Princeza
- Sandra Hajden -
U kneževom zagrljaju
Ljubomorna, drugarica, pokušala je da joj osujeti sreću.
Neli je odlučna da sazna detalje iz prošlosti svoje porodice, jer je mnogo nejasnoća u vezi s njenim poreklom. Putovanje u Nemačku trebalo bi sve da razjasni. Knez joj je na mejl odgovorio recima: „ Ne vidimo nikakvu mogućnost da vam pomognemo...” Da, postavio se nadmeno i arogantno, tako se učinilo mladoj advokatici Neli Miler iz Njujorka. Pritom, bila je uverena u to da je u kneževskoj porodici Stenhuis pronašla vezu sa svojim precima. Međutim, ni slutila nije da će se tamo, u Nemačkoj, do ušiju zaljubiti u Bena, koji joj se predstavio kao upravnik imanja, i da će on od nje kriti istinu o svojoj povezanosti s kneževskom porodicom.
Pogled na njujorški Central park sa osamnaestog sprata nebodera na Park aveniji bio je čaroban. Međutim, iako je stajala pored ogromnog prozora, Vanesa King nije tome pridavala baš nikakvu pažnju.
Zgodna manekenka tamne, gotovo crne, stepenasto ošišane kose prezrivo je razvukla lepe, pune usne kad se ponovo okrenula prema svojoj najboljoj prijateljici dobacivši joj stari dokument.
- Nećeš valjda ovo ozbiljno shvatiti? - upitala je snishodljivo.
Neli Miler se brzo podigla s meke sofe, pažljivo podigavši dokument koji je pao na debeli tepih. Polako ga je položila na sto, kao da je reč o vrednom antikvitetu.
Neli Miler je bila nešto viša od svoje zgodne, mršave vršnjakinje. Venesu je krasio beo, porcelanski ten, koji je još jače isticala njena tamna kosa. Lice ove vrhunske manekenke bilo je upečatljivo zbog izraženih jagodica, a Nelino nekako skladnije i nežnije. Neline savršeno oblikovane obrve davale su jasan okvir toplim i veselim očima. Niko nije ostajao ravnodušan kad se ona smejala, jer je tako spontano isticala dva reda savršeno belih zuba. Naprosto, bila je lepa, skladna, privlačna I neodoljivo šarmantna, jer je sve na njoj bilo jednostavno i lepo joj je pristajalo.
Nasuprot njoj sedela je Vanesa, obučena u sjajne helanke boje zlata, koje su isticale duge noge i ljupka stopala na vrtoglavo visokim potpeticama.
Naravno da Neli nije smetalo to kako se njena drugarica oblači i time skreće pažnju na sebe. Neli je najčešće oblačila klasičnu odeću, a kad joj je to posao dozvoljavao, sportski stil bio je njen zaštitni znak. Ležerno i opušteno, bila je njena životna deviza.
Neli se udobnije smestila na mekoj sofi pa se obratila Vanesi: - Dakle, ti smatraš da ovo nije validan dokument?
Vanesa je podigla savršeno oblikovane obrve.
- Molim te, Neli, uozbilji se! Dokument iz američkog rata za nezavisnost, pa još takav dokument... Otkud ti to?
- Pronašla sam ga u zaostavštini moje bake - objasnila je Neli. - Znaš da je baka Meri umrla pre nekoliko nedelja, a sad su mi iz staračkog doma poslali njene stvari. Dokument je bio na dnu stare drvene kutije, koja bi zaista mogla poticati iz vremena rata za nezavisnost.
- To ništa ne znači - usprotivila se Vanesa gledajući u svoje jarko-crvene nokte. - Takvih dokumenata, koje je navodno potpisao general Vašington, ima koliko hoćeš.
Neli je bila razočarana prijateljičinim reakcijom, a još više se snuždila kad je ova potkrepila svoj stav:
- Videćeš da kolonel (pukovnik) Efrajm Stenhuis, koji je navodno služio u Vašingtonovoj vojsci, nikada nije postojao. A možeš li ti, draga moja, da zamisliš u to vreme situaciju u kojoj general bilo kog svog vojnika oslovljava titulom kneže? - Vanesin smeh bio je sve, samo ne ljubazan.
Tužni izraz na Nelinom licu odražavao je ono što se u njenoj duši dešavalo. A Vanesa je neumoljivo nastavila:
- Otkud ti ta glupa ideja da na osnovu nekog smešnog, najverovatnije falsifikovanog dokumenta zaključiš da potičeš iz plemićke porodice? Mislila sam da si pametnija i pronicljivija. Uostalom, i sama znaš koliko smo mi, Amerikanci ludi za aristokratijom. Mnogi bi voleli da vode poreklo od evropskih plemića, pa zato ima toliko falsifikata.
- Mislim da ovaj nije falsifikat - brecnula se Neli. – Pouzdano znam da je Efrajm Stenhuis jedan od mojih predaka.
- I sad bi svoju bednu egzistenciju advokatice u siromašnoj četvrti Bruklina menjala za plemićku titulu, a? - narugala se Vanesa.
- Jasno je meni da ne zarađujem toliko novca kao ti, Vanesa - priznala je Neli. - Međutim, zadovoljna sam u toj kancelariji iako ponekad radim bez nadoknade. Pomažem ljudima koji inače sebi ne bi mogli priuštiti advokata. A naše plemićko poreklo odavno se kao legenda provlači na našim porodičnim okupljanjima. Ovaj dokument je prvi stvarni dokaz tome u prilog.
- Ali se očigledno ne odnosi na tebe, jer se ne prezivaš Stenhuis, već Miler. Tvoja baka je bila poslednja koja je nosila prezime Stenhuis dok se nije udala za zidara Eduarda Milera, ako se dobro sećam...
Vanesa je ućutala kad je čula ulazna vrata i odmah potom u sobu je ušao zdepasti tridesetogodišnjak. Začuđeno je posmatrao najbolje drugarice.
Isak King, Vanesin brat, nije bio zgodan, ali je zato bio izuzetno sposoban čovek. Preko internet tržnice pod nazivom „Kingova E- tržnica” uspeo je da zaradi toliko novca da je sebi priuštio stan na Park aveniji. U toj luksuznoj nekretnini Vanesa je živela kad nije bila na poslovnim putovanjima.
Uspešnoj manekenki poput nje naprosto je pristajala takva adresa iako je uvek tvrdila da ekstravagantni enterijer nije baš po njenom ukusu.
- Isače, zar nisi rekao da ćeš se vratiti tek sutra? - čudila se Vanesa dok je njen brat pozdravljao Neli ljubaznim poljupcem u obraz.
- Bilo mi je vruće na Havajima, a pošto su pregovori završeni, ranije sam se vratio - pogledom je lutao s jedne na drugu devojku. - Ne svađate se, zar ne?
- Naravno da se ne svađamo - osmehnula se Vanesa. - Upravo pokušavam da objasnim Neli nešto što je toliko očigledno. Zamisli, ona se zanosi time da potiče iz plemićke porodice, što je potpuno apsurdno.
Uspešni internet biznismen nije delio sestrino mišljenje. Cenio je Neli zato što je pribrana, objektivna i uvek obema nogama na zemlji. Zato je smatrao da Neli nikada bez osnova ne bi započela priču o plemićkom poreklu. Iako se njegova sestra osećala superiornom u odnosu na svoju drugaricu, Neli je bila u stanju da spusti Vanesu na zemlju kad je trebalo i za to joj je Isak bio zahvalan.
Vanesa se trudila da zaboravi odrastanje s bratom na maloj farmi u Minesoti. Otkad se on obogatio a ona počela da radi kao manekenka, osećala se vrednijom u odnosu na sve druge ljude.
Još kao student Isak je uvideo sve prednosti i blagodeti interneta, pa je sav svoj potencijal usmerio u tom pravcu. I nije pogrešio, brzo se obogatio.
Porodica mu je uvek bila na prvom mestu i zato ne čudi činjenica da je svoju malu sestru, čim mu se za to ukazala prilika, doveo u Njujork omogućivši joj najbolje obrazovanje. U jednoj elitnoj školi Vanesa je
upoznala Neli, koja je, zahvaljujući odličnom uspehu i stipendiji, mogla da priušti sebi takav luksuz.
Isaku je bilo čudno to njihovo prijateljstvo. Nikada mu nije bilo jasno zašto Neli trpi Vanesino povremeno ponižavanje, a nekoliko puta čuo je vrlo uvredljive reči koje je izgovorila njegova sestra. Ona mora da je poreklom iz aristokratske porodice, mislio je Isak, jer se ponaša tako uzvišeno a nikada nadmeno.
Upravo zato je njemu pretpostavka da je Neli plemićkog porekla delovala istinito.
Neli je uvek bila ljubazna, spremna da pomogne i nikada sebe nije stavljala u prvi plan.
- Postoji li bilo kakav dokaz koji bi te povezao s plemstvom? - upitao je Neli spustivši se na sofu pored nje.
Neli mu je dodala dokument uz objašnjenje:
- Reč je o otpusnici izvesnog kolonela Efrejma Stenhuisa iz vojske generala Džordža Vašingtona. Kao što vidiš, dokument je potpisao lično general Vašington i on svog pukovnika oslovljava titulom kneže.
- Hm - uzvratio je Isak podigavši naočare na čelo da bi bolje pogledao dokument. - Pečat je, izgleda, originalan.
Neli je klimnula glavom pa je iz svoje duboke aktovke izvukla kovertu u kojoj je bio još jedan dokument.
- A imam i ovo... Isak je digao obrve. - Šta je to?
- Pismo, tačnije, zahvalnica Efrejma Stenhuisa upućena Džordžu Vašingtonu za to što mu je general poklonio zemlju u Masačusetsu. To se podudara s pričama moje bake. Ona je uvek tvrdila da su naši preci tamo imali farmu.
