BOGATI SU BOGATI JER [TEDE OD JAGO[A DO JAGO[A NA 44 STRANE! Ljuba Tadi} Boban Ljubi~i} Dejan Lili} Goran Ibrajter Branislav Toma{evi}

(1)

ZA „LUDUS“

GOVORE I:

Ljuba

Tadi}

Boban

Ljubi~i}

Dejan

Lili}

Goran

Ibrajter

Branislav

Toma{evi}

POZORI[NE NOVINE BROJ 115,116 MAJ, JUN2004. GODINA XII CENA 100 DINARA

ALEKSANDRA

JANKOVI]

Ja vi{e ne

odlazim

TAMARA

VU^KOVI]

Oti{la na 5

dana a ostala 5

godina

Pozori{te ne

mora biti

dosadno

Svoj, u sve

manjem polju

slobode

Iz nepoznatog

ugla

LARY

ZAPPIA

SLOBODAN

BE[TI]

ZOLTAN

PU[KA[

Do poslednjeg

daha odana

pozori{tu

ALEKSANDRA

PLESKONJI] ILI]

SPECIJALNI DODATAK O NU[I]U

BOGATI SU BOGATI JER [TEDE

OD JAGO[A DO JAGO[A

Milka Luki}, glumica

NP u Beogradu,

vratila se na scenu

svog mati~nog

pozori{ta kao tetka

Savka u Nu{i}evoj

Gospo|i Ministarki

Razgovor s

dramskom

umetnicom

Sonjom

Jaukovi}, novim

predsednikom

SDUS-a

NA 44 STRANE!

(2)

B

ranka Veselinovi} ose}a koù sto-godi{njeg Dunda Nika kao svoju, iako ih deli 15-ak godina. Kao Dundo Niko, u Drì}evom SkupuJago{a Markovi}a, zaokruìla je svih 65 godina svog gluma~kog rada.

Kapitalina Eri}, Brankina ispisnica, u trendovski ruì~astom i belom, u pre-punom Muzeju pozori{ne umetnosti Srbi-je, stilom zvezde potpisivala je svoju knji-gu se}anja Od Sibira do Cvetnog trga. Se}anja kre}u od I svetskog rata, od su-sreta njenog oca Alekse Eri}a iz bosan-skog sela êlopeka i majke, Ruskinje Fi-lisate, ro|ene u Tomskoj guberniji u selu Palojka, u bespu}ima Sibira, do na{ih dana. Kapo~ka, kako je zovu prijatelji, ostavlja i ovaj anegdotski zapis: 2. IX 2003. godine zvoni telefon, javlja joj se kum Stevo @igon. Kaè: „Kumo, kako si? Zna{, napisao sam i tre}u knjigu. Bi}e promocija. Javi}u ti. Do}i }e{?“ „Ho}u. Svakako. A jesi li napisao ne{to o meni?“ „Nisam.“ „Dobro. Lepo. Nisam ni ja o tebi.“

Divna \okovi} zaokru`uje 9. deceni-ju `ivota „Zlatnim beo~ugom“. Istina, priznanje koje ukazuje na doprinos kulturi ovog naroda i prostora \okovi}ka je mogla dobiti i koju deceniju ranije. Do~ekala ga je gospodski, u zdravlju i snazi.

\or|e Vukoti}, prvak Narodnog po-zori{ta u Ni{u, 15. je dobitnik nagrade „Branislav Nu{i}“ koja se dodeljuje za ìvotno delo glumcu komi~aru na „Nu-{i}evim danima“ u Smederevu. Vukoti}a je priznanje stiglo kada je zaokruìo 8. deceniju. U godinama pune gluma~ke snage naigrao se Nu{i}a: bio je i Agaton, i Ujka Vasa, i pisar Vi}a, i Glumac u Putu oko sveta, i Mladen, Jevremov poku}ar, u Narodnom poslaniku, a u Autobiografiji bio je sâm Nu{i}. Nagrada mu je pripala za minuli rad, a u vreme kada je, kako kaè, „bodra, vedra duha i ~ila tela“. Dnevno, saznajemo, prepe{a~i 15 kilo-metara. Nije jo{ nameran da si|e s pozori{ne scene, ali ne krije da bira {ta }e igrati. „Za glumca postoji teà smrt od prirodne: da ljudi ne}e da ga gledaju i ~uju.“ Glumac je, veli, na svakom mestu, pa i u kafani.

Mla|a Veselinovi} se u 89. ne odri~e glume, igra kad ga zovu, i dalje prevodi, ali i pro{iruje interesovanja: bacio se na kompjutere, i to ne lai~ki, „za po ku}i“, no ozbiljno, na stru~nom kursu.

Reditelj Jago{ Markovi} skoro da ne mo`e da zamisli svoju predstavu bez Ksenije Jovanovi} i Radeta Markovi}a, Predrag Tasovac ima vi{e ponuda no {to mo`e da prihvati, Marija Crnobori ne propu{ta ni jednu beogradsku premijeru, ali ni gostovanje, i verovatno je pozori{no najobave{tenija u gradu.

O ~emu je re~? Razumljivo, o traja-nju. „Svoje srce zadràvam na distanci izme|u onoga {to igram i {to je moja su-{tinska priroda“, kaè novosadska glumica Gordana \ur|evi}-Dimi}. „U su{tini, ljudima pruàmo vrhunsku la`. I ta klackalica na kojoj se stalno nalazim – da li je ovo zanimanje odgovaraju}e za mene, jer ja znam da laèm, da, na neki na~in, predstavljam ono {to nije istina i sluìm na neki na~in tome – to me jako onespokojava.“ Moè li se trajati sa la`ju?

Joakim dobio – fest

Kad ovaj dvobroj „Ludusa“ iza|e Sterijino pozorje }e ve} biti pro{lost. Zna}e se i ko je dobio nagrade, i jesu li stranci i ove godine odneli kajmak, i ko je najbolji pisac, i da li je netakmi~arski deo festivala, „Krugovi“, koji se bavio Ameri-kom u savremenom pozori{tu, bio zna-~ajniji od takmi~arskog. „Krugovi“ su zna~ajni zato {to treba da pokaù kako na{e dramsko stvarala{tvo participira u ne~emu {to su svetski pozori{ni trendovi. „Ja ne èlim da se tu razvije neki koloni-jalni odnos i da je samo ono {to ima veri-fikaciju u svetu umetni~ki vredno, ali mi se ~ini da je vreme u kojem ìvimo doba povezanosti i komunikacija, era glob-alnog sveta, i shodno tome je potrebno kulturni identitet analizirati na jedan {iri i obuhvatniji na~in“, kaè Ivan Me-denica, selektor i umetni~ki direktor Pozorja. SCG je u „Krugovima“, a to zna-~i u svetskim pozori{nim trendovima, participirala s predstavom Trgovina Al-berta Ostermajera, u reìji Anje Su{e (Beogradsko dramsko pozori{te).

Ono {to se 2 dana pred po~etak Po-zorja moglo zaklju~iti je – izostanak publiciteta. U prestoni~koj dnevnoj {tam-pi o Pozorju gotovo ni re~i. ^ak vi{e niko ne pi{e ni o – novcima. Nije vest da za Pozorje nema novaca, a ono }e ko{tati 18 miliona (dinara). Osniva~ka prava su vra}ena Novom Sadu i grad treba najvi{e da calne – 11,5 miliona. Pokrajina pro-lazi jeftino: samo 1,5 milion. Na Republi-ci je da uplati 5 miliona, naravno ako je ostalo ne{to posle Kanskog festivala. (S obzirom na to da Pozorje otvara pozori{ni ~ovek, a ne ministar kulture ili njegov zamenik, te{ko je poverovati da }e se re-publi~ki novci brzo na}i.)

Susreti profesionalnih pozori{ta Sr-bije „Joakim Vuji}“ promenili su ime i postali Fest, tj. – Joakim Fest. U festival je uveden red, tj. selekcija. Vi{e nema da u~estvuje ko ho}e i ima para da mo`e, nego ko je izabran. Od l3 pozori{ta 5 se predstavilo na Joakim Festu, U`i~ani ~ak s 2 predstave. @iri je jednoglasno dodelio samo nagradu Katarini Mitrovi}, Juliji u Romeu i Juliji, za koju predsedavaju}i Veljko Radovi}, dramski pisac, tvrdi da ima „prva~ki format“.

A kad je ve} o festivalima re~: Mir-jana Maslovar, direktorka Grada teatra Budva, podnela je ostavku. Iza sebe nije ostavila program za ovo leto, ali je ostavi-la dug od 75.000 evra. Zaposleni ve} 5 meseci (podatak je s po~etka maja) ne primaju plate, isklju~eni su telefoni i struja... Ho}e li Grad teatar Budva, neka-da dominantan naro~ito u pozori{noj produkciji – predstavama iz Budve je pripalo 30-ak Sterijinih nagrada – pre-`iveti ovo leto? Malo je optimista.

Kad smo kod pre`ivljavanja, {ta }e biti sa Srpskom dramom Narodnog pozori{ta iz Pri{tine? Projekat „Novi pristup kulturi manje razvijenih pod-ru~ja i podpod-ru~ja sa specifi~nim uslovima pograni~nih oblasti“ odveo je u Prokuplje Ljiljanu [op, zamenicu ministra kulture, i Ivana Ivanovi}a, pomo}nika ministra. Razgovaralo se o preme{tanju pri{tin-skog profesionalnog pozori{ta u Proku-plje. Zvani~nici su zaklju~ili da je stanje u prokupa~kom Domu kulture, u kome je sme{teno Amatersko pozori{te, katastro-falno, ali da bi trebalo poraditi na fuziji kosovskih profesionalaca i prokupa~kih amatera. Prokupa~ki zvani~nici su po-dr`ali ideju, ali prokupa~ki amateri nisu

u njoj videli ni{ta dobro, osetili su se egzistencijalno ugro`eni. Ivan Ivanovi} podse}a da je NP iz Pri{tine na bud`etu, glumci su rasuti po Srbiji, primaju plate a ne igraju. Ideja je da se negde stacioni-raju i pripremaju predstave, a igrali bi ih u Kosovskoj Mitrovici, Zve~anu, Leposa-vi}u, Brusu, ali i tamo gde nema pozo-ri{ta. Delovali bi kao putuju}a trupa. Ivanovi} smatra da profesionalci ni~im ne}e ugroziti amatere, ve} }e ih unapred-iti, samim tim {to se amaterima daje {ansa da igraju s profesionalcima. Na papiru lepo zvu~i.

Zgazi me!

