ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ ГОДИНА

(1)

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ

2011 - 2031. ГОДИНА

НАЦРТ

(2)

2

УРБИС ЦЕНТАР д.о.о., 78000 Бања Лука, Јована Дучића 23А

Тел. 051/223-960, факс 051/223-962, E-mail: [email protected]; http: www.urbiscentar.com

2011 – 2031. ИНВЕСТИТОР: UNDP BiH ЛОКАЦИЈА: ОПШТИНА БРАТУНАЦ ВРСТА ДОКУМЕНТА: ПРОСТОРНИ ПЛАН ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ: ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ И СТАМБЕНО - КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ ВЕРИФИКАЦИЈА: НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: "УРБИС ЦЕНТАР", д.о.о. БАЊАЛУКА УЧЕСНИЦИ НА ИЗРАДИ: мр БРАНИСЛАВ БИЈЕЛИЋ, дипл. прост. планер, мр ДАНИЈЕЛА СИМИЋ, дипл. прост. планер, САРА БОСНИЋ, дипл. прост. планер, ДРАГАН ГАЈИЋ, дипл. прост. планер, ДРАГАНА ПАШИЋ, дипл. инж. саобраћаја, мр РИСТО СТЈЕПАНОВИЋ, дипл. инж. грађ., мр МИЛАН ПРЖУЉ, дипл. инж. електротехнике, БРАНКИЦА МИЋИЋ, дипл. инж. електротехнике, СТЕВО ЖДРЊА, дипл. инж. машинства, ГОРДАН МИЛИНКОВИЋ, дипл. инж. геодезије, СЛАВИЦА ПАШТАР, дипл. инж. електротехнике, МИРОСЛАВ МИРКОВИЋ, дипл. инж. шумарства, БРАНИСЛАВ МИЋИЋ, дипл. инж. пољопривреде, БРАНКО ИВАНКОВИЋ, дипл. инж. геологије, СВЈЕТЛАНА КОЏО, мастер животне средине, ДАНИЈЕЛА МИЉИЋ, дипл. правник, ДАЛИБОР ПАСПАЉ, геометар. ДИРЕКТОР СНЕЖАНА МРЂА - БАЏА, дипл. инж. архитектуре

(3)

3

САДРЖАЈ

I ТЕКСТУАЛНИ ДИО ПЛАНА 8 А. УВОДНИ ДИО 8 I ПОДАЦИ О ПЛАНИРАЊУ 9 1. Важећи просторни план 9 2. Одлука о изради Просторног плана 18 3. Плански период 19 4. Носилац припреме и носилац израде Плана 19 5. Радни тим за израду Плана 19 6. Савјет плана 19 7. Примијењена методологија 20 8. Преглед информационо - документационе основе Плана 21 Б. СТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 26 I ТЕРИТОРИЈА, СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА 27 1. Територија и везе са сусједним просторима 27 2. Становништво 32 3. Организација простора, просторне цјелине, насељска структура, систем центара и урбанизација 45 4. Становање и станови 52 II ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 54 1. Географски положај, рељеф, клима и друге природне карактеристике простора 54 2. Пољопривредно земљиште 69 3. Шуме и шумска земљишта 74 4. Воде 80 5. Руде и други минерални ресурси 84 6. Енергетски потенцијали 91 III ИНФРАСТРУКТУРА 93 1. Саобраћајна инфраструктура 93 2. Енергетска инфраструктура 97 3. Хидротехничка инфраструктура 102 4. Телекомуникациона инфраструктура 105 5. Комунална инфраструктура 112 IV ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 113

(4)

4

2. Привредна структура 115 3. Просторна организација привреде 126 V ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 128 1. Образовање и наука 129 2. Култура и религија 131 3. Здравство 132 4. Социјално старање 132 5. Комуналне дјелатности 133 6. Управа 134 7. Спорт 135 8. Остале друштвене службе и дјелатности 135 VI ЖИВОТНА СРЕДИНА 136 1. Вода, тло и ваздух 136 2. Урбани стандард 149 3. Природне вриједности и културно-историјска добра 152 4. Заштита од елементарних непогода, техн. опасности и ратних дејстава 159 VII БИЛАНС КОРИШЋЕЊА ПОВРШИНА 162 VIII БИЛАНС КОРИШЋЕЊА РЕСУРСА 165 IX БИЛАНС КОРИШЋЕЊА ОБЈЕКАТА 165 X ОЦЈЕНА СТАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 166 В. ПОТРЕБЕ, МОГУЋНОСТИ И ЦИЉЕВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 168 I ЦИЉЕВИ ПЛАНА 169 II ТЕРИТОРИЈА И ВЕЗЕ СА СУСЈЕДНИМ ПРОСТОРИМА 171 III ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 172 1. Пољопривредно земљиште 172 2. Шуме и шумска земљишта 172 3. Енергетски потенцијали 173 IV СТАНОВНИШТВО 174 V СТАНОВАЊЕ 177 VI ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 178 VII ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 179

(5)

