Стална конференција градова и општина Програм заштите животне средине и одрживог развоја у градовима и општинама Србије 2004-2006
СТРАТЕГИЈА
ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ
РАЗВОЈА ОПШТИНЕ
СОМБОР
Сомбор, jул 2007. годинеУВОДНА РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ СОМБОР
Поштовани суграђани, почетком XXI века општина Сомбор нашла се пред бројним изазовима које доносе процеси убрзаног привредног и друштвеног развоја Републике Србије, транзиције привреде, процеса децентрализације и придруживања Евроатланским интеграцијама. Управо из тог разлога, Скупштина општине Сомбор је својом Одлуком изразила јасну жељу и потребу свих заинтересованих субјеката, да се проблемима и питањима од значаја за дугорочни развој приступи путем процеса израде Стратегије одрживог развоја општине Сомбор. Процесу планирања развоја општине приступило се почевши од анализе стања кључних области за унапређење квалитета живота становништва. Веома је битно да истакнемо да су свој допринос изради овог документа дали грађани, организације цивилног сектора, интересне заједнице, представници привреде и јавних и јавних комуналних предузећа, као и политичких фактора уз подршку локалних стручњака из анализираних области. Основни задатак у процесу планирања је одредити краткорочне, средњерочне и дугорочне циљеве одрживог развоја и предложити мере и активности које ће допринети усклађивању интереса и жеља свих заинтересованих за развој општине Сомбор. Планирање сопственог развоја представља одговорност за будућност и утврђивање идеја и путева, односно задатака и средстава реално потребних да би се остварили жељени циљеви. У фокусу стратегијског планирања је одређење визије будућности и њене пројекције на решења друштвених, економских, техничких, институционалних и проблема везаних за очување традиционалних вредности и животне средине. Процес планирања је инструмент у функцији ефикаснијег одлучивања о важним питањима на оптимализацији расположивих ресурса и искоришћавању могућности у складу са трендовима развоја региона, Аутономне покрајине Војводине, Републике Србије и међународног окружења. Израдом Стратегије одрживог развоја општине Сомбор ми показујемо спремност да се одредимо према својој будућности и да створимо све неопходне предуслове за имплементацију капиталних пројеката сопственим људским и финансијским ресурсима, као и уз помоћ институција Републике Србије и фондова и институција Европске уније и других међународних субјеката. Будимо поносни на своју традицију и порекло, сачувајмо богато наслеђе и учинимо заједнички напор да Сомбор поново заблиста пуним сјајем. Омогућимо будућим поколењима квалитетнији живот у савременој, привредно напредној, мултиетничкој и мултикултурној општини очуване животне средине. Остваримо циљеве заједно! Председник општине Сомбор Др Јован СлавковићСАСТАВ ОПШТИНСКОГ ФОРУМА И УЧЕСНИКА У ИЗРАДИ
СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ СОМБОР
1. Доц. др Марија Јевтић, екстерни фацилитатор 2. Мр Горан Вукмировић, општински повереник 3. Прим. мр Драгослава Чубрило, координатор 4. Силвија Крањц, члан ОФ 5. Проф. др Саша Бошњак, координатор 6. Проф. др Недељко Родић, координатор 7. Др Гојко Мишковић, координатор 8. Александар Бошњак, координатор 9. Сергеј Дедић, координатор 10. Борис Машић, координатор 11. Бранимир Машуловић, координатор 12. Ђорђе Мијић, координатор 13. Радислав Јелачић, члан ОФ 14. Љубомир Лилић, члан ОФ 15. Др Бранислав Бојић, члан ОФ 16. Раде Шаша, члан ОФ 17. Томислав Бошњак, члан ОФ 18. Др Бала Ференц, члан ОФ 19. Иштван Вираг, члан ОФ 20. Никола Пајић, члан ОФ 21. Живко Чонић, члан ОФ 22. Михаел Антоловић, члан ОФ 23. Жика Гојковић, члан ОФ 24. Секула Тањевић, члан ОФ 25. Радмила Кљајић Цимеша, члан ОФ 26. Биљана Видановић, члан ОФ 27. Иван Камерер, члан ОФ 28. Бранко Кртинић, члан ОФ 29. Саша Шпановић, члан ОФ 30. Зоран Борак, члан ОФ 31. Снежана Милешевић, члан ОФ 32. Миодраг Петровић, члан ОФ 33. Бранко Вучковић, члан ОФ 34. Слободан Стеванчев, члан ОФ 35. Страхиња Шљукић, члан ОФ 36. Јасмина Бобић, члан ОФ 37. Саша Торлаковић, члан ОФ 38. Јене Јанковић, члан ОФ 39. Др Милан Зобеница, члан ОФ 40. Др Драгољуб Гајић, члан ОФ 41. Др Милош Вишић, члан ОФ 42. Ненад Челић, члан ОФ 43. Мр Анђелка Брајовић (основно образовање) 44. Љиљана Тица, проф. (основно образовање) 45. Милан Миланковић (средње образовање) 46. Миланко Јовичић, проф. (спорт) 47. Александар Опарница (омладина) 48. Др Наташа ДрчаДЕФИНИЦИЈЕ, СКРАЋЕНИЦЕ И ПОЈМОВИ
