• Nenhum resultado encontrado

Etude de l'anthroponymie slave dans les praktika du XIIe et XIIIe siècle

N/A
N/A
Protected

Academic year: 2017

Share "Etude de l'anthroponymie slave dans les praktika du XIIe et XIIIe siècle"

Copied!
18
0
0

Texto

(1)

UDK 801.313(=16)(093):94(367)(495)“11/12”

Zorica \okovi}

PROU^AVAWE SLOVENSKE ANTROPONIMIJSKE GRA\E

U PRAKTICIMA HÇÇ I HÇÇÇ VEKA

Rad je posve}en izu~avawu rasprostrawenosti slovenske populacije u 12. i 13. veku u oblastima dana{we severne Gr~ke. Ovaj vremenski i teritorijalni okvir nametnuli su izvori-praktici atoskih manastira. Izu~avawe se zasniva na klasifikaciji imena parika popisanih u prakticima. Postoje znatne razlike u brojnosti slovenske populacije u slede}im podru~jima: Moglen, isto~na i za-padna Halkidika, Pangejska gora, okolina Strumice, Strumska dolina i ostrvo Lemno.

Ciq rada je da, na osnovu antroponimijske gra|e, prika`e brojnost slo-venske populacije u oblastima za koje nam izvori 12. i 13. veka daju podatke i uporedi je sa stawem u 14. veku ukoliko nam izvori to dozvoqavaju.

(2)

U analizi izvora polazimo od pretpostavke da je onaj ko nosi slovensko ime ili nadimak Sloven ili bar slovenskog porekla,1 odnosno da su nosioci

gr~kih necrkvenih imena Grci ili helenizovani potomci drugih naroda. Ipak, prisustvo slovenskog imena u nekoj porodici ne iskqu~uje wenu helenizaciju. Ponekad slovenska li~na imena prerastaju u porodi~na i, kao takva, se prenose sa generacije na generaciju, a da se porodica u me|uvremenu potpuno helenizova-la. Ukoliko deca roditeqa sa slovenskim imenima i sama nose slovenska imena, onda nije do{lo do helenizacije. Ukoliko roditeqi sa slovenskim imenima da-ju svojoj deci gr~ka imena, to ukazuje na helenizacida-ju koja je u toku.2

Prilikom analize izvora, treba imati u vidu da se ona gr~ka imena koja su preko hri{}anstva prihvatili i drugi narodi ne mogu uzeti kao pokazateq gr~ke etni~ke pripadnosti odnosno porekla, jer takva crkvena imena samo uka-zuju da je wihov nosilac hri{}anin. Takva imena suDimitrije, Vasilije, Teo-dor, Kozma, Nikola, Stefan, Jelena, Irena, Evdokijai druga. Wima treba do-dati biblijska imena Jovan, Mihailo, Ana, Marija, koja su, poput navedenih gr~kih, me|u hri{}anskim narodima bila op{teprihva}ena i ne daju podatke korisne za istra`ivawe ne~ije etni~ke pripadnosti, odnosno porekla, te smo ih za potrebe rada nazvali neutralnima. Izuzetak su slovenske narodne varijante crkvenih imena, kao {to su:Ivan, Janko(odJovan), Jerko(odGeorgije), Matko (odMatija).3To {to su neutralna imena neuporedivo ~e{}a od narodnih ima za

posledicu da za veliki broj parika koje sre}emo u izvorima ne mo`emo pouzdano znati wihovo etni~ko poreklo. Ipak, ukoliko se u nekoj porodici javqaju na-rodna imena samo jedne etni~ke grupe, mo`emo pretpostaviti da su i oni ~lano-vi koji nose neutralna imena pripadnici istog etnosa. U na{em radu stati-sti~ki podaci su dati na nivou porodice a ne pojedinca. Zbog toga ponekad do-lazi do preklapawa te su neke porodice ra~unate i kao slovenske i kao gr~ke, tj. me{ovite, po{to je u wima bilo i slovenskih i gr~kih imena.

Naj~e{}a gr~ka imena suTeotokije(Qeotokioj),Teofilakt( Qeofulak-toj),Kirijak(Kuriakoj),Sarandin(Saranthnoj), a `enskaKali(Kalh), Kse-ni(Xenh),Fotini (Fwteinh), Eufrosini(Eufrsunh),Potito(Poqhtw), Hri-si(Crush),Teofano(Qeofanw),Zoi(Zwh), a neka od wih su i neobi~na, poput

Polublepousa (koja mnogo vidi), Teknodoth (koja daje, ra|a dete), Politeia

({to bismo slobodnije mogli prevesti kao gra|anka). Najrasprostrawenija slovenska imena su Vlkowa, Vlkan (Belkwnaj, Bwlkanoj),Bogdan(Bogdanoj), Jerko (Gerkoj), Ivan (Ibanhj), Dobrilo (Dobrilaj), Dragota (Dragwtaj), Kr-stilo(Kristilaj),Mrzan(Merzanoj),Prodan(Prodanoj),Stanko(Stankoj), ^rni(Tzernhj), Slavota(Sqlabwtaj),Dobrica (Dobritzaj), a `enska Malena (Malaina),Draga(Draga),Dobrana(Dobrana),Dragna(Dragna),Marica( Ma-ritza), Mira (Mhra), Rosica (Rwsitza), Stanka (Stanka).

1J.Lefort,Toponymie et anthroponymie:le contact entre Grecs et Slaves en Macedoine,

Ca-strum4 (1992) 167.