Utisak meseca je @arko Jokanovi}, autor komedije Zgazi me!, biv{e dete-glumac, biv{i mladi politi~ar i narodni poslanik, sada{nji, valjda, poslovni ~o-vek, suprug glumice Milice Mil{e i, ve-rovatno, budu}i dramski pisac. Zgazi me!je tre}i dramski tekst koji je napisao, a prvi koji mu se igra. Reditelj ovog dela u Slavija teatru je Jug Radivojevi}. Zane-seni novinar kaè da je Radivojevi} „oven~an svim pozori{nim nagradama, me|u njima i na nedavno odrànom festivalu u Jagodini“, a Jokanovi}ev pr-venac trebalo bi da bude vi{e od komedi-je, ba{ zahvaljuju}i reditelju: urnebesna komedija! Jokanovi} je dao brojne inter-vjue. Insistirao je da jednu od glavnih uloga (u komadu su 4 uloge, 2 mu{ke i 2 ènske), sponzoru{u Bubicu, igra njego-va supruga, „jer je sjajna glumica, na-ro~ito kad igra o{trokon|e skroz razli~ite od nje“. Novi dramski pisac osvrnuo se i

na beogradski pozori{ni `ivot za koji ka`e da je – mrak! „Na{i doma}i pisci, pogotovu klasici, stavljaju se u zape}ak, u ime novih dramskih estetika. Kao {to ne robujem kli{eima, tako mislim da ne-}u ni u pozori{tu. Pozori{te podrazumeva zadovoljnu publiku. Komedija je nepra-vedno potcenjena. Sve se ovde podvodi pod trend, bilo da je re~ o politici ili umet-nosti, pa svi kao ovce idu za njima. Zato su i pri~e o ratovima, stradanjima i soci-jali previ{e okupirale scene, a komedijom se mogu mnogo bolje razjasniti neka pitanja.“

U aprilu i tokom maja bilo je pozo-ri{nih gostovanja i go{}enja na sve stane. Me|u lepim vestima valja izdvojiti onu koja stiè iz Ateljea 212: na festivalu „Marulovi dani“ u Splitu, nagradu pu-blike (s ocenom 4,65) osvojile su Dvije Te-ne [tivi~i}, i reìji SnjeàTe-ne Banovi}, s Jelenom \oki}, Aleksandrom Jankovi}, Stelom ]etkovi} i Svetislavom Gonci}em. Atelje je u Splitu ponovo gostovao posle 24 godine.

Sezona je pri kraju. Spektakli su odigrani, vreme je za precizni gluma~ki rad. U Biblioteci grada Beograda, u Rim-skoj dvorani, igra se Trun u okuSilvije Plat, u adaptaciji u reìji Rade \uri~in. Kori{}ena su pisma Silvije Plat majci i njen roman Stakleno zvono. Majka ove senzibilne poetese sve svoje udajom neostvarene ambicije prenela je na k}er. Silvija je neuroti~no èlela da ih ostvari, ali za njeno krhko bi}e bili su to prete{ki zadaci: da bude uspe{na pesnikinja, po`rtvovana majka, uzorna supruga, da putuje i saznaje... Plat je svoj ìvot tragi~no okon~ala u 30. godini. Rada

\uri~in je majka, Vjera Mujovi} pe-snikinja.

Na sceni „Peta“ u Petoj beogradskoj gimnaziji Elizabeta \orevska tuma~i lik [irli Valentajn u istoimenom komadu Vilija Rasela. Reìra Anja Su{a. U Kultu Tanja Bo{kovi}, Katarina Eri} i Vladimir Posavac igraju u metafizi~koj drami Dar Zorice Simovi}, u reìji Slavenka Saleto-vi}a. U Teatru u podrumu Ateljea 212 igra se drama Artura Kopita Put do Nir-vane, u reìji Ive Milo{evi}. Jo{ jedan (zakasneli) prilog za sterijanske „Kru-gove“.

Novine javljaju da je premijera Gra-|anske trilogijeEdvarda Daj~a, koju je kao „operetsku izvedbu“, ~ita}u probu, priredio Adam Pusloji} u Modernoj ga-ra`i, bila izuzetan doga|aj. Komad o istoriji gr~ke porodice i slatki{u „baja-dera“ – radnja se razvija uz tamanjenje zamamnog slatki{a – na bis odigran ceo, i to od po~etka. Novinski izve{ta~ ne jav-lja da li je i za bis bila obezbe|ena dovolj-na koli~idovolj-na bajadera iz poslasti~arnice „Petkovi}“. (Braca Petkovi}, reditelj i dramski pisac, vlasnik je Moderne gara`e i pomenute poslasti~arnice.)

Na kraju, vest za sladokusce: Lazar Ristovski je za snimanje reklame za MB pivo, na{e a svetsko, dobio 100.000 evra! Pi{u novine. Glumcu je, navodno, na ruke ispla}eno 10.000, a ostatak }e piva-ra ulo`iti u njegov novi filmski projekat.

Kraj sezone je na vidiku. Dolazi leto. Zavr{etak adaptacija Pozori{ta na Teraz-ijama i „Du{ko Radovi}“ o~ekuju se na jesen. Sledi Bitef, pa ko zna

{ta jo{ sve ne.

H R O N I K A P O Z O R I [ N I H Z B I V A N J A

PUT DO NIRVANE

Zorica Paši¯

(3)

maja, izvedeno je {est predstava u selek-ciji Aleksandra Milosavljevi}a, a pobedi-la je PorfirogenezaNarodnog pozori{ta iz Uìca, po tekstu i u reìji \or|a Milosavljevi}a. @iri je ~etiri ravnopravne gluma~ke nagrade dodelio Tatjani Jovan-ovi} (za ulogu Lenke Tomi}) i Slobodanu Ljubi~i}u (Kreza) iz predstave Porfiro-geneza, Katarini Mitrovi} (Julija u pred-stavi doma}ina Romeo i Julija) i Dejanu Cicmilovi}u (Ja{a Tomi} u predstavi Je li bilo kneève ve~ere).

Najbolja predstava na 2. festivalu

Pozori{te Zvezdari{te, krajem aprila u

beogradskoj op{tini Zvezdara, bila je

Ru`no pa~ePozori{ta lutaka iz Ni{a. Za reìju je nagra|en Petar Pa{ov (za pred-stavu Plavi Petar), za tekst Nata{a Ili} (Ru`no pa~e), za glavne uloge Petar Kralj (Baron Lagi{a) i Sneàna Jeremi} (Papagaji), a za epizode Bojan Veljovi} (Vlade Divac i tim snova) i Nata{a [olak (Crvenkapa). De~iji ìri dodelio je prvu nagradu predstavi Papagaji NP „Sterija“ iz Vr{ca.

U De~jem pozori{tu Centra za kultu-ru i obrazovanje Rakovica premijerno je izvedena predstava ^udesna zvezdapo tekstu Dragane Kr{enkovi} Brkovi} u debitantskoj re`iji glumice Radmile Ple}a{ Dimitrijevi}.

(Ne)koordiniranom akcijom na{ih pozori{nih poslenika 16. maja otvorena su tri me|unarodna festivala za decu.

U Subotici je od 16. do 21. maja odr-`an 11. Me|unarodni festival pozori{ta

za decu. U takmi~arskom programu

u~estvovalo je 15 stranih i pet doma}ih predstava - iz Rusije, Ma|arske, Ne-ma~ke, Slovenije, Albanije, Moldavije, Slova~ke, Ukrajine, Turske, BiH, Hr-vatske, Bugarske, Belorusije, Rumunije i Poljske, kao i iz Subotice, Novog Sada, Zrenjanina i Beograda (pozori{ta „Pu`“ i „Bo{ko Buha“).

U Kragujevcu je od 16. do 22. maja odr`an Me|unarodni lutkarski festival na kojem je u~estvovalo 11 pozori{ta iz Srbije i Crne Gore, Skoplja, Mostara, kao i iz Rumunije, Bugarske, Slova~ke i Ma|arske.

Pozori{te „Pinokio“ u Zemunu orga-nizovalo je od 16. do 20. maja prvi me-|unarodni festival lutkarskih pozori{ta pod nazivom PITA (Puppetry Interna-tional Theatre Adventure). Nastupila su pozori{ta iz Nema~ke, [vedske, Sloveni-je, Slova~ke, RusiSloveni-je, Poljske, ItaliSloveni-je, Au-strije, kao i iz Novog Sada, Zrenjanina i Podgorice, u selekciji Slobodana Mar-kovi}a. Direktor festivala je Igor Bojovi}, a pokrovitelj Skup{tina Beograda.

U „Pinokiju“ je izvedena premijera multimedijalne predstave Mali princ, autorski projekat reditelja Omara Abu El Ruba i ekipe njegovih saradnika, po istoimenom delu Antoana De Sent Egzi-perija.

Teatar Mimart obele`io je dve

de-cenije rada programom Mimart godovi 20od 3. do 9. maja u Ateljeu 212, SKC-u i Bitef teatru. Program je po~eo premije-rom Znakovi pitanjaautorke Nela Anto-novi}, a inspiracija je bila knjiga Puto-vanje po gramaticiJovana ]irilova. Na-rednih dana odr`ani su prezentacija rada Mimarta, razgovor o postdramskom pozori{tu, Festival autoperformansa SPOT sa temom Pogled iznutra, Mimar-tove radionice kreativne vizualizacije,

kao i promocija knjige „Fenomenologija pokretom“ Nele Antonovi}.

U Teatru Bojan Stupica premijerno

je izvedena predstava Terasa Jovana Hristi}a u re`iji Tanje Mandi} Rigonat.

Na Novoj sceni BDP-a premijerno su izvedene Trgovina Alberta Ostermajera u reìji Anje Su{e i Krips(Nakaze) po tekstu Luca Hibnera u reìji Ane To-movi}, a u Bitef teatru koreografska predstava Bit.no...autora Neboj{e Iva-novi}a i predstava Crvena, s podna-slovom Seks i posledice, po tekstu Milene Bogavac u reìji Jelene Bogavac.

U Centru za kulturnu dekontami-naciju gostovala je plesna trupa „Ju Stromgren kompani“ iz Norve{ke s pred-stavom Odeljenje(The Department) kore-ografa Ju Stromgrena, u organizaciji Centra za novo pozori{te i igru.

Predstava Narodnog pozori{ta iz Uìca No} |enerala, po romanu Vuka Dra{kovi}a u dramatizaciji Bo{ka Pule-ti}a i reìji Jovice Pavi}a, gostovala je kona~no u Narodnom pozori{tu u Beo-gradu. Ispred zgrade nacionalnog teatra protestovalo je Progresivno univerzitet-sko dru{tvo „Dositej Obradovi}“ povicima „~etnici - fa{isti“, a u sali se, uz aplauze, ~ula pesma „Od Topole pa do Ravne Gore“. Uo~i predstave, zamenica ministra za kulturu Ljiljana [op rekla je da je „~udno da za sudbinu Draè Mihailovi}a do sada nije bilo mesta na sceni nalnog teatra“ i da se „smisao nacio-nalnog teatra, izme|u ostalog, ogleda u podsticanju doma}e drame“, ali da „niko nije i ne}e biti ka`njavan niti smenjivan zbog jedne pozori{ne predstave“. Vesti o smeni upravnika Narodnog pozori{ta Ljubivoja Tadi}a, navodno zato {to nije hteo da postavi No} |enerala, ona je ocenila kao „nepotreban poku{aj da se prave skandali u kulturi“.

