JEZI^KE [KOLICE 2 RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA

(1)

(2)

JEZI^KE

[KOLICE 2

RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK

(3)

JEZI^KE [K

OLICE

UVOD... 3–6

RADNI LISTOVI

O REŠEWIMA... 77

TEST SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ^ITALA^KE

SPOSOBNOSTI – PIRLS ...72–75

REŠEWE TESTA SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ^ITALA^KE

SPOSOBNOSTI – PIRLS ... 108–109

REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)

TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU

KORI[]ENI TEKSTOVI ... 118–119

1. U prirodi... 111

2. U svetu `ivotiwa ... 112–113

3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ... 114

4. U slobodno vreme ... 115

5. U {koli ... 116–117

1. U prirodi ... 7–16

2. U svetu `ivotiwa ... 17–30

3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ... 31–40

4. U slobodno vreme ... 41–56

5. U {koli ...57–71

1. U prirodi... 78–82

2. U svetu `ivotiwa ...82–88

3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ... 89–93

4. U slobodno vreme ...93–100

(4)

JEZI^KE [K

OLICE

UVOD

JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu

i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog.

To je jedna od najslo`enijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe kwi`evnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli, tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd.

Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu Srpski jezik i kwi`evnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom `ivotu mo}i spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti,

u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwi`evnosti, koje oblikuju wegovo estetsko i moralno bi}e.

Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i kako da se kre}e po tekstu, da prepoznaje wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje traì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav. Naravno, pri ovakvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite ~itala~ke situacije – od jednostavnih do sloènijih, uvek treba imati na umu uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast.

Zbirka sadrì 58 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prema temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. U prirodi; 2. U svetu ìvotiwa; 3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih; 4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima se nalazi pribli`no jednak broj kwièvnih i informativnih tekstova, koji su dati u linearnom (kontinuiranom) obliku, kao što su: razli~ite vrste kwièvnih dela, poruke, pisma, obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su: rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list ima nekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili više kra}ih tekstova iz tog radnog lista. Posledwi radni list sadrì pri~u koja je preuzeta s me|unarodnog testirawa dece ovog uzrasta (PIRLS*).

Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa,

gramatike i pisawa. ^itawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najviše

ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i odnose se, uglavnom, na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju

razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom.

Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekata

(5)

JEZI^KE [K

OLICE

* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole;

Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd,www.ceo.edu.yu.

** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD), www.pisa.oecd.org.

u~eni~kih postignu}a na odre|enom uzrastu(PIRLS, PISA**). Drugim re~ima,

u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke sposobnosti u~enika.

Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa te`ine.

Nivoi su obele`eni simbolima , koji se nalaze pored svakog

zahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema ovako odre|enoj teìni birani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}eno je ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadataka kojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro svi u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost.

U oblasti ^ITAWE u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da

popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu • pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje

se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok –

posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)

• prepoznaje razli~ite oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe, dijalog...)

• koristi delove teksta i kwige (pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad)

• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni) • formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta

(6)

JEZI^KE [K

OLICE

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica: • prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole

• prepoznaje gramati~ke kategorije re~i – rod i broj imenica

• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, zapovedne...) • poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u

svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) • poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju

• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)

• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uve}anice; jednina, mno`ina...)

U oblasti PISAWE u~enik/u~enica:

• poznaje i piše sva slova oba pisma (mala, velika, štampana, pisana) • pravilno piše re~i

• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu • poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona

obra|uje u drugom razredu)

• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog • sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane

komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...) • ume da napi{e plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE.

U RE[EWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i ve{tine koji se tim zahtevom ispituju.

Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje, kao i koji je nivo teìne zadatka. Tako|e se vidi i kako su zadaci raspore|eni po celinama i radnim listovima. Oslawaju}i se na sadràj i teìnu zahteva u radnim listovima, u~iteq moè da izabere i kombinuje zadatke za rad na ~asu i kod ku}e, prema potrebama odeqewa u celini, grupe u~enika ili svakog u~enika posebno.

Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisna i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena. U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakše pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako ali sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost.

(7)

JEZI^KE [K

OLICE

Sada ste godinu dana stariji i za tu godinu postali

ste ve{tiji. Odavno ste nau~ili sva slova, mala i velika,

štampana i pisana. I još mnogo više – nau~ili ste

da u povezanim slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima

– re~enicu, u povezanim re~enicama – pesmu i pri~u. Sad

ve} sami birate pri~u i kwigu, slobodnije ulazite u svet

kwiga i kre}ete u avanturu koja se zove –

~itawe.

Postajete polako pravi istra`iva~i.

U tom istra`ivawu otkri}ete mnoge nove stvari koje

se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da

budete strpqivi i pa`qivi jer posao istra`iva~a nije

lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no je

imati i dobru mapu da ne biste zalutali.

Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape.

Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje mo`ete do}i

do tra`enog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo

odabrali.

Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, bajki, ali tu su

i druga~iji tekstovi, koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu

u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na

televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu...

Mo`ete ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo}

u~iteqa ili roditeqa.

Svaki tekst koji ~itate, ma gde se nalazio, jeste

susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama

samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su

druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete

bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i

sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove

izazove i istra`ivawa koji vas u narednim godinama o~ekuju.

(8)

JEZI^KE [K

OLICE

• posmatra{ kako jesen polako dolazi

• skupqa{ opalo li{}e

• sladi{ se jesewim plodovima

• u`iva{ u bojama i zvucima

• oslu{kuje{ kako vetar {u{ti

• dru`i{ se s biqkama i `ivotiwama

• tuguje{ zato {to je sunce sve ble|e

• ose}a{ da }e i zima brzo do}i

• raduje{ se prvim pahuqicama…

(9)

1. Pove`i linijom stihove i odgovaraju}a godišwa doba.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Podvuci tri sigurna dokaza za to da se bli`i jesen.

• Po~ela je nova školska godina. • Napoqu pada kiša.

• Liš}e `uti i opada.

• Ptice odlaze u toplije krajeve. • Qudi kupuju novu ode}u.

3. Zaokru`i brojeve ispred dece ~ije su tvrdwe ta~ne.

U ùtom autu stiè I ùto liš}e niè...

Potr~ite, poletite sa svih strana! Na tre{wi se rascvetala bela grana... Do|oše vru}ine ne~uvene

I masla~ak po~e da vene. I kao nebeske ptice lete svilene pahuqice...

prole}e leto jesen zima Leto je najtoplije godišwe doba. Zimu vole svi qudi. U prole}e se priroda budi. U jesen svakog dana

pada kiša.

(10)

1.

2

JEZI^KE [K

OLICE

2. Koja re~ mo`e da zameni re~ strmoglavce?

a) naopako b) iznenada v) neo~ekivano

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

3. U kru`i}e upiši brojeve od 1 do 3, tako da redosled strofa odgovara

doga|ajima u pesmi Pripremawe paradajza za zimu.

Sve je pošlo strmoglavce Za ptice i cve}e

Kad je sunce odustalo Na krov da nam sle}e. Kao da je `uto quto, Kao da nas ne}e.

Tol'ko je paradajza našlo se u poqima da su ga dopremili u ~etvorim kolima! Paradajz su vredno prenosili, muvali, spremali ga, cedili, a zatim ga kuvali.

Skuvanim paradajzom jako su se di~ili, svi su sre}ni, rumeni, na paradajz li~ili. O ~emu nam govore ovi stihovi?

a) Sun~anih dana je sve mawe.

b) Pticama i cve}u je sunce dosadilo. v) Krovovi zgrada su zaklonili sunce. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

(11)

1. Pro~itaj strofe iz tri pesme.

JEZI^KE [K

OLICE

2. U ovim stihovima pesnik:

a) opisuje jedan sun~an dan u poqu b) poziva da se dru`imo s prirodom v) govori o tome kako da ~uvamo prirodu Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Kroz poqane travne Povija se reka, Ogleda se nebo I gora daleka. Nestrpqewe Ve} me ste`e, Hajde po~ni Jednom, sne`e.

Ove lepe darove Jesen nam je dala. Draga naša jeseni, Od srca ti hvala.

1. 2.

3.

Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako nije, zaokru`i N.

Tvrdwa:

Pro~itaj stihove iz pesme Ako `eli{ da te prati sre}a.

Ako `eliš da te prati sre}a budi ~eš}e u društvu drve}a. Kad izgubiš upornost i voqu sastani se sa suncem u poqu.

U sve tri strofe opisana je priroda. T N

U prvoj strofi opisana je zima. T N

U drugoj strofi pesnik ka`e da `eli

da padne sneg. T N

U tre}oj strofi pesnik nabraja jesewe

(12)

4

naziv biqke narcis

du`ina lista

2. Popuni tabelu kao što je zapo~eto.

3. Zaokru`i kwigu u kojoj mo`eš da pro~itaš tekst O narcisu.

gde biqka raste

boja cveta bela ili `uta

zašto se gaji

O NARCISU

1. Iz teksta saznajemo da je narcis:

a) lekovit cvet prijatnog mirisa b) otrovan cvet prijatnog mirisa v) poqski cvet bez mirisa

JEZI^KE [K

OLICE

Narcis je biqka visoka od 20 do 40 centimetara. Ima uske listove, ~ija je du`ina pribli`no ista kao i visina biqke. Raste po vla`nim livadama, u baštama i parkovima. Ima bele ili `ute cvetove

prijatnog mirisa. Veoma je lep, ali i otrovan. Kod nas se ~esto gaji kao ukrasna biqka.