- Ah, pa svaki treći Amerikanac potiče s neke farme - rezignirano je dobacila Vanesa. - Evo, pogledaj nas, Isak i ja smo takođe odrasli na nekakvoj farmi. A svaka Četvrta osoba u Americi tvrdi da joj je zemlju poklonio Džordž Vašington lično. Kad bi to bilo tačno, Amerika bi teritorijalno bila bar dvostruko prostranija.
Neli je prihvatila dokumenta koja joj je vratio Isak.
- Mislim da bi trebalo još malo da proveriš to u vezi sa Efrejmom - ohrabrio ju je Isak.
- Misliš li da treba da odem u Masačusets i da tamo proverim ove navode? - Neli je postavila to pitanje samo zato što je želela da čuje potvrdu iako je znala da za takvo putovanje nema dovoljno novca.
Isak je želeo da joj ponudi finansijsku pomoć, međutim, znao je da joj ponos ne bi dozvolio da prihvati.
- Možda bi prvo trebalo da pretražiš internet - predložio je Isak. - Mnogo je stranica na temu istraživanja predaka.
Nelino simpatično lice ponovo se ozarilo. Vratila je koverat s dragocenim dokumentima u tašnu.
- To je dobra ideja, hvala ti - osmehnula mu se.
- Zar nećeš ostati na ručku? - upitao ju je Isak. Međutim, Neli je, na njegovu žalost, odmahnula glavom pravdajući se obavezama.
- Žao mi je, ne mogu. Sutra imam važan slučaj pred sudom i moram da se pripremim. Bila sam uzbuđena otkrićem ovih dokumenata i morala sam ih pokazati Vanesi.
Neli je zagrlila drugaricu pre odlaska, a kad se uhvatila za kvaku, čula je Vanesu:
- Nemoj mnogo da se nadaš, Neli. Neko kao ti naprosto ne može biti poreklom plemić.
* * *
- To nije bilo ni ljubazno ni primereno, Vanesa - ljutnuo se njen brat čim je Neli zatvorila vrata za sobom.
- Iskrena da budem, nisam spremna da podržim Neli u toj gluposti - pravdala se Vanesa. - Ni ti ne bi trebalo da je hrabriš, Isače. Kada otkrije da su ta dokumenta falsifikovana, Neli će se strašno razočarati. Upravo zato ne treba joj davati lažnu nadu i podršku.
Isak je otvorio velika balkonska vrata, trebalo mu je svežeg vazduha. Duboko je udahnuo diveći se veličanstvenom pogledu koji se pružao s njegove terase. Za razliku od Vanese, Isak je voleo pogled na Central park, jer ga je podsećao na prostranstva farme na kojoj je odrastao. Zato se na terasi osećao dobro i spokojno.
Prekorno je Isak pogledao svoju sestru i njoj je odmah postalo jasno da ju je prozreo.
- Vidim da ti ne bi volela da se dokaže Nelino plemićko poreklo. Mogu da razumem, ali ne i da opravdam tvoj stav, jer bi ti u tom slučaju bila u njenoj senci. Dosad se ona tebi divila, hranila ti je sujetu, dozvoljavala da od nje ponekad praviš budalu. Kad bi se dokazalo da Nelinim venama teče plava krv, situacija bi se promenila u njenu korist, a to bi i te kako uticalo na tvoju taštinu. Priznaj, Nelino divljenje treba ti kao vazduh koji udišeš!
- To su gluposti! - ljutito je Vanesa pokušavala da se odbrani. Nervozno je uvrtala pramen kose, što je radila uvek kad se osećala poraženom.
Isak je očigledno pogodio pravu žicu.
- Neli i ja smo najbolje prijateljice, to si zaboravio - dodala je.
- Iskreno, ni to mi nikad nije bilo jasno jer ste potpuno različite. Ne znam šta vas tolike godine drži zajedno. Ako se ne varam, otkad ste se upoznale, ne razdvajate se - svisoka je pogledao svoju sestru.
Vanesa nije smela da pogleda brata u oči.
- Vanesa, budimo realni, stalno si tražila njeno društvo, jer samo Neli ume da ti podilazi onako kako je to tebi potrebno. Niko te takvu dugo ne bi trpeo. Ali šta je ona videla u tebi, to ne razumem. Neli je pametna i obrazovana ako smem da primetim, i veoma je atraktivna...
Vanesa se histerično nasmejala.
- Atraktivna? Molim te! Zaista ti je neophodan pregled očnog lekara. Pa čuješ li ti sebe? Kad je Neli bila atraktivna? Nikad! Kada je bila savršeno našminkana ili odevena? Nikad! Šta je na njoj atraktivno? Čedno lice? Beli zubi? Pobogu, Isače!
- Meni je ona veoma simpatična i uvek bih se pre zagledao u ženu njenih kvaliteta nego u... neku drugu. Ne zaboravi, to ti iskreno kaže jedan muškarac - uzvratio je Isak.
Vanesa je ispustila neartikulisani zvuk, što je bila još jedna potvrda da je poražena, ali je i dalje pokušavala da odbrani svoje mišljenje.
- Neli nije klasa. Pogledaj njenu prošlost: potiče iz siromašne porodice, njen otac je bio običan zanatlija, imao je radionicu za popravku automobila u Bruklinu i jedva je uspevao da prehrani porodicu. A njenu majku ne želim da pominjem.
- Zbog svega toga još više je cenim i poštujem. Posle smrti roditelja živela je kod bake i mogu da zamislim s kakvim se emotivnim i materijalnim problemima morala nositi. Pritom, uza sve nedaće koje su
je pratile, uspela je da završi pravni fakultet kao najbolja u klasi. Molim te, Vanesa, devojka je zaslužila sve pohvale - podsetio ju je brat.
Vanesa se nezadovoljno namrštila.
- Kakvu korist ima od toga što je fakultet završila najvišom ocenom i što je odmah postala advokat?! Radi u bednoj kancelariji, koja se brine o siromašnim ljudima, a po završetku fakulteta dobijala je ponude najpoznatijih advokatskih kancelarija u državi. Ali ne, ona to nije želela, vratila se u blato iz kojeg je i ispuzala. Neli nikada ništa neće postići!
- Baš si ljubomorna na nju - hladno je zaključio Isak. - A zašto bi trebalo da budem ljubomorna na nju, pobogu?
- Zato što Neli već jeste posebna, ona svom životu da je smisao, svrhu. Neli je sebi zacrtala cilj i njemu teži, za razliku od tebe, draga moja. Tvoje se sposobnosti svode isključivo na hodanje po modnoj pisti, ne umeš čestito da se raspraviš čak ni sa svojim agentom.
Vanesa je uvređeno podigla glavu.
- Meni se bar dive - objasnila je. - Ja sam novo lice Voga, a Neli to nikada neće biti. Ljudi mi se dive kad me ugledaju na bilbordu, na reklami, na modnoj pisti. Za mnom uzdišu, maštaju, mnogima sam inspiracija.
- Vanesa, pričaš gluposti! Pa nećeš celog života bili manekenka zategnute zadnjice. Čime ćeš se baviti kad ostariš, kad priroda učini svoje?
Uvređena, Vanesa je teatralno ustala od stola pa je otišla u kupatilo zalupivši vratima za sobom.
* * *
Nekoliko dana kasnije Neli je ponovo došla u posetu Kingovima, uzbuđeno pričajući o onome što je pronašla na internetu.
- Zaista ima mnogo veb-stranica posvećenih proučavanju predaka - rekla je dok joj je Isakova kućna pomoćnica servirala kafu. - Između ostalih, pronašla sam stranicu koja se bavi pripadnicima naše vojske još od početka osamnaestog veka.
- I? Naišla si na nešto zanimljivo? - zainteresovao se Isak.
Pre nego što mu je odgovorila, Neli je krajičkom oka pogledala svoju najbolju prijateljicu, koja je sedela u udobnoj fotelji i ćutke kolutala očima.
- Mislim da jesam. Zamislite, pronašla sam nekog Eduarda fon Stenhuisa, najmlađeg sina nemačkog kneza. Po onome što sam saznala, poodavno se odselio u Ameriku.
Vanesa se zlobno nasmejala. - Zašto je to uradio?
- Čini se da u to vreme sinovi koji su rođeni kao drugi, treći ili četvrti po redu nisu mogli da uživaju privilegije kao prvorođeni u porodici - objasnila joj je Neli.
Isak ju je sve vreme pažljivo slušao.
- U svakom slučaju, mogla sam da pratim potomke tog Eduarda Stenhuisa do moje bake. A pukovnik Efrejm, koji se borio pod komandom Džordža Vašingtona, takođe pripada toj plemićkoj lozi.
- Vau! - zadivljeno je uzviknuo Isak. - Pa to su divne vesti. Očigledno tvojim venama teče plava krv, malena! - iskreno se radovao dok ga je sestra besno odmeravala.
- Jesi li saznala šta se desilo s nemačkim ogrankom loze Stenhuis? - Isak se baš uživeo u priču.
- Nažalost, nisam mnogo. Saznala sam to da u Nemačkoj još uvek živi izvesni knez fon Stenhuis. Navodno, njegova porodica vodi zabavni park negde uz granicu s Holandijom. Ako je to ono što mislim da jeste, to bi trebalo da je Zabavni park dvorca Sten... i taj podatak pronašla sam na internetu - objasnila je Neli.