Kraljevsko dramsko pozori{te Dra-maten iz Stokholma gostovalo je od 3. do

5. juna u Narodnom pozori{tu u Beo-gradu, gde je tri puta izvelo dramu Igra vatrom Augusta Strindberga u reìji upravnika Dramatena Stafana Valde-mara Holma. Odràne su i tri radionice u okviru projekata NADA i Power Station, Holm je imao master klas za studente reìje. Narodno pozori{te uzvrati}e gosto-vanje u maju 2005. s predstavom po za-jedni~kom izboru. Holm je u Beogradu zimus gledao Fausta, Nevjestu od vjetra

iVi{njik.

@iva legenda Jugoslovenskog dram-skog, ~iji je ~lan od osnivanja, Branka Veselinovi} obele`ila je 15. maja u teatru „Bojan Stupica“ 65 godina umetni~kog rada igraju}i Dunda Nika u predstavi

Skup Marina Dr`i}a u re`iji Jago{a Markovi}a. Branka je igrala u prvoj predstavi JDP-a 1948. godine - ulogu Francike u Kralju Betajnoveu alternaci-ji sa Marijom Crnobori. Prethodno je radila u Narodnom pozori{tu Dunavske banovine i Umetni~kom pozori{tu, a zatim i u Narodnom pozori{tu, Ateljeu 212, Beogradskoj komediji...

U Muzeju pozori{ne umetnosti Srbi-je otvorena Srbi-je izlo`ba „Pozori{na

fo-tografija u Srbiji do 1914. godine“. Autor izlo`be i prate}eg kataloga je vi{i kustos Mirjana Odavi}.

Muzej je predstavio dvobroj 126/127 ~asopisa „Teatron“, koji po~inje tematom „Opera od tradicije do inovacije“, a zavr-{ava se dramom Dimitrija Vojnova Veli-ka bela zavera. Redovna rubrika „Este-tika pozori{ta“ posve}ena je dramskoj funkciji tela u savremenom teatru. Stra-na savremeStra-na sceStra-na zastupljeStra-na je blokom o poljskom teatru.

U Ateljeu 212 predstavljena je post-humno izdata knjiga Nevideli dan

Zorana Ratkovi}a (1937-2002), glumca i reditelja tog teatra. Knjiga s podnaslovom „rediteljske promenade u 11 slika“ pred-stavlja memoarsku dokumentarnu pro-zu.

Glumica Dobrila Kosti} preminula je 10. maja u Beogradu u 85. godini. Bila je stalni ~lan Beogradskog dramskog pozo-ri{ta. Igrala je u mnogobrojnim pred-stavama, me|u kojima su Mladost otaca

(uloga Marusje), Sumnjivo lice, Ve~iti mlado`enja, Kako vam drago...

U Narodnom pozori{tu na sceni „Peti sprat“ Gor~in Stojanovi} je re`irao Inti-mus, novi komad Jelene Kajgo. Igraju Aleksandar \urica, An|elika Simi}, Danijela Kuzmanovi}, Bane Vidakovi} i Darko Tomovi}.

49. Sterijino pozorje odr`ano je od

26. maja do 4. juna. Sterijinim priznanji-ma nagra|eni su: za najbolju predstavu

ProfesionalacD. Kova~evi}a, re`ija Lo-rans Kalam, Theatre Le poche, @eneva-Theatre Vidy E.T.E., Lozana; za tekst savremene drame Biljana Srbljanovi} za tekst Amerika, drugi deo, Atelje 212; za re`iju Lorans Kalam za predstavu Profe-sionalac. Za gluma~ka ostvarenja nagra-|eni su: Branimir Popovi} za ulogu u predstavi La`ni car, Crnogorsko narodno pozori{te; Eva [umska za ulogu Rupice u predstavi [ine, Teatr polski; Svetozar Cvetkovi} za ulogu Karla u predstavi

Amerika, drugi deo, Atelje 212; Aleksan-dra Jankovi} za ulogu Irene u predstavi

Amerika, drugi deo, Atelje 212 ( i nagra-da „Zoran Radmilovi}“ za gluma~ku bravuru). Za scenografiju nagra|en je Piter Vilkinson u predstavi Profesion-alac; za kostim Alan Hranitelj u pred-stavi La`ni car, Crnogorsko narodno pozori{te; za scensku muziku Ljup~o Konstantinov u istoj predstavi. Specijalna Sterijina nagrada za tekst savremene drame pripala je Mileni Markovi} za tekst [ine, Teatr polski.

Od 5. do 13. juna odràn je drugi de~ji festival Teatarska internacionalna beogradska avantura iliti TIBA. Tokom sedam dana publika je imala prilike da vidi deset predstava iz Hrvatske, Slo-venije, BiH, Austrije, Rusije... Gran pri za najbolju predstavu u celini osvojila je predstava Ka{tankaEkatenburskog te-atra junova zritelja iz Rusije, dok je Specijalna nagrada za nove pozori{ne tendencije pripala komadu Moje dugo putovanje ku}iu izvo|enju New Interna-tional Encounter, koprodukciji Norve{ke, Engleske, Poljske, ê{ke i Francuske. Pomenutoj predstavi je pripala i nagrada de~jeg ìrija.

Nova premijera KPGT-a je Smrt trgo-va~kog putnikaArtura Milera u re`iji Sa{e Gabri}a.

Sredinom juna odr`ana je tradi-cionalna manifestacija Saveza dramskih umetnika Srbije Glumci vama i glumci-ma. Izvedena je predstava Frederik ili bulevar zlo~ina a prihod od prodatih ulaznica je oti{ao u Fond solidarnosti.

Poslednja ovosezonska premijera Ju-goslovenskog dramskog je Pse}i valcer

Leonioda Andrejeva u re`iji Dejana Mija~a. U glavnoj ulozi nastupa Bra-nislav Le~i} a prate ga Goran [u{ljik, Nikola \uri~ko, Jelena \oki}, Jasmina Rankovi} Avramovi}...

JDP je 20. i 21. juna tre}i put gosto-valo na bijenalnom festivalu Novi dram-ski tekstovi Evrope, koji je preseljen iz Bona u Visbaden. Posle Bureta barutai

Beogradske trilogije, Jugoslovensko dramsko se ove godine predstavilo [ina-maMilene Markovi} u re`iji Slobodana

„STUPICA“ SAVINU

Crtice iz pozori{nog `ivota

N

agradu „Bojan Stupica“ Saveza dramskih umetnika Srbije dobio je Egon Savin za re`iju [ekspi-rovog Mleta~kog trgovca u Jugosloven-skom dramJugosloven-skom pozori{tu. Jednoglasnu odluku doneli su predsednik `irija Kokan Mladenovi} i ~lanovi Ivana Di-mi}, Sanja Domazet, Igor Bojovi} i David Putnik.

Atelje 212 gostovao je na vi{e inter-nacionalnih festivala, po~ev od Maru-li}evih dana u Splitu (25. aprila) na sceni Hrvatskog narodnog kazali{ta, gde je za predstavu Dvijepo tekstu Tene [tivi~i} u reìji Snjeàne Banovi} dobio Nagradu publike sa ocenom 4,56. Na Me|unarod-nom festivalu malih scena u Rijeci, Atelje je u~estvovao s predstavom Amerika, drugi deoBiljane Srbljanovi} u reìji De-jana Mija~a.

Ista predstava izvedena je u Novoj Gorici na Me|unarodnom pozori{nom festivalu Teatar bez granica, prire|enom povodom otvaranja granica izme|u Slo-venije i Evropske zajednice. Na tom festi-valu u~estvovalo je i Jugoslovensko dramsko pozori{te sa [ekspirovim Mle-ta~kim trgovcemu re`iji Egona Savina. U ulozi [ajloka obolelog kolegu Predraga Ejdusa zamenio je Vojislav Brajovi}.

Amerika, drugi deogostovala je i u Ljubljani, na sceni SNG-a, a krajem maja bi}e izvedena u Poljskoj, na poziv selektora Me|unarodnog teatarskog festivala Kontakt u Torunju.

JDP je u Skoplju izveo tri predstave u

re`iji Slobodana Unkovskog - Bure ba-ruta, [ineiGaleb, a u junu }e Atelje i JDP gostovati s nekoliko predstava u Sa-rajevu, u akciji pod pokroviteljstvom Skup{tine Beograda.

Slovensko ljudsko gledali{~e iz Celja gostovalo je u Beogradskom dramskom pozori{tu s dve predstave - Ko`apo mo-tivima Strindbergove Gospo|ice Julijeu re`iji Jerneja Lorencija i Metamorfoze

Tine Kosi, po istoimenom Ovidijevom delu, u re`iji Vinka Mederndorfera. BDP u maju uzvra}a gostovanje s predstavom

Zlatno runo Neboj{e Bradi}a.

U BDP-u je gostovala i predstava

Jelena Savojskau produkciji Centra za kulturu iz Tivta po tekstu Nade Bukili} u re`iji gosta iz Hrvatske Roberta Raponje.

Narodno pozori{te u Beogradu bilo je doma}in Slovenskom narodnom gle-dali{~u iz Maribora koje je izvelo ]elavu peva~icuEèna Joneska u reìji Sama Streleca, Smrt trgova~kog putnika Artu-ra MileArtu-ra u reìji Mateje Kole`nik i

Dobrog ~oveka iz Se~uana Bertolta Brehta u re`iji Ivane Vuji}. Tom prilikom najavljena je zajedni~ka produkcija, koja }e se naredne sezone igrati na obe scene - u Mariboru i Beogradu. Dramu Nor-way Today {vajcarskog autora Igora Bauersimana re`ira Strelec, a igra}e Tadej To{ i Nada [argin.

Na 21. Nu{i}evim danima u Smede-revu, krajem aprila, nagradu za najbolju predstavu u celini dobilo je Narodno pozori{te iz Beograda za Nu{i}evu Go-spo|u ministarkureditelja Jago{a Mar-kovi}a. Nu{i}eva nagrada za `ivotno delo glumcu - komi~aru uru~ena je doa-jenu ni{kog glumi{ta \or|u Vukoti}u.

Kragujevac je od ove godine postao stalni doma}in Susreta profesionalnih pozori{ta Srbije, a naziv manifestacije je

Joakim Fest. Na festivalu, od 7. do 15.

Unkovskog. U junskom broju Teatar Hojte objavljen je tekst drame i veliki intervju sa autorkom...

Na sceni Teatra „Bojan Stupica“ gostovao je Teatar Novi iz Lo|a (Poljska) sa predstavom Molim te ... napravi mi bebuu adaptaciji i re`iji Karola Su{ke. Teatar Novi ove godine slavi 55 godina rada. Pozori{te je osnovao reditelj Ka-zimir Bejmek. Teatar Novi je gostovao i na Somborskom pozori{nom maratonu i u SNP-u u Novom Sadu.

U Pozori{tu lutaka „Pinokio“ premi-jeru je imala Bajka o ~e{lju i violini.

Autor komada je Sini{a Kova~evi} dok re`iju potpisuje Jug Radivojevi}.

U gornjem foajeu Ateljea 212 otkrive-na je bista Ljubomira Mucija Dra{ki}a, reditelja i dugogodi{njeg upravnika ove ku}e.

Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“ zavr{ilo je sezonu premijerom komada

[kolaStevana Koprivice a po knjizi Ja-sminke Petrovi}. Re`irao je Darijan Mihajlovi}.