2 V.Kravari, LHellenisation des Slaves deMacedoine Orientale,au temoignage des

(3)

Mi smo kao pokazateqe etni~ke pripadnosti ra~unali i nadimke, ali se ovde mora re}i da oni nisu tako pouzdan pokazateq kao {to su to li~na imena jer je bilo slu~ajeva da u bilingvalnim podru~jima jedna etni~ka grupa na svom jeziku da nadimak pripadniku druge etni~ke grupe i da on kao takav bude prihva}en od svih, a da zapravo ne daje realnu sliku o etni~koj pripadnosti onoga ko takav nadimak nosi. Me|utim, nadimak nam pouzdano govori da se u sredini u kojoj se javqa govori taj jezik na kojem je nadimak.4Neki od

nadima-ka obe etni~ke grupe, i slovenske i gr~ke, veoma su `ivopisni nadima-kao Bo¶i¶do-mathj (volovsko oko), Strogguloj (Okrugli), Pacupodh (debela noga), A

me-rimnhj (Bezbri`ni), Akindunoj (Bezopasni), Katadotoj (Izdajnik), Koukla

(Lutka), Kolokunqaj (Tikvica), Obtzapolithj (stanovnik Ov~e), Dobetzeroj

(do ve~eri).

Nagla{avamo da se mora imati u vidu da je u prakticima popisano samo seosko stanovni{tvo, i to samo ono koje je pripadalo pojedinim manastirima, {to zna~i da je u wima moglo biti i drugih stanovnika koji su nam ostali ne-poznati, budu}i da nisu evidentirani. Tako|e zaboraviti se ne sme da je stvar-nost naj~e{}e slo`enija nego {to se to mo`e statisti~ki predstaviti, kao i da bi svaka podela na ~isto gr~ku i ~isto slovensku populaciju bila ve-{ta~ka.5

Halkidika

Iako Halkidika ~ini geografsku celinu, mi }emo posebno analizirati zapadni i isto~ni deo poluostrva jer postoje znatne razlike kada je u pitawu rasprostrawenost slovenskih imena. Dok na zapadnom delu Halkidike Slovena skoro uop{e nema, na isto~nom se pojavquju u znatnom broju, mada i tamo wi-hov broj veoma varira u toku dva i po veka, za koliko nam izvori daju podatke.

Zapadna Halkidika

Imamo podatke za samo dva sela u 1104. (Volvo i Sveta Varvara)6i za tri

sela u 1262. godini (Ermilija, Kato Volvo, i Ksilorigion).7Analiza praktika

iz 1104. pokazuje da po~etkom 12. veka slovenskih imena uop{te nema. Veoma je visok procenat neutralnih imena 41,18, dok je broj porodica u kojima se javqa-ju gr~ka narodna imena 35,29%.

Sredinom 13. veka, u Kato Volvu nailazimo na tri doma}instva sa venskim jezi~kim elementima {to ~ini neznatnih 6,66%. Jedini nosilac slo-venskog li~nog imena je izvesni Radin (Rantinoj) ~ija `ena nosi gr~ko ime

4Ibid, 393. 5Ibid.

(4)

Kali, a deca neutralna imena Marija i Georgije.8Me|utim, iz nekoliko

poto-wih popisa, izvr{enih u vreme kadaRadin vi{e nije bio me|u `ivima, sazna-jemo da je imao i }erku sa gr~kim imenom Semni. Dakle,Radinje verovatno do-{ao u gr~ku sredinu i o`enio se doma}om stanovnicom — Grkiwom Kali. Deca koju je dobio sa wom, nose neutralna i gr~ka imena i, budu}i da im je majka bi-la Grkiwa i da su `iveli u gr~koj sredini, svakako je morao prevbi-ladati gr~ki uticaj dok se slovenski izgubio verovatno ve} u narednoj generaciji. Naime, ovu porodicu mo`emo da pratimo i u 14. veku. U popisu iz 1301. nailazimo na Georgija sina udovice KaliRadiwe.9DakleRadinovsin koji nam je poznat jo{

iz popisa iz 1262. javqa se kao glava doma}instva. Zajedno sa wim, u istom do-ma}instvu, `ivi i wegova sestra ve} pomenuta Semni.10U naredna dva popisa,

ona se javqa kao glava doma}instva i to upisana kao Semni Radiwa (h Randhnia,Rantinia),11a u posledwem sa~uvanom popisu iz 1341. pojavquje se

wen sin PanajotisRadiwa.12Mo`emo da zakqu~imo da su Sloveni na koje

nai-lazimo u ovo vreme u zapadnom delu Halkidike doseqenici koji su se tu naseli-li ne mnogo ranije pre popisa i da se, budu}i da borave u gr~koj sredini, brzo asimiluju, a da su se wihova li~na imena ponekad ~uvala kao porodi~na imena, ali da se u porodici najverovatnije nije vi{e govorilo slovenskim jezikom. Ovakav zakqu~ak potvr|uju rezultati istra`ivawa iste oblasti u 14. veku.13

Izvesni Konstantin œSrbinŒ (Serboj) `iveo je u Ermiliji14sa `enom

Je-lenom. Wegov nadimak nesumwivo govori o etni~kom poreklu, ali i o tome da je on najverovatnije ne mnogo ranije do{ao u gr~ku sredinu koja mu je nadenula nadimak, ozna~iv{i tako wegovu etni~ku pripadnost. U istom selu, sre}emo i udovicu Jakoviju (Iakobia),15~ije li~no ime nije ostalo zabele`eno, ali

slo-venski sufiks -ja, kojim se ozna~ava pripadnost po mu`u,16mogao bi da ukazuje

na to da je u wenoj porodici moglo biti slovenskih elemenata (npr. da je wen mu` bio slovenskog porekla ali da to nije o~igledno zbog neutralnog imena Ja-kov koje je nosio). Ipak, po onome {to zati~emo u popisu iz 1262, jasno je da je wena porodica bila na putu helenizacije ili da je do we ve} do{lo, budu}i da dvoje wene dece nose gr~ka imena Teotok i Kirijak.

Dakle, mo`emo konstatovati da su Sloveni u zapadnom delu Halkidike bili helenizovani jo{ pre po~etka 12. veka s obzirom na ~iwenicu da u popi-su iz 1104. nema nijednog slovenskog imena. Oni koji se kasnije sre}u, kako u

8Ibid,97.

9Ovde je Radiwa prisvojni pridev œRadinova (`ena, udova)Œ, a na sina se preneo kao maj-~ino prezime.

10Actes dIviron III,70,298. 11Ibid,75, 426 i79, 412/413 12Ibid,IV,86, 306.