5

VIII ИНФРАСТРУКТУРА 180 1. Саобраћајна инфраструктура 180 2. Енергетска инфраструктура 180 3. Хидротехничка инфраструктура 182 4. Телекомуникациона инфраструктура 184 5. Комунална инфраструктура 185 IX ЖИВОТНА СРЕДИНА 186 1. Вода, тло и ваздух 186 2. Урбани стандард 188 3. Природне вриједности и културно-историјска добра 188 4. Заштита од елементарних непогода,техн. опасности и ратних дејстава 189 Г. ПЛАН ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 190 I ТЕРИТОРИЈА И ВЕЗЕ СА СУСЈЕДНИМ ПРОСТОРИМА 191 II ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 192 1. Климатске промјене 192 2. Шуме и шумска земљишта 194 3. Руде и други минерални ресурси 195 4. Енергетски потенцијали 196 III СТАНОВНИШТВО 197 IV ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА, ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ, НАСЕЉСКА СТРУКТУРА, СИСТЕМ ЦЕНТАРА И УРБАНИЗАЦИЈА 198 V СТАНОВАЊЕ 201 VI ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 205 1. Правци развоја привредних дјелатности 205 2. Просторна организација привреде 211 VII ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 212 1. Образовање и наука 212 2. Култура и религија 212 3. Здравство 213 4. Социјално старање 213 5. Комуналне дјелатности 213 6. Управа 214 7. Спорт 214

(6)

6

1. Саобраћајна инфраструктура 215 2. Енергетска инфраструктура 217 3. Хидротехничка инфраструктура 224 4. Телекомуникациона инфраструктура 230 5. Комунална инфраструктура 231 IX ЖИВОТНА СРЕДИНА 232 1. Вода, тло и ваздух 232 2. Урбани стандард 237 3. Природне вриједности и културно-историјска добра 238 4. Заштита од елементарних непогода,техн. опасности и ратних дејстава 241 X ОПШТА СТРАТЕГИЈА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 242 XI БИЛАНС ПЛАНИРАНОГ КОРИШЋЕЊА ПОВРШИНА 246 1. Категорије намјене простора и генерални режими планираног коришћења простора по категоријама 246 Д. ОДРЕДБЕ И СМЈЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА 254 I ДАЉЕ ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ 256 II ЗЕМЉИШНА ПОЛИТИКА (ОЧУВАЊЕ, ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА, УПРАВЉАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ И ДР.) 258 III ИЗРАДА ВИШЕГОДИШЊИХ ПРОГРАМА ПРОСТОРНОГ УРЕЂЕЊА ПРОСТОРНИХ ЈЕДИНИЦА И ИЗРАДА СЕКТОРСКИХ СТУДИЈА, АНАЛИЗА, ПРОГРАМА И ПРОЈЕКАТА 261 IV РАЗВОЈ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА О ПРОСТОРУ 263 V ЗАКОНОДАВНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ 264 VI ОСТАЛИ ИНСТРУМЕНТИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПЛАНА 266 II ГРАФИЧКИ ДИО ПЛАНА 1. ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДО 2015. ГОДИНЕ 2. ТЕРИТОРИЈА, ГРАНИЦЕ И АДМИНИСТРАТИВНО – ТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЈЕЛА 3. ХИПСОМЕТРИЈСКА КАРТА 4. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 5. ИНЖИЊЕРСКОГЕОЛОШКА КАРТА 6. ХИДРОГЕОЛОШКА КАРТА 7. СЕИЗМОЛОШКА КАРТА

(7)

7

9. ШУМЕ И ШУМСКА ЗЕМЉИШТА 10. ВОДЕ 11. МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ 12. ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ 2011. ГОДИНЕ 13. МРЕЖА НАСЕЉА - ПЛАН 14. САОБРАЋАЈНА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА 15. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА 16. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА 17. ПРОИЗВОДНО - ПОСЛОВНЕ ЗОНЕ И РАЗВОЈ ТУРИЗМА 18. ЈАВНЕ СЛУЖБЕ 19. ЖИВОТНА СРЕДИНА – ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА И МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ 20. ПРИРОДНО И КУЛТУРНО - ИСТОРИЈСКО НАСЉЕЂЕ 21. КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА – CORINE LC 2006 22. НАМЈЕНА ПРОСТОРА Графички прилози 2 - 22 су у размјери 1:25.000. Карте из Просторног плана Републике Српске до 2015. године, које чине извод из овог плана, су у размјери 1 : 1 250 000. Саставни дио овог Плана је и дигитални приказ граница урбаног подручја Братунац, осталих урбаних подручја, грађевинских реона изван урбаних подручја, производно - пословних зона и туристичких зона (dwg фајл).

