Dok pišem ovo poglavlje, mediji nas doslovno preplavljuju pričama o „prvom veštačkom srcu“ koje je ikada stavljeno u grudi pacijenta. Na primer, časopis Toronto Daily Star pre nekoliko dana pustio je u štampu jednu priču, u kojoj je citiran glavni hirurg za tu operaciju, dr Vilijam Devris. Prema tvrđenju ovih novina, rekao je da je njegov moto, u pogledu hirurgije, uvek bio sledeći: – „Isprobaj ... Isprobaj ... i ponovo
isprobaj! Jer ako se pridržavate ovog principa, nastavio je, kada dođe vreme da izve- dete pravu operaciju, procedura će već postati skoro rutina za vas.“
Dr Devris je pravi primer osobe koja je učinila taj mali dodatni napor. On je odvo- jio vreme da isproba operaciju u svom umu, pre nego što ju je zaista obavio praktično u bolničkoj operacionoj sali. (Uzgred, ta razlika „oštrice brijača“ je omogućila dr Devrisu da postane svetski renomiran hirurg, koji je bio određen da bude „upisan“ u medicinske anale, da ne pominjemo činjenicu da mu je omogućila da produži život jednom dr Barniju Klarku!)
Drugi odličan primer za „produžavanje puta za još jednu milju“, tako što učinimo još jedan pokušaj, nalazi se u istom istorijskom događaju. Jer dr Robert Džarvik – koji ima samo trideset šest godina – i čovek koji je osmislio prvo veštačko srce na sve- tu, je drugi kandidat za nagradu „oštrica brijača“. Vidite, dr Džarvik je takođe čovek koji je bio odbijen, najmanje tri puta, od strane svake medicinske škole u Sjedinjenim Američkim Državama. U stvari, čak ga je jedan profesor, na čijem ispitu je padao, sa- vetovao da se prijavi u zubarsku školu.
Ali Robert Džarvik je bio čovek sa vizijom, i nije hteo da je se odrekne. Intuitivno je shvatio da je on gospodar svoje sudbine, i mora da je imao urođen dar da razume koncept „oštrice brijača“ – jer nije hteo da prihvati poraz. Kao rezultat njegove iz- vanredne istrajnosti, najzad je bio primljen na Medicinski fakultet Univerziteta, u Solt Lejk Sitiju u Juti, 1972. godine. Nepunih deset godina kasnije, mladi Robeet Džarvik je postigao takav prodor na polju medicine kakav ranije nikada nije bio viđen.
Kada je govorila o svom suprugu, gospođa Ilejn je rekla: „On ima kvalitete koje je teško odmeriti – on je kreativan, a to ne možete izmeriti testom.“ Jasno, mladi Rob- ert Džarvik je ušao u žestoku trku za mesto u medicinskoj školi, i to bez uobičajenih sredstava – odličnih ocena, prestižnog akademskog stepena i sjajnih rezultata na pri- jemnom ispitu. Ipak, on je posedovao sve važne neopipljive prednosti: odnosno, istra- jnost i goreću strast da bude uspeSan.
Sada, ni u kom slučaju ne predlažem da svi mi treba da prekrajamo istoriju medi- cine, već možemo da budemo nalik dr Džarviku, u onom smislu da se naši određeni talenti i sposobnosti, kao njegove, ne moraju prevesti na standardne testove sposob- nosti, kao kod Roberta Džarvika, možda će biti potrebno da ispoljimo svoje posebne talente koji će održati našu istrajnost, i samo „još jedan zalogaj jabuke“ može biti sve što nam je potrebno da uspemo.
Napoleon Hil je posvetio čitavo jedno poglavlje u svojoj poznatoj knjizi „Misli i obogati se“ temi „istrajnost“. Rekao je: „Možda nema herojskih konotacija u reči is- trajnost, ali je kvalitet za karakter čoveka kao što je ugalj za čelik.“
U drugom delu istog poglavlja napisao je „Imao sam privilegiju da analiziram i g. Tomasa Edisona i g. Henrija Forda, godinu za godinom, tokom dugog niza godina, i prema tome i priliku da ih detaljnije proučavam. Prema tome, mogu pouzdano da kažem da nisam pronašao nijedan drugi kvalitet, osim istrajnosti, koji bi čak i izdaleka nagovestili glavni izvor njihovih istaknutih dostignuća.“
Naravno da biste morali da se složite da nije bilo neke ogromne razlike između dostignuća ova dva čoveka, kada se uporede sa dostignućima mnogih drugih ljudi. Ipak, prema njihovom sopstvenom priznanju, nijedan od ovih ljudi nije bio ništa intelektualno bolji – govoreći u smislu njihovog IQ – možda su čak bili slabiji od
mnogih drugih ljudi. Ipak, zbog toga što su obojica posedovali vitalnu osobinu „istra- jnosti“, njihovi rezultati u životu su bili daleko bolji od rezultata većine ljudi.