Vanesa je na to opet zakolutala očima, a njena prijateljica nastavila je da priča:
* * *
- Pregledala sam njihov sajt i sve to skupa odlično izgleda. To je poveliki komad zemljišta u čijem je središtu jezerce, a oko njega je mnoštvo različitih sadržaja za decu. Svuda unaokolo su klupe i stolovi, a u dnu tog imanja izgrađeno je nekoliko sportskih terena: za fudbal, rukomet, košarku, odbojku. Verujte mi, izgleda predivno! Prava oaza
zelenila. Rekla bih da roditelji tamo rado dovode klince. E, da, umalo da zaboravim: videla sam nekoliko kućica, izgledaju kao kolibe i u njima se može prespavati. A uz dvorac je izgrađen novi omanji hotel. I on pristojno izgleda. Ako sam dobro povezala sve konce, izvesni knez Eduard trebalo bi da potiče iz te porodice.
- To bi sigurno bilo interesantno saznati i proveriti - zaključio je Isak, pažljivo slušajući svaku Nelinu reč.
- Tačno. Baš želim to da saznam. Volela bih da odem tamo...
- Zar još uvek veruješ u svoju vezu s tim aristokratama? - prosiktala je Vanesa. - Možda bi trebalo da se podsetiš na činjenicu da ti je otac bio auto-mehaničar.
- Nemoj da je slušaš - Isak je odmahnuo rukom. - Ona je ljubomorna. Slušaj, Neli, zašto ne pokušaš da stupiš u vezu s njima? Mislim, najpre s tim knezom. Koliko znam, plemićke porodice u Evropi dobro poznaju svoja porodična stabla. Možda bi taj knez mogao da iskoristi informacije kojih si se domogla pa da ih kompletira sa svojima? A možda ćeš od njega saznati da li taj knez Eduard, na koga si nabasala, zaista potiče iz njegove porodice.
Neli je klimnula glavom.
- To je odlična ideja, Isače! Svaka ti čast! - Neline oči zasijale su od sreće.
- Da li si poludela?! - vrisnula je Vanesa. - Ne možeš zbog takve gluposti da se namećeš pravom knezu.
- Zašto ne bih? - uzvratila je Neli. - I knez je samo čovek od krvi i mesa.
* * *
Kneza Kenedikta fon Stenhuisa svi su oslovljavali nadimkom Ben. Upravo je otvorio vrata svog terenskog vozila kad ga je sesta Teda zaustavila trčeći niza stepenice dvorca i mašući nekim papirom.
- Hej, Bene! Sačekaj! Zagledan u zaostavštinu svog dede, knez Benedikt je čekao da njegova sestra pređe drveni mostić. Dvorac Sten nije bio velika građevina niti je bio značajan u arhitektonskom smislu. Njegove debele zidine bile su tipične za renesansne srednjovekovne dvorce opasane dubokim šančevima i činila su ga tri krila.
U središnjem delu bio je preuređen i okolini prilagođen manji hotel. U istočnom krilu smeštena je uprava zabavnog parka, dok su privatne porodične odaje zauzimale zapadno krilo.
Knez Benedikt bio je ponosan na stari dvorac svojih predaka i na park oko njega.
- Dobro je što sam te dozvala - rekla je zadihana Teda predavši mu papir, na kojem je odštampala poruku pristiglu mejlom. - Šta da radim sa ovim?
- Šta je to? - Ben nije uzeo ponuđeni mu papir.
- Stiglo je na mejl adresu našeg parka. Među svim rezervacijama i najrazličitijim pitanjima gotovo sam previdela ovaj. Reč je o izvesnoj Amerikanki koja traga za svojim poreklom i misli da bi knez Eduard fon Stenhuis mogao biti naš zajednički predak.
- O, blagi Bože! - iznervirano je uzdahnuo knez, koji se trenutno bavio sasvim drugim problemima. - Zbog toga si me zadržala? I sama znaš da često dobijamo takve mejlove od Amerikanaca. Oni su opsednuti željom da budu u srodstvu s nemačkim plemićkim porodicama. Više ne reagujem na takve poruke, a mogla bi i ti da ih ignorišeš.
Nevoljno je istrgnuo papir iz sestrine ruke, zgužvao ga je i strpao u džep od jakne.
Tek tada je njegova sestra primetila da je Ben obukao belu košulju, farmerke, kožnu jaknu i cipele koje su bile iste boje kao jakna.
- Ideš na neki sastanak? - upitala je tek da promeni temu.
- Da, zakazali su mi sastanak u banci, draga moja Teda. Možda još uvek nešto mogu da učinim za nas.
Teda je, svesna svoje krivice, oborila pogled. Naime, ta atraktivna mlada žena, inače diplomirani ekonomista, finansijski je upropastila porodicu. S obzirom na to da je završila odgovarajuće škole, poverene su joj finansije zabavnog parka dvorca Sten, a ona je napravila katastrofalnu grešku zbog koje sad svi ispaštaju.
- Oh, znam da sam kriva što smo sad u velikim problemima.
- Tačno tako - odgovorio joj je brat. - I da nije bilo Ursa Kamikog, u koga si bila zaljubljena, sada bismo lagodno živeli.
- Priznajem da su me osećanja prema Ursu zaslepela i da nisam mogla da prozrem njegove name - po ko zna koji put priznala je Teda slomljenog srca.
Ben je klimnuo glavom.
- Baš tako. Možda nije bila mudra ideja da jednoj ženi prepustimo finansije.
- Sad pričaš gluposti! To se moglo dogoditi i bilo kojem muškarcu - branila se lepa plavuša. - Svakoga od nas osećanja mogu da... preusmere i slome.
Ben je razvukao usne u sarkastičan osmeh.
- Ipak mislim da nijedan muškarac ne bi toliko izgubio pamet zbog jedne žene i niko ne bi mogao da ga nagovori na takve besmislice kakve si ti uradila – dao joj je do znanja koliko je još uvek ljut na nju. Teda je duboko uzdahnula.
- Urs me je ubedio da je reč o apsolutno sigurnoj investiciji. Mladi knez se gorko nasmejao.
- Pa videli smo koliko je to bilo sigurno. Najgore od svega je to Što si mu poverila veliki deo našeg privatnog bogatstva. Ispostavilo se da su fondovi u koje je Kaminski uložio novac veoma riskantni, pa zapravo nije bilo nikakve garancije da će se uloženo vratiti. Upravo zato izgubili smo sav novac koji si mu dala na raspolaganje. Najgore su posledice, Teda. O tome nisi razmišljala! Sad se lako može dogoditi da izgubimo sve što su naš deda i otac od rata izgradili. Nikada ne bih pomislio da bi se to moglo desiti tvojom krivicom. Pa studirala si ekonomiju i trebalo bi da se razumeš u finansije.
Teda je bila manja od makovog zrna.
- Sve si u pravu, sad i ja znam koliko sam pogrešila - prošaputala je potišteno. - Trebalo je da budem mudrija.
- Naravno da jeste! - grubo je uzvikno Ben.
- Zaslepela me ljubav prema prevarantu pokušala je da objasni. - A sad je Kaminski utekao i baš ga briga za naše probleme - besno je progunđao knez.
- Da mogu, vratila bih vreme - uveravala ga je sestra.
- Ako budemo imali sreće, novi direktor banke odobriće nam kredit kojim ćemo pokriti najneophodnije troškove. Da bar nismo započeli renoviranje, možda ne bi sve bilo ovako crno kao što mi se čini da jeste.
- Ali to renoviranje odavno smo planirali i zaista je neophodno - nadovezala se Teda.
- Znam. Kao što rekoh, možda ćemo imati sreće. Novi direktor banke je moj stari prijatelj iz internata Karsten fon Kortner. Nadajmo se da će razumeti našu situaciju i da će nam odobriti sredstva za nastavak renoviranja.
Teda je tupo gledala za bratom dok je u visokom terencu nestajao u oblaku prašine. Ljutila se na sebe i razumela je njegov bes. Da bar nikad nije srela tog nesrećnog Ursa Kaminskog!
Vrativši se u kancelariju, svu srdžbu iskalila je u mejlu koji je poslala izvesnoj Neli Miler, a potpisala ga je punim imenom svog brata.
* * *
Iste večeri luksuzni apartman Isaka Kinga zračio je čudnim fluidima. Naime, kad je Isak ušao u svoj stan, dočekale su ga izuzetno potištena Neli i presrećna Vanesa.
- Neli je dobila odgovor od kneza - prkosno je Vanesa saopštila vest svom bratu.
Isak je ignorisao sestrin komentar i usredsredio se na Neli. Iako nije znao pojedinosti, po Vanesinoj reakciji pretpostavio je kakav je odgovor stigao.
- Zaista? - jedva je upitao. Neli je klimnula glavom i ćutke mu je dodala odštampani mejl koji je Isak radoznalo pročitao.
Potom joj je, mršteći se, vratio papir. - Pa taj knez nije baš ljubazan - zaključio je.
- Bilo je jasno da će plemić tako reagovati - pobedonosno je uzviknula Vanesa. - Verovatno čovek ima važnijih problema od pustih snova neke naivne Amerikanke.
- Vanesa je uzela papir i počela je da čita: -... ne vidimo nikakvu mogućnost da vam pomognemo ... - spustila je papir na sto. - Tu ti je sve crno na belo. Odmah sam ti rekla da će tako biti.
- Možda si u pravu - odgovorio je njen brat umesto Neli - ali mogao je biti malo ljubazniji.
- Ko zna, možda je bolje ovako - uzvratila je Vanesa, a Neli ju je zbunjeno pogledala i upitala:
- Kako to misliš?
- Ni ja nisam sedela skrštenih ruku, draga moja. Informisala sam se malo o toj, navodno tvojoj, plemićkoj porodici. Nisu baš imućni, samo da znaš. Izgleda da imaju samo taj zabavni park koji ne donosi bogzna kakav novac... - objašnjavala je Vanesa prezrivo. Neli je klimnula glavom.