Enciklopedija _{stranih re~i}_Re~nik _{Atlas sve}

(13)

SUN^ANA PESMA

Mislio bi ~ovek, Kad pogleda mrak, Da je strašno mo}an, Da je silno jak. To bi bilo naopako – Al’, na sre}u, nije tako: Sve}icu za`e`i,

Mrak od tebe be`i.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Napiši koliko stihova i strofa ima u pesmi.

stihova i strofe.

3. Zaokru`i naslov pesme.

4. ^ime je sve}ica oterala mrak?

a) toplotom b) hrabroš}u v) svetloš}u

MRAK

1. Koja slika odgovara tre}em stihu u pesmi?

Zaokru`i slovo ispod te slike.

Sunce je veliko zlatno oko Koje sa neba na nas gleda. U podne uzleti kao soko, Izjutra iza|e, uve~e seda.

(14)

5. Vetar u ovoj pesmi šušti. Napiši šta još vetar mo`e da radi. 6

JEZI^KE [K

OLICE

2. Gde se ko sakrio od kiše?

3. Ko se u pesmi zove @u}a?

4. Podvuci u pesmi ~etiri re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.

6. U slede}oj re~enici tri re~i su napisane nepravilno.

Prona|i ih, a zatim ih napiši pravilno.

U ovoj pesmi opisana je `aba koja kekre}e, pti~ica koja crvku}e i ma~ka koja maju~e.

Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako nije, zaokru`i N.

Tvrdwa:

Devoj~ica je u ku}i. @u}a je kraj ogwi{ta. @abac je u bari. Ptica je u gnezdu. T T T T N N N N

PQUS, PQUS

Kada kiša pquskom pqušti Pqus, pqus

Hladno je, a vetar šušti Šu, šu

U ku}i je devoj~ica U gnezdašcu pti~ica ]iju, }iju

@u}u ~uva ku}ica Vau, vau

Kraj ogwišta ma~kica Mijau, mijau

A moj `abac lepotan Pod pe~urkom našô stan Kre, kre

(15)

1. Prepiši dve kqu~ne (najva`nije) re~i iz ovog teksta.

Kada vetar duva, on uzburka vodu i stvara mawe ili ve}e talase. U slu~aju vrlo jakog vetra, talasi mogu da budu visoki i do 20 metara. Morska površina nikada nije potpuno mirna. Uvek negde daleko duvaju vetrovi, pa se preko beskrajne pu~ine talasi prenose daqe.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Šta saznajemo iz ovog teksta?

3. Od ponu|enih re~i zaokru`i onu koja ima isto zna~ewe kao i podvu~ena

re~ u re~enici. Nastavi kao što je zapo~eto.

U reke, jezera i mora izlivaju se prqave, otrovne vode iz fabrika i velikih gradskih kanalizacija. Zato sad u celom svetu nau~nici i pametni qudi zahtevaju da svaka fabrika ima filtere koji }e zadr`avati otrove. Tako|e, nau~nici zahtevaju da se sve prqave vode propuste kroz pre~ista~e, pa da se tek onda puste u reke, jezera i mora.

Iz ovog teksta saznajemo:

ko su zaga|iva~i reka, jezera i mora gde se izlivaju prqave i otrovne vode kako mo`e da se spre~i zaga|ivawe reka, jezera i mora

kako filteri zadr`avaju otrove

La|a plovi morem. ~amac brod podmornica

Vetar jako duva. sna`no stalno dugo

Ogromni su valovi! talasi vodopadi izvori

Ribice su radosne. radoznale ponosne vesele

Zaokru`i DA ili NE DA DA DA DA NE NE NE NE

(16)

8

JEZI^KE [K

OLICE

3. Pro~itaj tekst o slikarskoj ~etkici. Jedna re~enica je suvišna.

Prona|i je i podvuci.

Osnovne slikarske teme su portret (naslikano je lice ~oveka); pejza` (naslikana je priroda); mrtva priroda (naslikano je cve}e u vazi, posu|e, vo}e...)

od ~ega zavisi boja mora

kakve je boje more kada je dan obla~an kolika je dubina mora

koje su biqke na dnu

Zaokru`i DA ili NE DA DA DA DA NE NE NE NE Nebo se ogleda u moru kao mi u ogledalu. Kada je vedro, more se

plavi, a kada je obla~no, i površina mora je siva. Boja mora se mewa i u zavisnosti od boje dna, dubine i biqnog sveta na dnu.

SLIKARSKA ^ETKICA

Sedim u svojoj foteqi, a ispred mene stoji list koji }e moja ~etkica usre}iti prole}nim bojama i plodovima. êtkica laganim pokretima crta prirodu. êtkice su vrlo jeftine. Svaka boja na crteù ima vragolast sjaj.

A B V

(17)

JEZI^KE [K

OLICE

2. Na kojoj stranici mo`eš da pro~itaš tekst o baricama?

3. U kom ogledu se nalazi slede}i tekst?

Predla`emo ti da napraviš mali biqni svet. Potrebni su ti tegla, zemqa za cve}e, malo šqunka i razne sitne biqke.

a) Cvet u dve boje

b) Napravite vrt u tegli v) Korewe koje raste cik-cak

SADR@AJ

VODA ... 7

Zašto nastaju barice ... 8

Te~ni sendvi~ ... 14

BIQKE ... 20

Cvet u dve boje... 22

Napravite vrt u tegli ... 25

Korewe koje raste cik-cak ... 26

VAZDUH ... 27

Da li vazduh ima te`inu ... 28

Hartija dr`i lewir ... 30

Krompir sa pti~jim perima ... 31

Ovo je deo Sadr`aja iz kwige Ogledi.

1. U kom delu kwige se nalazi ogled o krompiru sa pti~jim perima?

a) VODA b) BIQKE v) VAZDUH

(18)

JEZI^KE [K OLICE

Upozna}e{:

• ma~ka Timotija

• ma~ka Tošu

• psa @u}u

• vrapca Pudika

• lisicu na sudu

• kreketave `abe

• pametne delfine

• spretne rakune

• jelene na ostrvu Ki...

(19)

1. Podvuci stih koji nam govori koliko rogova imaju tri jarca. Kad ka`em jedan –

jedan kqun ima ptica, jedan rep – veverica. Kad kaèm dva – po dve ruke, oka dva – ti i ja, ti i ja. Kad kaèm tri – tri repi}a u tri zeca, eca, peca, u tri zeca. Kad kaèm ~etiri – ~et'ri roga pu` ima, ~et'ri to~ka na kolima.

Kad kaèm pet – pet prstiju na rukama, po toliko na nogama. Kad kaèm šest – šest rogova u tri jarca, šest ušiju – tri magarca. Kad kaèm sedam –

u nedeqi sedam dana, igra}u se svakog dana. Kad ka`em osam – osam nogu u dva ma~ka, e pa dosta, sad je ta~ka.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Koliko strofa ima ova pesma?

3. Koliko stihova ima svaka strofa?

4. Smisli i napi{i naslov za ovu pesmu.

5. Sad ti smisli i napiši re~enicu u vezi sa svakim brojem.

Kad ka`em jedan... Jedan nos ima svako dete.

Kad kaèm dva... Kad kaèm tri... Kad kaèm ~etiri... Kad kaèm pet...

Kad ka`em šest... Šest krila imaju tri ptice.

Kad ka`em sedam... Kad ka`em osam...

(20)

Pro~itaj tekst.

• bi}a: • predmeti:

11

2. Koliko je stara pudlica?

3. Šta iz ovog teksta saznajemo o pudlici?

a) kakve je boje b) kakvog je zdravqa v) ~ime se hrani

4. Podvuci u tekstu re~i koje pokazuju šta sve pas radi.

5. Prepiši iz teksta tri re~i kojima se imenuju bi}a i tri re~i kojima se

imenuju predmeti.

Mlad pas je uvek nestašan. Voli da se igra, a dešava se i da napravi štetu. Desi se da u igri izgrize cipele, pocepa ~arape, probuši loptu, pokida cve}e...

Vlasnik se na wega ne quti mnogo jer ga voli. Pas to ose}a i ~esto se umiqava oko svog gazde.

1. Ovaj tekst je:

a) poruka b) reklama v) vest g) oglas

JEZI^KE [K OLICE Prodajem dvogodišwu, zdravu, vakcinisanu, dresiranu pudlicu. Tel. 623-321

(21)

1. Ko su prijateqi ma~ka Toše?

JEZI^KE [K

OLICE

2. ^iji je dnevnik?

3. Gde je prona|en dnevnik?

4. Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi kako je @u}o došao do dnevnika.

5. Šta je sramota za ma~ka iz ove pri~e?

a) Dnevnik je bio na prašwavom tavanu. b) Dnevnik je bio sakriven u mraviwaku. v) Dnevnik su izgrickali miševi.