BELEF, koji se ove godine odvija pod

motom ArtiKuliranje, po~inje 1. jula. Na kalemegdanskim pozornicama, ali i broj-nim drugim lokacijama {irom grada Beo-gra|ani }e do avgusta mo}i da vide 124 pozori{na, muzi~ka i vizuelna programa i perfomansa. I ove godine osnovu pro-gramske koncepcije Belefa predstavljaju nove doma}e produkcije, isklju~ivo pre-mijere, a u stranom samo vrhunski izvo-|a~i i autori. Na Belefu }e, izme|u osta-log, biti izvedene i koprodukcije ovog festivala i beogradskih pozori{ta Antonije i Kleopatra V. [ekspira u re`iji Anje Su{e, Elektra D. Ki{a u postavci Jago{a Mar-kovi}a, a po odabiru pozori{nog selektora Aleksandra Milosavljevi}a.

A najve}e muzi~ko de{avanje na doma}em prostoru, festival EXIT, odr-`a}e se ove godine po ~etvrti put na Pe-trovaradinskoj tvr|avi u Novom Sadu. Za vreme ~etiri festivalska dana ( do 1. do 4. jula) publika }e imati prilike da vidi veli-ka svetsveli-ka imena: Massive Attack, Iggy Pop, Neneh Cherry, Cypress Hill ali i mnoge druge na preko

15 bina.

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

(4)

N

agradu Saveza dramskih umet-nika Srbije „Bojan Stupica“ za reìju predstave izvedene u periodu od 1. IV 2002. do 31. III 2004. godine, ìri u sastavu Kokan Mladeno-vi}, predsednik, Ivana Dimi}, Sanja Domazet, Igor Bojovi} i David Putnik, jednoglasno je dodelio beogradskom reditelju Egonu Savinu, za reìju pred-stave Mleta~ki trgovac, u izvo|enju ansambla Jugoslovenskog dramskog pozori{ta.

U proteklom dvogodi{njem periodu Egon Savin je re`irao operu (Ero s onoga svjeta– Srpsko narodno pozo-ri{te), dramu doma}eg savremenog autora (Bora Radakovi} Kaj sad – Beogradsko dramsko pozori{te), stra-nog savremestra-nog autora (Edvard Bond Nigde nikog nemam – Crnogorsko

narodno pozori{te), doma}eg klasika (Aca Popovi} Svinjski otac– Beogradsko dramsko pozori{te i Kru{eva~ko pozo-ri{te), kao i stranog klasika ([ekspir Mleta~ki trgovac– Jugoslovensko dram-sko pozori{te).

U navedenim predstavama, od kojih su neke stekle nagrade i priznanja, o~i-gledan je suverenitet, stav i rediteljska zrelost Egona Savina, ali u ovoj prilici posebno izdvajamo re`iju Mleta~kog trgovca.

Kad se reditelj prihvati velikana kakav je [ekspir, u prilici smo da, mo`da jasnije nego ina~e, vidimo da je re`ija kriti~ka analiza dela, kao i da je autor-ska umetnost. Po{to znamo [ta, mo`emo pa`ljivo da posmatramo Kako reditelj tuma~i dramu u svojoj predstavi.

Egon Savin je pokazao da je majstor svog zanata. Radnja predstave je celovi-ta, koherentna i dosledna. Nema nepro-tuma~enih mesta ili propusta, ni u pri~i ni u karakterizaciji likova. Veliki glu-ma~ki ansambl savla|uje [ekspirov stih sa lako}om i razumevanjem koje poka-zuje da je reditelj svaku repliku pa`ljivo protuma~io i odredio joj radnju. Ni{ta nije prepustio improvizaciji. Predstava se prati od po~etka do kraja sa nesma-njenom pa`njom, jer nema padova i gle-daoca ni{ta u pri~i ne zbunjuje.

U radu sa glumcima, Egon Savin je pokazao svu svoju rediteljsku zrelost, ume}e i dar, pre svega podelom, pa na-~inom rada i podsticanjem i po{tovanjem samosvojne gluma~ke kreativnosti. Po-menimo, primera radi, bravuroznu igru Predraga Ejdusa u ulozi [ajloka koji izra`ava arhetipski bol prognanog bi}a. Ili, u okviru iste linije radnje, racionalni-jeg, urbanog [ajloka Voje Brajovi}a, koji svesno brani integritet lika. A rediteljeva ekstravagantna koncepcija u kojoj

Mi}a-novi} igra `enski lik, Porciju, omogu}uje gledaocu da postane svestan velikog dija-pazona gluma~kog ume}a.

Najzad, transponovanjem [ekspi-rove pri~e u vreme ra|anja fa{izma, reditelj nam daje na znanje da se svaka duboka istina o ljudskim sukobima, stra-stima i stradanju uvek odnosi i na nas i na na{u stvarnost. Izra`avaju}i otvoreno

i artikulisano svoj stav, reditelj pokazuje punu ozbiljnost i odgov-ornost svog autorstva, {to je dostojno svakog po{tovanja.

Ako nagrada „Bojan Stupica“ tre-ba da verifikuje re`iju kao autorstvo i umetnost, onda je Egon Savin li~nost koja takav stav suvereno

delom dokazuje. Doma}a scena

RE@IJA KAO AUTORSTVO I UMETNOST

Obrazlo`enje Odluke `irija za dodelu

Nagrade „Bojan Stupica“ Egonu Savinu

N

ajmla|i festival u Beogradu je za - najmla|e. To je prvi interna-cionalni lutkarski festival u Beo-gradu. Zove se PITA, odnosno Puppetry International Theatre Adventure, a po-stoji od ovog maja. Za ideju, organizaciju i realizaciju zaslu`no je jedino beograd-sko lutkarbeograd-sko pozori{te „Pinokio“. U~e-stvovali su lutkari iz Nema~ke, [vedske, Slovenije, Rusije, Poljske, Italije,

Austri-je, iz Novog Sada, Zrenjanina, Beograda i iz Podgorice. „Gran pri“ je dobio „Pi-nokio“ za predstavu ^arodno Kenzovo oru`je, a Specijalnu nagradu dele Itali-jani i Podgori~ani. O prvim iskustvima najnovijeg festivala razgovaramo sa njegovim direktorom, Igorom Bojovi}em.

Kakav je privatno va{ utisak o PITI?

Veoma sam zadovoljan {to smo dobili festival, i to je najja~i utisak. Mislim da je potpuno prirodno da nakon svih turneja i putovanja Pinokio pokaè beogradskoj publici glavne tendencije na interna-cionalnoj sceni deàva. Za na{e pozori{te je to prilika da vidimo gde nam je mesto, a i da ne budemo samozaljubljeni, da iza|emo iz okvira sopstvene avlije i da to {to smo jedini ne bude i dovoljno da smatramo da smo najbolji. Naravno, veliku ~ast i zadovoljstvo ose}am zbog Gran prija. U predstavi ârobno Kenzovo oru`jeradili su umetnici iz Belorusije, Beograda i Bugarske, pa je razumljivo da je ìri nagradio ovaj internacionalni projekat.

Ceo Festival je realizovan za mesec dana, verovatno i zahvaljujuñi va{im li~nim kontaktima?

Pinokio je proputovao hiljade i hiljade kilometara, na tim putovanjima stekao prijatelje, i razumljivo je da su bili voljni da u svoje godi{nje rasporede ubace i put u Beograd, iako ih nismo pozvali na vreme. To zna~i da su pre tih mesec dana prethodile godine na{eg rada. Imali smo sre}u da su imali slo-bodne termine, a i da je Skup{tina grada

pristala da bude pokrovitelj Festivala. Oni su nam, kao uostalom i ranije, sa kupovinom kombija za turneje i pot-punim renoviranjem i opremanjem po-zori{ta, i ovog puta pomogli.

I, kakve glavne tokove savremenog lutkarstva u svetu je pokazala PITA?

Zahvaljuju}i selektoru Slobodanu Markovi}u videli smo i isto~ni i zapadni model. Ovaj Festival o~igledno pomera saznanja o lutkarskom pozori{tu. Mislim da su retki oni koji misle da je tu samo paravan iza koga se pojavlju lutke. Sada je postalo o~igledno da lutkarske pred-stave omogu}avaju unosan kreativan posao.

TIBA }e dovesti najbolja evropska ostvarenja za decu i omladinu. Godinu dana sam radio selekciju i mislim da smo imali sre}u zbog mogu}nosti da dovede-mo zaista najbolje projekte. Mislim da }e se efekti ova dva festivala po ovda{nji de-~iji teatar tek videti, mislim da lutkarstvo sada vi{e sigurno nikada ne}e biti na margini kulture, a da }e celokupna de-~ija scena dosti}i nivo koji

odgovara njenim apacitetima.

UNOSAN POSAO

Mislim da su retki oni koji posle PITE o

lutkarskom pozori{tu i dalje misle kao o

paravanu iza koga se pojavlju lutke – ka`e

Igor Bojovi}, direktor prvog

interna-cionalnog lutkarskog festivala u Beogradu

O

d kako je Neboj{a Bradi} upravnik Beogradskog dramskog pozori{ta, saradnja sa Kru{eva~kim pozo-ri{tem postala je tradicija. Ovog aprila u Kru{evcu i maja u Beogradu, prikazan je njihov najnoviji zajedni~ki projekt, Svi-njski otacAleksandra Popovi}a u re`iji Egona Savina. Igraju Jelisaveta Seka Sabli}, Biljana Joci}-Savi}, Dubravka Kovjani}, Neboj{a Milovanovi}, Sla|ana Nestorovi}-Risti} (Gorica Stankovi}), Predrag Milenkovi}, i Mia Milisavljevi} (Lea Savin). Predstava je sve do finala pripremana u Beogradskom dramskom pozori{tu zbog termina beogradske ekipe.