13Z. \okovi}, Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka,ZRVI40 (2003) 136–140.

14Actes dIviron III59, 85. 15Ibid, 87.

(5)

13, tako i u 14. veku jesu doseqnici koji su se tu nastanili u me|uvremenu. Takva doseqavawa nisu bila masovna ve} se radi o pojedina~nim slu~ajevima, tako da su se doseqenici negr~kog porekla veoma brzo utapali u svoje novo gr~ko okru`ewe.

Tabela 1. Zapadna Halkidika

Vreme 1104. 1262.

Gr~ka 12 (35,29%) 32 (71,11%)

Slovenska / 3 (6,66%)

Me{ovita / 2 (4,44%)

Neutralna 14 (41,18%) 8 (17,77%)

Neidentifikovana 5 (14,71%) 2 (4,44%)

Ukupno 34 45

Isto~na Halkidika

Za isto~ni deo Halkidike raspola`emo sa dva popisa: iz 1104. i 1262; je-dino mesto koje se pojavqjuje u oba praktika jeste Kamena. Sam naziv mesta je slovenski i ukazuje na to da su nekada Sloveni u wemu morali biti dominant-na etni~ka grupa koja je dominant-nasequ dala ime dominant-na svom jeziku.

Po~etkom dvanaestog veka, u Kameni bio je znatan broj stanovnika sa slo-venskim imenima. Ona se javqaju u 12 od ukupno 39 doma}instava, {to ~ini 30,77%. Me|utim, pri analizi tih doma}instava, prime}uje se da slovenska imena, u najve}em broju slu~ajeva nisu imena aktuelnih parika ve} wihovih predaka po kojima su bli`e odre|eni prilikom popisivawa. Npr. Arkolis17

Dobri~in(thj Dobritzaj);18Konstantin sin Dra`ilov(touDrazila);19Jovan

Radov(touRadou) i AtanasijeDobri~in.20Neki od wih, iako slovenskog

pore-kla, {to znamo po imenu onog roditeqa po kome su ubele`eni u praktik, sami nose crkvena imena i stupili su u brak sa osobama koje nose gr~ka imena. Npr. Leon Dobri~in je u braku sa Zoi,21 `ena Nikole Dobri~inog nosi ime

Foti-ni,22 a Ni}iforaDra`ilovog Kali.23 Me|utim, ima primera da parici koji

nose gr~ka imena za supru`nike imaju osobe slovenskog porekla. Npr. izvesni

17Arkolis najverovatnije nije li~no ime, ve} ktetik koji poti~e od naziva oblasti u bli-zini Kamene. VidiP.Qeodwridh, Pinakaj topografiaj tou agioreitikou paragwgikoucwrou, Qessalonikh1981, 345.

18Actes dIviron II52, 589. 19Ibid, 590.

(6)

Kirijak o`ewen jeSlavicom(Sqlabitza).24Osim Kirijakove `ene, u selu

po-stoje jo{ samo dve osobe koje pouzdano nose slovenska imena. To suDra`ilosa `enom Anom i }erkom Marijom25i Dobrana, `ena Jovana Pergamina sa kojim

ima sina Georgija.26

Na osnovu iznetih podataka, moglo bi se zakqu~iti da je nekada sloven-sko naseqe do po~etka dvanaestog veka u velikoj meri izgubilo svoj slovenski karakter tako {to su se Sloveni sve vi{e asimilovali. Mnogi od wih, iako su im roditeqi nosili slovenska imena, sami imaju neutralna, a takva daju i svo-joj deci. Davawe potomcima crkvenih imena naj~e{}e je bio samo prvi korak ka helenizaciji.

Da je ona nastavqena potvr|uju podaci iz popisa obavqenog 1262. Tada se sre}u samo dva slovenska imena: deca Nikole Bratila (tou Mpratila), koja nose neutralna imena Zaharije i Marija27 i izvesniManastra, o`ewen Anom

i sa decom Georgijem i Kali.28Dakle, mo`emo konstatovati da je u Kameni

do-{lo do znatnog opadawa slovenske populacije: sa 30,77%, koliko ih je bilo na po~etku 12. veka, wihov broj je pao na 12,62%, dok se broj porodica sa gr~kim imenima pove}ao sa 51,28 na 75%. Istovremeno veoma je opao broj porodica sa neutralnim imenima, sa 25,64 na samo 4,16%. To bi zna~ilo da smo bili u pra-vu kada smo pretpostavili da je davawe neutralnih imena slovenskim potomci-ma bio korak ka helenizaciji. Ipak, interesantno je da je broj Slovena u 14. ve-ku daleko ve}i nego srdinom 13. veka,29 {to bi se moglo objasniti wihovom

imigracijom koja je izvr{ena u me|uvremenu.

Jeris je jo{ jedno mesto u kojem se slovenska imena javqaju u znatnijem broju u drugoj polovini 13. veka, dok za 12. nemamo podataka. Po popisu iz 1262. slovenska imena se javqaju u 20,25% doma}instava, {to bi zna~ilo da su Sloveni ~inili otprilike petinu stanovni{tva u Jerisu. Me|utim, uo~ava se da je ve}ina parika sa slovenskim imenima u braku sa osobama koje nose gr~ka imena ili je svojim potomcima davala gr~ka imena {to ukazuje na helenizaci-ju. Npr. JovanRuhaima `enu Fotini,30 a izvesna Kali je upisana kao udovica

Vukanova (Boulkania).31 Dimitrije Pisjan (Peisianoj) o`ewen je Irinom i

ima k}er gr~kog imena Kseni;32Konatin Bodintako|e ima k}er Kseni i `enu

neutralnog imena Marija;33 a Mihailo Bodin ima k}er gr~kog imena Kali34

dok je on sam upisan sa dva imena. Prvo je svakako li~no dok je drugo,Bodin,

24Ibid. 25Ibid, 584. 26Ibid, 589.

27Actes d’Iviron III59, 76/77. 28Ibid, 79.