6. Zaokru`i naslov pri~e.

7. Koliko pasusa ima ovaj tekst?

8. U kom pasusu se detaqno opisuje dnevnik?

9. Iz kog pasusa saznajemo šta @u}o misli o dnevniku?

@U]O veliki pse}i knez

DO@IVQAJI MA^KA TOŠE

Ovi do`ivqaji slavnog ma~ka Toše i wegovih prijateqa,

miša Proroka i psa Šarova, napisani su uz pomo} Tošinog dnevnika, koji je prona|en iza pse}e ku}ice ~uvenog buvolovca @u}e, pod samom krošwom jedne trešwe. Na trešwinom stablu poznavao se otisak oštrih kanxi. Zna~i da je @u}o iznenada potjerao neopreznog Tošu, a ovaj, klisnuvši uz drvo, izgubio svoj dnevnik.

Dnevnik je bio prili~no ošte}en. Vidi se da ga je gazda nosio sa sobom kroz trwe, no}u kroz rosnu travu i po prašwavim tavanima. Osim toga, bio je umazan slaninom, nagri`en od miševa (koliko sramote za jednog ma~ka!), a na posledwoj strani pisalo je krupno, pse}om azbukom:

„Ovaj dnevnik zaplenio i pro~itao pas @u}o, ovdašwi ~uvar ku}e i pse}i knez. Ništa mi se ne svi|a, pravi ma~ji kašaq. Ne vredi jedne ~estite koske! U mraviwak s piscem!”

(22)

13

3. Oboj samo ona poqa u koja su upisane re~i kojima se imenuju bi}a.

utakmica mjaukati Timotije slonovi voleti igra~ najlepši fudbal ma~ak 1. JEZI^KE [K OLICE

Ovaj tekst je: a) basna b) šala v) bajka g) pri~a

2. Upiši u kru`i}e brojeve od 1 do 5, tako da re~enice pore|aš pravilnim

redosledom. Dva broja su ve} upisana.

Za mene je on najpametniji i najlepši ma~ak. Mazim svaku ma~ku koja pro|e pored mene. Oduvek sam volela ma~ke.

Kad mjau~e i hoda oko mojih nogu, on pokušava nešto da mi ka`e. Ali, postoji za mene jedan poseban ma~ak – Timotije.

Posle fudbalske utakmice izme|u miševa i slonova igra~ slon re~e igra~u mišu:

– Izvinite ako smo igrali malo grubo. A miš odgovori:

– Ništa, ništa, i mi smo se malo gurali.

5

1

(23)

1. Podvuci jednom bojicom re~enicu iz koje saznaješ zašto zebe dolaze u naše krajeve.

ZEBE

U svetu postoji mnogo vrsta zeba. Sve zebe imaju snaàn kqun za otvarawe semena kojim se hrane. U naše krajeve stiù iz Sibira, jer ne podnose hladno}u. Uglavnom se sre}u u poqima i šumama. Kod ve}ine vrsta perje mu`jaka i ènke se razlikuje. Zebe prave gnezda na drve}u ili u grmqu.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Podvuci drugom bojicom re~enicu iz koje saznaješ zašto zebe imaju

sna`an kqun.

3. Prepiši iz teksta dve re~i na osnovu kojih znaš da su zebe ptice.

4. Zaokru`i slovo ispred teksta u kojem se govori o doga|aju.

5. Prona|i i podvuci dve odri~ne re~enice u tekstu o Pudiku.

6. Napiši re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.

prozor gnezdo vrabac ma~ka

prozor~i}

Vrabac se zvao Pudik. Gnezdo mu je bilo iznad jednog prozor~eta, ispod strehe. Pudik još nije znao da leti.

Pudik nije verovao mami.

On još nije znao da oni koji mami ne veruju r|avo prolaze.

Pudik je pevao, pevao i – preturio se iz gnezda. Mama vrabica polete za wim, a ma~ka zelenih o~iju – odmah se tu stvori. A.

B.

(24)

1. Kakvi su vrapci u ovoj pesmi? a) radoznali

b) zabrinuti v) za~u|eni

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. 15

JEZI^KE [K

OLICE

4. Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj je opisana bara.

Leptiri su veselo leteli iznad bare.

Oko velike zelene bare rasla je trska.

Roda je volela da šara kqunom po površini bare. A.

B.

Pro~itaj stihove iz pesme Sneg i vrapci.

]ute, }ute, setno }ute š}u}ureni vrapci sivi. Mrzle dane i glad slute: kako li }e da se `ivi?

V.

3. Šta zna~e stihovi:

Mrzle dane i glad slute: kako li }e da se `ivi?

a) Vrapcima je hladno.

b) Vrapci se raduju dolasku zime. v) Vrapci se pribojavaju zime.

2. Zaokru`i slovo ispod sli~ice na kojoj su vrapci š}u}ureni.

(25)

JEZI^KE [K

OLICE

2. Dopuni slede}e re~enice re~ima iz teksta:

a) Ze~je krzno je i .

b) Ze~je uši su .

v) Ze~je noge su i .

3. Šta je glavna hrana ze~eva?

5. Popuni tabelu.

4. Podvuci u tekstu dve re~i koje ozna~avaju {ta ze~evi mogu da rade.

potvrdni oblik odri~ni oblik potvrdni oblik

obave{tajna re~enica upitna re~enica

Ze~evi imaju meko krzno. Ze~evi ne vide dobro. Da li ze~evi jedu koru? odri~ni oblik

Zar ze~evi nemaju meko krzno? Ze~evi imaju duga~ko, meko krzno po celom

telu, ~ak i na šapama. Imaju velike uši da osluškuju odakle dolazi opasnost. Imaju dobar vid, što im omogu}ava da osmatraju širok prostor oko sebe. Da bi pobegli od grabqivica, ze~evi koriste svoje duge, sna`ne noge. Uglavnom se hrane travom, ali jedu i liš}e, koru, zrnevqe i korewe.

ZE^EVI

1. Ovakav opis ze~eva mo`e se pro~itati:

a) u basni b) u re~niku

v) u enciklopediji

(26)

3. Smisli i napiši naslov za ovu pri~u.

4. Zamisli da si sudija. Moraš da odlu~iš da li je lisica kriva.

DA ili NE

Napiši zašto tako misliš.

5. Upiši u kru`i}e ispred re~enica brojeve od 1 do 5, tako da sastaviš pri~u.

Jedan broj je ve} upisan.

Lisica re~e psu: „Ni sam glas lava ne mo`eš podneti.” Lova~ki pas ugleda izdaleka lava i potr~a za wim. Pas se uplaši i pobe`e natrag.

Lav se okrete, stade, pa riknu.

Osramo}en, pas odgovori: „Ko bi se nadao da on tako ri~e?!” 17

2. Zašto lija u ovoj pri~i nema svedoka?

1

JEZI^KE [K

OLICE

Izveli lisicu pred sud. Optu`ili su je da je krala kokoške iz jednog seoskog kokošiwca.

„Nisam kriva, ~asna re~”, rekla je lija. „Mogu i da doka`em. U to doba nalazila sam se u drugom kokošiwcu.”

„A imaš li svedoka?”, upita sudija. „Svedoka sam pojela!”

(27)

1. Ko organizuje `urku?

POZIV NA KREKETAWE

JEZI^KE [K

OLICE

2. Kome je upu}en poziv?

3. Kada je `aba poslala pismo?

5. Koliko strofa ima ova pesma?

6. Koliko stihova ima svaka strofa?

7. Prepiši re~i koje pokazuju da je `aba iz pesme kulturna i lepo vaspitana.

8. Zašto àba iz pesme drugim àbama kaè ro|ene?

a) Ro|ene su istog dana. b) Lepo kreke}u.

v) Drage su joj.

4. Gde }e biti `ur?

Odgovori na pitawa.

Jutros àba àbama uputila pismo: „Cele zime, ro|ene, kreketale nismo. Pa nervozu zbog toga dobila sam jaku, te vas zovem: Do|ite na ùr u vrbaku! Izvolite, molim vas, moje gospe fine, da se iskreke}emo, da nas èqa mine!”

(28)

19

JEZI^KE [K

OLICE

2. Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako nije ta~na, zaokru`i N.

Mi smo zapo~eli, ti nastavi. Tvrdwa:

DELFINI

Delfini ìve u vodi. Ve}ina delfina ìvi u okeanima, ali jedan broj delfina ìvi u velikim rekama. Svi imaju zube i uglavnom se hrane ribom i ligwama.

Delfini su društvene ìvotiwe. Oni ìve u velikim grupama. Delfini su pametni i radoznali. êsto prate brodove i

posmatraju qude koji plivaju. Poznati su po svojim akrobacijama u vodi.

Delfini `ive samo u okeanima. Delfinima smeta blizina qudi. Delfini se hrane ligwama. Delfini su prave akrobate.

T T T T N N N N @iveo pod velikim belutkom u reci Rak

Kroja~. On je nadaleko bio ~uven po svom zanatu. Sve bube, leptiri i ribice šili su kod wega svoja odela. U poslu su mu pomagali mali rakovi, wegovi sinovi.

pitawa odgovori

Pod velikim belutkom u reci.