- Ma znam to. Na tu adresu sam poslala mejl pošto sam samo nju pronašla.
- Čuješ li ti sebe, devojko! Zabavni park! - u Vanesinom glasu osećalo se omalovažavanje.
- Park s drvenim kućicama, čamcima na vesla i dečjim igralištima. Molim te, Neli, to zvuči tako jadno! Ne priliči plemićkoj porodici da se bavi tako neozbiljnim i marginalnim poslovima. Kneževi treba da se bave ozbiljnim investicijama, a ne ovo...
Uostalom, takvi poslovi ne mogu doneti profit koji bi im omogućio život kakav dolikuje njihovom imenu i tituli. Ma budi srećna što nemaš veze s tom sirotinjom.
- Vanesa, nisi u pravu. Kad čovek sam zarađuje za život, bez obzira na to kakvim se poslom bavi, vredan je poštovanja. Po mom mišljenju, isto važi i za kneževu porodicu - usprotivio se Isak.
Odjednom mu je na pamet pala odlična ideja, pa je podignutih obrva pogledao u Neli.
- Znaš šta, trebalo bi da otputuješ u Nemačku u posetu dvorcu Sten i da pokušaš da stupiš u kontakt s knezom. Mogla bi da rezervišeš odmor u zabavnom parku, pa kad budeš tamo, odlučićeš šta bi bio tvoj sledeći korak.
- Odlična ideja - nevoljno je odgovorila Neli. - Samo da te podsetim, ne mogu sebi priuštiti ni putovanje u Masačusets, pa kako da odem u Evropu?
- U redu, znam da ti je to problem - Isak nije odustajao jer je znao šta bi moglo da bude rešenje. - Biće mi zadovoljstvo da ti poklonim putovanje u Nemačku, Neli.
Vanesa se podrugljivo nasmejala.
- Isače, Neli nikada dosad nije prihvatila nijedan poklon od nas. Previše je ponosna da bi ih uzela.
- Ovoga puta treba da bude drugačije. Čovek mora da zna svoje korene jer je to važno za sticanje osećaja pripadnosti - odgovorio joj je brat.
- U pravu si, Isače - umešala se Neli na iznenađenje svoje drugarice. - To je zaista velikodušan poklon i rado ću ga prihvatiti. Znatiželja mi je trenutno jača od ponosa.
- Da li si poludela? - užasnula se Vanesa skočivši na noge. - Pa ne znaš šta te očekuje u Evropi!
- Neli će se snaći, siguran sam u to - samouvereno je dodao Isak, a Neli se složila s njim rekavši:
- Zahvaljujući baki, gotovo savršeno govorim nemački i uverena sam da ću se dobro snaći. Hvala ti, Isače.
Nelina odlučnost zatekla je Vanesu potpuno nespremnu. Pomisao na to da bi njena prijateljica mogla otputovati u Evropu, bila joj je nepojmljiva.
- U redu ako si tako odlučila. Putovaćemo zajedno, ne smem te pustiti samu - rekla je Vanesa impulsivno. - Želim da ti se nađem.
Neli je spontano zagrlila prijateljicu.
- Divno, Vanesa. Hvala ti. Nešto kasnije Neli je zadovoljno napustila apartman svojih prijatelja. Želela je da isplanira putovanje, da osmisli svaki korak u Evropi. Pored toga, trebalo je organizovati i odraditi još nekoliko poslova u advokatskoj kancelariji u kojoj je zaposlena.
Po Nelinom odlasku Isak je naprosto morao malo da provocira svoju proračunatu sestru.
- Sigurno te prijateljstvo ne vodi u nemački zabavni park, zar ne, draga sestrice?
- Naravno - priznala je Vanesa. - Želim da budem prisutna kad se sruše svi Nelini snovi o plavoj krvi. To zadovoljstvo ne bih da propustim.
Isak ju je besno pogledao.
- Sram te bilo! Ponekad se stidim Što si mi sestra. Pored tebe takve, Neli zaista nisu potrebni neprijatelji.
* * *
Za to vreme, na drugom kraju planete, kneginja Teda sedela je u svojoj kancelariji baveći se važnim proračunima. S vremena na vreme padalo joj je na pamet kako je odgovorila onoj Amerikanki i pomalo je osećala grižu savesti, jer je tekst mejla bio veoma neljubazan. S druge
strane, Teda se tako štitila od potencijalnih „grebatora”, pošto ju je neprijatno iskustvo iz druženja s gospodinom Kaminskim nateralo da ubuduće bude opreznija i mudrija.
Iako nije mnogo držala do formalnosti i titula, stidela se jer je obrukala prezime svojih predaka. Naivno je prokockala poveći deo teško stečenog bogatstva. Teda je bila besna, to je bila greška koju sebi nikada neće oprostiti. I nije joj bila prva.
Često je lepa kneginja grešila u odnosima s muškarcima. Uvek su joj se dopadali lepuškasti i slatkorečivi menadžeri. Laskali su joj dok ne dobiju ono što su želeli, a onda su je ostavljali kao iznošenu košulju. Svaki od njih profitirao je družeći se s Tedom, ali je definitivno najviše koristi imao Urs Kaminski.
Razmišljajući o svojim postupcima, Teda je odlučila da mora promeniti stav prema muškom rodu. Za početak, trudiće se da se drži podalje od šarmantnih menadžera.
Zvono telefona trgnulo ju je iz razmišljanja.
Na recepciji hotela pojavio se problem, koji je trebalo što pre rešiti. Službenim prolazom stigla je u glavni hol popločan crno-belim mermerom. Teda je osmotrila situaciju. Zainteresovano je posmatrala gospodina koji je s koferom i aktovkom stajao ispred recepcije. Njegova smeđa kosa počešljana na razdeljak i staromodne naočare upućivale su na pedantnog službenika. Preko košulje na pruge nosio je braon džemper. Očajno je gledao mladu ženu za recepcijom.
- Satorius - objašnjavao joj je.
- Lajf Satorius. Trebalo bi da sam prijavljen.
Recepcionarka je još jednom proverila u računam i bespomoćno je slegnula ramenima. Čim je ugledala Tedu, lice joj se ozarilo.
- Mogu li vam pomoći? - ljubazno se obratila gostu.
- Gospodin Satorius tvrdi da je prijavljen, međutim, nigde ne mogu da nađem njegovo ime, Vaša visosti - objasnila je recepcionarka Tedi. Titula je trebalo da zadivi gospodina Satoriusa, a istovremeno i da ga smiri.
Oči su mu zasijale i on se okrenuo kneginji. Na Tedino zadovoljstvo, učtivo joj se naklonio.
- Lajf Satorius. Prijavljen sam.
- Zaista? - Teda ga nije shvatala ozbiljno. - Onda se verovatno desila kompjuterska greška. Kada ste rezervisali, gospodine?
Lajf Satorius je razmišljao nekoliko sekundi. - Mislim da je to bilo pre nekoliko dana.
Teda je razmenila pogled sa svojom saradnicom, koja je sažaljivo odmahnula glavom.
- Žao mi je, nigde niste zabeleženi.
Lajf Satorius se unervozio. Pritisnuo je aktovku uza se, kao da je u njoj rešenje njegovog problema.
- Zar ovo nije dvorac Sten?
- Jeste - sa osmehom mu je odgovorila Teda. Baš u tom trenutku ušao je knez Benedikt. - Gospodine Satorius?
S velikim olakšanjem okrenuo se Lajf Satorius prema ležerno odevenom dvometrašu. Gost je bio bar trideset centimetara niži i bar dve godine stariji. Zadivljeno je pogledao u kneza.
- Da!
Rukovali su se.
- Dobro nam došli, gospodine. Ako se ne varam, šalje vas gospodin Kortner?
Lajf Satorius je brzo klimnuo glavom.
- Poznaješ gospodina Satoriusa? - začudila se kneginja.
- Gospodin Satorius dolazi kao bančin revizor - objasnio je knez sestri.
- Revizor? - Teda je mislila da nije dobro čula. - Baš tako - potvrdio je Lajf.
- Dobio sam zadatak da temeljno proučim finansije vašeg zabavnog parka.
- Dobili ste zadatak? - ponovila je zbunjena Teda. - Od koga?
- Gospodin Karsten smatra da je neophodna temeljna kontrola pre nego što proceni vrednost preduzeća i odobri visinu kredita. Razumete?
Teda se namrštila. - Karsten?
- Karsten fon Kortner, novi direktor naše banke - podsetio ju je brat. - Pa pričao sam ti o njemu.
- Tačno. Međutim, propustio si da mi kažeš šta ste se dogovorili, dragi moj. Sad nam je stigao i revizor, a neophodnu dokumentaciju mogla sam i ja da prikupim.
Lajf Satorius se nakašljao.
* * *
- Trebalo bi da saznam vrednost preduzeća - objasnio je. - Nisam zadužen za odobravanje kredita, međutim, od vas očekujem da mi omogućite pristup svim validnim dokumentima u proteklih pet godina.
- O, Bože - začudila se Teda. - Koliko ćete dugo ostati kod nas?
Lajf se bespomoćno okrenuo knezu. Ben je razumeo šta je to trebalo da znači, pa je umesto gosta odgovorio:
- Gospodin Satorius će biti naš gost onoliko koliko to bude potrebno, što znači sve dok posao ne završi do kraja. Radiće s tobom, u tvojoj kancelariji - zadovoljno se nasmešio.
Ben je znao koliko će njegovu sestru nervirati činjenica što će joj svakodnevno ispred nosa biti revizor.
- Unećemo još jedan radni sto u tvoju kancelariju - predložio je knez sestri.