Стратегије углавном постављају опште усмерење активности у одређеној области и дефинишу препреке (нпр. национални или локални капацитети, финансијска средства, технологије, политике, закони, институције и сл.). Циљ означава пожељно будуће стање. Програми одређују прихватљива решења, посебно са економског аспекта, релевантне државне или локалне секторе и слично. Плановима се дефинишу конкретне активности. Културна политика подразумева суму свесних и промишљених поступака, акција или одсуства акција у заједници, чији је циљ да се задовоље извесне културне потребе преко оптималног коришћења физичких и људских потенцијала којима у одређеном тренутку располаже дата заједница. ЛА21 – Локална агенда 21 USAID – Агенција Сједињених Америчких Држава за међународни развој ADF – America’s Development FoundationОФ – Општински форум за израду стратегије НВО – невладине организације СКГО – Стална конференција градова и општина НСЗ – Национална служба за запошљавање СО – Скупштина општине СЛОР – Стратегија локалног одрживог развоја ЕУ – Европска унија МСП – Мала и средња предузећа ДП – Друштвени производ НД – Национални доходак ССС – Стратегија за смањење сиромаштва МИЕС – Министарство просвете и спорта ЛД – плате запослених
SWOT – Снаге, слабости, могућности и опасности (енгл.: Strengths, Weaknesses,
Opportunities, Threats) ОЕБС – Организација за европску безбедност и сарадњу ЈП – Јавно предузеће ЈКП – Јавно комунално предузеће СЛО – Службени лист општине СТР – Самостална трговинска радња СУР – Самостална услужна радња СЗР – Самостална занатска радња А.Д. – Акционарско друштво Д.О.О. – Друштво са ограниченом одговорношћу ЕАР – Европска агенција за реконструкцију КУД – Културно уметничко друштво ЛЕР – Локални економски развој ЦСВ – Црпна станица водовода „Јарош“
Садржај
УВОДНА РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ СОМБОР ... 2 САСТАВ ОПШТИНСКОГ ФОРУМА И УЧЕСНИКА У ИЗРАДИ ... 3 СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ СОМБОР ... 3 ДЕФИНИЦИЈЕ, СКРАЋЕНИЦЕ И ПОЈМОВИ ... 4 I МЕТОДОЛОШКО-ИНФОРМАТИВНА ПОДЛОГА ... 8 1. Методологија израде стратегије одрживог развоја ... 8 2. Литература која је коришћена у изради стратегије ... 9 II ОПШТИ ПОДАЦИ ... 11 1. Територијални положај и организациона структура ... 11 1.1 Мрежа и функција насеља ... 11 2. Природне карактеристике у општини Сомбор ... 12 2.1 Геоморфологија ... 12 2.2 Геолошке особине ... 12 2.3 Педолошке карактеристике ... 12 2.4 Климатска особине ... 13 2.5 Животна средина ... 13 3. Инфраструктурна развијеност општине Сомбор ... 15 3.1 Саобраћајна инфраструктура ... 15 3.2 Водна инфраструктура ... 16 3.3 Инфраструктура за водоснабдевање ... 17 3.4 Инфраструктура за одвођење отпадних вода ... 18 3.5 Инфраструктура за одвођење атмосферских вода ... 19 3.6 Електроенергетска инфраструктура... 19 3.7. Гасна инфраструктура ... 20 III ВИЗИЈА ЗАЈЕДНИЦЕ...21 IV АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ОБЛАСТИМА ПЛАНИРАЊА ... 22 1. Развој људских ресурса ... ... 22 1.1 Демографске карактеристике у општини Сомбор...22 1.2 Старосна, полна и национална структура становништва ... 23 1.3 Образовна структура ... 24 1.4 Структура радно активног становништва ... 25 1.5 Демографска кретања ... 26 2. Образовање, омладина и спорт ... 27 2.1 Образовање ... 27 2.2 Спорт и физичка култура ... 30 2.3 Омладина ... 31 2.ЕКОНОМИЈА И РАЗВОЈ МСП И ПРЕДУЗЕТНИШТВА ... 33 2.1 Карактеристике економског развоја ... 33 2.1.1 Друштвени производ и структура привреде...34 2.1.2 Радно активно становништво и незапосленост...36 2.1.3 Утицај запослености на животни стандард становништва...372.2 Структура привреде по величини и делатностима ... 38 3.ПОЉОПРИВРЕДА И РУРАЛНИ РАЗВОЈ ... 42 3.1. Основне карактеристике пољопривредног земљишта у општини Сомбор 42 4. ТУРИЗАМ ... 57 4.1 Карактеристике развоја туризма... 57 4.2 Анализа смештајних капацитета ... 58 4.3 Културне, верске, спортске, привредне и друге манифестације ... 60 4.4 Туристички потенцијали општине Сомбор ... 61 4.4.1 Спортско-рекреативни објекти у функцији развоја туризма...61 4.4.2 Балнеоклиматолошка подручја као туристички потенцијал...63 4.4.3 Етнографски и природни потенцијални за еко туризам...63 4.4.4 Историјски споменици и културна баштина као туристички ресурс...65 5. ЕКОЛОГИЈА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ... 67 5.1 Квалитет ваздуха ... 67 5.2 Квалитет земљишта ... 67 5.3 Биодиверзитет ... 68 5.3.1 Зеленило...68 5.3.2 Животињски свет...68 5.4 Вода ... 70 5.5 Енергетски ресурси... 72 5.6 Управљање отпадом ... 72 6. ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА ... 74 А) Здравствена заштита...74 6.1 Карактеристике природног кретања становништва...74 6.2 Водећи узрочници и кретање смртности у општини Сомбор...75 6.3 Морбидитет становништва...77 6.4. Анализа кадровских потенцијала у примарној здравственој заштити...78 6.4.1 Примарна здравствена заштита...78 6.4.2. Болничка здравствена заштита...80 Б) Социјална заштита...81 7. ИНВЕСТИЦИЈЕ, ИНФРАСТРУКТУРА И УРБАНИ РАЗВОЈ...89 7.1 Урбани развој града Сомбора...89 7.1.1 Ресурси комуналне и друге инфраструктуре у граду Сомбору...91 7.1.2 Анализа стања мреже градске комуналне и друге инфраструктуре...92 7.2. Инвестиције и развој индустријске зоне...96 7.3 Карактеристике комуналне инфраструктуре у насељеним местима...97 8. ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ И ИСТОРИЈСКИХ ВРЕДНОСТИ СОМБОРА...99 8.1. Карактеристике културно-историјске баштине...99 8.2. Фактори од утицаја на развој културних и историјских вредности...102 V СМЕРНИЦЕ И ОДРЕДНИЦЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ СОМБОР ... 104 1.АНАЛИЗА ПРЕТПОСТАВЉЕНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА ПО ОБЛАСТИМА ПЛАНИРАЊА (SWOT анализа) ... 104 1.1. Развој људских ресурса (образовање, омладина и спорт) ... 104 1.2. Економија и развој МСП и предузетништва ... 105