Po ~emu je Rak Kroja~ bio ~uven? Po svom zanatu.

Sve bube, leptiri i ribice. Mali rakovi, wegovi sinovi.

(29)

Rakuni su stru~waci u pentrawu i skakawu sa drveta na drvo. Imaju crne o~i, pa li~e na razbojnike s maskama. Dešava se ponekad da šmugnu s najboqim komadima hrane s vašeg izleta. ^ak su nau~ili da otvaraju tegle i flaše!

JEZI^KE [K

OLICE

3. Smisli i napi{i naslov za ovaj tekst.

4. Re~ šmugnu u ovom tekstu zna~i:

a) sko~e b) pobegnu v) do|u

5. Smisli i napiši pri~u o avanturama jednog rakuna. Ne treba da ponoviš ono

što je u ovom tekstu ve} napisano.

1. Podvuci u tekstu re~enicu iz koje se vidi po ~emu su rakuni sli~ni qudima.

(30)

LEPO PONAŠAWE

21

JEZI^KE [K

OLICE

2. Kakve bodqe imaju bodqikava prasad?

3.

4. Kako pisac ovog teksta naziva to zgodno rastojawe?

6. _{Stavi re~eni~ni znak} _{na kraj ovih re~enica:}

To je lepo ponašawe Da li je to lepo ponašawe Ponašaj se lepo

.

?

!

Zašto bodqikava prasad moraju da tra`e zgodno rastojawe?

5. Napiši re~enice koje su po obliku suprotne datim re~enicama.

Lepo ponašawe je: Lepo ponašawe nije:

da ja ne povredim tebe

da ti ne povrediš mene da ti povrediš mene

da pomognemo jedno drugom

1. Zašto se bodqikava prasad zbijaju jedno uz drugo?

Kada je hladno, bodqikavo prase tra`i drugu prasad da le`e

zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodqe, to bi bilo lako, ali bodqikava prasad imaju duge i oštre bodqe. Kada se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kada im je hladno. Zato se bodqikava prasad dugo mu~e dok ne na|u neko zgodno rastojawe da budu jedno uz drugo a da se ne bodu. To rastojawe zove se lepo ponašawe. To je lepo ponašawe: da ja ne povredim tebe, da ti ne povrediš mene, da pomognemo jedno drugom, da i meni i tebi bude lepo.

(31)

1. Pro~itaj tekst iz Enciklopedije za decu. Jedna re~enica ne pripada tom tekstu. Prona|i je i podvuci.

LEDENI SEVER

Irvasi i foke su stanovnici ledenog severa. Eskimi su ih nekada lovili da bi sebi obezbedili hranu i ode}u. Ku}e Eskima bile su od leda. Danas su irvasi i foke za{ti}ene `ivotiwe.

JEZI^KE [K

OLICE

3. Popuni kolone tako da iz prvog i drugog zadatka uneseš po pet re~i koje

imenuju bi}a i radwu.

2. Upiši u kru`i}e ispred re~enica brojeve od 1 do 6, tako da sastaviš pri~u.

Jedan broj je ve} upisan.

Osnovao je specijalno sklonište za wih.

Pre trista godina qudi su se naselili na ostrvu Ki. Lovili su jelene da bi sebi obezbedili hranu.

Pre mnogo, mnogo godina jeleni su `iveli sami na ostrvu Ki. Danas ima preko trista jelena koji `ive na ostrvu Ki.

Jedan ~ovek je primetio da su jeleni ugro`eni.

1

(32)

JEZI^KE [K OLICE

Sreš}eš:

• vredne

• dobre

• iskrene

• qutite

• plašqive

• radoznale

• zaqubqene...

3. U DRU[TVU SLI^NIH

I DRUGA^IJIH

(33)

1. Gde razgovaraju Pinokio i Cvr~ak? Ovo je odlomak iz bajke o Pinokiju. Pinokio: Ko si ti?

Cvr~ak: Ja sam Cvr~ak koji govori.

Pinokio: Šta tra`iš u mojoj sobi? Idi odmah odavde!

Cvr~ak: Oti}i }u kada ti ka`em jednu veliku istinu. Deca treba da poštuju svoje roditeqe i ne treba da be`e iz roditeqskog doma. Kad-tad, zbog toga }e se pokajati.

Pinokio: Ne}u te poslu{ati! Sutra u zoru oti}i }u odavde, jer ako ostanem, mora}u da idem u školu...

JEZI^KE [K

OLICE

2. Cvr~ak ka`e Pinokiju:

Deca treba da poštuju svoje roditeqe i ne treba da be`e iz roditeqskog doma.

To je: a) savet b) pretwa v) obaveštewe

3. Zašto Pinokio ne}e da posluša Cvr~ka?

a) Misli da ga Cvr~ak la`e.

b) Ne razume šta mu Cvr~ak govori.

v) Ne svi|a mu se to što mu Cvr~ak govori. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

5. Kad cvr~ak ka`e da }e se Pinokio pokajati, to zna~i da }e:

a) Pinokiju biti milo b) Pinokiju biti `ao v) Pinokio biti qut

4. Pretvori odri~nu re~enicu u potvrdnu i potvrdnu u odri~nu.

Ne}u te poslu{ati!

Sutra moram da idem u {kolu.

6. Podvuci pogrešno napisane re~i u slede}im re~enicama:

Dali su Pinokiju dali dobar savet?

(34)

Vila je pitala Cvr~ka kako se Pinokio ponaša u školi.

Cvr~ak joj je šapnuo: „ ...”

„Pošto je vredan i dobar, pretvori}u ga u de~aka”, rekla je Vila. 24

JEZI^KE [K

OLICE

3. Linijom pove`i re~enicu i odgovaraju}u re~ sa desne strane.

re~i koje imenuju bi}a

re~i koje imenuju radwu

re~i koje kazuju kakav je neko

Aleksandra je rekla u~iteqici da nije napisala doma}i zadatak.

Nevenka se osmehnula i pitala da li mo`e da mi pomogne.

Cveta svima govori da je najlep{a u odeqewu.

Ka}a nije htela da pozajmi kwigu drugarici.

hvalisava

iskrena

sebi~na

qubazna

Pinokio je pitala

1. Koju re~enicu je Cvr~ak šapnuo Vili?

a) Pinokio je lep i pametan lutak. b) Pinokio voli da se šali i igra. v) Pinokio u~i i svima poma`e. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

(35)

1. Zaokru`i kwigu u kojoj mo`eš da na|eš ovaj tekst.

NARCIS

Nekada davno `iveo je jedan mladi} koji se zvao Narcis. Svi su se divili wegovoj lepoti, a on je voleo samo sebe. Jednom, dok je šetao šumskom stazom, do|e do obale bistrog jezerca. Pošto je bio `edan, hteo je da se napije vode i tada ugleda svoje lice u jezeru. Oduševqen lepotom koju je video, mladi} više nije mogao da odvoji pogled od lika u vodenom ogledalu. Gledao je i divio se, a vreme je prolazilo... Bio je sve ble|i i mršaviji, dok se na kraju nije pretvorio u divan cvet nagnut nad vodom. Qudi su kasnije tom cvetu dali ime – narcis.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Kakav je Narcis u ovoj pri~i? Zaokru`i dve odgovaraju}e re~i.

skroman visok lep pametan mlad

3. Izaberi odgovaraju}i završetak re~enice i linijom ga pove`i sa srcem,

tako da saznamo u koga je Narcis bio zaqubqen.

Narcis je bio zaqubqen...

4. Pretvori slede}u obave{tajnu re~enicu u upitnu i upitnu u obave{tajnu:

Qudi su se divili wegovoj lepoti.

Da li se Narcis pretvorio u divan cvet?

• Upitna re~enica: • Obave{tajna re~enica: ... u sebe. ... u divan cvet. ... u jezero. Izabrane pri~e Narodne

(36)

25

JEZI^KE [K

OLICE

6. Za svaku upisanu re~ prona|i u tekstu re~ sa suprotnim zna~ewem.

Upiši je u odgovaraju}e poqe. Jedno poqe smo popunili umesto tebe.

5. U tekstu se ka`e da mladi} nije mogao daodvoji pogled od lika u vodenom

ogledalu. To zna~i:

a) Mladi}u se nije svi|ao sopstveni lik u vodi. b) Mladi} nije mogao da prestane da se divi svom liku. v) Mladi} nije mogao jasno da vidi svoj lik u vodi. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

7. Zašto je u prvoj re~enici u tekstu re~ Narcis napisana velikim slovom?

a) Zato što je to ime cveta. b) Zato što je to ime mladi}a. v) Zato što je to naslov teksta.

8. Sastavi plan za ovu pri~u o Narcisu.

1.Narcis se šeta šumom.

2. 3. 4. 5.

re~i suprotnog zna~ewa (potra`i ih u tekstu)

starac

mutno bistro

ru`no}a debqi

(37)

Htela je da vidi šta je dole, nagla se preko stola i – pala. Ko?

Jedna viquška radoznala.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Šta je nestvarno u ovoj pesmi?