Teda ni u kom slučaju nije odavala utisak da je oduševljena. - Žao mi je što ću vas inkomodirati - izvinjavao se Lajf Satorius. - Bez brige, sve je u redu - umirivao ga je knez.
Teda je u znak protesta zabacila kosu, prezrivo odmerivši revizora. Upravo je htela da ih napusti kad je u hotelski hol ušetao još jedan neznanac.
- Ah, Satoriuse, već ste stigli. Odlično.
- Karstene! - obradovao mu se Ben. - Očekivao sam te tek sutra. To je, dakle, Karsten fon Kortner, Benov školski prijatelj i novi direktor njihove banke. Teda je bila prijatno iznenađena.
Karsten je bio veoma muževan i srce kneginje Tede odjednom je počelo jače da kuca. U tom trenutku zaboravila je na sva svoja obećanja.
- Vi ste, dakle, Karsten? - rekla je tek da skrene pažnju na sebe. Srdačno mu se osmehnula. Bilo joj je drago što je prikladno obučena, jer je znala da joj ta haljina dobro pristaje i da diskretno naglašava njene obline.
- Da ti predstavim svoju sestru Tedu...
Razmenili su srdačne osmehe uz kurtoazno upoznavanje.
Tedi se učinilo da se dopala bratovljevom prijatelju, međutim, on se obratio svom kolegi:
- Nadam se da ćete ovde dobro odraditi posao, gospodine Satorius. I, molim vas, budite temeljni.
Činilo se da se Lajf Satorius uvredio.
- Gospodine Kortner, uvek sam temeljan, čak i kad mi to ne naglasite - odgovorio je, na što ga je direktor banke potapšao po ramenu.
- Ništa drugo i ne očekujem od vas - potom se okrenuo Benu. - Danas sam imao malo vremena i nisam hteo da odugovlačim. Hoćeš li mi pokazati park, hteo bih da steknem utisak o svemu.
Pre nego što je Ben mogao da odgovori Teda, je uhvatila direktora banke podruku smešeći mu se.
- Ja ću vam pokazati park, biće mi zadovoljstvo. Sigurna sam da će vas naše imanje oduševiti. Možemo odmah poći - nežno ga je povukla prema izlazu.
Gospodin Karsten nije imao kud pa je pošao sa svojom pratiljom. - Ah, Bene, umalo da zaboravim: zvali su iz prijemne sale, tamo imaju neki problem. Molim te, proveri o čemu je reč. Mislim da se neko razboleo, pa im treba nova organizacija posla. Mogu li da računam na tebe? - dobacila je Teda bratu preko ramena.
Ben je duboko uzdahnuo.
- Očigledno nemam izbora - promrmljao je više za sebe i uputio se prema stepenicama.
Zbunjeni Lajf Satorius ostao je sam nasred hola pored svog kofera. Još uvek je čvrsto stezao uza se aktovku. Osvrtao se oko sebe tražeći pomoć.
- Halo? - dozivao je tiho. - Halo? - ali niko nije obraćao pažnju na njega.
* * *
Posle dve nedelje kneginja Teda se navikla na revizora. On je svakodnevno sedeo preko puta nje u kancelariji i marljivo prebirao po dokumentima koji su mu dati na raspolaganje. S vremena na vreme Tedu je zabavljala njegova sporost, pa mu je to naglas spočitavala. Međutim, on joj je odgovarao da je uvek temeljan u poslu i da to zahteva vreme. Dešavalo se da jedan dokument proveri nekoliko puta, a onda ga ubacuje na komparativnu analizu, kako je on to nazivao.
Posle jedne takve opaske Lajf Satorius je naglo podigao pogled i... odjednom mu je postalo jasno da je zaljubljen u lepu kneginju. Stresao se od tog saznanja. Lajf je bio fasciniran njenim izgledom, mirisom koji je svakog jutra unosila u kancelariju, gracioznošću kojom je odisao svaki njen pokret. Impresionirala ga je i veštinom kojom se poigravala ciframa i fakturama. Njeno znanje iz ekonomije zaista je bilo vredno pažnje. Jedino mu se nije dopadalo to kako se ophodila prema ljudima.
Kneginja, koja je bila zagledana u ekran svog računara, samo ga je letimično pogledala.
Lajf Satorius se nakašljao.
- Smem li da vam postavim pitanje, kneginjo?
- Ukoliko prestanete da me oslovljavate titulom, spremna sam da vam odgovorim na svako pitanje - Teda se zapravo zabavljala. - Uostalom, moja je obaveza da odgovaram na vaša pitanja.
Uzdahnuo je.
- Do pre dve godine finansijsko stanje vašeg preduzeća bilo je odlično - započeo je revnosni revizor. - Sve je odlično funkcionisalo, besprekorno je vođena dokumentacija, sve se lepo uklapa. Ali... moram da znam šta se dogodilo pre dve godine – ugledavši kneginjin izraz lica, zažalio je što ju je to upitao.
Teda je prebledela pa je uzbuđeno skočila na noge.
- Zaljubila sam se, eto to se desilo! - grubo je odgovorila pa je napustila kancelariju.
Lajf je zbunjeno gledao za njom. Potom je ustao da zatvori vrata koja je Teda u žurbi ostavila širom otvorenim. Upravo tada hodnikom je prolazio knez, pa su im se pogledi sreli.
Ben je primetio da je njegova sestra žurno izletela iz kancelarije. - Da li se nešto desilo? - upitao je revizora.
Lajf Satorius se snuždio.
- Samo sam zaključio da je vaše finansijsko stanje do pre dve godine bilo odlično, pa sam pitao vašu sestru šta se tada desilo. Njena visost mi je odgovorila da se tada zaljubila i istrčala je iz kancelarije.
- Upravo je tako bilo - potvrdio je Ben. - Šarmirao ju je spretni prevarant. Iskoristio je njeno poverenje, uvukao nam se u porodicu i poslove, pa je s našim novcem nestao bez traga.
- Valjda ste ga tužili - zgranuto ga je pogledao Satorius.
- Naravno da jesmo. Međutim, moja sestra je u neznanju potpisala dokumenta u kojima se izričito naglašava da je svesna toga da je reč o izuzetno riskantnim projektima i da je saglasna sa ulaganjem novca u njih - objasnio je Ben iznenađenom revizoru.
- To me baš čudi jer cenim da je kneginja veoma vešta s ciframa. - Baš tako, pogotovo kad se uzme u obzir i to da je Teda inače pronicljiva i analitična.
- Posle detaljnog pregleda dokumenata, samo mogu da se složim s vama, kneže - odgovorio je Lajf.
Ben je stisnuo usne.
- Verovala je tom Ursu Kaminskom samo zato što ga je volela. A on ju je iskoristio, jer jer od svih lepih osećanja poznaje samo ljubav prema novcu.
Lajf je klimnuo glavom.
- Nažalost, mlada kneginja i dalje je naklonjena muškarcima koji... ne znam kako bih vam to rekao... koji žele da je iskoriste - izgovorio je nepromišljeno.
- Molim?! - iznenadio se Ben. - Otkud vam ta ideja, gospodine Satorius?
- Možda grešim, ali prečesto sam je u protekle dve nedelje viđao u društvu gospodina Kortnera. Činilo mi se da su poprilično prisni... - Lajf se trudio da prikrije zlovolju.
- Zar ne verujete svom šefu? - upitao je Ben. Lajf Satorius se nakašljao, bilo mu je neprijatno.
- Ako mi dozvolite, uzdržao bih se od komentara - napokon je rekao.
- Ali... - sad je Ben bio veoma radoznao. ~ 22 ~
- Ukoliko je moguće, kneže, voleo bih da ovaj razgovor ostane između nas. Poznajem gospodina Kortnera već nekoliko godina i često sam viđao kako on igra svoje igrice na štetu mušterija... ako me razumete.
- Ne mogu da verujem - rekao je Ben iznenađeno. - Karsten je moj stari školski prijatelj.
Zamaglile su se Satoriusove naočare, pa ih je skinuo da ih očisti. - Nije trebalo ništa da vam kažem - promrmljao je požurivši nazad u kancelariju. - Izvinite, molim vas, imam mnogo obaveza. Gospodin Kortner očekuje prve rezultate - odlučno je zatvorio vrata za sobom i Ben je, odmahujući glavom, nastavio dalje niz hodnik.
* * *
Nekoliko dana kasnije u Frankfurt na Majni stigle su Neli Mile i Vanesa King. Odmah su iznajmile automobil i odvezle su se u gradić Emsland, u neposrednoj blizini granice s Holandijom. Do cilja im je trebalo dobrih četiri sata vožnje.
Neli je bila oduševljena nemačkim auto-putevima, jer su odlično obeleženi, putokazi su jasni, a signalizacija vrhunska.
Za razliku od nje, Vanesa je bila neraspoložena. Nije mogla da oprosti Neli to što je iznajmila manji automobil, jer je bio povoljniji, a ne sportski kabriolet, koji je Vanesa želela. Pritom, manekenka je previdela da pola njihovog prtljaga ne bi moglo stati u luksuzni kabriolet.
Neli je insistirala na tome da ona plati troškove rent-a-kara, a Vanesi ne bi smetalo da još jednom provuče karticu svog brata.
Posle monotone vožnje konačno su stigle do zabavnog parka u dvorcu Sten.
- Bože! - uzviknula je Vanesa. - Došle smo u najudaljeniju provinciju na svetu.
Neli se nasmejala.
- Šta si očekivala? Dvorac Sten se reklamira kao idealno mesto za porodični odmor, pa je logično to što je u selu. Zabavni park nije kao modna pista u Parizu.