(8)

8

II ТЕКСТУАЛНИ ДИО

(9)

9

I ПОДАЦИ О ПЛАНИРАЊУ

1. ВАЖЕЋИ ПРОСТОРНИ ПЛАН

За подручје општине Братунац је крајем 1980 - их година рађен Просторни план општине Братунац. Носилац израде овог плана био је Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Архитектонског факултета у Сарајеву. Иначе, овај просторни план није званично усвојен од стране Скупштине општине Братунац, већ је остао у фази нацрта. Просторни план општине Братунац је рађен у периоду тзв. "планског оптимизма" у БиХ током 1980 – тих година прошлог вијека, када су рађени бројни просторни планови за општине у СР БиХ, па тако и овај просторни план (у исто вријеме од стране истог носиоца израде су рађени просторни планови за све општине Међуопштинске регионалне заједнице Зворник - Братунац, Власеница, Зворник, Сребреница и Шековићи). Од стратешке просторно - планске документације на подручју општине Братунац прије 1992. године урађен је једино Програм и Генерални урбанистички план Братунца (1969. године). Једини важећи стратешки просторно - плански документ вишег реда на подручју општине Братунац јесте Просторни план Републике Српске до 2015. године који је усвојен 2007. године. Чињеница је да је протеклих двадесетак година дошло до значајних промјена како на просторима БиХ, тако и региону у цјелини: ратна дешавања и велике ратне штете, потписивање Дејтонског мировног споразума, формирање нових територијално – политичких граница и ентитета, измијењени геополитички, стратешки и просторни односи, нови друштвено-економски систем, тржишни начин привређивања, корјените измјене у третирању имовинских односа, промјене у области стамбене и комуналне изградње, глобализација и регионализација друштва, већа улога појединца и развој локалне самоуправе. Утицај глобалних геополитичких дешавања у окружењу и на нивоу БиХ, одразио се и на подручје општине Братунац, измијенивши у значајној мјери демографске карактеристике, условљавајући нове обрасце дјеловања у простору базиране на принципима одрживог развоја, а што све заједно повлачи и ревизију концепције система насеља и организације, уређења и коришћења, као и заштите простора. Планирање је континуалан процес који коригује своје стратешке смјернице у складу са потребама и савременим начелима времена (флексибилност планских рјешења), те је стога неопходно ревидовати планска рјешења нацрта претходног просторног плана у складу са новоформираном геополитичком ситуацијом и савременим начелима и методологијом просторно - планерске праксе.

(10)

10

ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДО 2015. ГОДИНЕ

Просторни план Републике Српске до 2015. године (ПП РС до 2015. године) је највиши званични просторно – плански документ Републике Српске. Овај стратешки просторно - плански документ највишег ранга је усвојен на сједници Народне скупштине Републике Српске 12.09.2007. године. Народна скупштина РС је 30.06.2011. донијела Одлуку о изради измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2015. године. Овој одлуци је претходило циркуларно писмо (01.06.2011.) Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС свим јединицама локалне самоуправе у РС за достављање приједлога за измјене ПП РС до 2015. године. Развојни правци Развојни правци – осовине развоја Републике Српске у периоду до 2015. године су видљиви на сљедећој слици. Слика 1: Осовине развоја Републике Српске до 2015. године Подручје општине Братунац 2015. године тангираће у зони Коњевић Поља примарна осовина развоја РС Бијељина – Зворник – Милићи – Власеница – Хан Пијесак – Соколац − Пале – Лукавица, односно примарна осовина развоја кроз источни дио РС. Кроз само општинско подручје исте године пролазиће терцијарна осовина развоја Коњевићи - Братунац.

(11)

11

Регионални развој, систем центара и трансгранична сарадња Просторни план Републике Српске до 2015. године је преузео значајан дио концепцијских рјешења из Просторног плана Републике Српске 1996 – 2015, Етапни план 1996 – 2001 (у даљем тексту Етапни план). У концепцији мреже насеља овог етапног плана, насељено мјесто Братунац је дефинисано као општински центар већег централитета, док је подручје општине дефинисано као дио Сарајевско – романијско - бирачке регионалне цјелине (концепција регионализације), односно Сарајевско - зворничког региона (нодално - функционална регионализација). У новој концепцији мреже насеља (система центара) РС из Просторног плана Републике Српске до 2015. године, Бања Лука је ентитетски центар, а Бијељина, Добој, Приједор, двојни мезорегионални центар Пале – агломерација Сарајево (Источна Илиџа) – Лукавица и Требиње су дефинисани као мезорегионални центри. Сходно томе, сљедеће просторне цјелине су дефинисане као мезорегије: • Мезорегија Бања Лука (град Бања Лука и општине Градишка, Језеро, Кнежево, Котор Варош, Лакташи, Мркоњић Град, Петровац, Прњавор, Рибник, Србац, Источни Дрвар, Купрес, Челинац, Шипово), • Мезорегија Бијељина (општине Бијељина, Братунац, Власеница, Зворник, Лопаре, Милићи, Осмаци, Пелагићево, Сребреница, Доњи Жабар, Угљевик, Шековићи), • Мезорегија Добој (општине Вукосавље, Дервента, Добој, Модрича, Петрово, Брод, Теслић, Шамац), • Мезорегија Источно Сарајево (општине Вишеград, Калиновик, Пале, Рогатица, Рудо, Соколац, Фоча, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Ново Горажде, Трново, Чајниче, Хан Пијесак), • Мезорегија Приједор (општине Козарска Дубица, Крупа на Уни, Нови Град, Приједор, Костајница, Оштра Лука), • Мезорегија Требиње (општине Берковићи, Билећа, Гацко, Љубиње, Невесиње, Источни Мостар, Требиње). Као субрегионални центри у РС су дефинисани Градишка, Мркоњић Град, Зворник и Фоча. Сходно томе, у оквиру мезорегија су издвојене субрегије Градишка, Мркоњић Град, Зворник и Фоча. Субрегије Градишка (општине Градишка и Србац) и Мркоњић Град (општине Источни Дрвар, Језеро, Купрес, Мркоњић Град, Петровац, Рибник, Шипово) су саставни дијелови мезорегије Бања Лука, субрегија Зворник (општине Братунац, Власеница, Зворник, Милићи, Осмаци, Сребреница, Шековићи) представља дио мезорегије Бијељина, а субрегија Фоча (општине Фоча и Чајниче) дио мезорегије Источно Сарајево. Из претходно наведеног видљиво је да подручје општине Братунац чини југоисточни дио мезорегије Бијељина и субрегије Зворник. Само градско насеље Братунац је дефинисано као примарни локални центар који је функционалним везама повезан првенствено са Зворником као субрегионалним центром и Бијељином као мезорегионалним центром, и на крају са Бања Луком као ентитетским центром. Остала општинска сједишта у окружењу осим Зворника су дефинисана као примарни локални центри, односно центри истог ранга као и градско