29\okovi},Stanovni{tvo, 149/150. 30Actes d’Iviron III59, 48. 31Ibid, 17.

(7)

najverovatnije bilo li~no ime nekog wegovog pretka, svakako ne mnogo dalekog, koje je preraslo u porodi~no ime dok su wegovi nosioci ponekad mogli biti potpuno helenizovani. Potomke Bodina sre}emo i kasnije u toku 14. veka u ne-koliko popisa i neki ~lanovi porodica nose gr~ka narodna imena dok sloven-skih uop{te nema ni u jednoj porodici niti u jednoj generaciji, {to nam govo-ri da je porodica helenizovana.35

Tabela 2. Isto~na Halkidika

Godina 1104. 1262.

Gr~ka 41 (58,57%) 63 (75,73%)

Slovenska 14 (20%) 18 (17,48)

Neutralna 17 (24,29%) 8 (7,77%)

Neidentifikovana 2 (2,86%) 8 (7,77%)

Me{ovita 5 (7,14%) 13 (12,62%)

Broj doma}instava 70 103

Uop{teno, za isto~ni deo Halkidike mo`emo re}i da se slovenska imena po~etkom 12. veka javqaju u 20% porodica i da je u toku narednog jednog i po veka, wihov broj neznatno opao na 17,48%. U isto vreme, broj porodica sa gr~kim narodnim imenima veoma raste, sa 58, 57 na 75,73%, dok broj porodica u kojima su zastupqena samo neutralna imena veoma opada {to bi mogao da bude pokazateq da su porodice sa neutralnim imenima s po~etka 12. veka zapravo bile gr~ke, samo {to to nije bilo vidqivo.

Oblast Moglena

Interesantno je stawe u oblasti Moglena. Postoji praktik iz 1181. godi-ne i taj popis parika manastira Lavre pokazuje apsolutnu broj~anu nadmo} slovenskog nad gr~kim stanovni{tvom. Ipak, radi se o paricima samo jednog mesta — Hostijane (Costianej), te treba biti obazriv prilikom izvo|ewa za-kqu~aka. Popis obiluje slovenskim imenima od kojih su naj~e{}a^rnia jedan od wih je sin Ivanov,36 Krstilo kojih je bilo tri,37 Ivan od kojih je jedan

otac pomenutogCrnog, a drugi otacVlkowin,38Zlina(Slinaj)39iBjalota( Be-alwtaj) od kojih je jedan sin Glavanov(Glabanhj).40Sre}u se jo{ i Dobrilo

35Actes de Xeropotam,18D, 46;E I, 20;Actes d’Iviron III70, 122/123, 125/126, 130;75, 231/232, 257;\okovi},Stanovni{tvo142/143.

36Actes de Lavra I,65, 65, 67, 69, 73, 74. 37Ibid, 65–67.

(8)

otac Jovanov,41kao i Vel~a42sin Mihailov. Na`alost, u popisu su navo|eni

samo doma}ini a ne i ostali ~lanovi wihovih porodica, te nije mogu} komple-tan uvid u stawe svake porodice.43To zna~i da je sasvim mogu}e da je broj

Slo-vena bio i ve}i nego {to nam izvori pokazuju. Naime, mogu}e je da glava poro-dice nosi neutralno ime koje ne govori ni{ta o wegovoj etni~koj pripadnosti ali da imena drugih ~lanova porodice ukazuju na wu. Ipak, i tako ograni~eni podaci nedvosmisleno pokazuju da su Sloveni ~inili vi{e od polovine sta-novni{tva. Wihova imena se javqaju u 52,83% porodica, a gr~ka samo u 2 doma-}instva, {to ~ini 3,77%.

Tabela 3. Moglen

Gr~ka Slovenska Me{ovita Neutralna Neidentifi-kovana

Ukupan broj doma}instava

2 (3,77%)

28 (52,83%)

2 (3,77%)

14 (26,42%)

4

(7,55%) 53

Dolina Strume

Za Strumsku dolinu raspola`emo sa dva popisa za isto mesto, selo Me-lincijani, a vremenski razmak izme|u popisa je jedan i po vek. Istina, u prvom popisu iz 1104. navode se parici iz jo{ dva sela: Vuhova i Paravice, ali zbir-no sa paricima iz Melincijani, bez bli`e odredbe ko je ta~zbir-no iz kog sela tako da smo ih sve podveli pod Melincijani.

Tabela 4. Dolina Strume

Vreme 1104 1262

Gr~ka 13 (56,52%) 4 (44,44%)

Slovenska 9 (39,13%) 2 (22,22%)

Me{ovita 2 (8,69%) /

Neutralna 1 (4,35%) 3 (33,33%)

Ukupno 23 9

Uo~ava se da je broj porodica sa slovenskim imenima, na po~etku 12. veka bio znatan. Pojedina~na analiza doma}instava pokazuje da se ta imena javqaju kao li~na imena popisanih parika, a ne kao imena wihovih predaka po kojima su bli`e odre|ivani, ili postoje kao okamewena porodi~na imena koja tako|e poti~u od predaka; ukazuju na slovensko poreklo ali ne dokazuju da se sloven-skim jezikom i govori, dok se za kasniji period, po~etak 14. veka, kada su se

(9)

slovenska imena jo{ uvek sretala, mo`e konstatovati da je analiza svake po-rodice sa slovenskim imenima pokazala da je helenizacija bila privedena kraju.44

Po~etkom 12. veka jo{ uvek je bilo nehelenizovanih Slovena, koji svojoj deci daju slovenska imena. Npr.Malena(Malaina) ima sinaVlkowu,45 sre}u

se dva brata,^rniiNehtjan(Nekteanoj),46bilo je i me{ovitih brakova:

iz-vesni Polikarpos, {to je najverovatnije gr~ki nadimak a ne li~no ime, ima `enuDra`elu(Drazela), a sin im nosi gr~ko ime Foka.47Sa slovenskim

ime-nima se javqaju jo{ Dragna (Dragna) udata za Vasilija i Dragota o`ewen Anom.48Budu}i da su imena wihovih supru`nika neutralna, ne mo`emo znati

da li su wihovi nosioci Sloveni ili Grci.