1.3. Пољопривреда и рурални развој ... 106 1.4. Туризам ... 107 1.5. Екологија и заштита животне средине ... 108 1.6. Развој здравствене и социјалне заштите ... 109 1.7. Инвестиције, инфраструктура и урбани развој ... 110 1.8. Заштита културних и историјских вредности Сомбора ... 111 2. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИОРИТЕТА ...113 2.1. Развој људских ресурса ... 113 2.2. Економија и развој МСП и предузетништва ... ...113 2.3. Пољопривреда и рурални развој ... 114 2.4. Туризам ... 115 2.5. Екологија и заштита животне средине ... 115 2.6. Развој здравствене и социјалне заштите ... 116 2.7. Инвестиције, инфраструктура и урбани развој ... 117 2.8 Заштита културних и историјских вредности Сомбора...118 3. АКЦИОНИ ПЛАНОВИ...119 3.1. Развој људских ресурса (образовање, омладина и спорт) ... 119 3.2. Економија и развој МСП и предузетништва ... 119 3.3. Пољопривреда и рурални развој ... 120 3.4. Туризам ... 121 3.5. Екологија и заштита животне средине ... 122 3.6 Развој здравствене и социјалне заштите ... 122 3.7. Инвестиције, инфраструктура и урбани развој ... 123 3.8. Заштита културних и историјских вредности Сомбора...124 VI МОНИТОРИНГ РЕАЛИЗАЦИЈЕ СТРАТЕГИЈЕ ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ СОМБОР ... 125
I МЕТОДОЛОШКО-ИНФОРМАТИВНА ПОДЛОГА
1. Методологија израде стратегије одрживог развоја Шема 1. Одлука о започињању израде СЛОР-а Мапа ресурса и профил општине Приказ и анализа постојећег стања Анализа постојећих и претпостављених потенцијала Визија заједнице Стратешки циљеви и приоритети Акциони планови Спровођење акционих планова Развој локалне заједнице Радне групе: 1. Економија и развој малих и средњих предузећа и предузетништва 2. Пољопривреда и рурални развој 3. Туризам 4. Екологија и заштита животне средине 5. Развој здравствене и социјалне заштите 6. Инвестиције, инфраструктура, урбани развој и енергетика 7. Заштита културних и историјских вредност Сомбора и очување старих заната 8. Људски ресурси: образовање, омладина и физичка култура 9. Међународна сарадња - људски ресурси - омладина - предшколско, основно, средње и високо образовање - спорт и рекреација - економски развој - предузетништво - пољопривреда - развој села - смањење сиромаштва - еколошки проблеми - туристички потенцијал - наталитет и морталитет - индустријске зоне - комунална инфраструктура - саобраћај - културна баштина - регионална и прекогранична сарадња Учесници јавне расправе: грађани, политичке странке, НВО, удружења грађана Усвајање у Скупштини општине Сомбор Обавештавање јавности о резултатима Надзор и контрола спровођења плана2. Литература која је коришћена у изради стратегије 1. „Општине у Србији“ Републички завод за статистику Србије, издања 1993-2005. године. 2. Просторни план општине Сомбор (нацрт). 3. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002., Републички завод за статистику Србије 2003. године. 4. Стратегија локалног одрживог развоја, усвојена на 35 седници Скупштине СКГО. 5. Национална стратегија за смањење сиромаштва. 6. Стратегија подстицања развоја страних улагања. 7. Стратегије развоја туризма републике Србије. 8. Национална стратегија привредног развоја Србије (2006 – 2012). 9. Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне горе Европској унији. 10. Стратегија Министарства просвете и спорта за период 2005 – 2010. 11. Предлог Стратегије развоја социјалне заштите.
12. Steps to Be Taken in LED process, Anka Sokolovski. 13. Стретегија развоја пољопривреде Србије. 14. Стретегија привредног развоја Србије 15. Стратегија развоја образовања. 16. Стратегија реформе социјалне заштите. 17. Стратегија подстицања развоја страних улагања. 18. Стратегија развоја енергетике Србије. 19. Стратегија реформе државне управе у Србији. 20. Закон о финансирању локалне самоуправе. 21. Закон о заштити животне средине. 22. Национална стратегија управљања отпадом Србије 23. Стратегија за смањење сиромаштва у Србији 24. Национална стратегија Србије за приступање СЦГ ЕУ 25. Национална стратегија запошљавања 26. Стратегија развоја привреде 27. Национални програм заштите животне средине (нацрт) 28. Стратегија развоја пољопривреде Србије 29. Стратегија малих и средњих предузећа и предузетништва у РС 30. Стратегија здравља - Боље здравље за све у III миленијуму
31. Повеља европских градова и општина о одрживости, усвојена од стране учесника Европске конференције о одрживим градовима и општинама – Олборшка повеља; 32. Повеља планете Земље; 33. Закључци трећег заседања Округлог стола представника међународних, европских и националних институција укључених у Кампању Локалне Агенде 21 – „Закључци из Лисабона“ 34. „Позив из Хановера“; 35. „Позив из Јоханесбурга“ 36. „ФАНО принципи“. Стратегија одрживог развоја Сомбора усаглашена је са Миленијумским циљевима УН и са Извештајем о реализацији Миленијумских циљева развоја у Србији за 2006. годину.