- Ovde je grozno - namrštila se lepa manekenka, odevena u savršeno stilizovani beli komplet. Na glavi je imala širok letnji šešir koji nije htela da skine ni u tesnoj kabini iznajmljenog automobila. - Verovatno ovde ima i krava i svinja.
- Ovo nije farma, pobogu, Vanesa - ljutnula se Neli. - Meni se ovde baš sviđa, znaš koliko volim prirodu. Osvrni se oko sebe, sve se zeleni. Osetiš li čist vazduh?
- Za moj ukus, ovde je previše prirode - požalila se Vanesa kad su zastale ispred duge zgrade na kojoj je visila tabla s natpisom „Prijavnica”.
Konačno su stigle na cilj. Dvorac Sten bio je tačno iza njih. Neli se divila svemu što je videla.
- Pogledaj, Vanesa, zar dvorac nije divan? Vanesa nije pokazala mnogo oduševljenja.
- Zamišljala sam da je veći. Neli se ponovo nasmejala. - Poput Versaja? Ne budi smešna.
Neli nije mogla da objasni zašto, ali ovde se baš dobro osećala, kao da je kod kuće. Zastala je na tren.
- Šta je bilo? - upitala ju je Vanesa. - Ideš li?
Neli je uzdahnula i nastavila prema ulaznom holu. Tamo ih je dočekala nasmejana prijatna plavuša, koja je slagala brošure za goste.
- Dobar dan, kako mogu da vam pomognem? - upitala ih je Teda. - Rezervisale smo sobe na prezimena Miler i King - odgovorila je Neli.
Dama je potražila njihova imena u računana.
- O, dolazite iz Amerike? Drago mi je što ste odlučile da odmor provedete u našem dvorcu. Nadam se da ćete se osećati prijatno.
- Verujem da hoćemo - uzvratila je Neli na dobrom nemačkom. - Oduševljena sam prirodom.
Teda, koja je tog dana pomagala zaposlenima u prijemoj sali zbog povećanog broja gostiju, poverovala joj je na reč. Ta Neli Miler, koja se upravo upisala u knjigu gostiju, bila joj je baš simpatična. Vanesa King bila joj je odnekuda poznata, ali nije mogla da se seti otkud je zna. Čak joj ni njeno ime ništa nije značilo. Uostalom,
Vanesa joj nije bila nimalo zanimljiva.
Mejl u kojem se Amerikanka informiše o svojim precima Teda je odavno potisnula u zaborav.
Uz široki osmeh uručila je mladim gošćama ključeve udobne drvene kućice, u kojoj će odsesti dve nedelje. Dala im je i mapu da se lakše snalaze na imanju.
Neli joj se zahvalila i ubrzo potom startovala je motor. Teda se vratila u dvorac gde je srela brata, koji je upravo ispraćao grupu posetilaca.
- Bene, zamisli, imamo goste iz Amerike. - I?
- Jesi li me čuo, iz Amerike su stigle dve mlade dame! To se ne dešava svakog dana - Tedu je nervirala Benova ravnodušnost.
- Amerikanci su gosti kao i svi drugi, zar ne? - odgovorio je Ben, kome nije bilo jasno toliko sestrino uzbuđenje. - Za ljude iz grada ovde je pravi raj. Ne razumem te, Teda.
- Ali one su iz Njujorka, Bene - pokušala je još jednom, ali je shvatila da je sve uzalud, pa je od marširala u svoju kancelariju.
Lajf Satorius je bio impresioniran kad mu je Teda saopštila novost. Rekao joj je da je čak neko vreme živeo u Americi, a zbog te informacije znatno je porastao u očima mlade kneginje.
* * *
Neli je zalutala uprkos mapi koju je držala u krilu, a morala je i da istrpi Vanesino zvocanje o tome koliko je nesnalažljiva. Zbunili su je peščani putići koji su spajali udaljene drvene kućice.
- Trebalo je da ti objasne put - ljutila se Vanesa. - Pobogu, pa govoriš nemački, to nije smeo biti problem.
- U ovom slučaju to mi ne bi mnogo značilo - odgovorila je Neli silno se trudeći da zvuči opušteno. Posle desetak minuta lutanja konačno je ugledala drvenu tablu s natpisom koji je tražila.
- Ah, to je ovde negde - zaključila je Neli i bila je u pravu. Parkirala je automobil pored kućice koju su iznajmile. Delovala im je pomalo američki, jer je ispred ulaznih vrata bila uska terasa i na njoj stolica za ljuljanje. Osim kupatila, u kućici su bile samo dve prostorije, pa su Neli i Vanesa morale da spavaju u istoj sobi, što Vanesi nije prijalo.
I kupatilo je bilo skučeno ali savršeno čisto. U uglu dnevnog boravka bio je lepo osmišljen prostor za kuvanje. Sve u svemu, kućica je bila čista i praktična.
- Gospode, ovde nema ničeg normalnog. Čak ni kadu nemaju! - jadikovala je Vanesa. - Kako da preživim bez kade?
- Sigurno ćeš izdržati četrnaest dana. Mene što se tiče, sve je u redu. Mogu da spavam i na sofi ako ti ne odgovara da spavamo u istoj sobi - rekla je Neli, koju je prijateljičino gunđanje počelo da nervira. - Zašto si uopšte pošla sa mnom? Znala si u šta se upuštaš.
- Ni slutila nisam da će biti ovako grozno - odgovorila je Vanesa vrativši se iz spavaće sobe. - Dakle, zaista ne znam gde ćeš smestiti svoje stvari. Ovaj seljački ormar toliko je mali da ni za moje neće biti dovoljno mesta.
Neli je uzdahnula.
- Snaći ću se, ne brini. Držaču svoje stvari u koferu. Želim da prošetam po imanju. Hoćeš li sa mnom? - pitala ju je iako je znala da će Vanesa odbiti taj predlog.
- Da li si poludela? Ovo je svileni komplet. Šta ako ga uflekam? To se u ovoj divljini sigurno ne može izbeći. Pored toga, potrebno mi je malo mira posle ovog smornog putovanja, moram da se raspakujem...
Srećna što će konačno ostati sama, Neli je izašla napolje. Letimično je pogledala mapu i odlučila da krene prema jezeru. Uprkos vremenskoj razlici i umoru, htela je što pre da vidi taj zabavni park.
Za to vreme Vanesa je sela u fotelju izvukavši mobilni telefon iz tašne.
- Isače, nećeš verovati gde smo...
* * *
Ben je upravo žurio preko dvorišta prema postrojenju za surfovanje na vodi, jer je dobio hitan poziv odatle. U tom trenutku naišao je Karsten fon Kortner u kabrioletu i mahnuo mu je.
- Zdravo, Bene. Pomislio sam da ne bi bilo loše da proverim kako se stvari odvijaju.
- Izgleda prilično dobro - uzvratio je Ben, koji je mislio da njegov nekadašnji školski prijatelj govori o reviziji. - Lajf Satorius mi deluje zadovoljno. Baš je posvećen poslu.
- Zaista? - ta izjava nije se dopala Karstenu, ali je to prikrio.
- Žao mi je, ne mogu da se zadržavam, žurim - izvinio se Ben uskočivši u svoj terenac. - Pokvarilo se postrojenje za surfovanje na vodi.
- Nema problema, sve razumem - osmehnuo se direktor banke, pa je požurio preko dvorišta.
On se nadao da će Lajf Satorius zaključiti da se dvorac i park više ne mogu spasti. Njegovim planovima nije odgovaralo to što se preduzeće, uprkos finansijskoj krizi, dobro držalo.
Naime, Karsten fon Kortner je planirao da dvorac i park proda firmi koja je već duže vreme zainteresovana za to imanje. Njihova ideja bila je da tu sagrade ekskluzivni teren za golf, naravno, za odabranu klijentelu, a dvorac da preurede u luksuzan hotel. To je obećavalo
mnogo više dobiti nego zabavni park za porodice s decom, koje generalno nisu mogle sebi mnogo toga da priušte.
Time bi se njegove šanse za napredovanje u karijeri znatno povećale. Mogao bi da napusti gradić i verovato bi postao direktor mnogo važnije filijale, na primer u Frankfurtu na Majni.
Lajf Satorius je podigao pogled kad je Kortner ušao u njegovu kancelariju.
- Gospodine Fon Kortner, dobro je što ste došli, jer imam prve rezultate. Situacija nije toliko loša, kao Što smo u početku mislili. Preduzeće je zdravo i zato biste kredit, po mom skromnom mišljenju, mogli odobriti...
Lajf je ućutao kad ga je Kortner prekinuo nervoznim pokretom ruke.
- Onda bi trebalo svoje rezultate bar još jednom da proverite, Satoriuse!
Lajf se namrštio. - Zašto?
- Pa ukoliko preduzeće dobro stoji, to nimalo ne ide u prilog banci, razumete?
Lajf Satorius je klimnuo glavom. Sve mu je bilo jasno.
* * *
Ben je opsovao kad je njegovo staro terensko vozilo počelo da zastajkuje.
- Prokletstvo! - bio je to automobil koji je još njegov otac vozio. - Znam da je trebalo da uradim kompletan remont, ali zar nije mogao da izdrži bar još malo - pričao je sam sa sobom.
Besno je izašao iz automobila otvorivši haubu, iako nije znao šta zapravo tu da traži. Nije bio spretan s motorima. Obično je taj posao prepuštao mehaničaru, koji se brinuo o voznom parku.
Na njegovu veliku žalost, na mehaničara sad nije mogao da računa jer je siroti čovek, posle jedne nezgode, trenutno bio na rehabilitaciji. Stoga je Ben bio primoran da se osloni na sebe iako bi radije oganizovao dešavanja za posetioce. Hvala Bogu što će se gospodin Šmit sledeće nedelje vratiti, mislio je.