3. Zašto se ova pesma zove POUKA?

4. Prepiši pesmu štampanim slovima latinice.

5. U kru`i}e pored svake re~enice upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled

odgovara toku pri~e. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

Tre}i put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a \ura se izbô. Bio jednom jedan prst i zvao se \ura. Imao je mnogo bra}e.

Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vru}e. I \ura se ispekao. \ura je tri puta nastradao. A kad treba zamo~iti prste u pekmez,

onda su tu neki drugi prsti, a ne \ura.

Jednom su bra}a povela \uru u fioku. \ura je išao posledwi i prikleštio je nokat.

1

1. O kome je re~ u ovoj pesmi?

(38)

27

JEZI^KE [K

OLICE

1. Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako je neta~na, zaokru`i N.

Tvrdwa:

2. Napiši i ti tri novogodišwe `eqe.

N T

Marko je po`eleo da dobije automobil.

N T

Drugovima je po`eleo da dobiju bicikle.

N T

Drugaricama je po`eleo dobar uspeh u školi.

N T

Marko je po`eleo da se sve `eqe ispune u pono}.

N T

U~iteqici je po`eleo da dobije novu školsku tablu.

N T

Svima je po`eleo sre}u, zdravqe i veseqe.

NOVOGODIŠWE @EQE

@eleo bih da dobijem opremu za fudbal i kompjuter.

Bratu `elim da dobije bicikl, a mami i tati ve}e plate.

Mojim drugovima i drugaricama `elim dobar uspeh u školi.

U~iteqici `elim da dobije automobil i kompjuter.

Svim qudima `elim sre}u, zdravqe i veseqe. Voleo bih da se sve `eqe ispune kad kazaqka otkuca pono}.

(39)

SNOVI

JEZI^KE [K

OLICE

2. Napiši šta iz ovih snova ne postoji u stvarnosti.

3. No}ne more su u ovoj pesmi:

a) strašni snovi b) lepi snovi v) dosadni snovi

4. Od ~ega tebe hvataju `marci?

5. Prepiši dva posledwa stiha {tampanim slovima latinice.

Ja sawam no}ne more. Kad utonem u snove,

sawam da me jure bube neke i da be`im preko reke. Sawam beskrajni tunel i stan sa sto spratova, a katkad sawam `irafe kratkih vratova.

Sawam da me jure vanzemaqci. O, hvataju me `marci!

(40)

1. Šta je opisano u ovim stihovima? a) jedan do`ivqaj

b) reka Nil v) jedna `eqa

Pro~itaj stihove iz pesme Krila.

Oni su kao la|e, velike bele la|e, što plove u nemogu}e, u snove,

u bezmerja. Uve~e te odvedu. U zoru te dovedu. I zna se: sve je u redu.

29

JEZI^KE [K

OLICE

2. Koliko se re~i u pesmi rimuje?

Podvuci u pesmi te re~i.

3. Zašto je re~ Nil napisana velikim slovom?

a) Zato što je to velika reka. b) Zato što je to ime reke.

v) Zato što se ta reka nalazi u Africi. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

4. Zašto je pesnik jastuke nazvao la|ama?

a) Zato što li~e na la|e.

b) Zato što na wima otplovimo u snove. v) Zato što su la|e i jastuci iste boje. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

U pesmi Kad bi jastuci progovorili pesnik za jastuke ka`e:

Kada bih ja imao krila, Odleteo bih ~ak do Nila I malo gwavio krokodila.

(41)

1. Ko u ovoj pesmi govori o devoj~ici? a) cvet masla~ak

b) otac devoj~ice v) zaqubqeni de~ak

Pro~itaj stihove iz pesme Moja k}i.

Masla~ak bi pred wom klekô Kad se ona poqem šeta! Ja sve strepim da je neko Ne ubere mesto cveta!

JEZI^KE [K

OLICE

2. Dopuni re~enicu.

Devoj~ica u ovoj pesmi li~i na .

Ovo su tri strofe iz pesme Nije ona jedina na svetu:

Ja tugujem, i šta je tu smešno Zaqubih se, prvo, pa pogrešno. Ja je zovem da beremo cve}e Ona ne}e, po sokaku še}e.

Sad }u re}i svakom poqskom cvetu: Nije ona jedina na svetu!

kakva su de~akova ose}awa kome je de~ak iz pesme sme{an u koga je devoj~ica zaqubqena kako de~ak te{i sebe

Zaokru`i DA ili NE DA DA DA DA NE NE NE NE

(42)

JEZI^KE [K OLICE

• ~itaš kwige

• ~itaš stripove

• slušaš muziku

• crtaš

• gledaš filmove

• ideš u pozorište

• igraš kompjuterske igrice

• ideš na ro|endane...

(43)

1. Podvuci u tekstu dve re~i koje opisuju kutiju i dve re~i koje opisuju kola~.

Ovo je odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Zašto je Alisa odlu~ila da pojede kola~?

a) Zato što joj se kola~ svideo. b) Zato što je htela da u|e u baštu.

v) Zato što je na kola~u pisalo POJEDI ME. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Na kraju Alisa ka`e: „... a to je glavno!”

Re~ glavno ovde zna~i:

a) najta~nije b) najverovatnije v) najsla|e g) najva`nije

4. Prona|i i prepiši iz teksta re~ koja zna~i isto {to i mali kqu~.

5. Napi{i re~i koje imaju isto zna~ewe kao i re~i mala kutija i mali kola~.

• mala kutija • mali kola~

Alisa je otvorila malu staklenu kutiju i u woj je našla mali okrugli kola~. Na kola~u je suvim gro`|em bilo ispisano: POJEDI ME!

„Pa, poješ}u ga”, re~e Alisa. „Ako od toga porastem, mo}i }u da dohvatim kqu~i}, a ako se još više smawim, onda }u mo}i da se provu~em ispod vrata. Dakle, bilo kako bilo, u svakom slu~aju, mo}i }u da u|em u baštu, a to je glavno!”

(44)

1.

• Gde su se nalazile Alisa i wena sestra?

Pro~itaj odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda.

Alisi je postalo ve} dosadno da sedi pored svoje sestre na nasipu uz reku. Zavirila je jedanput-dvaput u kwigu koju je sestra ~itala, ali u woj nije bilo ni slika ni dijaloga. Zatim je zadremala. Na koja pitawa mo`eš da odgovoriš na osnovu teksta?

Podvuci ta pitawa.

32

JEZI^KE [K

OLICE

• Ko je ~itao kwigu?

• Kako se zvala kwiga u koju je Alisa zavirila?

• Kako se Alisa ose}ala?

• O ~emu je Alisa razmišqala?

• Da li je Alisi kwiga bila zanimqiva?

šta su antikvarnice

kako su antikvarnice dobile ime šta se u antikvarnicama mo`e kupiti koliko koštaju kwige u antikvarnicama

Zaokru`i DA ili NE DA DA DA DA NE NE NE NE Antikvarnica je prodavnica u kojoj se mogu kupiti i prodati

stari vredni predmeti, kao što su starinski satovi, ma~evi, skupocen porcelan, slike...

Postoje i antikvarnice samo za kwige. Ako poèliš da imaš neku kwigu koja je davno objavqena, potraì je u kwiàri antikvarnici.

(45)

Muzi~ki instrumenti dele se na:

Udaraqke – zvuk se proizvodi udarawem. Tu spadaju ~inele, zvona, ksilofon... Udara~ke instrumente – zvuk se dobija udarawem po zategnutoj ko`i

ili papiru. Ovoj grupi pripadaju timpan, bubaw, doboš, daire...

Instrumente sa `icama – zvuk se proizvodi trzawem ili prevla~ewem preko zategnutih `ica. Tu spadaju gitara, tambura, violina...

Duva~ke instrumente – zvuk proizvodi vazduh u cevi. U ovoj grupi instrumenata su flauta, klarinet, truba, rog...

JEZI^KE [K

OLICE

2. Jedna re~enica ne pripada ovom tekstu. Prona|i je i podvuci.

Kad ja sviram, more se zatalasa od lepih nota i ritma što daje radost. Mora se vesele i igraju najlepši valcer na svetu. Ribe i morske zvezde plešu u najve}im dubinama. Ribe uzimaju vazduh preko škrga. Dok se svi u vodi igraju, jedino ja sviram najlepšu pesmu na svetu.

3. Napiši re~i sa suprotnim zna~ewem.

• lepo • radost • nemaju • uzimaju udaraqke udara~ki instrumenti instrumenti sa `icama duva~ki instrumenti

(46)

1. Napisano je u tekstu šta ti treba:

1. 2. 3.

Kad po`eli{ da se zabaviš, izvedi ogled Filmske slike.

U~ini}e ti se da vidi{ pticu u kavezu.

FILMSKE SLIKE

Izre`i krug od kartona.

Na jednoj strani kruga nacrtaj kavez, a na drugoj pticu.

S obe strane kruga ~iodom probuši rupice i kroz wih provuci konac.

Brzo okre}i krug.

Šta je sve potrebno za izvo|ewe ovog ogleda? 34

JEZI^KE [K

OLICE

2. Treba ti, a nije napisano

u tekstu: 1. 2. 3.