II ОПШТИ ПОДАЦИ
1. Територијални положај и организациона структура Општина Сомбор налази се на крајњем северо-западу Републике Србије. Територија општине Сомбор се простире на површини од 1.177,22 км2, што чини 13,50% територије Бачке, 5,47% територије Аутономне покрајине Војводине, односно 1,33% територије Републике Србије. Према својој површини од 1.177,22 км2 општина Сомбор је друга по величини у Аутономној покрајини Војводини, одмах иза општине Зрењањин, а са укупно 97.263 становника, према попису из 2002. године, представља четврту најбројнију општину у Аутономној покрајини Војводини одмах иза Новог Сада, Суботице и Панчева. Сомбор је средиште општине и Западно-бачког округа. Територија општине Сомбор се граничи са суседним државама: Републиком Хрватском (западно) и Републиком Мађарском (северно). Западна граница општине Сомбор, према Републици Хрватској још увек није утврђена (граница је била дефинисана матицом Дунава, како је током векова Дунав мењао своје корито, а граница задржана на првобитној траси, тако се она само делимично поклапа са данашњим коритом Дунава). У преговорима који су у току у оквиру Међудржавне дипломатске комисије за идентификацију-утврђивање граничне линије и припрему уговора о државној граници између Републике Србије и Републике Хрватске, делегација Републике Србије инсистира на ставу да државну границу треба утврдити средином пловног пута на реци Дунав, и на тај начин би простор западно од катастарских општина: Бачки Брег, Колут, Бездан и Бачки Моноштор у укупној површини од око 7.190 ха постао саставни део територије општине Сомбор. Северна граница општине Сомбор је према Републици Мађарској. Источна граница општине Сомбор је према општинама Суботица и Бачка Топола, југоисточна према општини Кула, а јужна и југозападна према општинама Оџаци и Апатин. 1.1 Мрежа и функција насеља Према Статуту општине Сомбор („Служб. лист општине Сомбор“ бр. 7/2002) територију општине Сомбор утврђену Законом чине насељена места, односно подручјакатастарских општина које улазе у њен састав и то су насељена места: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Гаково, Дорослово, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Светозар Милетић, Сомбор, Станишић, Стапар, Телечка, Чонопља и приградска насеља-салаши: Билић, Буковац, Градина, Жарковац, Козара, Ленија, Лугово, Милчић, Ненадић, Обзир, Радојевићи, Ранчево, Централа, Чичови, Шикара и Шапоње. 2. Природне карактеристике у општини Сомбор 2.1 Геоморфологија У геоморфолошком погледу терен општине Сомбор је разноврстан јер су, од истока према западу, заступљени следећи геоморфолошки облици: лесна зараван, лесна тераса и алувијална раван Дунава са алувијалном терасом (виши део) и инундационом равни (нижи део). Највиши облик је лесна тераса (око 120 м, а најнижи инундациона раван чија висина пада и до 76,00 м). Осим поменутих основних рељефних облика присутни су још: лучна удубљења, речне долине, предолице и пешчани брежуљци на лесној тераси и дине, интерколинске депресије, предолице и долови на лесној заравни. 2.2 Геолошке особине Таложење седимената на овом простору је вршено од половине Палеозоика, а каснијим набијањем је тај процес прекинут и вршен по мањим басенима: Панонском, Црноморском, Домијском и др. Касније, појавом Дунава и формирањем његовог тока је започето извршено отицање Панонског мора, када и настаје фазе наношења флувијалног материјала и навејавање солских наслага. Најинтензивније навејавање је вршено у Леденом добу када су формирани данашњи слојеви. Престанком Леденог доба настаје Алувијална фаза формирања наслага. 2.3 Педолошке карактеристике Територија општине Сомбор је врло разноликог педолошког састава и заступљено је мноштво типова и подтипова земљишта. Чернозем је најплоднији тип јер располаже великом порозношћу. Повољним водним и ваздушни режимом, повољним садржајем хумуса (4 – 6%, тј. 40-50 цм горњег слоја) и са својим подтиповима заузима највећу површину у општини. Ту су: карбонатни и бескарбонатни чернозем, песковити, деградирани, заслањен и слабо заслањен чернозем. Други по значају је тип ливадске црнице. Настала је дејством подземних вода. Нешто је мање плодности од предходног лета, а појављује се у више под типова: деградирана, картонатна итд. Трећи тип је ритска црница настала дужим деловањем подземних вода. Елиминацијом њиховог утицаја се претвара у плодно земљиште. Категорију неплодних типова чине слатине са подтиповима: солоњец, солончак и солођ. Следећа категорија је алувијално земљиште развијено поред