Godine 1262. zati~emo delimi~no promeweno stawe. Slovenska imena se javqaju u 22,22% doma}instava, a gr~ka u 44,44%. Dakle, smawen je broj poro-dica sa narodnim imenima oba etnosa, kako gr~kog tako i slovenskog, s tim {to je broj onih sa neutralnim veoma porastao sa 4,53 na 33,33%. Me|utim, treba imati u vidu da raspola`emo podacima za samo 9 doma}instava pa zbog toga treba biti obazriv prilikom izvo|ewa zakqu~aka na osnovu tako malog uzorka. Slovenska imena se javqaju u samo dva doma}instva, ali ni u jednom kao `ivo li~no ime. U prvom slu~aju, upisan je LeonHarava49 (Carabaj) sa

`enom Anom,50a u drugom k}erka TeodoraDragodana,51~ije ime je ostalo

ne-zabele`eno. Dakle, u oba slu~aja se radi o imenu pretka, koje je poslu`ilo za bli`e odre|ivawe upisanog parika ili kao porodi~no ime. Na osnovu navede-nog, mogli bismo da pretpostavimo da je helenizacija u dolini Strimona veo-ma napredovala u razdobqu od po~etka 12. do druge polovine 13. veka, {to po-tvr|uju izvori 14. veka koji ukazuju na skoro potpunu helenizaciju Slovena u strumskoj dolini.52Ipak, takav zakqu~ak treba uzeti sa znatnom rezervom jer

je izveden na osnovu stawa u samo jednom mestuapri tom treba imati u vidu da popisom mo`da nisu obuhva}eni svi stanovnici sela ve} samo parici ma-nastira Iviron.

44\okovi},Stanovni{tvo, 153/154;Kravari,L’Hellenisation, 396. 45Actes de Lavra I52, 570.

46Ibid, 568. 47Ibid, 566. 48Ibid, 567, 569.

49Ime Harava, gen.-abákod Slovena poti~e od biblijskog imena Rahav, a nastalo je pre-me{tawem slogova., v.R. Jovi}evi}, Li~na imena u staroslovenskom jeziku, Beograd 1985, 21/22. Ipak, Harava je `ensko ime pa je pitawe za{to bi ga nosio mu{karac, kao {to je to slu~aj u nave-denom primeru. Mogu}e je da se radi o metronimu, ali onda bi se pre o~ekivao genitivski oblik npr.Lewn thj Carabaj. Mo`da se, ipak, radi o slovenskom nadimku, od bugarskog harap (pokva-ren), v. Åtimologi~eskiè slovarâ slavànskih àzákov, pod redakcieè O. N. Truba~eva, 8, 21.

50Actes dIviron III59, 108. 51Ibid, 109.

(10)

Okolina Strumice

Podaci iz popisa izvr{enog 1152. u nekoliko sela u blizini Strumice po-kazuju da je broj Slovena ve}i nego broj Grka. Slovenska imena se javqaju u 52,38% doma}instava, a gr~ka u 33,33%. Kako se i u ovom praktiku navode samo glave do-ma}instava a ne svi wegovi ~lanovi, mo`emo pretpostaviti da je taj broj~ani od-nos mogao biti i ne{to druga~iji, ali nam izvori ne dozvoqavaju da to potvrdi-mo. Jedan od parika u Mo{tenici upisan je kao GeorgijeSrbin,53{to zna~i da se,

iako je kao Srbin morao biti slovenskog porekla, izdvaja kao druga~iji i posebno se isti~e wegova etni~ka pripadnost. Jo{ jedan stanovnik Mo{tenice ima nadi-mak koji upu}uje na wegovu razli~itost i na to da se ne nalazi u svojoj prirodnoj sredini. To je Vasilije Romej (Rwmaioj)54 tj. Grk. Mihailo Male{t, zvani^rni

upisan je kao zet Mihaila Skopqanina, a wegov sin Beli(Belhj) upisan je kao stanovnik Ov~e (Oftzapolithj),55 {to je slovensko-gr~ka kovanica.

Izvori iz 14. veka pru`aju podatke o slavizaciji u ovoj oblasti koja je daleko odmakla i to najvi{e zahvaquju}i velikoj izme{anosti stanovni{tva i me{ovitim brakovima. Naime, godine 1320. slovenska imena se javqaju u ~ak 94,29% doma}instava, gr~ka u 44,29% dok je broj me{ovitih brakova jako ve-lik, ~ak 42,86%.

Tabela 5

Okolina Strumice 1152.

Gr~ka Slovenska Me{ovita Neutralna Neidentifi-kovana doma}instavaUkupan broj

7 (33,33%) 11 (52,38%) 2 (9,52%) 4 (19,05%) 2 (9,52%) 21

Pangejska gora

Pangejska gora, oblast isto~no od Strimona, najbogatija je gra|om za na-{e istra`ivawe. Imamo podatke za sela Ovil, Dobrovikiju, Radolivo i vina-{e mawih sela u blizini Radoliva.

U Ovilu mnogi od parika nose slovenska imena. Npr. udovica izvesnog Mihaila ima sinaDragowu,56a udovica Irina sina Dobrila;57Demis, {to je

verovatno gr~ki nadimak a ne li~no ime, ima `enu Rosicu;58 ponekad oba

su-pru`nika imaju slovensko ime kao Krstilo i Dobrana.59

53Actes dIviron III56, 109. 54Ibid, 110.

55Ibid, 111.

56Actes dIviron II52, 214/215. 57Ibid, 216.