3. Zaokru`i one re~i koje pokazuju šta u ovom ogledu treba da uradiš.

izre`i zalepi sipaj probuši provuci

4. Koji crtani film i koja serija su bili najpopularniji?

crtani film serija

Ovo je lista najpopularnijih emisija za decu u prošlom mesecu. Emisije su navedene redom po popularnosti.

NAJPOPULARNIJE EMISIJE

1. Muzi~ka slagalica, kviz

2. Idemo daqe, igrani film 3. Sun|er Bob, crtani film 4. Fazoni i fore, serija 5. Pokemoni, crtani film 6. Put za Ejvonli, serija 7. Simpsonovi, crtani film

(47)

JEZI^KE [K

OLICE

Majo, hteo bih nešto da ti ka`em... Hm ... ne mogu ovde... Slušam, Petre! To ti moram re}i nasamo. Hajdemo tamo.

Ovde nas niko

ne ~uje. Znaš ... ti se meni...

Dobro, šta to imaš da mi

ka`eš?

Ako je ovo šala,

onda je baš bez veze! Ali nisam...

I ... kako je bilo? Mišo,

sve sam uprskao ... šmrk...

(48)

1. Koliko dece ima u ovom stripu? 35

JEZI^KE [K

OLICE

2. Napiši imena likova (dece) koji govore?

3. Šta je de~ak hteo da ka`e devoj~ici? Dopuni re~enicu.

Znaš, ti se meni .

4. Zašto de~ak nije rekao ono što je hteo?

a) Nije imao hrabrosti.

b) Iznenada su se ukqu~ile prskalice. v) Devoj~ica nije htela da ga sluša. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

5. Zašto se devoj~ica naqutila?

6. Smisli i napiši naslov za ovaj strip.

7. Na kraju stripa de~ak ka`e: „Sve sam uprskao...”

Iz te re~enice mo`emo zakqu~iti:

a) da je de~aku šala uspela jer je isprskao devoj~icu b) da mu je krivo, jer se desilo ono što nije `eleo v) da je qut jer devoj~ica nije prihvatila wegovu šalu Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

8. Promeni red re~i tako da dobiješ re~enicu iz koje saznajemo šta je strip.

(49)

JEZI^KE [K

OLICE

Restoran Pe~urka ve~eras

ne}e raditi zbog proslave Bubinog ro|endana.

Cvr~ko,

Pozivam te ve~eras u restoran Pe~urka

na proslavu mog ro|endana.

Buba Bubica

Draga moja Bubice,

@elim ti sre}an ro|endan! Tvoja P~elka

Bubice,

Kupila sam ti balone, sve}ice i ukrasne trake.

Gospo|a Gusenica

1. U svaki kru`i} pored teksta upiši odgovaraju}i broj:

1 – obaveštewe 2 – ~estitka 3 – pozivnica 4 – poruka

GLUMAC PRED OGLEDALOM

Predstavqamo vam igru koju mo`ete igrati na proslavi ro|endana. U woj treba da poka`ete svoje gluma~ke sposobnosti. Podelite se u parove. Osoba A je glumac koji pravi razli~ite pokrete. Osoba B je ogledalo i ponavqa pokrete glumca.

ciq igre pravila igre koliko igra traje naziv igre ko je pobednik u igri Zaokru`i DA ili NE DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE

(50)

1. Zaokru`i tri re~i koje su najva`nije da bi se razumeo ovaj odlomak. dan tuga ro|endan sve}ice šala ra~un

VINI PU

U kwizi o medvedu zvanom Vini Pu i wegovim prijateqima opisan je i ro|endan magarca Iara.

– Izgledaš tako tu`no, Iare.

– Tu`an? Zašto bih bio tu`an? Danas mi je ro|endan. Najveseliji dan u godini.

– Tvoj ro|endan? – rekao je Pu vrlo iznena|eno.

– Dabome. Zar ne vidiš? Pogledaj sve poklone koje sam dobio – rekao je Iar i mahnuo nogom tamo-amo. – Sve}ice i ru`i~asti preliv.

– Pokloni? – rekao je Pu smeteno. – Ro|endanski kola~? – dodao je. – Gde su? – Zar ih ne vidiš?!

– Ne vidim ih – odgovorio je Pu.

– Ni ja ih ne vidim – rekao je Iar. – Šala na moj ra~un – objasnio je i kiselo se nasmejao.

37

JEZI^KE [K

OLICE

2. Smisli i napiši drugi naslov za ovaj odlomak.

3. Zašto Vini Pu ne vidi poklone i tortu?

4. Zašto se Iar kiselo nasmejao?

a) Nisu mu se svideli pokloni. b) Bolela ga je noga.

v) Bio je veoma tu`an.

5. Popuni tabelu kao što je zapo~eto.

jednina poklon kola~ mno`ina sve}ice šale

(51)

1. Pro~itaj obaveštewe, a zatim dopuni plakat.

JEZI^KE [K

OLICE

2. • Koliko bodova je osvojila ekipa Roda?

• Na kom mestu je ekipa koja ima 7 bodova?

• Iz kog grada je ekipa koja se nalazi na sredini tabele? • Kako se zove ekipa koja je na posledwem mestu?

Na kraju košarkaškog turnira tabela izgleda ovako:

Mesto 1. 2. 3. 4. 5. Ekipa Rode Jablan @irafe Soliter Nepobedivi Grad Novi Sad Vrawe Vršac Niš Beograd Broj bodova 10 9 8 7 6

U Nišu }e se 27. februara odigrati košarkaška utakmica izme|u Solitera i @irafa. Ekipe }e igrati u Hali sportova, a utakmica po~iwe u 20 ~asova. Cena ulaznice je 200 dinara. Za decu do 12 godina ulaz je besplatan.

Hala sportova u

27. februar, po~etak u ~asova

utakmica Soliter –

Ulaz besplatan za

Cena din.

(52)

1. Podvuci u tekstu dve re~i na osnovu kojih znaš da je Neobi~na `abica

kompjuterska igrica.

39

JEZI^KE [K

OLICE

2. Podvuci ime de~aka koji je u pravu.

Vlada: „Iz teksta saznajemo koji je zadatak igra~a u ovoj igrici.” Igor: „Iz teksta saznajemo koliko listova `abica treba da presko~i.” Jovan: „Iz teksta saznajemo kakvu }e nagradu igra~ dobiti.”

3. Šta je glavni ciq ovog teksta?

a) da opiše neobi~nu `abu

b) da nagradi igra~a na kraju igre v) da predstavi kompjutersku igricu Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

4. Šta je ciq ove igrice?

a) da àbica pre|e na drugu obalu b) da àbica nau~i da pliva v) da àbica nau~i da ska~e

NEOBI^NA @ABICA

Lara je neobi~na `abica ... ona ne ume da pliva. Tvrdoglava je i ho}e da pre|e na drugu stranu reke. Tvoj zadatak je da joj u tome pomogneš. Pokaza}eš Lari na koje listove lokvawa treba da sko~i kako bi došla do druge obale. Budi pa`qiv – jedan klik mišem na

pogrešan list i `abica }e potonuti! Ako je bude{ dobro vodio, `abica }e te nagraditi na kraju igre...

(53)

1. Cvr~ak izlazi: a) jednom mese~no b) jednom nedeqno v) svakog dana

JEZI^KE [K

OLICE

2. Na kojoj se strani nalazi rubrika u kojoj mo`eš da pro~itaš slede}e

re~enice? Upiši broj strane, kao što je zapo~eto.

3. Pove`i linijom novinara s wegovim poslom.

novinar

• ^asopis za decu • izlazi petkom • cena 50 dinara •

broj 10 Izumi i otkri}a str.4 Iz `ivotiwskog carstva str.6 Obi~aji str.7 Sportske novosti _str.11 Oglasi ~italaca _str.14 ^itaoci pitaju str.17 Redovne rubrike:

skupqa novine raznosi novine pi{e za novine

Broj strane

6

Re~enica iz Cvr~ka:

Pingvini mogu da rone do ~etrdeset metara dubine.

Molim Cvr~ka da mi odgovori da li škoqke umeju da plivaju. Mi}a iz Banata Jedan zaqubqenik u plivawe odlu~io je da spoji u`ivawe i

znawe i izumeo je neobi~an deo pliva~ke opreme – peraja za ruke. U mnogim zemqama dete dobija mali poklon za svaki

(54)

1. Koriste}i podatke iz teksta, popuni prazna poqa tako da dobiješ program

pozorišta @abica.

Pro~itaj tekst.

De~je pozorište @abica ima veliku i malu salu.

U velikoj se igraju dve predstave: Pinokio i Gusarski kapetan. U maloj sali na programu je Crvenkapa.

41

JEZI^KE [K

OLICE

2. Pove`i linijama likove s re~ima koje oni izgovaraju.

Pozorište

@abica

Gusarski kapetan

Mala sala

Evo me, otmi~aru dama, proguta}e te uskoro tama. Ja sam otmi~ar s puno mana,

ukradoh damu iz wenog stana.

Joj, joj, joj, upomo}, vite`e moj! Treba li da tra`im

nao~arima zamenu, il’ on stvarno nosi damu na ramenu?