речних токова и као последица плављења непосредне околине реке. Глиновито земљиште се ствара распадањем минерала у песку. То је тип најнеплоднијег земљишта. 2.4 Климатскe особине Клима је умерено-континентална са средњом годишњом температуром од 10,8°Ц, средњом температуром најхладнијег месеца (јануар) -1,8°Ц и средњом температуром најтоплијег месеца (јули) 21,3°Ц. Умереност климе се огледа и тежњи да се минималне температуре помере на фебруар, максималне на август и јесен је топлија од пролећа за 0,6°Ц. Средња годишња влажност ваздуха је 77,3%, средња вредност највлажнијег месеца (децембра) је 88,4%. По годишњим добима, највећа влажност је зими (86,8%), а у току дана највлажније је јутро. Облачност је највећа у децембру (76%) а најмања у августу (38%), док је просечна годишња облачност 58%. Падавине су важан елемент климе и манифестују се у годишњој количини од око 614 мм. Највише падавина се изручи зими 178,7 мм, а најмање у лето 129,0 мм. По месечним количинама истиче се јуни (69,6) и јули (68,4), а најмање падавина је у марту 31,5 мм. Просторно, смањује се количина падавина од запада према истоку. Облици излучивања падавина су: киша, снег и град. Магла је облик који се јавља чешће у хладнијем периоду године (децембар 7,5 дана), а више у топлијем делу године. Годишње број магловитих дана је 34,4. Ветровитост је битан фактор климатских збивања. Укупна годишња ветровитост је 883‰ , а тишине су 117 ‰. Најучесталији ветрови су из северозападног (175 ‰) и северног (173 ‰), а најређи су јужног (70 ‰) и југозападног (75 ‰) правца. Тишине су најчешће у августу, а најређе у фебруару. Јачина ветрова су од 1,8 м/с у септембру и октобру и до 2,8 м/с у априлу. 2.5 Животна средина На квалитет животне средине у општини Сомбор негативно утиче неадекватна комунална опремљеност, као и одређени природни и новостворени услови. Снабдевање водом је различито по појединим насељеним местима и то: град Сомбор је покривен мрежом градског водовода, сем појединих приградских насеља (салашког типа). Квалитет воде је задовољавајући. Остала насељена места имају сопствене појединачне водоводе где се појављују проблеми везани за количину и квалитет воде. Мрежа фекалне канализације и уређај за пречишћавање отпадних вода је изграђен само у Сомбору, уз напомену да мрежа фекалне канализације покрива око 47% градске територије, док остала насељена места у општини Сомбор немају изграђене канализационе системе и постројења за пречишћавање вода и, у већини случајева, испуштају своје отпадне воде у септичке јаме, чак и у старе копане бунаре, што може представљати потенцијални извор загађења. Одвођење атмосферских вода је, углавном, путем отворених канала, а у граду Сомбору делимично и путем зацевљене канализације, са проблемима недовољне
покривености територије и неадекватног одржавања. Територија општине Сомбор није угрожена од високих водостаја реке Дунав, јер постоје изграђени одбрамбени насипи, уз неопходно одржавање истих. Угроженост ваздуха као природног ресурса је евидентна дуж прометних саобраћајница; поред дивљих депонија смећа, нарочито у летњем периоду, а у зимском периоду евидентно је загађење ваздуха димом, јер је даљински систем грејања присутан само у делу града Сомбора, док је гасификација насеља тек у почетној фази. Угроженост земљишта као природног ресурса је присутно због неконтролисане примене хемијских средстава заштите. Граница Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“ почиње на матици реке Дунав, на тромеђи државних граница Републике Србије, Републике Мађарске и Републике Хрватске, на 1433 км2, и иде североисточно до великог насипа прве одбрамбене линије до саме границе са Мађарском и иде на исток државном границом између Републике Србије и Републике Мађарске до Бајског канала код старе карауле – Продор (Карапанџа). Ту граница прелази Бајски канал на његову источну, леву обалу до секундарног насипа, и иде западном ножицом секундарног насипа на југ, до места где се секундарни насип спаја са насипом поред леве обале Бајског канала. Од те тачке граница и даље иде на југ западном ножицом насипа до уставе „Шебешфок“. Код уставе „Шебешфок“ граница се ломи под правим углом и скреће на запад идући северном ножицом насипа асфалтног пута Бездан-мост на Дунаву “51. дивизија”, до споја са насипом прве одбрамбене линије, где се граница ломи и под правим углом на југ пресеца асфалтни пут, као и канал Бездан-Бечеј и избија на секундарни насип десне обале тог канала, пресеца секундарни насип и избија на јужну ножицу насипа. Од те тачке граница наставља јужном ножицом секундарног насипа, у правцу запада до подножја насипа асфалтног пута мост “51. дивизије”- Бездан и наставља источном ножицом тог насипа у правцу југа до места где насип, односно асфалтни пут скреће под правим углом према Дунаву. Одавде граница иде даље западном ножицом осмог секундарног насипа, који се налази поред леве обале канала ДТД, у правцу југ-југоисток до спајања истог са насипом друге одбрамбене линије код места званог „Костина пумпа“. Од места спајања секундарног насипа са насипом друге одбрамбене линије, граница заштићеног природног добра иде на југоисток западном и јужном ножицом насипа до места где се спаја са Великим каналом (Бездан-Бечеј), где се ломи под правим углом и иде на север источном ножицом насипа поред десне обале Великог канала до насеља Бездан, где се ломи под правим углом и иде на исток пресецајући канал Бездан-Бечеј обухватајући при томе простор Чапљарника, долази до насипа (асфалтни пут Бездан-Бачки Моноштор). Ту се граница ломи и враћа на југ идући западном ножицом насипа до почетка шуме газдинске јединице “Колут-Козара”, одељење 18, пресеца пут Бездан-Бачки Моноштор под правим углом у правцу истока, иде северним и источним рубом одељења 18. Г.Ј. „Колут-Козара”, прелази железничку пругу Бездан-Бачки Моноштор, наставља на исток северном страном одељења 11 до одељења 10 где скреће под правим углом идући у правцу севера западном ивицом одељења 10 и 9 до асфалтног пута Сомбор-Бездан и ломи се под правим углом према истоку до речице Плазовић (Киђош) и прелази на њену леву обалу. Кад