- Ovo je baš glupo! - opsovao je još jednom pa je gurnuo ruke u džepove posmatrajući namrštenog lica prljavi motor.
- Mogu li da vam pomognem? - zvonak ženski glas trgnuo ga je iz razmišljanja.
Na njegovo iznenađenje, ugledao je mladu, izuzetno vitku i zgodnu ženu. Osmotrio ju je bolje. Najupečatljivija na njoj bila je duga kosa i ljupko lice.
Ben je primetio da joj savršeno pristaje kratki plavi blejzer u kombinaciji s farmericama. Nasmešila mu se.
- Dakle? Mogu li da vam pomognem? - ponovila je pitanje.
- Hm? - Ben nije mogao odvojiti pogled s nje. Iz nepoznatog razloga odjednom mu je prirasla za srce. Njena opuštenost i prirodnost odmah su ga razoružale.
- Ako umete s motorima, možete da mi pomognete. Moram što pre da odem do postrojenja za surfovanje, a vozilo me je izdalo.
Ona se nasmejala, a taj zvonki smeh uvukao mu se pod kožu. Mlada dama je odmah primetila kneževski grb na vratima automobila.
- Oh, radite za kneza? - raspitivala se zainteresovano.
- Moglo bi se tako reći - odgovorio je Ben gledajući kako se devojka saginje pod haubu i nešto proverava.
- Motor izgleda dobro - rekla je zamišljeno. - Jeste star, ali je u redu. - Znate li šta radite? - posmunjao je u njenu veštinu, a ona mu se ponovo čarobno osmehnula.
- Pomalo znam. Moj otac je imao auto-mehaničarsku radionicu u Bruklinu.
- Oh! - odjednom se setio. - Vi ste jedna od Amerikanki koje su danas stigle.
- Zar se to već pročulo? Klimnuo je glavom. Divio se njenim spretnim prstima. Imala je tanke, negovane ruke s dugim prstima.
- Nemamo često goste iz Amerike - objasnio je. - Stigle ste izdaleka ovamo na odmor. Ili ste možda drugim povodom u Nemačkoj?
Da li se Benu učinilo ili je ona zastala pre nego što mu je odgovorila?
- U Nemačkoj treba da rešim neke porodične nejasnoće.
Zavrtala je neki duguljasti predmet, koji je bio pričvršćen za motor. ~ 29 ~
- Pokušajte sad da ga pokrenete. Ben je uradio kako mu je rekla i, na njegovo iznenađenje, začulo se brujanje motora.
- Bio je problem u svećicama - objasnila mu je, pa mu je pružila ruku zamazanu uljem, koju je on bez oklevanja prihvatio. - Ja sam Neli.
- Drago mi je - grozničavo je razmišljao o tome kako da se predstavi, jer je znao koliko su mnogi Amerikanci oduševljeni evropskim plemstvom i zato nije hteo da rizikuje da Neli promeni ponašanje prema njemu kad čuje da je on knez. - Ben - rekao je i pokazao na haubu koju je Neli upravo zatvorila. - I vi ste mehaničar kao vaš otac? Odmahnula je glavom.
- Ne, ja sam advokat. Međutim, nasledila sam očevu znatiželju i savladala nekoliko veština gledajući oca kako radi. Znate, moglo bi se reći da sam odrasla u tatinoj radionici...
- Da li biste možda mogli da pogledate i postrojenje za surfovanje? - upitao je Ben pun nade.
- Priznajem da sam velika neznalica kad je reč o tehnici.
- Onda ste vi verovatno nekakav upravnik svega ovoga? - pretpostavila je Neli pa je sela na mesto suvozača, jer je želela da pomogne neznancu.
- Neću biti prepotentan ako vam kažem da sam na imanju „devojka za sve” - slatko se nasmejao.
- Ako nešto ne umem da uradim, bar uvek znam kome treba da se obratim da problem što pre bude rešen.
Posle nekoliko minuta zaustavili su se ispred postrojenja. Jezero je bilo veće nego što ga je Neli zamišljala, ali to naglas nije rekla.
Ispred objekta u kojem je bila smeštena mehanika stajalo je nekoliko razočaranih gostiju.
Prišao im je nizak muškarac.
- Ništa više ne funkcioniše - požalio se radnik. Ben je bio srećan što ga nije oslovio titulom.
- Konopac ne može da se pomeri ni za milimetar, sve je stalo - radoznalo je gledao u mladu ženu koja je stajala pored njegovog poslodavca.
- Žao mi je, ali ovde vam ne mogu mnogo pomoći - objasnila je. - Ne usuđujem se da diram tako veliki sistem. Bolje bi bilo da pozovete službu koja se time bavi.
- To će potrajati nekoliko dana - uzdahnuo je Ben. Neli se zagledala u postrojenje.
- Ponekad je problem samo u kolutovima za pokretanje - obratila se niskom muškarcu, gospodinu Lorencu. - Jeste li pokušali jače da ih podmažete?
Radniku su ostala otvorena usta, a Ben se namrštio. Gospodin Lorenc je odmahnuo glavom.
- Ne, to mi nije ni palo na pamet - priznao je udarivši se po čelu. - A to je baš najočiglednije.
- Pa pokušajte odmah! Ako postrojenje i posle toga ne bude funkcionisalo, pozvaćemo dežurnu službu - rekao mu je Ben.
Gospodin Lorenc je ponizno klimnuo glavom i bez reči je nestao u objektu za upravljanje postrojenjem.
- Neverovatno kako im to nije palo na pamet! Svi čekaju da posao uradi neko drugi - siktao je Ben vraćajući se u svoje vozilo. Neli se nasmešila.
- Tako nekako - prokomentarisala je i oboje su se nasmejali. Ben joj je pridržao vrata da uđe u automobil.
- Dozvolite mi da vas odvezem do vaše kućice - predložio je Ben. - Vrlo rado, ako znate gde je put „Livade bilja”.
Nasmejao se.
- Odlično poznajem ovo mesto, ne brinite, nećemo se izgubiti - našalio se.
* * *
Ben je dovezao Neli do njene kućice, gde joj se još jednom zahvalio što mu je pomogla. Zamišljeno je gledala za njim dok je njegov terenac odmicao niz puteljak. U kućici ju je dočekala neraspoložena Vanesa. Stajala je kraj prozora, bilo je jasno da je videla ko je dovezao njenu prijateljicu.
- Ko je bio onaj zgodni momak? - upitala je.
Neli je uzdahnula. Ben joj je bio izuzetno privlačan. Naime, on je jedan od retkih muškaraca koji je izrazito viši od nje, a osim toga,
atletski je građen. I mada je većina Nemaca plavokosa, on ima tamnu kosu i tamne oči. Dopalo joj se i to što se nije rugao ni podsmevao njenom poznavanju auto-mehaničarskog zanata. Takav odnos nije često doživljavala u Americi.
- To je bio Ben - objasnila je prijateljici, koja se u međuvremenu presvukla. Na sebi je imala kratke bele pantalone kojima je isticala duge noge, a lepršavom majicom čvrste grudi. - On je izgleda upravnik parka i pošto lično poznaje kneza, nadam se da će me upoznati s njim.
Vanesa se pakosno nasmejala.
- Molim te! Knez sigurno ima pametnija posla nego da se upušta u razgovor s gostima, čak i kad oni dolaze iz Njujorka. Međutim...
- manekenka je zamišljeno gledala u svoje duge nalakirane nokte. - Međutim? - podsticala ju je Neli.
- Pa draga, da te podsetim: ja sam uspešna, poznata i slavna manekenka, pritom sam sestra jednog milionera, biznismena, pa verujem da će knez pre poželeti da upozna mene nego tebe. Neli ju je iznenađeno pogledala.
- Ti bi se zauzela za mene? Vanesa je slegnula uskim ramenima. - Naravno. Što pre popričaš s knezom o svojim precima, pre ćemo se vratiti kući.
Neli se glasno nasmejala.
- Ali meni se ovde zaista dopada, Vanesa. Osećam da pripadam ovde, svi su prijatni a priroda je savršena...
- Molim te - upala joj je Vanesa u reč - kako ovde možeš da se osećaš prijatno? Osvrni se oko sebe. Sve je skučeno, komfora ni u naznakama... - zastala je ugledavši Neline uljem zamazane ruke.
- Ne - ispravila se Vanesa. - Ti baš pripadaš ovde.
* * *
Ben se tek u popodnevnim satima vratio u dvorac. U zapadnom krilu čekali su ga Teda i Lajf da u velikom salonu zajedno popiju čaj u pet. S obzirom na to da je Lajf već neko vreme boravio u Stenu, i on se navikao na taj prijatni porodični običaj.
Teda je svom bratu nasula šolju čaja i dodala tanjir sa sendvičima. Ben je iznenađeno primetio:
- Zašto Karsten nije ostao na čaju?
- Zar je bio ovde? - začudila se Teda. Bila je razočarana time što joj se direktor banke, s kojim je u protekle dve nedelje često izlazila, nije javio.
- Gospodin Fon Kortner je, nažalost, žurio - objasnio je Lajf Satorius.
Ben je zagrizao sendvič sa šunkom.
- Da li ste uspeli da porazgovarate s njim, gospodine Satorius? Lajf je klimnuo glavom.
- Samo nakratko.
- I da li je gospodin Fon Kortner zadovoljan vašim izveštajem? Satorius je malo oklevao, pa je rekao:
- Zamolio me je da još jednom sve prekontrolišem da bi se isključile eventualne greške.
- Greške? Zar vi možete da pogrešite? - izgovorili su Teda i Ben gotovo istovremeno.
Nekoliko trenutaka vladala je tišina koju je Ben prekinuo.
- Zaista ne mogu da zamislim da se vama može potkrasti greška, gospodine Satorius.