(55)

JEZI^KE [K

OLICE

Stra`ar (Pojavi se na vratima.):

Za vaše veli~anstvo, Za našu kraqevnicu

Pastir Kaloper donio je pticu. [ … ]

Krizantema: Zovni pastira da mu ka`em hvala.

O, baš je lijepa ova ptica mala! [ … ]

Krizantema: Oh, Kalopere, zato sam te zvala

Da ti za pticu ka`em lijepa hvala.

Kaloper: Ti znaš i sama, to je izgovor,

Da mogu u}i kod tebe u dvor.

Krizantema: Znam, Kalopere, to mi tako godi,

Ali i sumwa mo`e da se rodi. Ve} si mi donio ~itav pti~ji hor, Pa kao šuma odjekuje dvor.

Nego, još nešto, zašto sam te zvala! Znaš, pri~uvaj se našeg generala. [ … ]

Izbjegavaj ga. Budi na oprezu. Izgleda mi da zna za našu vezu.

Kaloper: Zna za našu vezu? Uh, to nam ne vaqa!

Pa to bi moglo do}i i do kraqa. [ … ]

Krizantema: Oh, taj Razbinos!

O, to je divqak kakovog nigdje nema. Prosto osje}am da zlo neko sprema...

Stra`ar (Zazvoni i pojavi se.):

Neka oprosti vaše veli~anstvo, `eli general Razbinos da u|e.

Krizantema: Baš je ludo da ne mo`e lu|e!

Nemoj da ka`eš tko je ovdje bio! Generalu reci, ako bude htio, Neka do|e sutra. Sad me boli glava. Ili, još boqe, reci otišla sam Kod svog oca kraqa Karaslava! (Stra`ar ode.)

Krizantema: Boqe, sad idi! Ne smiješ ga sresti. Kroz druga vrata

ja }u te sprovesti. (Odu.)

Pro~itaj scenu iz dramskog teksta Plava boja snijega.

(56)

1. Zaokru`i likove koji se u ovoj sceni pojavquju na pozornici. Stra`ar Razbinos Krizantema Karaslav Kaloper

42

JEZI^KE [K

OLICE

2. Kome se obra}a stra`ar na po~etku scene? .

(ime lika)

3. Zbog ~ega Kaloper poklawa pti~icu Krizantemi?

a) To je razlog da se ponovo sretnu. b) Hteo je da se upozna sa Krizantemom. v) Krizantema je to od wega tra`ila. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

4. Podvuci deo teksta iz kojeg saznajemo da je Kaloper i ranije

poklawao pti~ice Krizantemi.

6. Koje mesto predstavqa pozornica u ovoj sceni?

a) dvorski park b) gradski trg v) sobu u dvoru

7. Zaokru`i lik koji unosi pti~icu na pozornicu.

Krizantema Kaloper Stra`ar

8. Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako je neta~na, zaokru`i N.

5. Šta objašwavaju re~i koje su u tekstu napisane u zagradama?

a) kako glumac treba da izgleda b) šta glumac treba da ka`e tiho v) šta glumac treba da uradi g) kome se glumac obra}a

U ovoj sceni došlo je do susreta izme|u Kalopera i Razbinosa.

Krizantema sumwa da je Razbinos otkrio u koga je zaqubqena.

U ovoj sceni do{lo je do susreta izme|u Krizanteme i kraqa.

Kaloper i Krizantema kriju da se vole.

T T T T N N N N

(57)

1. Napiši kako se zove pozorište u kojem se igra Gusarski kapetan?

Pozorište Pan teatar predstavilo je neke od svojih predstava.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Napiši u kojoj predstavi osim glumaca u~estvuju i gledaoci.

3. Kakva je predstava Gusarski kapetan? Dopuni re~enicu re~ima

iz opisa predstave.

Predstava je .

4. U svaki kru`i} upiši broj predstave iz koje je fotografija uzeta.

2. USPAVANA LEPOTICA Premijera ove predstave bila je 18. 12. 2005. Predstava na zanimqiv na~in prati radwu istoimene bajke i namewena je deci od 7 do 12 godina.

3. GUSARSKI KAPETAN

Na sceni našeg pozorišta gusarski kapetan tra`i sedmoglavo ~udovište... Preporu~ujemo ovu predstavu jer je zabavna i pou~na.

1. CRVENKAPA

Ova predstava je uvek druga~ija jer mali gledaoci na sceni razgovaraju sa Crvenkapom i sami odlu~uju kakav }e biti kraj pri~e.

(58)

JEZI^KE [K

OLICE

U~i{ i saznaje{:

• da su u re~nicima sakupqene mnoge re~i

• kako se sastavqaju pitawa i pi{e dijalog

• da je u bajkama sve mogu}e

• gde mo`eš da na|eš ma~ka u ~izmama

• da se u basnama `ivotiwe ponašaju kao qudi

• ko prede, a ništa ne isprede

• ko ceo dan hoda, a nikuda ne ide

• ko je J. J. Zmaj, a ko je Dragan Luki}

• kako se piše adresa...

Kad sve to nau~i{ i sazna{:

• ide{ na rekreativnu nastavu

• proslavqa{ kraj {kolske godine...

(59)

1. Pove`i linijom imenicu i re~ koja je opisuje.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Pove`i linijom re~i koje imaju isto zna~ewe, kao što je zapo~eto.

U levoj koloni jedna re~ je višak.

torbe posledwa doma}i školsko

zidne zvono

klupa školske novine zadatak

dembelisati ko~operiti se dopadati se skrasiti se ne raditi ništa smiriti se praviti se va`an

3. Dopuni re~enice. Izaberi po jednu od ponu|enih re~i.

slavuj gavran detli} ris papagaj • Šaren je kao detli}.

• Crn je kao .

• Pri~a kao .

• Peva kao .

(60)

1. Razgovaraju Boris i Milena. Znamo šta Milena odgovara, ali ne znamo Borisova pitawa. Smisli ih i napiši.

45

JEZI^KE [K

OLICE

2. Na svakoj liniji dopiši još po jednu re~enicu, kao što je zapo~eto.

Tišina! Prestanite da razgovarate. Izvinite!

Bravo! ^estitam!

3. Jelena se vratila iz škole. O ~emu razgovaraju Jelena i wen tata?

Zamisli taj razgovor i zapiši ga. Tata: „Kako je bilo u školi?”

Jelena: „ .” Tata: „ ?” Jelena: „ .” Boris: Ho}eš li napoqe? ? ? ? Milena:

Ne mogu, radim doma}i. Nije te`ak.

^im završim.

(61)

1. Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa.

Imenice i glagoli su vrste re~i. Imenice se dele na zajedni~ke i vlastite.

JEZI^KE [K

OLICE

3. Napiši pravilno re~enice:

volimdaidemuškolujeruwojimammnogodrugara viševolimdaseigramnegodaradimdoma}izadatak

VRSTE RE^I

zajedni~ke

re~i koje imenuju bi}a i stvari

re~i koje imenuju šta neko radi

re~i koje imenuju kakvo je nešto

devojka princ

je ~ekala beli

• Devojka je ~ekala princa na belom kowu. • U ku}i od ~okolade `ivela je veštica.

• Ru`no pa~e je sawalo da postane divan labud. • Princeza je odletela na ~arobnom }ilimu.

(62)

1. Patuqci su Sne`ani pri~ali o bajkama. Tri patuqka su pogrešila. Precrtaj brojeve tih patuqaka.

47

JEZI^KE [K

OLICE

2. U kru`i}e ispred re~enica upiši brojeve od 1 do 5,

tako da dobiješ pri~u. Jedan broj je ve} upisan. Vodeni~arev sin se o`enio princezom i sre}no su `iveli.

Ma~ak je bio neobi~an, umeo je da govori i znao je mnoge veštine.

Bio jednom jedan siromašan vodeni~ar, koji je imao tri sina.

Najstarijem sinu je ostavio vodenicu, sredwem magarca, a najmla|em ma~ka.

Ma~ak je obe}ao gospodaru da }e mu pomo}i da prona|e sre}u.

Bajke obi~no imaju tu`an kraj.

U bajkama se pojavquju bi}a koja ne postoje.

U bajkama se govori o ~udesnim doga|ajima. U bajkama se govori o obi~nim doga|ajima. Bajke su kratke pri~e o `ivotiwama. 1 3 4 5 7 6

Bajke obi~no imaju sre}an kraj. U bajkama se pojavquju predmeti koji ne postoje. 3 2

(63)

1. Pove`i linijom kwigu i tekst koji se na wu odnosi.

JEZI^KE [K

OLICE

2. U svaki kru`i} upiši odgovaraju}i broj.

• Bio jedan car i imao sina.

• Na zlatnu jabuku sletelo je paunica.

• Da li znate bajku o Sne`ani i patuqaka?

• Vuk je oduvao ku}u u kojoj su `ivela praseta.

• Zmaj je odleteo iza sedam gora i mora.

• Mali kroja~ je jednim udarcem ubio muva.

Pri~a o dvojici prevaranata i jednom caru koji je voleo da se

lepo obla~i.

Izbor najboqih dramskih tekstova namewenih

malim glumcima.