(11)

Porodice sa slovenskim imenima javqaju se u mnogo ve}em broju od poro-dica sa gr~kim, 44,44% prema 27,77%. Slovenska imena se u najve}em broju slu~ajeva javqaju kao `iva li~na imena, tj. imena aktuelnih popisanih parika, a ne wihovih predaka, {to je drugi pokazateq slovenske prevage. Interesantno je uporediti podatke s po~etka dvanaestog veka sa onima koji nam daje praktik iz 1316, vi{e od dva veka kasnije. Do te godine broj pari~kih doma}instava ma-nastira Ivirona se vi{e nego udvostru~io. Sa 18, koliko ih je bilo 1104, po-rastao je 1316. na 40. Tako|e, pove}ao se i broj doma}instava sa narodnim ime-nima, kako gr~kim (60%), tako i slovenskim (57,50%).60Ali, isto tako se

uo~a-va i veliki broj me{ovitih brakouo~a-va, odnosno porodica sa imenima oba etnosa — 42,50%, dok na po~etku 12. veka takvih brakova nema, barem prema dostupnim podacima; mi smo ipak, skloni pretpostavci da ih je svakako moralo biti, ali da tragova o tome nema u izvorima. Ono {to nam izvori pokazuju jeste slede}e: po~etkom 12. veka u Ovilu je broj Slovena svakako bio ve}i nego broj Grka. U toku naredna dva veka, wihov broj se skoro izjedna~io, {to je najverovatnije posledica prili~ne me|usobne izme{anosti koja se najboqe odra`ava kroz ve-liki broj me{ovitih brakova.

U Dobrovikiji se tako|e sre}e dosta slovenskih imena mada, statisti~ki posmatrano, mawe nego u Ovilu ili Radolivu. ^est je slu~aj da oba supru`nika nose slovenska imena. Npr.Stanilo Kozmin je o`ewenDobranom,61 Slavota

Rosicom,62 Jerko Prodanov Strijelom (Striela),63 a `ena Jakmosa Kozminog

nosi neobi~no slovensko ime —Ve~erna (Betzerna).64 Statisti~ki, broj

slo-venskih i gr~kih porodica je skoro izjedna~en: sloslo-venskih imena ima u 32,14% porodica, a gr~kih u 35,71%, dok je 25% porodica sa neutralnim imenima, bi-lo Sbi-lovena bibi-lo Grka. Bez obzira na ovakve statisti~ke podatke, mi smo skbi-loni da verujemo da su Sloveni ipak bili broj~ano dominantnija etni~ka grupa od Grka zato {to se u porodicama za koje pretpostavqamo da su slovenske sre}emo sa slovenskim li~nim imenima a ne nadimcima, kao {to je to naj~e{}e slu~aj sa porodicama koje smo ra~unali u gr~ke a u kojima se mnogo ~e{}e javqaju na-dimci na gr~kom nego sama gr~ka li~na imena. Ve} smo rekli da nana-dimci nisu tako siguran pokazateq etni~ke pripadnosti kao imena. Drugo, ima nadimaka koji nedvosmisleno pokazuju da Grci nisu u svojoj prirodnoj sredini, odnosno sredini u kojoj preovladava gr~ki etnos. Naime, `ena popa Mihaila Primorca (Peratikoj) nosi ime Romeja65(Rwmaia), {to ukazuje na to da se, bar u vreme

svog ro|ewa, nalazila u sredini u kojoj Romeji, koje ovde mo`emo shvatiti kao Grke, nisu ~inili ve}inu. Jo{ je interesantniji slede}i primer — jedan od parika je upisan kao^rni Grkiwin(Tzernhjothj Grikainaj66). Wegovo ime je

60\okovi},Stanovni{tvo, 214. 61Actes d’Iviron II52, 234. 62Ibid.

(12)

sasvim sigurno slovensko, a nadimak wegove majke etni~ki naziv za Grke na slovenskom jeziku. Apograf ga je zapisao onako kako je ~uo, najverovatnije i ne znaju}i da je to slovenska re~ za pripadnicu gr~ke etni~ke grupe. Te{ko da bi se na takav nadimak moglo nai}i u gr~koj sredini.

Za Dobrovikiju postoji i popis iz 1316. godine, koji pokazuje da je, kao i u Ovilu, do{lo do pove}awa broja porodica sa slovenskim imenima (na 48,15%), ali isto tako i sa gr~kim (na 51,85%),67kao i da se javqa mnogo

me{o-vitih brakova kojih po~etkom 12. veka, sude}i prema onome {to nam izvori do-zvoqavaju da vidimo, nema mada smo mi skloni da verujemo da ih je moralo biti ali su ostali nevidqivi zbog neutralnih imena supru`nika. Pove}awe broja slovenskih porodica bi se mo`da moglo objasniti time da je u toku dva veka, koliko je proteklo izme|u dva popisa, do{lo do novog naseqavawa Slovena ko-ji su se pridru`ili onima prvobitno naseqenim. Isto tako, obja{wewe se mo-`e kriti i u tome da se, u me|uvremenu, broj pari~kih doma}instava koja su pripadala Ivironu pove}ao, tj. da su mu dodeqeni novi parici. Naime, sve vreme treba imati u vidu da se u prakticima pojavquju samo manastirski pari-ci, a oni su mogli ~initi samo deo seqana a ne celokupno stanovni{tvo jednog sela u kojem su manastiri imali posede.

Za selo Radolivo i wegovu okolinu ima najvi{e izvora: popis iz 1103,68

zatimonaj iz prve decenije 12. veka69i popis datiran posle 1139.70Mogu}e je

identifikovati ~ak 32 ista doma}instva u prva dva popisa, pri ~emu su u onom iz 1103. navedeni svi ~lanovi doma}instva, a u popisu iz prve decenije 12. veka samo doma}ini. Radolivo se izdvaja i po tome {to je u wemu daleko vi{e doma}instava nego u bilo kom drugom nasequ. U popisu iz 1103. navede-no je vi{e od 100 doma}instava. Tako veliki broj uzoraka nam poma`e da za-kqu~ci do kojih dolazimo budu svakako bli`i istini nego kada raspola`emo malim brojem uzoraka.