Branislav Nedi}, upravnik Kru{e-va~kog pozori{ta, ka`e da se „pojavila neophodnost da se Aca Popovi} vrati na pozori{nu scenu“. Tekst Svinjski otac

ocenjuje kao „izuzetnu dramu koja se ne trudi da kaè vi{e od onoga {to treba, niti vi{e od onoga {to je razumljivo svima.“ O radu na predstavi najvi{e utisaka ima o „beogradskom periodu“ zato {to su se „zaista ose}ali kao kod ku}e“. Smatra da je Kru{evac zahvaljuju}i ovoj saradnji dobio jednu od svojih najboljih predstava. Egon Savin je poznavao Acu Popo-vi}a, i veliki je oboàvalac njegovih tekstova. Pre Svinjskog oca reìrao je

Tamna je no}iMre{}enje {arana, pred-stavu koja se ve} sedam godina igra u Novom Sadu. Svinjski otacje iz osamde-setih godina, napisan kao TV drama. „Nisam znao za nju, Aca mi nije pri~ao o njoj, a ja je nisam gledao. To je jedna od njegovih TV drama za koju sam odmah nakon ~itanja bio siguran da je treba pokazati na sceni. Iznosi sve ono naj-dragocenije od ovog pisca koga smatram najplodnijim i najinteresenatnijim srp-skim pozori{nim piscem druge polovine 20. veka“ ka`e Savin. Kru{evac je za njega „otkri}e, ta sredina ima neverovat-no mneverovat-nogo ose}anja za teatar, sredina u kojoj je raditi neobi~no lako.“ Ka`e da mu je u poslu izuzetno pomogla Seka Sabli} za koju misli „da je komad i pi-san“. Smatra da je u ovoj predstavi Seka Sabli} „uradila jednu od svojih najboljih uloga“. Saradnja Kru{eva~kog sa Beo-gradskim dramskim pozori{tem

omo-gu}ava gledanost ove predstave. „Neka to i neskromno zvu~i, ali ne znimaju me predstave koje se igraju manje od stotinu puta, onda kao da to i nije pozori{na, nego privatna produkcija. Kru{evac nema publike za vi{e od 20 izvo|enja pa je zato bilo nu`no na}i na~in i igrati je u Beogradu. Sa Kru{evcem je to bilo mo-gu}e, zato {to je to retko pozori{te izvan metropole koje nema problema sa raz-menom predstava.“

Svinjski otacje ljubavna pri~a ali samo u prvom sloju - iza je crna hronika na{e palanke, a zatim i pri~a o, kako ka-è Savin, „sudbini ove sredine, koja kao da je optuèna da poni{ti samu sebe, koja nosi neko uni{tavanje.“ U poslednjem sloju, ali glavnom, je, kaè Savin, „Acin vitalizam i sposobnost da razume svakog malog ~oveka, pa ~ak i kad je u zabludi -Aca tada kaè, ali je to tragi~na zabluda. I ta vera Acina, vera da }e ~ovek ~oveku

biti ~ovek i da }e ovaj narod opstati, je ono {to ostane posle ove predstave.“

Osim Seke Sabli}, ostalim glumcima ovo je bio prvi susret sa Aleksandrom Popovi}em. „Aca u glumcu stvori ose}a-nje straha, jer je sve tako precizno napisao pa morate pa`ljivo da mu pri-lazite da biste se na{li. Ja mislim da sam se srela sa tetka Zagom“ kaè Biljana Joci}-Savi}. „Imala sam uàsan {ok, uhvatilo me je nerazumevanje te Acine jednostavnosti“ kaè Dubravka Kovjani}. „Otkrio sam da je Aca srpski klasik, kao {to su mi uostalom, govorili na Fakultetu. Svaka druga njegova re~enica je zrno svemira u zrnu p{enice - kao {to kaè Mika Anti}. Velike misli, ìvotne, kao kod [ekspira, likovi treba da izgovore obi~no, svakodnevno, kao da to {to govore nije ni{ta veliko“ iskustvo je Neboj{e Milo-vanovi}a.

Egon Savin je na probama govorio da su Duka i Steva, likovi ove drame, srpski Romeo i Julija, da je i njihova lju-bav onemogu}ena, ali da na kraju ipak `ivot pobedi, jer tako je uvek kod Ace Popovi}a, bez obzira {to je sve o ~emu je pre tog kraja pisao

bilo crno.

POVRATAK ACE POPOVI]A

Sonja ¬iri¯

E

Eggoonn SSaavviinn ssaa eekkiippoomm MMlleettaa~~kkoogg ttrrggoovvccaa ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

S

(5)

P

osle Fantoma, njenog prvog teksta, koji je pre nepunih godinu dana premijerno izveden na Maloj sceni Ateljea 212, jo{ jedan komad mlade spisateljice i dramaturga Jelene Kajgo nedavno se na{ao pred pozori{nom pu-blikom u Beogradu. Re~ je o Intimusu, delu koje se bavi na{om dru{tvenom realno{}u, prikazanom kroz prizmu jed-nog novog sloja, ili moglo bi se re}i, nove klase srpskih bogata{a; ~ija je premijera bila 25. maja u nacionalnom teatru na sceni „V sprat“. U gluma~koj podeli

na-laze se An|elika Simi}, Aleksandar \urica, Danijela Kuzmanovi}, Bane Vi-dakovi} i Darko Tomovi}, a re`iju, kao i kod prethodnog komada, potpisao je Gor~in Stojanovi}. Obja{njavaju}i za „Ludus“, ko danas predstavlja novu kla-su srpskih bogata{a, Jelena veli da to nisu vi{e opasni momci sa zlatnim lanci-ma oko vrata i pi{toljem za pojasom, ve} mladi ljudi u odelima, vlasnici firmi, direktori, politi~ari...

Doma}a scena

Mikojan Bezbradica

U Narodnom pozori{tu na sceni „V sprat“

premijerno izvedena predstava Intimus

Jelene Kajgo u re`iji Gor~ina Stojanovi}a

INTIMNO O KORUPCIJI, MO]I I MANIPULACIJI

Mutne vode

„Tu je re~ o generaciji ljudi koji su u detinjstvu pripadali srednjoj klasi koja se tokom zadnje dve decenije uru{avala i nestala, i onda su se na{li na ivici egzi-stencije. Neki su emigrirali, neki su upali u potpuno ravnodu{je, a oni o kojima ova drama govori su se opredelili da do|u do onoga {to dru{tveni trendovi u svetu drè za imperativ – do komfora, bogatstva i visokog dru{tvenog statusa. A put do toga vodi ~esto u mutne vode, i u tim mutnim vodama }e se junaci ovoga komada za-te}i jedne no}i u toaletu jednog elitnog beogradskog kluba. To je ina~e bilo ideal-no mesto za radnju ove drame. Prvo, moram priznati da mi je kao piscu bio izazov da celu dramu smestim u takav prostor. Zatim, toalet je intiman prostor, a to {to je u ovom slu~aju na javnom mestu, daje jednu dobru vrstu metafore. Jer tu dolazi do ispovesti glavnih junaka, do razotkrivanja nekih njihovih tajnih mo-tiva, ali koji su u stvari deo jedne dru-{tvene igre vezane za korupciju, mo}, manipulaciju... “, isti~e Jelena. Ona doda-je da ne bi volela da se pri~a o na{oj poli-ti~koj ili finansijskoj eliti svede na neku prizemnu vrstu moralisanja, jer su takve pri~e, uvek deo jednog {ireg konteksta ali i li~nog, odnosno onog koji se odnosi na nju kao pisca, ali i na publiku. „U tom smislu nije lo{e preispitati svoje stavove. [ta je sve ~ovek spreman da u~ini za veliki novac, {ta da `rtvuje, {ta da proguta. Ako ne razvija te mehanizme li~ne odgovornosti, prema samom sebi, ~ovek u dana{nje vreme lako moè da potpadne pod pogubne uticaje potro-{a~kog dru{tva i svega {to ono name}e kao na~in ìvota, ili da, ako ne uspe da ostvari takav na~in ìvljenja, smatra da je neuspe{an ili nesre}an”.

Luzer ostaje luzer

Jedan od njih, svakako je i Damir, mladi} od trideset i kusur godina, ~iji lik

tuma~i Darko Tomovi}, koji isti~e da ga on vidi kao jednog od onih ìvopisnih likova koje {tampa opisuje kao èstoke momke. „Dobro, ovaj i nije toliko èstok, ve} bi se za njega pre moglo re}i da je jedna {tukica koja pliva u ~oporu {tuka i ima neko svoje mesto koje nije na samom vrhu piramide. On zbog ljubavi napu{ta tu pri~u sa èljom da bude dobar, me-|utim to i nije ba{ tako mogu}e”, kaè Darko.

I stvarno nije mogu}e, jer je kao lu-zer u tom ìvotu, ostao lulu-zer i u ovom ìvotu. Damir je ~ovek koji gubi u svakoj pri~i, jer, uprkos nekim inicijalnim stra-stima i idejama, on ostaje luzer, zato {to je svaka njegova ideja razra|ena samo do pola. Poput ve}ine „èstokih momaka” poku{ava da se vadi na jaku pesnicu i „utoku”, koji mu, usput budi re~eno, predstavljaju jedinu sigurnost u ìvotu,

ali to ipak ne moè tako... A {ta re}i za ostale likove ? Ni{ta, osim da su i oni, kao i Damir, u dubokom mulju. Uglje{a [ajtinac veli da intimusa nema i dodaje: „Travestiran u istog, njegov dvojnik trpi emotivni zatvor u „cyber“enterijeru sve-tle}e klonje novog doba. Sre}e druge travestirane dvojnike. Ako je tako, onda je ~itava stvarnost samo rasko{ni purga-torijum. Ima smisla. Predvorje pakla vrvi od faca koje su ube|ene da ni za {ta nisu krive i da je njihova nevinost neo-boriva. Ovu dramu doìvljavam kao fontanu. Ono {to vidim je prosto kruènje vode pred mojim o~ima. Dok kruì, nepromenjena, prlja se i menja boju, po~inje da smrdi. Uliva se u sebe i iz sebe izvire. Krug koji asocira na zmiju koja jede svoj rep. Jebi ga,

~ove~anstvo...”

T

rebalo je da u ni{ko Narodno po-zori{te do|e Ni{lija – reditelj Ko-kan Mladenovi}, postavi komad Je li bilo kne`eve ve~ereVide Ognjanovi}, pa da ova ku}a ponovo u|e na velika vrata srpske pozori{ne scene. Usu|ujemo se to re}i posle 6 izvo|enja komada na ni{koj sceni, u~e{}a na Joakim festuu Kragujevcu i gostovanja u Beogradu, Zrenjaninu i Novom Sadu. Ni{ku insce-naciju ovog komada do sada je videlo vi{e od 3.500 gledalaca, predstava ide na kartu vi{e i vlada, za ni{ke pozori{ne prilike, izuzetno interesovanje. Naredna izvo|enja su rasprodata.

S pravom se mo`e re}i da je postavka komada pravi repertoarski potez ku}e na ~ijem je ~elu mlada direktorka Marija Miti}-Blagojevi}, kojoj u osmi{ljavanju repertoara svesrdno poma`e i dramaturg Branislava Ili}. One su se jo{ krajem pro{le godine odlu~ile da u Ni{ vrate reditelja Mladenovi}a, i omogu}e mu da po svom izboru napravi ansambl pred-stavu - uklju~i gluma~ke i tehni~ke

po-tencijale pozori{ta - dovede znana glu-ma~ka i saradni~ka imena iz Beograda, koja bi bila reperi ni{kim stvaraocima. Ono {to je zami{ljeno realizovano je mar-ta i aprila 2004, na premijeri komada Je li bilo kne`eve ve~re. Na sceni je, na premijeri bilo 27 glumaca, prepuno gle-dali{te, puno zvanica i gostiju, mnogo aplauza na otvorenoj sceni.

Staro pozori{no pravilo, da je dobra gluma~ka podela pola uspe{nog redi-teljskog posla, na najlep{i na~in podvrdi-lo se u Ni{u. Tome treba dodati i aktuelan tekst, dramatur{ki doteran, sjajnu sarad-ni~ku ekipu: scenograf Geroslav Zari}, kostimograf Bojana Nikitovi}, muzika Zoran Hristi}, scenski pokret Sonja La-patanov i, najzad, reditelja mla|e gene-racije.