граница пређе на леву обалу речице Плазовић иде на југ њеном левом обалом до северозападног руба одељења 30, газдинске јединице „Колут-Козара”. Даље се граница наставља северозападним и западним рубом одељења 30, 25, 24 и 19 до подножја асфалтног пута Сомбор-Бездан (до споменика руским борцима), те наставља северним рубом одељења 19 и 20 у правцу истока до западног руба одељења 21, пресеца пут Сомбор-Бездан обухвата одељења 21 са запада, севера и истока до источног руба одељења 22, где скреће на југ идући источним рубом одељења 22 и 27, затим скреће на запад идући јужним рубом одељења 27, затим наставља источним рубом одељења 27 и 28 на југ до одељења 33 где скреће на југозапад идући јужним рубом одељења 33 и 32 до речице Плазовић (Киђош), прелази речицу и наставља јужним рубом одељења 32 и 31 до границе са одељењем 13 (ревир Штрбац). Од те тачке граница скреће на југ идући источном страном одељења 13, затим на запад јужним рубом одељења 13, пресеца железничку пругу Бездан-Сомбор, наставља јужним рубом одељења 14 до обале Великог канала Бездан-Бечеј, прелази канал, ломи се под правим углом у правцу севера и наставља секундарним насипом поред десне обале тог канала до бродоградилишта северно од Бачког Моноштора, где избија на насип друге одбрамбене линије поред леве обале канала ДТД до границе општине Сомбор. 3. Инфраструктурна развијеност општине Сомбор 3.1 Саобраћајна инфраструктура Најзаступљенији вид саобраћаја је друмски. На подручју општине Сомбор постоји релативно развијена путна мрежа магистралних, регионалних и локалних путева, као најзначајнији: Сомбор – Врбас, Сомбор – Суботица, Сомбор - Бездан - Бачки Брег - Република Мађарска, односно Сомбор - Бездан - Дунав - Република Хрватска, Сомбор - Апатин и Сомбор - Оџаци. Такође, постоји и железнички чвор за путнички и теретни саобраћај, са постојећим једноколосечним пругама према Суботици, Врбасу, Богојеву и Апатину. За боље функционисање железничког саобраћаја неопходно је осавремењавање постојећих пруга, као и поновно активирање појединих праваца, односно продужетак мреже у правцу Сомбор – Риђица – државна граница – Баја, односно Сомбор – Бездан – државна граница – Бели Манастир. Територију општине Сомбор тангира река Дунав и кроз њу пролазе канали Бездан – Врбас и ДТД деоница Бездан – Српски Милетић, што пружа могућности интензивног водног саобраћаја. Регионално пристаниште се налази јужно од Сомбора на каналу Бездан – Врбас. На териоторији општине Сомбор тренутно постоје следећи гранични прелази: друмски прелаз Бачки Брег, као прелаз за путнички саобраћај, друмски прелаз Бездан, као прелаз за путнички и теретни саобраћај и речни прелаз Бездан. У
протеклом периоду, а у врло малом обиму коришћен је и малогранични привремени прелаз код Риђице. Такође, условно је заступљен и ваздушни саобраћај, преко постојећег војног аеродрома који је планиран за цивилни саобраћај. Захваљујући заступљености свих поменутих видова саобраћаја, општина Сомбор је добро повезана са суседним општинама, односно територијом Републике Србије, а постоје објективно добре могућности повезивања са суседним државама. 3.2 Водна инфраструктура Подручје општине Сомбор је богато водом. Река Дунав, Плазовић, Мостонга, канали, многобројне баре и мочваре, фреатске воде и богати артешки хоризонти чине то богатство. Главно хидрографко обележје општине Сомбор чини река Дунав, са својим меандрима, многобројним рукавцима, барама, адама и ритовима, затим мање реке Плазовић и Мостонга, као и канали хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. На основу важнијих хидролошких параметара Дунав је кроз нашу земљу подељен на пет сектора. На подручју општине Сомбор налази се први сектор. Неуједначено и неуређено корито Дунава, на највећем делу овог сектора одражава се у различитим ширинама корита за малу и велику воду. Ширина корита варира између 380 и 760 м. Овакве варијације проузрокују и различите дубине, које се крећу у границама између 4, 7 и 12,6 м у односу на средњи водостај. На сектору од Бездана до Вуковара средње брзине тока су 0,81 м/с, а максималне су просечно 1,40 м/с. Према расположивим подацима о максималним и минималним водостајима Дунава може се изнети оцена о релативно плитком кориту Дунава у делу његовог тока уз територију општине Сомбор. Анализом изложених карактеристика реке Дунав може се закључити да ова река има велики позитиван утицај на развој привреде овог краја у погледу водног саобраћаја, мелиорације, лова, риболова, туризма и слично, али се не сме изгубити из вида опасност која може настати услед поплава. Целокупна површина општине Сомбор обухваћена је системима за одводњавање и то: Северна Мостонга, Телечка, Жарковац, Источна Градина, Стапар, Северна Јегричка, ДТД-Чичови-Милетић, ДТД Буковац, Плазовић, Бездан-Бачки Брег, Свилојево-Сонта, Бездан острво, Сига-Казук, Купусина и Бездан-Бачки Моноштор. На наведеним системима за одводњавање постоји тренутно око 1200 км канала за одводњавање различитих карактеристика на којима се налазе 771 цевастих пропуста, 200 мостова и десетак устава, уливних грађевина и других хидротехничких објеката: Дикер код Сомбора, сифон код Малог Стапара итд. У оквиру површинских вода, реке Плазовић и Мостонга, као и већи број канала чине посебно хидрографско богатство. Плазовић (Киђош) извире у Мађарској и у горњем току има уску и дубоку долину. У нашој земљи, од Риђице до Бездана,