Upore|ivawe podataka iz prva dva praktika veoma je korisno jer nam de-taqnost prvog praktika omogu}ava da u drugom prepoznamo porodice sloven-skog porekla kada to po imenu glave porodice, koji je jedini upisan, nije vi-dqivo. Npr. u popisu iz prve decenije 12. veka navodi se samo Teodor popa Evstatija, a iz drugog saznajemo da wegova `ena i jedan od sinova nose sloven-ska imena Mira i ^rni.71 Interesantno je slede}e navo|ewe: godine 1103.

upisan je Evstatije touKougerh koji ima `enu Sneguqu (Sneagola). U dru-gom popisu on je upisan kao Evstatije thj Kougerobaj, najverovatnije po maj-ci, Kugerovoj `eni,72 koja je ozna~ena slovenskim sufiksom za pripadnost

-ov, -ev. Sli~nih primera za pripadnost ima jo{., npr. Vasilijethj

Kwnsta-67\okovi},Stanovni{tvo, 165/166.i214. 68Actes d'Iviron II51.

69Ibid,53. 70Ibid,54.

(13)

ninebaj,73 odnosno Jovan thj Dhmitriebaj, {to bi se moglo protuma~iti kao

Konstantinove, odnosno Dimitrijeve `ene, najverovatnije udovice.

Broj me{ovitih brakova je znatan, npr. Jovan Perdikaris je svom sinu dao slovensko imeDobrota, Mihailo Perdikaris (Perdikarhj) ima `enu Dra`i-cu,74{to zna~i da je u porodici Perdikara moralo biti slovenskog elementa

iako sami doma}ini nose gr~ki nadimak. Dobra{ Simerinov (touSimerinou) ima `enu Teofano.75Dakle, on sam nosi slovensko ime, nadimak wegovog oca je

gr~ki kao i ime wegove `ene. Vlkowa ima `enu Zoi,76 Vlkowa Stefanov ima

`enu Kali, dok wegov brat nosi neutralno ime Pavle, a wegova `ena slovensko N(j)ega(Neagka),77Dimitrije, ~iji otac je nosio ne ba{ prijatan nadimak na

gr~kom — Izdajnik (touKatadotou), ima `enu gr~kog imena Zoi, dok `ena we-govog brata Stefana nosi slovensko ime Mira.78

Ima primera da su oba supru`nika nosila slovenska imena: Nedan Ki-prijanos (Kipranin?) ima `enuTiholu,79a NikolaNik{in(?) (touNixa)

o`e-wen jeDobranom.80Tako|e, neki Sloveni su svojoj deci davali slovenska

ime-na, {to govori o o~uvawu wihovog etni~kog obele`ja.

Ponekad pak Sloveni su svojoj deci davali neutralna imena iako su oba roditeqa bila slovenskog porekla.JerkoJovanov i wegova `enaDragadali su svom sinu ime Nikola.81Isto tako, ponekad su roditeqi sa slovenskim

imeni-ma davali deci gr~ka imena {to upu}uje na to da su oni gubili svoja etni~ka obele`ja napu{taju}i imena na svom jeziku. Npr. udovicaDobru{aima }erku Fotini, zeta Jovana i unuka neutralnog imena Nikola.82Mo`emo da

pretposta-vimo da je otac Fotini, Dobru{in mu`, bio Grk.

Ponekad svi ~lanovi doma}instva imaju slovenska imena — Slavota Kalkov (touKalkou) ima `enuDobranui brataDragotu,83a ponekad se u

jed-noj porodici pojavquju prete`no gr~ka imena, odnosno parici Grci svojim po-tomcima daju gr~ka narodna imena: Teodor Mavros ima `enu Hrisi i sinove Nikolu i Hrisosa (Crusoj),84 Mihail Makros ima `enu Kali i sina Jovana,

o`ewenog Grkiwom Paraskevi.85

Dakle, slovenski elemenat je veoma sna`an, slovenski jezik se govori, slovenska li~na imena su ~esta, a neki nadimci veoma `ivopisni. Npr. obu}ar

(14)

Dove~er (Dobetzeroj).87 Grci su tako|e imali zanimqive, {aqive nadimke,

npr. Dokianos PahipodPacupodh (onaj ko ima debele noge).88

Veoma je neobi~an slede}i primer. U popisu iz 1103. upisan jeV(e)lkowa Kirilov (touKurillou), koji `ivi sa majkom Anom i sestrom Maricom.89

We-govo i ime wegove sestre ukazuju na slovensko poreklo. U drugom popisu on je upisan kaoV(e)lkowa ]irilov(touTzurilou)90{to je slavizirani oblik

ime-na Kirilo, a apograf je ime zabele`io oime-nako kako ga je ~uo.

U Radolivu je, kao {to se vidi iz tabele, broj Slovena bar onih prepozna-tqivih veliki, {tavi{e ve}i od broja Grka. Prema prvom popisu, oni ~ine ne-{to vi{e od polovine stanovni{tva i ako se broj~ano posmatra, Sloveni i Gr-ci su skoro podjednako zastupqeni. Broj me{ovitih brakova je veliki, ne{to mawe od jedne petine, a toliki je i broj porodica sa neutralnim imenima. U slede}em popisu, i broj gr~kih i slovenskih imena je smawen, ali smatramo da je to delimi~no posledica {turosti izvora koji navodi samo doma}ina, a ne i ~lanove wegove porodice. Detaqnija analiza izvora pokazala je da se radi o

86Treba imati u vidu da su u praktik ubele`eni samo doma}ini te da su mnoga imena koja upu}uju na etni~ko poreklo ostala sakrivena od nas.

87Ibid, 42 i53, 515. 88Ibid, 65 i53. 414. 89Ibid,51, 63. 90Ibid,53, 493.

Tabela 6. Pangejska gora

Godina 1103.

Prva decenija

12. veka86 Oko 1139. 1104. 1104. 1103–1139.

Naseqe Radolivo Radolivo Kraj oko

Radoliva Dobrovikija Ovil

Pangejska oblast

Gr~ka imena 54 (50%) 26 (34,21%) 12 (25,53%) 10 (35,71%) 5 (27,77%) 107 (38,63%) Slovenska imena 55 (50,96%) 33 (43,42%) 18 (38,29%) 8 (28,57%) 8 (38,88%) 122 (44,04%) Me{ovite porodice 20 (18,52%) 3 (3,95%) 3 (6,38%) 1 (3,57%) 27 (9,75%) Godina 1103. Prva decenija 12. veka

Oko 1139. 1104. 1104. 1103–1139.