(12)

12

локални центар. Овај План придаје велику пажњу процесу трансграничне сарадње, а у случају општине Братунац то подразумијева сарадњу у региону Средњег Подриња са сусједним локалним заједницама у Републици Србији . Планска рјешења у свим областима усклађена су са овим концепцијским рјешењима (становништво, техничка и друштвена инфраструктура, стамбени фонд, животна средина). Становништво Пројекције становништва указују на лагани раст на подручју општине Братунац, као и у читавој РС, а познато је да пројекција популације веома утиче на планска рјешења (нарочито инфраструктурна рјешења). Број становника 2005. године од стране радног тима Урбанистичког завода РС процјењен је на 19500 становника, а за 2015. годину пројекција говори о лаганом расту становништва на 20294 становника (стопа раста од 4 ‰). Инфраструктура Саобраћајна инфраструктура Кроз подручје општине Братунац није планирана изградња друмске саобраћајнице вишег ранга. Коридор брзог пута Бијељина – Зворник – Соколац не иде преко подручја општине Братунац, већ преко подручја општина Власеница, Шековићи и Осмаци. У области жељезничког саобраћаја на ширем предметном простору је планирана израда студијске и просторно - планске документације, као и техничке документације за изградњу жељезничке пруге Зворник - Вишеград (техноекономска истраживања за утврђивање оправданости градње). Енергетска инфраструктура На подручју општине ПП РС до 2015. године није изричито предвидио изградњу већих производних електроенергетских објеката. На ријеци Дрини је истакнут потенцијал за изградњу хидроелектрана Мала Дубравица (снага 52.5 MW), Тегаре (снага 124 MW) и Рогачица са пратећим акумулацијама, а на ријеци Дрињачи истоимене хидроелектране (снаге 20 MW) и пратеће акумулације (протезала би се и дуж ријеке Јадар и улазила на подручје општине Братунац). У области гасификације у периоду до 2015. године није планирано довођење гаса до општинског сједишта Братунац, већ само до Власенице и Хан Пијеска из смјера Шековића. Хидротехничка инфраструктура У области хидротехничке инфраструктуре на предметном простору ПП РС до 2015. године је планирао изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода за општински центар Братунац. Дугорочно водоснадбјевање општине Братунац је предвиђено са изворишта Бјеловац.

(13)

13

Привреда Енергетика У области енергетике су између осталих примјера конфликата у простору између енергетике и заштите природе наведени и потенцијални сукоби планираног заштићеног предјела "Зворничко језеро – Дрињача – Јадар" и потенцијалне хидроелектране Дрињача, као и планираног резервата биосфере "Дрина" и планираних и потенцијалних хидроелектрана на средњем току Дрине и њеним притокама. Слив Дрине је истакнут као главни хидроенергетски потенцијал, поред Врбаса и Требишњице. Туризам Јужни дио општине Братунац се налази у оквиру једне од туристичких зона ентитетског значаја - Подринске зоне. Ова зона је заједно са још 7 туристичких зона издвојена на територији Републике Српске као зона посебних туристичких предиспозиција односно зона са потенцијалним туристичким значајем. Туристички мотив који се истиче на подручју општине Братунац јесте ток ријеке Дрине (туризам на водама). Приоритети просторног развоја привреде На ширем подручју Коњевић Поља је дефинисана локација потенцијалне производно – пословне зоне. Животна средина Чврсти отпад Регионална санитарна депонија на коју ће се одлагати комунални отпад са подручја општине Братунац је предвиђена на подручју општине Зворник (оквирна локација). Регионални центар за третман индустријског отпада је планиран у Рогатици, док је регионални центар за третман медицинског отпада планиран у Сарајеву (међуентитетска варијанта). Заштита природе У погледу заштите природе на подручју општине су планирана два заштићена природна подручја. У сјеверном дијелу општине је планирано стављање под заштиту долине Јадра у склопу заштићеног природног предјела Зворничко језеро − Дрињача − Јадар. Локалитет Подград на подручју насељеног мјеста Вољавица је планиран за стављање под заштиту у категорији "рекреациони, културни, научни, образовни, пејзажни и други заштићени природни предјели". Културно насљеђе

(14)

14

један археолошки локалитет. Ријеч је о старом православном гробљу у Братунцу са стећцима (период Средњег вијека).