ширина долине се креће од 350-400 м, а од Бездана до ушћа 80-100 м. Улива се у Велики Бачки канал код Свете Водице 3 км источно од Бачког Моноштора. Плазовић се снабдева водом из атмосфере (највећим делом), као и из извора и фреатске издани. Велики водостај се јавља у пролеће, у време топљења снега или знатних количина кише, али на висок водостај утиче и бујна барска вегетација. У пролећном периоду Плазовић наноси штете подручју кроз које протиче, те је стога потребно приступити потпуној регулацији тока као и подизању насипа. У летњем периоду Плазовић често пресушује. Некадашња Мостонга је настајала од многобројних бара северно од Сомбора и протицала је западном периферијом Сомбора, према Бачу до Младеновачког рита. Данас су од Мостонге остали само делови, претворени у канале. Подручје општине Сомбор пресеца већи број канала. Главне канале чине: Бајски канал, канал Пригревица-Бездан, део канала Оџаци-Сомбор и део канала Врбас-Бездан, као и хидротехнички објекти: преводнице бездан и Сомбор, црпне станице Бездан I и II, водозахватна устава Бездан, устава Српски Милетић и сигурносне уставе Шебешфок, Чешка Ћуприја и Купусина. Поред тога постоји велики број мањих канала који служе за одводњавање и наводњавање пољопривредних површина. Велики бачки канал представља главну артерију читавог хидросистема у Бачкој. Он спаја Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја. Дужина канала износи 118 км. Ширина корита је 17 м на дну и 23-25 м на површини. Дубина се у просеку креће око 2 м. Канал Бездан-Пригревица има дужину од 31,7 км. Он представља напајајући крак система Дунав-Тиса-Дунав водом из уставе код Бездана, затим отиче поред Купусине где се налази сигурносна устава, до Пригревице где се рачва са каналом Сомбор-Оџаци. Главна намена канала је за наводњавање и водни саобраћај. Канал Сомбор-Оџаци има дужину од 27,9 км. Ширина канала се креће од 28-42 м, а дубина од 2-3 м. Каналска мрежа је подељена површински на сливове и функционално на неколико категорија (главни и канали II и III реда). Цела територија општине Сомбор је испресецана каналима, мада је та испресецаност неравномерна. Велика густина канала је на потезу Сомбор-Чонопља-Станишић, Риђица-Гаково-Сомбор, подручје источне Градине и атар источно од Стапара. Мања густина канала је на подручју од Бездана, Колута, Бачког Брега до Бајског канала. Појас ограничен Плазовићем, каналом Бездан-Врбас и линијом Сомбор-Гаково-Риђица је скоро без канала, као и део општине источно од линије Станишић-Светозар Милетић-Чонопља-Кљајићево. Из свега изнетог може се закључити да је густина мрежа канала условљена висинским и педолошким особинама терена, тј. одводњавање је регулисано на нижем и деградираном земљишту, што резултира могућност бољег коришћења овог земљишта. За разлику од система одводњавања, систем наводњавања није развијен и потребно га је успоставити и плански развијати. 3.3 Инфраструктура за водоснабдевање Водоснабдевање града Сомбора се врши са локације ЦСВ „Јарош“ са које се врши каптирање сирове воде из бушених бунара дубине 60-80 м. Сваки бунар има свој
електроцрпни агрегат којим потискује воду у транзитни цевовод до система за пречишћавање. Примењена метода бушења је реверсна, пречника бушења 820 мм. До данас је на изворишту изграђено 14 бунара. Како вода из ових изворишта не задовољава Правилник о хигијенској исправности воде за пиће, иста се пречишћава, због повећане количине гвожђа, мангана и амонијака. Постројење за пречишћавање воде је капацитета 200 л/с. Тренутни капацитет градског изворишта не задовољава потребе становништва и привреде у сушном периоду, не омогућава прикључење приградских насеља-салаша, као ни нових већих потрошача, или насељених места. Зато је планирана изградња новог постројења „Јарош“ са додатних 200 л/с, које би уз примену савремене технологије за пречишћавање (предоозонирање, квалитетније филтрирање и сл.), обезбедило довољне количине квалитетне питке воде за будуће потребе становништва и привреде. Снабдевање насељених места питком водом је проблем који ће се решавати у будућем периоду на основу „Концепције водоснабдевања општине Сомбор“. Предвиђена је доградња капацитета на изворишту Бездан одакле би се магистралним водоводом, квалитетном питком водом, снабдевала насељена места Бездан, Бачки Моноштор, Колут, Бачки Брег, Гаково, Растина и Риђица. Остала насељена места у општини Сомбор: Чонопља, Кљајићево, Телечка, Стапар, Дорослово, Станишић, Светозар Милетић и Алекса Шантић, као и приградска насеља-салаши у околини града би се снабдевала магистралним водоводом са градског изворишта „Јарош“ након проширења капацитета бушењем нових бунара и изградње савременог постројења за припрему питке воде. По изградњи ова два независна система водоснабдевања приступило би се изградњи трасе магистралног водовода