- Da, slažem se s bratom.
- Hvala vam lepo - Lajf Satorius je bio polaskan iako mu nije promakao Tedin podrugljivi smešak. - Shvatiću to kao kompliment. Međutim, treba da znate da sam i ja živ čovek koji može da pogreši.
Revizor je bio srećan kad je knez promenio temu.
- Upoznao sam jednu od Amerikanki o kojima si mi pričala, Teda. - Zaista? - Teda ga je radoznalo pogledala.
- Automobil mi je stao i, nećeš verovati, ona mi je pomogla da ga pokrenem.
- Ah, onda to sigurno nije ona umišljena princezica - Teda je bila uverena da pričaju o istoj osobi. Pomogla ti je ona visoka, lepe duge kose?
Ben je klimnuo glavom.
- Da, i meni se ona dopala još na recepciji - rekla je njegova sestra. - Ime joj je Neli i priznajem da je ostavila snažan utisak na mene. Kneginja se glasno nasmejala.
- Ti se oduševiš svima koji umeju da rukuju bilo kakvim alatom. - Tačno - uzvratio je opušteno. - Međutim, ova Neli je baš posebna - za trenutak je od lutao u mislima prisetivši se kratkog druženja s njom. - Hm, mislim da sam je već negde video.
- To je malo verovatno - usprotivila se Teda. - Ona je iz Njujorka. - Znam, pa ipak...
- Meni je ona druga delovala poznato. Ta Vanesa King ne uklapa se ovde, nekako je odbojna. Svemu je našla manu, kao da je očekivala da će odsesti u hotelu s pet zvezdica - Teda se zgađeno stresla.
* * *
Narednih dana Neli i Ben često su se sretali.
Ben je priznao sestri da je fasciniran novom poznanicom.
- Drugačija je od svih devojaka koje sam dosad upoznao - otvoreno joj se divio.
A Neli je bilo drago svaki put kad je mogla da mu pomogne.
Tako je mlada advokatica stalno bila u kontaktu sa zaposlenima u parku i s nekima od njih brzo se sprijateljila, pa je saznala mnoge pojedinosti o knezu i njegovoj porodici. Ben je izbegavao da se s njom sretne pred svojim zaposlenima, te je tako uspevao da prikrije to da je knez.
I toga dana zamolio je Amerikanku za pomoć, jer se u jednoj hali pokvario dečji automobil. Neli je otišla u radionicu da proveri može li nešto učiniti. Zavrnula je rukave i počela da majstoriše.
Ben je stajao pored nje impresionirano je posmatrajući.
- Tako spretnu i istovremeno atraktivnu ženu u životu nisam sreo - priznao joj je od srca. - Vi biste, Neli, mogli da budete uspešna manekenka.
Neli se nasmejala i srdačno zahvalila na komplimentu.
- Šetanje pistom ipak ću radije prepustiti svojoj prijateljici. Vanesa voli kad su svi pogledi uprti u nju, voli da blicevi sevaju.
- Vama se to ne bi dopalo?
- Ne, nikako. Više volim senku i obične ljude koje lično poznajem. ~ 34 ~
Oni su mi dragi, njima volim da se posvetim. Molim vas, dodajte mi ključ broj deset.
Ben je pogledao oko sebe, ali nije video ništa što bi moglo biti ta alatka. Zato se Neli morala sama poslužiti.
- Nadam se da ćete i mene uskoro ubrajati među ljude koji su vam dragi.
Neli se nasmešila.
- Već ste mi dragi - priznala je.
- Zaista? - Ben se obradovao tome, a onda ga je Neli iznenadila poljupcem u obraz.
Ne razmišljajući, vođen samo instinktom, Ben ju je privukao sebi usnama nežno dodirnuvši njene. Zatečena time, Neli mu je kratko uzvratila poljubac, a onda se brzo oslobodila iz njegovog zagrljaja gurnuvši mu alat u ruke.
- Automobil bi sad trebalo da funkcioniše - rekla je izjurivši potom iz radionice, jer je tim poljupcem Ben pokrenuo oluju osećanja u njenom telu.
Od prvog susreta s njim taj čovek magično ju je privlačio, a ovaj poljubac pokazao joj je da prema njemu oseća mnogo više nego što je mislila. Bila je na dobrom putu da se zaljubi u Bena.
Takođe joj je bilo jasno da se to ne sme dogoditi, jer će se ona uskoro vratiti u Ameriku, a u veze na daljinu nije verovala.
Upravo kad joj se Ben pridružio, ugledala je Tedu kako šeta sa atraktivnim gospodinom po parku. On se mnogo trudio da je zabavi, a sudeći po Tedinom smehu, to mu je polazilo za rukom. Nekoliko dana pre toga Neli je saznala da je lepa plavuša zapravo kneginja Teda fon Stenhuis.
- Ono je kneginja Teda, zar ne?
- upitala je Neli Bena, na šta je on klimnuo glavom. - Poznajete li gospodina koji šeta s njom?
- Naravno da ga poznajem. To je Karsten fon Kortner, stari knežev školski prijatelj - objasnio joj je Ben.
- Hm, meni izgleda kao banker - iznenađeno je pogledala Bena kad se ovaj počeo smejati.
- On i jeste bankar, tačnije, direktor je banke i kneževa porodica polaže mnogo nade u njega.
- Zašto? - čudila se. - Nije valjda park bankrotirao?
To je trebalo da bude šala, međutim, Ben je potišteno klimnuo glavom.
- Gotovo da jeste.
- Kako se to moglo desiti? - prošaputala je Neli.
- Pa... - Ben se nevoljno počešao po glavi. - O finansijama brine Teda, mislim, kneginja. Nažalost, lošim ulaganjem stavila je na kocku veliki deo porodičnog kapitala i mnogo toga je izgubila.
- Stavila je sve na kocku? Kneginja mi ne deluje kao neko ko bi se upuštao u rizične poslove - prokomentarisala je Neli.
- U osnovi, ona jeste pouzdana. Međutim, zaljubila se i postavila je svog momka za savetnika parka. Bezrezervno mu je verovala, a on je to iskoristio i prevario ju je. Taj čovek sad negde po svetu troši naš novac, a mi smo ostali kratkih rukava.
- O, Bože - prošaputala je Neli - onda nije mnogo naučila iz te situacije.
- Kako to misliš?
Neli je primetila da joj Ben više ne persira. Nije reagovala na to već je ćutke prihvatila jer joj je prijalo takvo intimnije oslovljavanje.
- Pa očigledno je da se opet upušta u vezu s muškarcem istog kalibra.
Neli je bila ponosna na svoju pronicljivost, koja joj je često bila od koristi u poslu. Oduvek je bila sposobna da proceni ljude na prvi pogled i veoma se retko varala u tome.
Ben ju je iznenađeno pogledao.
- Ali Karsten fon Kortner nije prevarant.
- Ali nije ni čovek kome bi trebalo verovati - ponovila je Neli, uverena da je tog čoveka dobro procenila.
Međutim, shvativši da to nije tema o kojoj njen sagovornik želi da razgovara, Neli mu je dodala krpu kojom je obrisala ruke.
- Ima li još nešto što bi trebalo popraviti?
Ben je zatreptao i bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da „svari” njene reči u glavi. Onda se nasmešio - Pa kad me tako lepo pitaš...
U zabavnom parku uvek je bilo mnogo toga što je trebalo popraviti, pa su Ben i Neli stalno imali posla.
* * *
Vanesa je odlučila da razgleda dvorac. Interesovalo ju je kako zdanje izgleda iznutra, da vidi kako je uređeno, kakav je nameštaj... Želela je da oseti viševekovnu istoriju uprkos svom prezrivom stavu prema zabavnom parku.
Već u dvorištu dvorca Vanesa je primetila da je drugačije odevena od ostalih turista. Ti ljudi uglavnom su nosili vetrovke i adekvatnu obuću, a njena garderoba bila je primerenija izlasku na gala večeru. Njene vrtoglavo visoke potpetice ukrašene cirkonima privlačile su poglede svih koji su je zagledali.
Grupi je prišla plavuša, koju je Vanesa primetila prvog dana na recepciji. Mlada Amerikanka bila je iznenađena kad im se blondinka predstavila kao Teda, kneginja Fon Stenhuis. Neli nije palo na pamet da Vanesu informiše o Tedinom indentitetu.
Kneginja im je ukratko ispričala istoriju dvorca, skrenula je pažnju na neke arhitektonske posebnosti, a onda ih je odvela u veliki hol dvorca i tu ispričala nekoliko anegdota u vezi sa svojim precima, u nameri da zabavi i oraspoloži turiste.
Potom su se uputili prema umetnički izrađenim drvenim stepenicama, koje su vodile na gornji sprat, takođe dostupan turistima. Gore ih je kneginja, kroz zlatnom rezbarijom ukrašena vrata, uvela u salu s mnogo okruglih stolova. Teda je posetiocima objasnila da se dvorana nekad koristila kao sala u kojoj se oko večere okupljala aristokratija, a služila je i kao balska sala. Zidove ove velelepne prostorije ukrašavali su portreti predaka, a o svakom portretu Teda je znala mnogo zanimljivih priča.
Na izlazu iz dvorane Vanesa je ugledala portret mladića koji joj se učinio poznatim. Sinulo joj je da je to čovek koji je njenu prijateljicu Neli, onoga dana kada su stigle, dopratio do drvene kućice. Na slici je baš lepo izgledao.
Vanesa je podigla ruku jer je želela da postavi pitanje kneginji. - Ko je ovaj gospodin? Deluje mi poznato, kao da sam ga već negde srela.
Kneginja se nasmešila, jer joj ta Vanesa King uopšte nije bila simpatična.
