производа из ЕУ, осим за дозвољене изузетке, а 21. јула 2009. године донета је одлука о снижавању специфичних царина (прелевмана), по којој се на увоз роба из ЕУ плаћају пре-левмани чији је износ смањен у складу са ПС. Од 1.1.2010. године почиње да тече друга година либерализације, која се примењује на све врсте царина. Одлука ЕУ да од 2010. године примењује Прелазни споразум не мења значајно положај српских извозника. На основу одлуке ЕУ (АТП), преко 99% произво-да са пореклом из Србије извозило се без царина и количинских ограничења. Највећа разлика односи се на могућ-ност дијагоналне кумулације порекла, што значи могућност коришћења ма-теријала и компонената из региона и Турске (по ступању на снагу Споразу-ма о слободној трговини са Турском), уз остваривање права на повлашћени извоз у ЕУ. Применом ПС, Србија и ЕУ преузеле су обавезу омогућавања слободног тран-зита робе друмским саобраћајем преко територија обе стране. У ширем контексту, одлука о примени ПС значајна је због отварања могућ-ности за стицање статуса кандидата, као и због укупног напредовања у про-цесу интеграције Србије у ЕУ. Примена Прелазног споразума © European Community
www.pks.rs/eu
www.pks.rs/eu
ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ Ресавска 13-15, 11000 Београд, Србија БИРО ЗА САРАДЊУ СА ЕУ Тел: (+381 11) 3300 928; 3300 932 Факс: (+381 11) 3230 977 е-mail: eu@pks.rs www.pks.rs/eu ПРЕДСТАВНИШТВО ПКС БРИСЕЛ
WTC I - Blvd. du Roi Albert II 30, Bte. 46 B -1000 Brussels, Belgium Тел: + 32 (2) 201 59 60 Факс: + 32 (2) 201 19 29 е-mail: brussels@pks.rs www.pks.rs/be