ИЗВОД ИЗ НАЦРТА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ

Становништво, насеља и урбанизација Пројектована просјечна годишња стопа раста становништва општине Братунац у периоду 1981 - 2010. година износила је 10.9 ‰, а пројектована просјечна годишња стопа раста домаћинстава износила је 20 ‰. Пројектовани број становника у насељеном мјесту Братунац у 2010. години је износио 10742 становника. Што се тиче осталих релевантних насеља, пројекција за исту годину за насељено мјесто Коњевићи износила је 1093 становника, насељено мјесто Жлијебац 814 становника, насељено мјесто Глогова 2306 становника, насељено мјесто Хранча 830 становника, насељено мјесто Тегаре 770 становника, а насељено мјесто Вољавица 1597 становника. Пројектована стопа индустријализације (запослености) у 2000. години је износила 17.4 %, а стопа урбанизације око 29 %. Планирану мрежу насеља на подручју општине Братунац је требало да чине секундарни општински центри (локална жаришта урбанизације) Коњевићи, Кравица, Осамско (Дубравице) и Жлијебац, те центри заједнице села Глогова, Хранча и Тегаре. Као сателитска насеља су издвојени Бјеловац, Подчауш, Реповац и Вољевица. Генерално је планирано проширење урбане опреме у Дубравицама (Осамско), Коњевићима и Жлијепцу као секундарним општинским центрима; у Глогови, Хранчи и Тегарама као центрима заједнице села; те Подчаушу, Реповцу и Вољавици као сателитским насељима. Планирана површина урбаног подручја Братунац 2000. године износила је 360 ha (укључена урбана подручја насеља Подчауш, Реповац и дијелом Сухе). У погледу секундарних центара, 2000. године планирана површина урбаног подручја Коњевићи је износила 39.5 ha, урбаног подручја Кравица 31.25 ha, Осамско 42 ha, а Жлијебац 57.63 ha. Урбана опрема У области здравства је планирано употпуњавање секторских амбуланти у Кравици, Осамском и Жлијепцу са ординацијама опште медицине, патронажним, бабичким и стоматолошким службама, док је у Коњевићима планирана изградња секторске амбуланте са претходно наведеним додатним службама. У центрима заједнице села Глогова, Хранча и Тегаре је планирано отварање секторских амбуланти. Ради достизања нивоа БиХ 2000. године било је предвиђено повећање медицинског особља за 100 %, а броја постеља за 200 %. У погледу социјалне заштите на подручју општине је планирано формирање Центра за социјални рад са 20 социјалних радника, док је у сектору дјечије заштите предвиђена изградња још једног објекта вртића у Братунцу капацитета око 300 мјеста. У насељима Кравица и Жлијебац је планирана изградња вртића за око 200 штићеника.

(15)

15

у насељима Коњевићи, Вољавица и Тегаре, четвероразредних основних школа и осморазредне основне школе у Братунцу због лошег материјално - техничког стања објеката. С друге стране је планирана изградња двије четвероразредне основне школе у Вољеваци и Тегарама (4 учионице), осморазредних основних школа у Братунцу (16 учионица) и Коњевић Пољу (9 учионица) са фискултурним салама. Такође је предвиђена изградња фискултурних сала уз основне школе у Осамском и Жлијепцу. У области средњошколског образовања је истакнута потреба повећања учионичког простора као посљедице планираног повећања обухвата ученика за 140 %. Истурена одјељења народне библиотеке су планирана у секундарним општинским центрима, а по могућности и у центрима заједнице села. Такође је предложено формирање филијала библиотека у свим подручним основним школама, као и организовање службе библиобуса. Као приоритетан задатак је истакнуто повећање броја специјалних одјељења за описмењавање одраслих и допунско образовање (учионички простор у оквиру мјесних заједница, основних школа и домова културе). Домови културе и поливалентне дворане (биоскопске дворане) су предвиђене у секундарним општинским центрима и центрима заједнице села. У општинском центру Братунац до 2000. године је планирана изградња културно - спортског центра са базеном и кугланом; фискултурне сале у склопу средњошколског центра, два игралишта малих спортова, тенис игралишта, простора за мини голф, трим стазе и фискултурних површина уз дјечије вртиће. Што се тиче секундарних општинских центара, осим фискултурних сала планиране су по једна универзална површина за мале спортове и површина за игру дјеце до 7 година старости Становање Пројекција укупног броја нових станова (за задовољење стамбених потреба) за подручје општине Братунац до 2000. године је износила 4350 станова, а за општински центар 1830 стамбених јединица. У општинском центру и секундарним општинским центрима је планирано повећање густине становања на 64 – 100 становника / ha. Привреда Као носиоци привредног развоја на подручју општине Братунац су издвојени Радна организација "Каолин" и циглана. Развој предузећа "Каолин" би се требао заснивати на развоју рудишта (првенствено брда Јеловица). У оквиру циглане предвиђена је изградња фабрике за производњу цријепа. Могућности развоја дрвне индустрије су везане за више фазе прераде. У краткорочном периоду је планирана изградња погона Енергоинвеста (металне конструкције, елеватори, лака индустријска опрема и резервни дијелови), као и творнице за производњу картонских кутија. Генерално, развој привреде је требао довести до промјене привредне структуре у правцу смањења учешћа индустрије у дохотку и повећања учешћа услужних дјелатности (трговина, угоститељство, сервиси). Окосницу туристичког развоја би требале представљати природне љепоте обале Дрине. Пољопривреда је требала добити веће значење у будућем развоју и веће учешће у структури материјалне производње, првенствено производња духана и сточарство. Пројектована просјечна годишња стопа раста дохотка у временском периоду од 20 година је износила 7 %, а пројектована стопа запослености 2000. године у друштвеном