Prema tome, možda će faktor koji će vas katapultirati u „prvu ligu“, koji će mul- tiplicirati vaš prihod, sa materijalnog, kao i fizičkog stanovišta, upravo biti vaša spo- sobnost da istrajete. Zato sledeći put kada krenete da uradite nešto, a „put postane težak“, setite se da bi razliku „oštrice brijača“ kod vas mogla biti vaša sposobnost da istrajete. Samo pokušajte još jednom – uz entuzijazam – i moći ćete da gledate kako vaša dostignuća idu od veoma običnih ka veoma neobičnim!
Dopustite da podelim sa vama kratku anegdotu iz mog sopstvenog iskustva. Da bih završio ovu knjigu, stvorio sam novu naviku. Svaku jutro ustajem pre svih u kući, brzo se istuširam i sipam sebi šolju kafe (koju popijem na putu ka kancelariji). Stižem u kancelariju u sedam ujutru i zatim počnem da pišem. Postoje apsolutno tiho u to doba – ne zvone telefoni, nema prekidanja – mogu da pišem bez ikakvih smetnji i zaista uživam u tome. Dok drugi ljudi dođu na posao, ja imam već nekoliko napisanih stranica, tako da onda slobodno mogu da radim drugi posao koji mi je u rasporedu za taj dan.
Simulacija
Sada pokušajte da povežete ovu priču sa vašom situacijom, samo na trenutak. Na primer, ako ste zaposleni u „prodaji“, razmislite o dinamičnoj prodajnoj prezentaciji koju biste mogli da napravite za mesec ili dva, ako biste uradili istu stvar svako jutro. Drugim rečima, umesto da pišete kao ja, pokušajte da simulirate prodajnu prezentaci- ju sa imaginarnim kupcem, ili moguće sa nekim od svojih saradnika. (Upotrebio sam reč simulacija, a ne igranje uloga, jer se ova poslednja pokazala da je upravo ono što reč sugerise – igranje, i vežba se često pretvori u igru. Reč simulacija, sa druge strane, ušla je u svakodnevni govor kada sam naučio kako se astronauti pripremaju za svoje zadatke u kosmosu. Kada simuliraju, oni zapravo prethodno proživljavaju kosmičko iskustvo, kao da se zaista dešava). Prema tome, predložio bih da ako vežbate vaše pro- dajne prezentacije na sličan način, svako jutro -jedan ili dva sata – videćete nevero- vatno poboljšanje svog učinka, u relativno kratkom vremenskom roku. Uz vredni rad za godinu ili dve, postaćete toliko vični da će biti retke prilike kada nećete zaključiti prodaju. Zato zapamtite, „gde ima potrebe ima i načina, i ako još niste prodali, to je verovatno zato što još uvek niste dovoljno dobri!“
Siguran način da postanete „dovoljno dobri“ jeste da uradite ono što je propisao dr Devris: odnosno, „Isprobajte... isprobajte... i ponovo isprobajte.“ Na ovaj način ćete dostići status istinskog profesionalca i naravno, dobićete naknadu kakvu zaslužuju pravi profesionalci. I, iako vam predlažem da odvojite samo sat dnevno za pripreme, kao glumci u Zanukovom filmu, verovatno ćete biti nagrađeni mnogo više.
Razmotrite ovu računicu. Pre nekoliko godina, putovao sam kroz jugoistočni deo Sjedinjenih Američkih Država sa Rudijem Mišem, višim zamenikom direktora jedne od najvećih osiguravajućih kompanija na svetu. Rudi je držao neke papire na kojima je radio, dok smo leteli od jednog do drugog grada, a i ja sam bio zauzet radeći na jednom projektu. Iznenada se Rudi okrenuo k meni i pokazao mi neke brojke koje je napisao na parčetu papira. Zatim mi je ukazao na sledeće: u njegovoj kompaniji je
zaista bilo pojedinačnih prodavaca, koji su sami zarađivali više novca nego što je bio ukupan prihod trideset ili četrdeset ljudi koji su činili „odeljenje za prodaju“.
Da li mislite da su ovi ljudi bili zaista trideset ili četrdeset puta bolji od svojih kolega? – naravno da nisu! Jer kao i trkački konj Armed, oni su bili verovatno samo za tri ili četiri odsto efikasniji. Ali u smislu godišnjeg prihoda, nisu se uopšte mogli porediti. Šta je kod njih činilo razliku? Možda su planirali svoj dan, dok drugi nisu; ili su možda vežbali onaj jedan sat, dok drugi nisu. Bez obzira na to, ma šta da su radili, možete biti sigurni da je razlika tanka kao oštrica brijača!
Sada prestanite sa čitanjem, sedite udobno, opustite se i razmislite, zaista razmis- lite – šta je to u vašem životu što bi činilo razliku oštrice brijača za vas? Znate li šta je to? Znate.
Dobro – onda uradite to!