Nutralna imena 20 (18,52%) 18 (23,68%) 16 (34,04%) 10 (35,71%) 5 (27,77%) 69 (24,91%) Neidentifi-kovana 2 (1,85%) 3 (3,95%) 1 (2,12%) 1 (3,57%) 1 (5,55%) 8 (2,89%) Ukupan broj

(15)

bilingvalnoj sredini u kojoj ova dva naroda `ive zajedno, sklapaju brakove me-|usobno i najverovatnije razumeju oba jezika.

Ako to uporedimo sa prilikama u Radolivu 1316. i 1341, uo~ava se izve-stan pad broja porodica sa slovenskim imenima a rast onih sa gr~kim, kao i porast me{ovitih brakova. To pokazuje da je u razdobqu ne{to du`em od dva veka i ovo selo zahvatila helenizacija, ali da je ona tekla veoma sporo u pore-|ewu sa drugim oblastima u kojima su `iveli Sloveni i da se ostvarivala naj-vi{e kroz me{ovite brakove.

Generalno, za oblast Pangejske gore mo`e se re}i da je u prvoj polovini 12. veka slovenska populacija bila veoma jaka, {tavi{e neznatno broj~ano nad-mo}nija, sa 44,04% doma}instva sa slovenskim imenima, dok su gr~ka imena za-stupqena u 38,63% doma}instava. A kada stawe s po~etka 12. veka uporedimo sa onim iz 14, mo`emo konstatovati isto {to i za selo Radolivo pojedina~no.

Lemno

Na ostrvu Lemnu, prema popisu iz 1282. godine, nema tragova pripadnika drugih naroda, osim gr~kog.91 Broj porodica sa gr~kim narodnim imenima je,

kao {to se iz tabele vidi, veliki, preko 50%, mada je Grka svakako moralo biti daleko vi{e ali je veliki deo wih skriven iza neutralnih imena.

Tabela 7.

Lemno 1282.

Gr~ka Neutralna Neidentifikovana Broj doma}instava

23 (57,50%)

14 (35%)

3

(7,50%) 40

* * *

Da zakqu~imo, rasprostrawenost slovenskih imena nije podjednaka u svim analiziranim oblastima. Na Lemnu ih uop{te nema, niti ima ikakvih po-kazateqa da ih je bilo pre 13. veka za koji imamo izvore. Donekle sli~na situa-cija je u zapadnom delu Halkidike na po~etku 12. veka kada se slovenska imena uop{te ne javqaju. Sredinom 13. veka, ona se ipak sre}u ali su se wihovi nosi-oci o~igledno doselili u me|uvremenu i brzo helenizovali. U isto~nom delu Halkidike situacija je bitno druga~ija. Tamo iz izvora vidqivi Sloveni ~ine jednu petinu ukupnog stanovni{tva i wihov broj je ostao stabilan sve do sre-dine ~etrnaestog veka. U oblasti Moglena, krajem 12. veka oni su broj~ano do-minantna etni~ka grupa, wihova imena se javqaju u preko 50% doma}instava, dok je gr~kih samo u 3,77%. Sli~na situacija je i u okolini Strumice

(16)

nom 12. veka s tom razlikom {to je broj porodica sa gr~kim imenima daleko ve-}i nego u oblasti Moglena 33,33%. U oblasti Pangejske gore, po~etkom 12. veka Sloveni su neznatno brojniji od Grka i takvo stawe ostaje skoro nepromeweno sve do pada ove oblasti pod tursku vlast. U dolini Strume, broj Slovena se progresivno smawuje sa 39,13% s po~etka 12. pao je na 22,22% sredinom 13. ve-ka {to nesumwivo govori o helenizaciji. Ono {to je zajedni~ko svim oblasti-ma u kojioblasti-ma se Sloveni javqaju u ve}em broju i du`e uspevaju da se o~uvaju kao etni~ka celina je da su prete`no planinska podru~ja.

Zorica Djokovi}

ETUDE DE L’ANTHROPONYMIE SLAVE DANS LES PRAKTIKA

DU XIIE ET XIIIE SIECLE

(17)
(18)

Imagem

Tabela 1. Zapadna Halkidika
Tabela 2. Isto~na Halkidika
Tabela 3. Moglen
Tabela 6. Pangejska gora

Referências

Documentos relacionados

Koji model istine i pomirenja odgovara biv{oj Jugoslaviji? Na njoj su se razmenila iskustva u pogledu istine i pomirenja u razli~itim delovima sveta, uklju~uju}i razli~ite delove

Ispitanici koji imaju više od 3 godine i manje od 10 go- dina radnog staža, odnosno koji su na vrhuncu svoje karijere, a koji imaju izme đ u 30 i 50 godina starosti, u celini

6 O desenvolvimento de uma aplicação de controle MPC deve seguir algumas etapas como: análise do Processo; definição da estrutura de controle; revisão do controle regulatório;

11 FUNÇÕES GERAIS-Serv.Gerais da Administr.pública 11 103 Administração Geral - FREGUESIA DE BOM SUCESSO 11 2004/5187 Construção do Pavilhão de exposições no largo da

CELSO OLIMAR CALGARO, Prefeito Municipal de José Bonifácio, Comarca de José Bonifácio, Estado de São Paulo, usando das atribuições legais e em conformidade com

de Lei nº 083/2009, de autoria do Executivo Municipal, que “Autoriza o Poder Executivo Municipal abrir um Crédito Especial, no valor de R$ 2.000,00 (Dois mil

Com relação ao colágeno total e do tipo I, observou-se aumento significante entre os subgrupos dos dois grupos, caracterizando o avançar do processo cicatricial, enquanto que

Dakle za{to su se (nezavisno od toga da li se Strumica u drugim vre- menima zvala Tiveriupolis ili ne) u odvojenim slu~ajevima i samo u vizan- tijskim izvorima, ako pratimo