(16)

16

требао порасти са 2984 у 1982. години на 6475 запослених (раст од 3491 запослена). Пољопривреда У области пољопривреда је истакнуто да је оптимална производна оријентација на подручју општине Братунац сточарска производна оријентација (комбинована производња млијеко - месо говеда) и настављање традиције производње духана. Од других робних производњи наведена је могућност производње воћа, нарочито јагодичастог воћа. Шумарство У области шумарства је истакнута потреба повећања учешћа зелених површина у подручју градова (паркови, парк - шуме, гајеви, дрвореди), као и повећања површине приградских шума. Туризам и рекреација У периоду до 2000. године је планирано повећање промета у туризму и угоститељству 2 – 3 пута. Истакнуто је да подручје општине Братунац нема изузетних природних и историјских вриједности у републичким оквирима. Као најзначајнији простори за развој туризма и рекреације су истакнути приобално подручје Дрине, посебно дијелови у близини насеља Вољавица, Бјеловац и Тегаре, као и узводни дио код насеља Факовићи и Жлијебац (предјели изузетних природних љепота). Инфраструктурни системи Саобраћај У области друмског саобраћаја је истакнуто да је Просторним планом БиХ планирана изградња путног правца Сарајево - Соколац - Поджепље - Сребреница - Братунац - Ваљево - Београд. Када се говори о локалној путној мрежи, планирана је изградња сљедећих путних праваца: • Регионални пут - Глогова, • Регионални пут - Бљечева, • Регионални пут - Первани - Делићи - Коњевићи, • Регионални пут - Бачићи - Авдићи - Буица, • Регионални пут - Кравица - Доњи Бачићи - Оправдићи - Чолаковићи, • Красановићи - Стјепановићи, • Жлијебац - Д. Врањковина - Д. Ватљевићи (обалом ријеке Дрине), • Бјеловац - Обади. На магистралним и регионалним путевима је истакнута потреба рјешавање обиласка већих насеља, повећања брзина и капацитета. Што се тиче жељезничког саобраћаја, истакнута је могућност изградње жељезничке Сребреница - Братунац - Милићи - Зворник, али без прецизирања трасе. Пројектовани степен моторизације у 2000. години је износио 75.26 возила / 1000 становника, а пројектовани обим кретања 0.72 путовања по становнику дневно.

(17)

17

превоза становника општине. У области гасификације су планиране двије варијанте развоја мреже гасовода (прва варијанта - 13 km, друга варијанта - 28 km). Телекомуникациона мрежа У области телефоније у планском периоду је предвиђено повећање капацитета постојећих централа и инсталирање нових крајњих телефонских централа. Пројектована густоћа телефонских прикључака на подручју општине у 2000. години је износила око 12 главних телефонских прикључака на 100 становника. Истакнуто је да ће телефонске услуге бити доминантан облик масовне размјене информација, са коначним циљем прерастања мреже у дигиталну мрежу са интегрисаним услугама (ISDN). Енергетика У области енергије је истакнуто да на подручју општине поред хидропотенцијала Дрине постоје могућности изградње малих електрана (хидроенергија), кориштења биогаса (фарме, остаци од прераде воћа и житарица) и доста ограничене могућности кориштења соларне енергије. Пројектована специфична годишња потрошња по становнику у 2000. години износила је око 2200 kWh . Од електроенергетских објеката и далековода је планирана изградња 110 kV далековода Зворник - Власеница, Сребреница - Братунац, те Братунац - Дубравице; нових трафо - станица 110/x kV Братунац и 35/10 kV Братунац 2 (напајање са ТС110/x kV Љубовија). Водопривреда Прогнозиране потребе за водом вишег квалитета (питка вода) 2010. године за општину Братунац су износиле око 293 l/sec. Од ове бројке прогнозиране потребе за водом вишег квалитета на територији изван општинског центра су износиле око 198 l/sec. Капацитети захвата из Глоговске ријеке у Братунцу и три бунара код Бјеловца задовољавају ове потребе. Истакнута је потреба заштите воде ријеке Дрине, пошто су подземне воде у приобаљу Дрине главна изворишта водоснабдијевања, а истовремено и посредни или непосредни реципијенти отпадних вода, а такође да се кроз израду планова обезбједи прописани квалитет вода ријека Крижевице и Сашке. У погледу акумулација је планирана изградња двије акумулације на Дрини: Велике Тегаре и Мала Дубравица. Укупна плављена површина алумулације Тегаре на подручју општине Братунац износи око 1000 ha. Кориштење простора Код начина кориштења земљишта у периоду до 2000. године на подручју општине Братунац је планирано смањење пољопривредног земљишта (за 2795 ha), а повећање површине неплодног земљишта (планиране акумулације - 2475 ha). Велики дио квалитетног пољопривредног земљишта био би потопљен овим акумулацијама. У