Rediteljski rukopis

Brojan, i po ulogama raznolik i hete-rogen gluma~ki sastav, u kome se po

kre-Slobodan Krsti¯

Predstavom Je li bilo kne`eve ve~ere ni{ko

Narodno pozori{te ponovo ulazi na velika

vrata srpske pozori{ne scene

PORUKE I POUKE NI[KE KNE@EVE VE^ERE

acijama najvi{e izdvajaju Mihailo Mi{a Janketi} (Ilarion Ruvarac), Dejan Cicmi-lovi} (Ja{a Tomi}), Dragan @iki} (Sve-tozar Mileti}), Verica Jovanovi} (gospo|a Amalija), Milija Vukovi} (gospodin Mi-hajlovi}) i Tanasije Uzunovi} (Lazar Dun|erski), bri`ljivo i smerno je vodio Mladenovi}. Iza svake scene isijava jasna i precizna poruka, a sve se to stapa u uverljivu, koherentnu, zbijenu dram-sku celinu, koja se kre}e od blage ko-medije do velike drame. U Mladeno-vi}evoj postavci poruke iz komada Vide Ognjenovi}, napisanog 1990, odmah po-sle gazimestanskog eufori~no naciona-listi~kog obele`avanja jubileja Kosovskog boja - za razliku od prethodna dva izvo|enja - daleko su oporije, sna`nije, uverljivije i – bolnije.

Publika je videla mo}no ni{ko po-zori{te kome mnogo toga poslednjih godi-na nije i{lo godi-na ruku.

Publika se, posle mnogo godina srela sa skoro celim ansamblom ni{kog po-zori{ta, sa glumcima na koje mo`e i mora biti ponosna.Vi|ene su i sjajne kreacije gostuju}ih glumaca; koji su pomogli reditelju da postavi i postigne neke standarde, sa najkreativnijim sna-gama ni{kog teatra, da bi predstava imala maksimalan uspeh. Gluma~ko na-digravanje sa takvim imenima i veli-~inama poput Mi{e Janketi}a i Tanasija Uzunovi}a, omogu}ilo je darovitom ume-tniku Dejanu Cicmilovi}u (tuma~i lik

Ja{e Tomi}a) da ostvari svoju najbolju rolu na ni{koj sceni, a da u Kragujevcu sa „Joakim-festa“ ponese i gluma~ko odli~je. A o tome je posebno vodio ra~una reditelj Kokan Mladenovi}. On za svoje „klasi}e“ u ni{kom pozori{tu (Mlade-novi} je, pored ostalog, zavr{io srednju gluma~ku {kolu u Ni{u, u klasi Mime Vuki}-Kuri}). Ka`u da moraju sebe stal-no proveravati na sceni sa najboljim glumcima; to je jedini na~in da se ne izgube kriterijumi i stigne do gluma~kog pijadestala.

Izvo|enjem komada Je li bilo kne-`eve ve~ere, ni{ki ansambl je dokazao da mu je najva`nije ono {to se de{ava na sceni. Ako je suditi po sjajnom, metafo-ri~no re`iranom kraju komada - i poru-kom da Srbi, iako ~esto bezglavo srljaju,

uvek nadvladavaju probleme - ovom predstavom, Narodno pozori{te iz Ni{a kre}e putem koji vodi ka jednom mo}nom srpskom pozori{tu.

Bilo bi pogubno da ovaj uspeh ostene usamljen pozori{ni „incident“. Na osno-vu dobro osmi{ljenog repertoara u nared-nom periodu, on mora da predstavlja pravac za oporavak i izlazak iz krize, koja je dugo bila prisutna u ku}i na Sin|eli}evom trgu. Neophodno je i da grad Ni{, kao osniva~ pozori{ta, ima slu-ha za ambiciozne planove svog teatra. Dakle, mora da usledi kontinuitet u radu, da se igraju, pre svega, ansambl pred-stave sve do onog trenutka dok celo po-zori{te, pre svih gluma~ki deo, ne bude koherentan. Ako toga ne bude, trenutni uspeh mo`e da li~i na

uzaludan trud. A

Auuttoorrsskkii ttiimm „„IInnttiimmuussaa””

IInnttiimmuuss:: AAnn||eelliikkaa SSiimmii}} ii DDaarrkkoo TToommoovvii}}

J

(6)

Doma}a scena

P

oslednjih nekoliko godina samo se na prste mogu izbrojati predstave koje preìve vreme i doìve uspeh 50-tog, 60-tog izvo|enja sa uvek dru-ga~ijim uzbu|enjem, i ansambla koji je igra, i publike koja gleda i poèli ponovo da je vidi. A ako se ne radi o prestonici ili ve}em gradu Srbije, utoliko je pre ta mogu}nost manja. Lovorov venac po-zori{ta iz Kraljeva je zato i zeleniji: malo pozori{te, mali grad, ali veliko srce, veli-ki ansambl, odli~na predstava, sto prvo izvo|enje, punih deset godina trajanja ne samo na mati~nim daskama koje ìvot zna~e, ve} i na scenama {irom Srbije i sveta. [ta je to {to Kamen za pod glavu

~ini tako savremenom i posebnom pred-stavom? Tekst? Tema? Pri~a o nama? Korenima? Tako ta~no prepoznavanje istine?

„Ja se uvek setim profesora Vlade Stamenkovi}a koji je razmi{ljaju}i o tekstu Kamen za pod glavunalazio neke paralele sa Beketovim êkaju}i Godoa– kaè povodom jubileja predstave reditelj, Dragan Jakovljevi} – „i ~ini mi se da je upravo ta tema ~ekanja, odnosno ùdnja za smr}u kao eventualnom nadom za neko osmi{ljavanje ìvota i kona~no de-finisanje, povezuje ovaj komad sa Beke-tom. To pogotovu {to smo mi imali na-meru da ispri~amo pri~u o maloj grupi

ljudi, izolovanoj, takore}i getoiziranoj, koja se pona{a po nekim svojim pravili-ma `ivljenja, koja ipravili-ma svoje moralne vrednosti u odnosu na spoljni svet. Ona na neki na~in stagnira, a ljudi, bez ika-kve nade u svojoj sputanosti, raspeti izme|u neba i zemlje koja ih hrani i daje dom, prepu{tani samo mehani~kom re-produkovanju, poku{avaju tu da prona-|u svoj smisao i svoju metafizi~ku tegobu re{avaju razmi{ljanjem: „{to je `ivot po-kvario, smrt }e ispraviti”.

Reklo bi se da je tema tipi~no na-{a....

„Pa, jeste. Znate sad... Posle deset godina... Dakle, mi smo i tada imali u vidu sve ove vi{eslojnosti pisca Milice Novkovi} u arhetipskom smislu ili pak, u nekoj poetskoj sferi. Me|utim, danas ta predstava dobija ne{to novo na zna~enju. Ja, imaju}i u vidu jednu veliku pauzu, kao reditelj, u negledanju tog komada, potpuno sam prepoznao jedan novi sloj, a to je sada, mo`da i previ{e aktuelna, pri~a o nekim na{im novim razlazima, o nekim deobama, o tome da se ni u smrti ne mo`emo ujediniti”.

Da li to zna~i da biste sada pred-stavu osmislili druga~ije?

„Ne. Mo`da bi samo akcenti bili na nekim drugim mestima. Mislim ipak da se predstava tokom vremena slegla i dobila na vrednosti kao staro vino: „{to je starije to je bolje”.

Ovo je komad doma}eg dramskog pisca. Jesu li va{em senzibilitetu bli`i doma}i ili strani autori?

„Li~no ne razmi{ljam na taj na~in. Poku{avam da imam neki svoj problem i pitanje, a onda tekst nai|e sam, svejedno da li je doma}i ili strani. Ina~e, moji afi-niteti su bili prema Steriji, Aci Popovi}u, {to se ti~e doma}e dramaturgije”.

Koja su osnovna pitanja i problemi koji vas zaokupljaju u pozori{tu?

„Su{tinsko pitanje je stvaranje, tra-ganje za istinom; i sve ono {to se dodiru-je i poklapa sa tom vrstom istraìvanja me zaokuplja. U pozori{tu razmi{ljam o reakciji na trenutak u kome ìvimo, nikako ne o nekom istorijskom teatru, kostimiranom, nego upravo ono impul-sivno reagovanje, ono {to nas trenutno provocira, ali naravno artificijelno obli-kovano i poku{aj da se sve smesti u neke nove estetske sfere i tokove. Zbog toga sam i neke autore vi{e puta reìrao, upravo tragaju}i za tom pravom formom izraàvanja pogotovu u klasi~nim deli-ma.

Mislim da je ljubav ipak u su{tini svega i da treba da postoji teatar koji }e doneti emociju i plemenitost. Ja sam jo{ uvek od onih koji veruju u mogu}nost da umetnost postavi neka pitanja, ali pre svega sa ciljem da humanizuje, da ople-meni, da nas vrati emociji. Mislim da nam je, posle svega {to se de{avalo u nekim dru{tvenim okolnostima, sve vi{e potrebna ta strana umetni~kog razmi-{ljanja.

[to se ti~e same predstave, igrana je u mnogim gradovima, mnogim sredina-ma, ~ak i radnom mestu Milice Novkovi},

gde je bilo i direktnih prepoznavanja samih likova, nekih situacija... Ali ono {to je zanimljivo je da je publika uvek nailazila na sjajnu komunikaciju sa predstavom, a drugo, da su ljudi vi{e puta `eleli da je vide; spoznaju}i neke nove slojeve Mili~inog teksta, jer ovo je ipak komad o srpskom narodu i srpskom mentalitetu”.

Tokom deset godina koliko traje, predstava se menjala ne samo {to se ansambla ti~e, ve} i gluma~ke krea-tivnosti, a pretpostavljam i vi tokom rada na njoj?

„Svakako. Tu bih podsetio na onu ~uvenu Brehtovu opasku u Dijalektici u teatru, kada ga susretne prijatelj pa ka`e: „Zdravo Bert, ni{ta se nisi prome-nio”, a Breht odgovori da je sav pobledeo ili da se prepao od nemenjanja”.

Iskreno, da li ste ponosni na trajanje predstave Kamen za pod glavu?

„Kako da ne. To je u na{em teatru retkost. To je veliki uspeh koji verovatno dokazuje da je umetnost jo{ uvek `iva, da ima mo} da pokrene, bez obzira ne vreme i okolnosti”.

Neuspesi, a posebno uspesi, {to je slu~aj sa va{om predstavom, neminovno name}u stvaraocima u pozori{tu i pita-nje gde je teatar danas, kako on izgleda?