између Риђице и Станишића, чиме би се ова два система спојила у прстен. Изградњом горе наведених производних и преносних капацитета који би чинили јединствен систем водоснабдевања општине Сомбор, за будући период би се решио проблем снабдевања становништва и привреде довољним количинама квалитетне питке воде. Планирано потенцијално извориште регионалног водоснабдевања Водопривредном основом Републике Србије („Службени гласник РС“ број 11/2002) и Просторним планом Републике Србије простор у инундационој равни Дунава од Бездана до Богојева је означен као потенцијално извориште регионалног водоснабдевања становништва и индустрије. Капацитет овог изворишта се процењује на 3.500 л/с у условима природног прихрањивања, и чак укупно 8.000 л/с у условима вештачког прихрањивцања. Локација овог потенцијалног изворишта мора бити заштићена од свих евентуалних могућности загађења издани. 3.4 Инфраструктура за одвођење отпадних вода Комуналне отпадне воде се пречишћавају само у граду Сомбору, уз напомену да мрежа фекалне канализације покрива око 47 одсто градске територије, док остала
насељена места у општини немају изграђене канализационе системе и постројења за пречишћавање вода и у већини случајева испуштају своје отпадне воде у септичке јаме, чак и старе копане бунаре. У наредном периоду би требало, у складу са економским могућностима, изградити уређаје за пречишћавање и мрежу фекалне канализације у свим насељеним местима. Имајући у виду техничке могућности и руководећи се принципом рационалности, могло би се као најисправније решење прихватити да се група насеља каналише заједничким или самосталним системом канализације, у зависности од локација насеља и близине и конфигурације хидрографске мреже отворених токова. До реализације планских решења евакуације фекалних отпадних вода насељених места, као прелазно решење изграђиваће се локални – индивидуални системи кућних уређаја на анаеробном принципу. 3.5 Инфраструктура за одвођење атмосферских вода Канализацију атмосферских вода по насељима потребно је реконструисати и оспособити за ефикасно одвођење сувишних вода. У области мелиорације, неопходно је констатовати да су на територији општине Сомбор, за разлику од система за одводњавање, системи за наводњавање далеко мање заступљени, те да је у наредном периоду потребно радити на изградњи ове мреже. 3.6 Електроенергетска инфраструктура Постојећи капацитети електроенергетске инфраструктуре намећу перманентно усклађивање са захтевима стално растуће потрошње. Изграђеност преносне и дистрибутивне мреже је задовољавајућа у погледу покривености простора, али не и у погледу капацитета и техничких карактеристика водова и дистрибутивних трафостаница, чија изградња и реконструкција представља задатак наредног планског периода. Општина Сомбор се напаја електричном енергијом преко ТС 110/20 кВ „Сомбор 1“ преко осам 20 кВ извода и преко ТС 110/20 кВ „Сомбор 2“ преко шест 20 кВ извода. Преко ТС 110/20 кВ „Сомбор 1“ се напајају преко 20 кВ извода следећа насељена места: Чонопља, Градина, Ленија, Кљајићево, Телечка, Чичови, Лугово, Буковац, Стапар, Милчић, Обзир, Станишић, Светозар Милетић, Лугово и Жарковац. Преко ТС 110/20 кВ „Сомбор 2“ се напајају преко 20 кВ извода следећа насељена места: Бачки Моноштор, Бездан, Мала Пешта, Крушевље, Гаково, Риђица, Станишић, Колут, Бачки Брег, Гаково, Ненадић, Ранчево и Растина. Поправљање квалитета испоруке и напонских прилика у мрежи решаваће се локално по потреби, изградњом средњенапонских и нисконапонских објеката. Телекомуникациона и РТВ инфраструктура подручја општине Сомбор, заједно са подручјима општина Апатин, Кула и Оџаци, у телефонском саобраћају чини подручје мрежне групе Сомбор. У Сомбору је смештена главна АТЦ Сомбор, а у Апатину, Оџацима и Кули су чворне централе које су повезане са ГАТЦ оптичким кабловима, с тим да према Апатину још ради аналогни РР систем. Тенденција у
телефонском саобраћају је да се класична чворна подручја гасе. ГАТЦ Сомбор је повезана према транзитној централи Нови Сад оптичким каблом са два правца и то један правац преко Куле, а други преко Оџака. Такође је реализована веза према ГАТЦ Суботица оптичким каблом који је уједно део магистралног међународног правца према Мађарској. Други међународни правац је такође према Мађарској преко граничног прелаза Бачки Брег. Оптички каблови су положени према свим већим местима у општини Сомбор, а у току је реализација оптичких каблова на релацијама Кљајићево-Телечка и Гаково-Растина. У наредном периоду је потребно планирати изградњу оптичких каблова и према мањим насељима (Бездан-Дунав, Козара, Буковац, Лугово...), као и изградњу прстена оптичких каблова који би повезао садашњу звездасту мрежу оптичких каблова. 3.7. Гасна инфраструктура Изградњом разводног гасовода РГ 04-15 Госпођинци-Сомбор, створени су услови примене природног гаса за задовољење потреба привредних, комуналних и индивидуалних потрошача. У наредном планском периоду планира се развод гасне мреже на територији града Сомбора, као и даљи развој мреже ка насељеним местима и развод у њима. Гасоводна мрежа се планира као подземна инсталација смештена у зеленом уличном појасу, односно у коридору путних појасева ка насељеним местима.