(18)

18

саобраћајном инфраструктуром, као и за експлоатацију минералних сировина. Заштита средине Заштита изворишта питке воде, као и изградња уређаја за пречишћавање отпадних вода индустрије и насеља би требала допринијети стварању квалитетније животне средине. У погледу заштите животне средине наведено је да експлоатација каолина и глине захтијева посебне мјере са становишта заштите животне средине и то у фази експлоатације и транспорта, као и перманентног провођења рекултивације деградираних простора. Што се тиче чврстог отпада, истакнута је нужност планирања санитарне депоније (регионална санитарна депонија) за подручје Међуопштинске регионалне заједнице (МРЗ) Зворник. У нормативној области је предвиђено доношење низа одлука о заштити компоненти животне средине. Оквири мјера и смјерница за остваривање планираног развоја У погледу просторно - планске документације је предвиђена обавеза израде урбанистичких планова за секундарне центре, као и урбанистичких редова за центре заједнице села Такође је предвиђена израда просторног плана посебног подручја за подручје ријеке Дрине (подручје планираних акумулација) и пратеће регулационе планове.

2. ОДЛУКА О ИЗРАДИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ

Општина Братунац је покренула 2010. године поступак израде Просторног плана општине Братунац (у даљем тексту - План) у складу са Законом о уређењу простора и грађењу (Сл. гласник РС бр. 55/10). Одлука о приступу изради плана донесена је на сједници Скупштине општине Братунац од 29.12.2010. и објављена је у "Службеном билтену општине Братунац" бр. 9/10. Овом одлуком је између осталог дефинисан и обухват просторног плана, односно подручје општине Братунац.

(19)

19

Временски период за који се План доноси није одређен у Одлуци о приступању изради Просторног плана општине Братунац. Међутим, пројектним задатком је одређено да плански период износи 20 година. Као почетна година је узета 2011. година, пошто је у априлу 2011. године почела израда Плана.

4. НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ И НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА

Носилац припреме Плана је Одјељење за просторно уређење и стамбено - комуналне послове општине Братунац, а носилац израде је предузеће Урбис центар д.о.о. Бања Лука. Средства за израду просторног плана је обезбједила организација UNDP БиХ (Развојни програм Уједињених нација). Уговор између организације UNDP БиХ и предузећа Урбис центар д.о.о. Бања Лука (носилац израде) закључен је 26.04.2011. године.

5. РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА

• мр Бранислав Бијелић, дипл. просторни планер, • мр Симић Данијела, дипл. просторни планер, • Боснић Сара, дипл. просторни планер, • Гајић Драган, дипл. просторни планер, • Пашић Драгана, дипл. инж. саобраћаја, • мр Ристо Стјепановић, дипл. инж. грађевинарства, смјер хидротехника, • мр Милан Пржуљ, дипл. инж. електротехнике • Мићић Бранкица, дипл. инж. електротехнике, • Ждрња Стево, дипл. инж. машинства, • Милинковић Гордан, дипл. инж. геодезије, • Паштар Славица, дипл. инж. електротехнике, • Мирковић Мирослав, дипл. инж. шумарства, • Мићић Бранислав, дипл. инж. пољопривреде, • Иванковић Бранко, дипл. инж. геологије, • Коџо Свјетлана, мастер заштите животне средине, • Миљић Данијела, дипл. правник, • Паспаљ Далибор, геометар.

6. САВЈЕТ ПЛАНА

Одлуком Скупштине општине Братунац од 08.06.2011. године именован је Савјет за праћење израде Просторног плана општине Братунац у сљедећем саставу: 1. Млађеновић Недељко - предсједник Савјета; 2. Голић Мустафа; 3. Тешић Митар; 4. Станојевић Миленко; 5. Лазић Милица;

(20)

20

7. Васић Раденко; 8. Стевановић Вјекослав; 9. Ћирковић Мијат.