„U tu`nom smo i jadnom stanju. Tako da }e ovo biti svakida{nja jadikov-ka i moja jadikov-kao i mnogih mojih kolega. Malo smo skrajnuti, zaboravljeni, ispu-{teni... Nimalo nisam u tom smislu

opti-mista, ali treba verovati. Na{ profesor Stanislav Baji} je imao obi~aj da ka`e: „Oni koji ne veruju da se u teatru mo`e desiti ~udo, ne treba njime ni da se bave”. Da se u pozori{tu ~uda zaista do-ga|aju potvr|uje predstava Kamen za pod glavuna koju je neskriveno ponosan i upravnik Kraljeva~kog pozori{ta, Mile Nedeljkovi} i posebno isti~e njenu uspe-{nost, upravo zbog ~injenice da publika pored drugih slojeva prepoznaje i ono {to je na{a tradicija, koreni: „Ja bih mo`da i neumesno, mogao da skrenem pa`nju na to da se danas sve vi{e elimini{e tradi-cionalna kultura kao ne{to {to je ruralno, ali to nije dobar postupak. I elementarna definicija kulture podrazumeva tradiciju kao deo koji je osnova za progres. Dakle, svi koji nameravaju da se odreknu tradi-cije, ne rade dobro na afirmaciji kultur-nog identiteta i kulturnih vrednosti koje je narod u stanju da postavi”.

Jesmo li tradiciju danas ipak pomalo zaboravili?

„Mo`e se re}i da jesmo. Jesmo i ti poku{aji koji se danas odvijaju na planu reafirmacije tradicionalnih vrednosti su poprili~no plakatnog tipa i oni me tako|e veoma brinu. Zato sam posebno danas ponosan na Kamen za pod glavui mi-slim da bez te predstave, bez tog teksta, srpsko pozori{te u celini ne bi smelo da postoji”.

Velikom uspehu kraljeva~kog pozo-ri{ta doprinelo je i nedavno gostovanje Molijerove [kole za `eneu Francuskoj?

„Kada je u na{em dru{tvu do{lo do promena koje se meni nisu dopale - nai-me, pogre{no su vo|ene - `eleo sam da skrenem pa`nju na neophodnost

komu-nikacije sa svetom i svetskom kulturnom ba{tinom. Na poziv Francuza koji su jednom prilikom Molijera gledali u Kra-ljevu, gostovali smo u Lionu.”

Ko je bolje prihvatio predstavu, na{i ljudi ili Francuzi?

„Na{i ljudi su je primili vrlo emo-tivno. Oni su gotovo plakali od sre}e, {to tamo negde u svetu koji skoro ne zna ili ne priznaje njihov kulturni identitet, do`ivljavaju da se na njihovom jeziku igra jedan francuski i svetski klasik, i da Francuzi aplaudiraju. Bili su vrlo ponos-ni. Na{ prag aspiracija je, naravno, bio i to da Francuzima stavimo do znanja da ipak nismo otpisani kao stvaraoci i mi-slim da smo u tome i uspeli. U{li smo svakako u krug interesovanja tako da }e ljudi u Lionu i dalje insistirati na tome da sara|ujemo.”

Posle zaista velikog, ne la`nog, uspe-ha kraljeva~kog pozori{ta i pre svega èlje da se na{a kultura po{tuje i na pravi na~in razume, i posle najave, na-damo se samo u {ali, upravnika tog teatra, Mileta Nedeljkovi}a, da se posle 37 godina povu~e iz pozori{ta, ostaje zaista pitanje: [ta dalje? Kako se odnosi-ti prema pozori{odnosi-tima koja imaju {ta da pruè, da kaù? Kakav je odnos presto-nice prema kulturi uop{te, pa i teatarskoj i kako ga negovati? Koliko zaista cenimo pre svega sebe, a potom i prave vrednosti, i jesu li one danas izgubile svoj izvorni smisao? Koji je najbolji na~in

kulturnog opstanka?

KAMEN PO KAMEN PALATA

Aleksandra Jagodi¯

U Srpskom Narodnom pozori{tu u Novom

Sadu teatar iz Kraljeva odigrao je sto prvu

predstavu Kamen za pod glavu Milice

Novkovi} u re`iji Dragana Jakovljevi}a

POZORI[NI ENTUZIJAST

Miloš Petrovi¯

Delo pozori{nog entuzijaste Momira Bradi}a

u punoj je slici ako se posmatra njegov

ukupan rad u oblasti kulture. Jer, Bradi} je

daroviti i nepretenciozni upravnik Pozori{ta,

i Slobodi{ta, kao organizator kulturnih

sve~anosti u stalnoj je komunikaciji sa

umet-nicima iz Beograda i drugih gradova,

kreator i neposredni u~esnik programa na

Kosovu i Metohiji, za na{e ljude u

ino-stranstvu, osvedo~eni je interpretator proze

i poezije na knji`evnim ve~erima

M

omir Bradi} je, pre svega, po-zori{tanac. Krenuo je Talijinom stazom jo{ kao u~enik U~iteljske {kole u Kru{evcu, pa onda u Pozori{nom ansamblu Kulturnog centra, sa glumci-ma iz ranijeg Narodnog pozori{ta na ~elu sa Borom Mihajlovi}em, Lekom Bo{njan-cem i Miloradom \orgovi}em. Predstave ovog ansambla publika je rado gledala i zbog gostovanja zavi~ajnih umetnika: Milana Puzi}a, Miroslava Petrovi}a, Rade Savi}evi}, Vlaste Radovanovi}a, Olge Stanisavljevi}, te Mihajla Vikto-rovi}a i drugih. Tada{nji kulturni centar, ~iji je upravnik bio Momir Bradi}, poste-peno je pripremao i afirmisao nove profe-sionalce – Andreju Zlati}u, Ljiljanu Luki}, Grozdanu Lengold, @ivka Vukoje-vi}a, Ljiljanu [okovi}, Zorana Karaji}a, Olgu Mustafi}, kojima su se u profesion-alnom teatru pridru`ili sjajnim ulogama Tomislav Trifunovi} i Milija Vukovi}.

[ezdesetih i sedamdesetih godina, u najve}oj meri zaslugom Momira Bradi}a, ponovo kre}e profesionalno pozori{te pod imenom Kru{eva~ko pozori{te. Sa umet-ni~kim zrenjem mladog ansambla ide i uspon Momira Bradi}a kao upravnika, koji insistira na anga`ovanju reditelja po vokaciji, kao {to su Vlasta Radovanovi}, Gradimir Mirkovi}, Aleksandar Glovacki, Ljuba Milo{evi}, nenadoknadivi Jovan Putnik i krajem sedamdesetih godina Primo` Bebler. Zna~ajni uspeh Pozori{e je imalo u obele`avanju velike godi{njice – [est vekova Kru{evca – scenskom tri-logijom: Smrt majke Jugovi}aIve Voj-novi}a, Olivera (Carica Milica) Petra Petrovi}a Pecije i Knez LazarZvonimira Kosti}a. Rediteljski se sa ovim ambicio-znim projektom znala~ki nosio Vlasta Radovanovi}. Uz ceo ansambl i statiste, vode}u ulogu imali su Kristina ]irovi}, Olga Stanisavljevi}, Ljiljana Tokovi},

Ljiljana \okovi}, i Momir Bradi}, koji je superiorno igrao kneza Lazara.

Momir Bradi} je znao da }e u razvo-ju Kru{eva~kog pozori{ta podsticajnu ulogu imati Sve~anosti slobode na Slobo-di{tu. Zato je bio uporan da se predstave spremaju na samom Slobodi{tu ili da se inventivno adaptiraju (predstava Jastra

po tesktu Dragoslave [auli} u majs-torskoj re`iji Jovana Putnika, a zatim i druge predstave). Sa puno takta i razu-mevanja Bradi} je pru`ao autenti~nu podr{ku pozori{nom magu Jovanu Putniku i u repertoaru (Hronika o Mar-meladovima iNjeto~ka Njezvanovapo romanima Dostojevskog), i u osmi{lja-vanju Male scene i De~je scene, uklju-~uju}i i lutkarsku. I na Slobodi{tu Bradi} je bio veoma zahtevan: praviti program putem stru~ne selekcije.

Zahvaljuju}i osmi{ljenom radu Mo-mira Bradi}a, pozori{ni profesionalizam u Kru{evcu krenuo je

putem preporoda.

M

Miin

niis

stta

arrs

sttv

vo

o z

za

a

k

ku

ullttu

urru

u

S

Srrb

biijje

e m

mo

o`

`d

da

a

m

mo

o`

`e

e b

be

ez

z

„

„L

Lu

ud

du

us

sa

a“

“,, a

allii

„

„L

Lu

ud

du

us

s“

“ n

ne

e

m

mo

o`

`e

e b

be

ez

z

p

prriillo

o`

`n

nii{

{ttv

va

a

M

Miin

niis

stta

arrs

sttv

va

a z

za

a

k

ku

ullttu

urru

u S

Srrb

biijje

e..

„

„V

Vrre

ed

dn

no

os

stt d

da

arra

a

n

niijje

e m

me

erra

a d

da

arra

a;;

n

njje

eg

go

ov

va

a m

me

erra

a

v

vrre

ed

dn

no

os

sttii

jje

e v

vrre

ed

dn

no

os

stt

k

ko

ojju

u iim

ma

a z

za

a

d

da

arriiv

va

an

no

og

ga

a“

“,,

k

ka

a`

`e

e s

stta

arra

a

tta

am

miills

sk

ka

a

m

mu

ud

drro

os

stt..

M

(7)

Intervju

JA VI[E NE ODLAZIM

Zorica Paši¯

Ko je Aleksandra Jankovi}? To je jedno

stvorenje koje je ~u~alo deset godina u

profesionalnoj ti{ini i koje se sada jako boji

da se ponovo ne vrati u tu ti{inu

N

a neto zavr{enom 49. Sterijinom pozorju u Novom Sadu skoro da su se ponovile slike doga|aja iz pro{le godine: ve}inu nagrada dobili su stvaraoci iz inostranstva. Aleksandra Jankovi}, Irena u drami Biljane Srblja-novi} Amerika, drugi deo(re`ija Dejana Mija~a, Atelje 212) postigla je dvostruki pogodak: pripale su joj Sterijina nagrada i nagrade za gluma~ku bravuru „Zoran Radmilovi}“ koju dodeljuje Kompanija Novosti A.D.

Ko je Irena?

Kada ispod te{ke bunde otkriva svoje nago telo, ona to ~ini kao neza{ti}eno dete. U svojoj ~ednosti i izgubljenosti Ire-na je, ne samo simboli~ki, izraz ljudske poraènosti. Ona je niko. Izgubljena u velikom svetu, Irena Aleksandre Jan-kovi} sve vreme nosi zagonetku svoje sudbine: nije ono {to se ~ini da jeste ili je, mo`da, ono {to bi htela biti. Na toj klack-alici ona je, u svakom slu~aju, ìvo ljud-sko bi}e, s tajnom koja do kraja ostaje neotkrivena. Aleksandra Jankovi}, u re~ima koliko i u }utanju, naro~ito u }utanju, u nekoliko prizora saìma jednu emigrantsku pri~u.

Irena je „niko“, a ko je Aleksandra Jankovi}?