Pri~e u kojima se `ivotiwe ponašaju kao qudi.

Kwiga šala koja }e obradovati, razveseliti

i nasmejati svako dete.

9

(64)

1. Pored svake re~enice zaokru`i šta je mogu}e, a šta nemogu}e u stvarnosti. 49

JEZI^KE [K

OLICE

2. Napravi Mali re~nik bajki tako što }eš objasniti šta zna~e ove re~i:

• A@DAJA, • BAJKA, • VEŠTICA,

• GORA, velika planina; u bajkama junaci ~esto `ive iza sedam gora

3. Sigurno si ~uo/~ula za zmajeve. Napiši tri re~enice o zmaju koji se zove

Plamenko. Treba da saznamo šta on radi, gde `ivi i kakav je.

4. Napiši kako se Plamenko preziva.

U carevoj bašti rasla je zlatna jabuka. mogu}e nemogu}e

Devojka se pretvori u pticu i odleti. mogu}e nemogu}e

Kad ujutru svane, najmla|i sin po|e na put. mogu}e nemogu}e

Zmaj je ~ekao princa u svom dvorcu. mogu}e nemogu}e

(65)

JEZI^KE [K

OLICE

3. Iz kog dela basne je ova re~enica?

a) s po~etka basne b) iz sredine basne v) s kraja basne

2. Napiši kakve osobine imaju ove `ivotiwe u basnama.

• Sova je .

• Zec je .

• Magarac je .

• Lisica je .

Slede}a re~enica je uzeta iz jedne basne.

U tom ~asu vrati se petao i upita kokoške kuda su krenule.

1 u kojima `ivotiwe govore 2 i ponašaju se kao qudi 3 basne su pri~e

1. Pore|aj brojeve balona pravim redosledom, tako da dobiješ re~enicu

(66)

1. Zaokru`i tri re~i koje se odnose na poslovicu. • pri~a • mudra • pesma • šaqiva • kratka • izreka • duga~ka 51 JEZI^KE [K OLICE

2. Zaokru`i broj ispod deteta koje nije izgovorilo poslovicu.

3. Šta zna~i poslovica Sloga ku}u gradi, a nesloga razgra|uje?

a) Vredni qudi ku}u grade, a lewi je ruše. b) Neko ho}e da gradi ku}u, a neko ne}e. v) Kad se qudi dogovore, posao }e uspeti. g) Kad napraviš ku}u, ona ti se sruši. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Riba ribi grize rep.

Jedna lasta ne ~ini prole}e. Prijateq se u nevoqi poznaje. Zdravqe je najve}e bogatstvo. 1 ₂ 3 4

(67)

1. U svaki kru`i} upiši odgovaraju}i broj:

1 – zagonetka 2 – razbrajalica 3 – brzalica 4 – poslovica

Ko rano rani, dve sre}e grabi. Ko ceo dan hoda, a nikuda ne ide? Na vrh brda vrba mrda.

En den dinu savaraka tinu...

JEZI^KE [K

OLICE

2. Zaokru`i slovo ispred niza koji odgovara tekstu.

a) šqiva, gnezdo, ùmance, belance, IŠ b) gnezdo, {qiva, ùmance, belance, IŠ v) šqiva, gnezdo, belance, ùmance, IŠ

3. Pove`i zagonetku s wenim rešewem.

Na šqivi gnezdo, U gnezdu jaje, U jaju belance, U belancu `umance, U `umancu piše IŠ – ti `muriš. Prede, a ništa ne isprede. Ima glavu i jednu nogu. Druge zove, sebe ne ~uje. Najviše zna, najmawe govori.

(68)

2. Pro~itaj tekst u kojem nedostaje jedna re~enica.

Zaokru`i slovo ispred re~enice koja nedostaje.

a) On je osnovao i list Zmaj, po kojem je dobio nadimak.

b) Jovan Jovanovi} Zmaj je jedan od naših najpoznatijih pesnika.

v) List Zmaj je imao mnogo ~italaca.

53

JEZI^KE [K

OLICE

1. ^ije se ime nalazi na koricama kwige?

a) ime vlasnika kwige koju je Jovica našao b) ime de~aka koji je kwigu našao

v) ime pisca kwige koju je Jovica našao Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Razgovaraju dva druga:

Perica: Kakva ti je to kwiga?

Jovica: Našao sam je u parku, pa je nosim vlasniku. Perica: Otkud znaš ~ija je?

Jovica: Pa piše na koricama DRAGAN LUKI]!

Naš ~uveni pesnik Jovan Jovanovi} Zmaj bio je osniva~ mnogih listova za decu.

? ? ?

(69)

1. Šta su |a~ke muke?

JEZI^KE [K

OLICE

2. Kako se ose}aju deca u ovoj pesmi?

3. Zašto se ova pesma zove Posledwe pitawe?

a) Zato što je kraj školske godine.

b) Zato što su u~iteqi potrošili sva pitawa. v) Zato što |ake stalno ne{to pitaju.

4. Zaokru`i slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu.

a) U bokal dodaj vodu i dobro promešaj. b) U bokal ubaci kocku leda i sipaj sok. v) U bokal dodaj limunov sok i promu}kaj. g) U bokal sa sokom dodaj med i promešaj.

Nakon posledweg ~asa u školi došli su ti drugovi i drugarice. Mo`ete sami da napravite limunadu s medom.

Pro~itajte recept:

Limun iseci napola i iscedi sok. Sok sipaj u bokal i dodaj med.

? ? ?

Stavi sok u fri`ider da se ohladi.

POSLEDWE PITAWE

Šta }emo raditi sa torbama na kraju školske godine? Baci}emo ih svi uvis. Pa onda?

Onda još jednom. I onda?

Onda }emo ih uhvatiti u ruke i zaboraviti sve |a~ke muke.

(70)

2. Una, Nikola, Vuk i Uroš otišli su na rekreativnu nastavu na Zlatibor. Pro~itaj re~enice koje oni izgovaraju:

1. Una: „U`ivam u sobi s pogledom na jezero.” 2. Nikola: „Veslam prema obali.”

3. Vuk: „Evo me u prodavnici sportske opreme.”

4. Uroš: „Molim Vas, ~etiri karte do U`ica.” Na mapi ozna~i:

• brojem 2 mesto na kom se nalazi Nikola

• brojem 3 mesto na kom se nalazi Vuk

• brojem 4 mesto na kom se nalazi Uroš.

• Mesto na kom se nalazi Una ozna~ili smo brojem 1.

55

JEZI^KE [K

OLICE

1. Pro~itaj tekst i podvuci re~enicu u kojoj su opisane prirodne

lepote Zlatibora.

Zlatibor je planina u srcu Srbije. Nalazi se na polovini puta izme|u Beograda i crnogorskog primorja.

Ova planina je poznata po borovim šumama, bujnim pašwacima, cvetnim livadama i bistrim potocima.

Zbog prirodnih lepota mnogobrojni gosti rado pose}uju Zlatibor. Na Zlatiboru je uvek i mnogo |aka, koji tu dolaze na rekreativnu nastavu.

ZLATIBOR

Po{ta Dom zdravqa Pe{a~ka staza Parking _BEOGRAD GOLIJA Ko{arka{ki tereni Hotel Palisad Jezero Autobuska stanica Skijali{te Sportski tereni Bazeni Poslasti~arnica PODGORICA Fudbalski tereni Tr`ni centar

1

(71)

1. Pro~itaj deo jelovnika iz de~jeg odmarališta na Zlatiboru i odgovori na pitawa.

JEZI^KE [K

OLICE

2. Prona|i i podvuci re~enicu koja ne pripada ovom uputstvu.

UPUTSTVO ZA SPRAVQAWE

ZLATIBORSKOG ^AJA

Kesicu s listi}ima zlatiborskog ~aja staviti u posudu, preliti vrelom vodom i poklopiti. Posle deset minuta izvaditi kesicu. ^aj zasladiti po potrebi. Listi}i ~aja suše se na suncu.

• Kojim danima se za u`inu dobija vo}e?

• Kog dana deca za ru~ak imaju kupus s mesom i proju? • Šta je za doru~ak u ~etvrtak?

• Ako je na jelovniku za u`inu sutlijaš, koji napitak }e biti poslu`en slede}eg dana?

Napitak Doru~ak U`ina Ru~ak

Ponedeqak ~aj s medom

viršla u kifli, jogurt jabuka ~orba, makarone s jajima Utorak sok od breskve namaz od šunke i sira, hleb, salata kola~ od griza boranija, pile}e pe~ewe, salata i hleb

Sreda limunada kajgana,

hleb, salata breskva

~orba, riba, krompir, hleb ^etvrtak sok od jabuke ka~amak sa sirom sutlijaš kupus s mesom, proja

Petak ~aj s medom

namaz od šunke i sira, hleb, salata krofne sa xemom supa, musaka, hleb, pavlaka

(72)

1. Javi se svojima ovom razglednicom. Napiši punu adresu. 57

JEZI^KE [K

OLICE

2. Napiši na razglednici kako provodite dane na Zlatiboru.

3. Pošaqi poruku mobilnim telefonom drugu ili drugarici.