7. ПРИМИЈЕЊЕНА МЕТОДОЛОГИЈА

Методолошки оквир за израду цјелокупне просторно - планске документације у Републици Српској, укључујући и просторне планове јединица локалне самоуправе, дефинисан је законском и подзаконском регулативом, али и општим правилима струке. У члану 22. новог Закона о уређењу простора и грађењу (Службени гласник РС 55/10) дефинише се општи методолошки оквир просторних планова јединица локалне самоуправе. У овом члану се наводи сљедеће: "Просторни план јединице локалне самоуправе преузима и детаљније разрађује планска опредјељења из Стратегије или Просторног плана Републике уз уважавање природних и културно-историјских вриједности подручја града, односно јединице локалне самоуправе. Просторним планом из става 1. овог члана утврђује се: основна намјена простора, систем насеља (урбаног и руралног карактера) и њихово повезивање, критеријуми за ширење урбаних дијелова, намјене ван урбаних подручја, зоне комуналне инфраструктуре (развој саобраћајног система јединице локалне самоуправе или градског саобраћајног система, водоснабдијевање, енергија, телекомуникације), објекти од значаја за друштвену инфраструктуру јединице локалне самоуправе (здравство, школство, култура, спорт), мјере заштите градитељског и природног насљеђа, мјере заштите животне средине, мјере санације девастираних подручја (клизишта, плавна подручја), мјере заштите становника и материјалних добара од елементарних и других непогода, услови за изградњу у подручјима за која се не доносе документи просторног уређења нижег реда, обавезе приликом израде урбанистичких планова и спроведбених докумената просторног уређења и друге неопходне елементе". Детаљнији методолошки оквир за израду просторних планова јединица локалне самоуправе дефинише се кроз подзаконску регулативу. Пошто нови Правилник о садржају, начину израде и доношења докумената просторног уређења (Сл. гласник РС 59/11) није био донесен на почетку израде Плана (април 2011. године), код дефинисања садржаја и начина израде Просторног плана општине Братунац је коришћен Правилник о садржају планова (Сл. гласник РС 7/03) који представља подзаконски акт повезан са ранијим законом. Тежња у изради плана је да се обезбиједи довољна флексибилност према плановима нижег реда, тако да се њиховом израдом, приликом које се остварује детаљнији увид у погодности одређене локације и адекватније одговара на захтјеве које ситуација поставља, не наруше основни принципи и концепт плана. Методологија израде овог планског документа конципирана је на методама анализе и синтезе, принципима одрживог развоја и принципима комуникационог планирања. Аналитичке студије (анализа 1) тематских области полазну основу имају у постојећем стању, а као резултат дају претпоставке за планирање. Синтеза 1 подразумијева усаглашавање формираних тематских претпоставки и евалуацију планских рјешења. Резултат евалуације упућује на анализу 2 и синтезу 2. Циклички процес евалуације (евалуација планских решења) обавља се док се не дође до задовољавајућег планског

(21)

21

евалуацију планских рјешења која највише долази до изражаја у фази нацрта плана, односно у периоду јавног увида.

8. ПРЕГЛЕД ИНФОРМАЦИОНО – ДОКУМЕНТАЦИОНЕ ОСНОВЕ ПЛАНА

Преглед документације: • Основни принципи одрживог просторног развоја европског континента, Европска конференција министара одговорних за просторно планирање (CEMAT), Хановер, септембар 2000. године, • Перспектива просторног развоја Европске уније, Влада Републике Србије, Канцеларија за придруживање Европској унији, Француско – српски форум за просторно планирање и регионалне политике, Београд; 2005, • Љубљанска декларација о територијалној димензији одрживог развоја, CEMAT – Љубљана, 2003, Инжињерска комора Србије, Матична секција просторних планера, Београд, 2005, • Стратегије интегралног просторног развоја подручја Централне Европе, Подунавља и Јадрана, Visionplanet,www.uniserver.сz/visionplanet/default_en/htm,

• European Space and Territorial Integration Alternatives / ESTIA, Spatial development strategies and policy integration for the South - eastern Europen space,

http://estia.arch.auth.gr/estia/,

• CORINE LAND COVER 2000. & 2006, European Environment Agency,

http://www.eea.europa.eu/ , • Просторни план Републике Српске 1996 – 2015., етапни план 1996 – 2001., Урбанистички завод Републике Српске, Бањалука; Бањалука, 1996. године, • Просторни план Босне и Херцеговине за период 1981 – 2000, пречишћени текст; Скупштина СР БиХ, Сарајево, 1989, • Просторни план Босне и Херцеговине за период од 1981. до 2000. године, Аналитичко-документациона основа, синтезни материјал, Републички комитет за, грађевинарство, стамбене и комуналне послове, Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање архитектонског факултета у Сарајеву, Сарајево, септембар 1981. године, • Информационо – документациона основа Просторног плана Републике Српске до 2015. године, Урбанистички завод Републике Српске а.д. Бања Лука, Бања Лука, 2007, • Просторни план Републике Српске до 2015. године, Урбанистички завод Републике Српске а.д. Бања Лука, Бања Лука, април 2008. године, • Стратегија просторног уређења Републике Хрватске, Министарство просторног уређења, градитељства и становања Републике Хрватске, Завод за просторно планирање, Загреб, 1997, • Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године, Народна скупштина Републике Србије, новембар 2010. године, • Просторни план Црне Горе до 2020. године, Министарство за економски развој, Подгорица, март 2008. године, • Средњорочна развојна стратегија Босне и Херцеговине – ПРСП (2004-2007), коначна верзија, Савјет министара БиХ, Сарајево, 2004, • Стратегија развоја Босне и Херцеговине (радни документ), Савјет министара БиХ, Дирекција за економско планирање, Сарајево, мај 2010. године,