To sam se i ja pitala kad sam ~ula da sam dobila nagradu „Zoran Radmi-lovi}“, za bravuru. Nisam ni{ta shvata-la. Biljana Srbljanovi} mi je rekla da sam izgledala kao neko ko dobije telefon-ski poziv iz Amerike, pa svaka re~ kasni po dve sekunde, i gubi se smisao. Jedva sam skapirala da se to radi o meni. Ne-mam pojma ko je Aleksandra Jankovi}! Iznenadila me je. Upravo istraùjem po tome. Nisam se jo{ uspjela nauìvati tog osje}anja kad vas neko za ne{to nagradi. Sve se tako brzo desilo, a i ovaj ìvot je tako brz da sam se odmah preselila u druge dnevne stvari. Ko je ona? To je jedno stvorenje koje je ~u~alo deset godi-na u profesiogodi-nalnoj ti{ini i koje se sada jako boji da se ponovo ne vrati u tu ti{inu. Kad sam pre godinu dana po~ela raditi ovaj posao, shvatila sam koliko je ta profesionalna ti{ina stra{na.

Kako se glumac odlu~uje za profe-sionalnu ti{inu?

Nisam se ja za to odlu~ila, tako se doga|alo. Na fakultetu sam se ludo za-ljubila, ali ni to nije bio glavni razlog. Bio je jedan od razloga. Neke druge stvari su odlu~ile da napustim studije glume. Onda pro|e vreme i shvati{ da ta ljubav nije utihnula, samo je malo sklonjena u stra-nu. Sve je nekako i{lo jedno na drugo: rodila sam Vanju, do{la je beba... Kad ste ~etiri godine odvojeni od glume, a pret-hodno ni{ta niste napravili, voz prosto – ode. Sve vrijeme stojite na stanici, ali ste voz propustili. Pomalo sam raduckala, dosta putovala, i nadala se da }e se ne{to dogoditi. Kada sam odlu~ila da se odavde ne mrdam, pomirila sam se i sa ~injeni-com da se ja glumom ne}u baviti. Do{le su nove generacije mladih glumica. I sad da se neko pojavi u tridesetoj i ka`e: ja sam glumac! Gde si glumio? U stu-dentskim vje`bama!

Bili ste |ak Milenka Mari~i}a?

Mari~i}ev sam |ak, ali po{to je poko-jni profesor ve} bio bolestan, klasu je, zapravo, vodio @aga Mi}unovi}. U mojoj

na{la sam se sama na sceni Hrvatskog narodnog kazali{ta u Splitu, bio je neki polumrak, ti{ina. Nije bilo ni glumca, ni predstave ve} – scena, prazno gledali{te i ti{ina. To me je fasciniralo.

„Dvije“ su na festivalu Marulovi da-ni u Splitu igrane ba{ na toj sceda-ni?

Na toj sceni! Prepala sam se da }emo se izgubiti pred tih 800 ljudi u gledali{tu. Atelje je posle 24 godine gostovao u Spli-tu, Jelena i ja smo bile tamo odakle smo krenule, a igrale smo kao da predstavu igramo u podrumu, u svojoj ku}i. Na-gradili su nas ogromnim aplauzom. Splitska publika je zaista te{ka, te{ko ju je osvojiti. A do{li su, pretpostavljam, i sa predrasudama. Posle sam ~ula da je najavljivano da u predstavi igraju dve Spli}anke. Ta vrste svojatanja je bila simpati~na.

Gde ste `iveli pre nego {to ste se vratili?

Svugdje. Ja bih tu pri~u rado zabo-ravila, jer me je u`asno umorila. Samo smo se selili. Bili smo u Austriji, [paniji, Ma|arskoj... Godina, dvije pa – selidba. I po tom svijetu sam mimoi{la pozori{te. U Barseloni, u vrijeme kad smo mi bili u njoj, ~uveni teatar Liseo je izgorio i jo{ klasi su bili Nikola \uri~ko, Bojan

Di-mitrijevi}, Anja Radojkovi}, Igor Fili-povi}... Izuzev \uri~ka, svi smo se poma-lo pogubili. Ja sam oti{la na po~etku tre}e godine studija, vratila se posle dvije godine i zavr{ila faklutet. Radila sam tu i tamo: sa „Torpedom“, malo za televi-ziju... Muvala sam se. Za vrijeme bom-bardovanja bila sam u Crnoj Gori, u Crnogorskom narodnom pozori{tu igrala sam u predstavi Don @uan se vra}a iz rata, kod profesora Mi}unovi}a. Pro{le

Bila sam zahvalna, ali nisam o~ekivala da }u ne{to novo dobiti. Nisam ni smjela da mislim unapred, u`ivala sam u onome {to mi je dato.

Ili gola ili

zakop~ana do grla

Kako se desila Amerika?

Samo sam htjela da pro~itam tekst, pri~alo se ve} o njemu, a kad sam ga pro~itala – umrla sam! îtaju}i ga, po-èljela sam sve da igram, izuzev Karla koji je najteì. Svaka uloga je u tom komadu napisana boànstveno. Onda se javio profesor Dejan Mija~ i ponudio mi Irenu. Hvala svima na povjerenju. Moj suprug, biv{i vaterpolista, uvijek pona-vlja kako je te{ko osvojiti titulu, ali ju je jo{ teè odbraniti. U meni je cio komad napravio haos u stomaku, nisam se odmah uhvatila Irene. Pitala sam se: ko su ti ljudi? Na dva momenta sam se „smrzla“. Prvo, kad jednu nedu`nu djevojku otruju svojim zlom, ostaviv{i je sa gomilom kola~a u skupom restoranu i nepla}enog ra~una. Druga scena je

Iren-predahne i nastavlja se dalje. Ako se du`e zastane, sve je propalo. A propada se i ako ne zastane{: pada{ pod sopstveni voz. To je fenomen Amerike, a taj feno-men hvata korijene i ovdje: u trku se uklju~uje sve ve}i broj ljudi. Amerika je svijet stavila pod svoju {apu i mi smo u njihovoj avliji. Nisam bila u Americi, bila sam negdje drugdje, ali ne vidim bitne razlike u na~inu `ivota i koli~ini streso-va.

Va{a nagost na sceni bila je potre-sna, li{ena svake erotike.

U komadu pi{e da je Irena u toj sceni sasvim gola. Nisam to mogla da prihva-tim, ostalo je da imam neki minimum ve{a. No} pred premijeru bila sam u`a-sno nesre}na i nezadovoljna, ne{to je svemu tome nedostajalo. Sjetila sam se moje drugarice Anje koja mi je rekla: „Ljubavi, sve je divno, ali takva `ena, sa svim svojim bekgraundom i pri~om, ne dolazi na rastanak u donjem ve{u ispod bunde. Ona je ili gola golcijata ili za-kop~ana do grla.“ To je su{tina stvari: ona je tamo do{la, goljo goli, i takva je i ostala. Tu kompromisa nema. To sam organski osje}ala, ali sam odbijala. Kad sam razrije{ila sa sobom, sve je

odjed-godine se ta predstava ugasila, mislila sam da je to i moj kraj.

Dve Spli}anke

Kako je ponovo po~elo?

U Atelje je stigao tekst Tene [tivi~i}

Dvije i do{la je iz Zagreba Snjeàna Banovi} da ga reìra. Po{to se znalo za prijateljstvo moje i Jelene \oki}, ispo-stavilo se da smo mi te dvije, dvije dru-garice. Na{e energije su se sloìle i nastala je vesela, zabavna predstava.

Odakle ste?

Ro|ena sam u Splitu, majka mi je Spli}anka, otac Zlatiborac. ^uvena ju-goslovenska varijanta – vojno lice... Kad sam zavr{ila srednju {kolu, oti{la sam u Zagreb. Split je divan, divan, divan, ali mali, mali, mali!

Kako ste stigli do Beograda?

Jo{ kao djevoj~ica od 12 godina odlu-~ila sam da studiram glumu u Beogradu. Nisam uspjela da se upi{em iz prvog puta, iz drugog jesam... Jo{ kao klinka

uvijek se gradi. Ono drugo {to sam gle-dala nije mi se dopalo. Tamo je i ljetni festival El Greko, ali ja ljeti nisam bila tamo. U Ma|arskoj smo `ivjeli u gradu u kojem nije bilo teatra. Kad smo bili u Be~u, `ivjeli smo stra{no skromno i nije bilo novca za pozori{ne ulaznice.

Oni koji vas poznaju ka`u da niste ambiciozni.

Nije istina! Bila sam u`asno ambi-ciozna, ali sticaj okolnosti je bio takav da se ta ambicija nije dala osjetiti. Moje `elje su bile vezane za [ekspira i antiku, a nisam do~ekala tre}u godinu. Postoje i li~na razo~aranja. Mo`da je onda iz-gledalo da sam neambiciozna. Kad vidim da ne ide, ja odustajem. Ne vrijedi protiv vetrenja~a.

[ta ste o~ekivali posle Dvije?

Ni{ta. Toliko sam dugo bila u ti{ini da mi ni vjera u ~uda nije ostala. U`asno sam sumnji~ava, pogotovu u svoj rad, poslije svake scene mislim da to ni{ta ne valja. Ja sam, prakti~no, na scenu stupi-la kao osoba od 32 godine, i to je stra{na odgovornost. To je bila moja prva {ansa.

ina: ko je osoba kojoj neko umire na rukama, a ona ima minut ipo da pobjeg-ne odatle? To mi je sociolo{ki pobjeg- neshvatlji-vo: neko padne pored vas, a vi okrenete le|a i odete. Mislim da sam Irenu dobro razumjela, jer imam neka njena iskust-va. Irena je u jednom trenutku zgazila i izbrisala sve ono {to je nekad bila, ona nema pravo na prisje}anje. Ona ne smije da se sje}a da bi preìvjela: svako pri-sje}anje razbija organizam. Ako ono i postoji, prisje}a{ se samo najljep{ih stva-ri. Ru`no te sputava i remeti. Nema se pravo na to. Bar tako se meni ~ini iz moga ìvota. Osoba koja je pogazila dvadeset godina ìvota, koja nije uspjela ni brata da sahrani, ona nema nikakav problem. Ili, ako ga ima, on dolazi samo do nje, spolja. [ta se u njoj doga|a? Mo`da se raspada, mo`da... To za one oko nje nije va`no i ne zanima ih. Oni nju {utiraju, sklanjaju je da ne smeta pogledu, ona je za njih – stvar. Takve osobe moraju imati fiksaciju: mogu}e je da je to onaj „zeleni karton“. Do njega se sna`no {printa, a kad se stigne, malo se

nom olak{ano. Profesoru Mija~u sam, Cveletu i Jeleni, rekla {ta }u uraditi. Ostali nisu znali. Na premijeri sam prvi put tako odigrala, ne misle}i na publiku ve} samo na ono na sceni.

Pohvaljen je va{ scenski govor, za-pravo dosledno sprovedena ruska melo-dija u jeziku koja ni u jednom ~asu nije pretila da pre|e u karikaturu. S kim ste radili?

Radila sam sa profesorom Mija~em. Tra`ila sam nekog da ~ujem – nikad ni jednog Rusa kako govori srpski nisam ~ula – tra`ila sam Kostjukova ili nekog drugog samo da bih ~ula, ali niko nije do{ao.

S dvije krune

na glavi

[ta sad?

Imam dva od tri najljep{a osje}anja u `ivotu koja pripadaju Americi: premijeri kao zavr{nom ~inu jednog rada od tri N