– BENTON JAMES KESSLER
FALLON
Ranije, kada bih razmišljala o događajima u svom životu, organizovala bih te događaje hronološki u mojim mislima kao pre požara i posle požara.
Ne radim to više. Ne zato što sam se razvila kao osoba. Baš suprotno, zapravo,
zato što sad o svom životu razmišljam u terminima pre Benton James Kesslera i
posle Benton James Kesslera.
Patetično, znam. Čak i više zato što je prošlo tačno godinu dana od kako je svako pošao svojim putem, a ja i dalje razmišlljam o njemu kao i pre posle Benton James Kesslera. Ali nije tako lako otarasiti se misli o nekom ko je imao takav uticaj na moj život.
Ne želim mu loše. Nikada nisam. Naročito kada sam videla koliko je rastrzan odlukom koju je doneo kada smo se rastali prošle godine. Sigurna sam da sam tada plakala i preklinjala ga da izabere mene, on bi to i uradio. Ali nikad ne bih želela da budem sa nekim zato što sam morala da molim. Ne želim da budem sa nekim ako postoji i mala mogućnost da je treća strana uključena u igru. Ljubav bi trebala da bude između dvoje ljudi, a ako nije radije ću se povući nego učestvovati u trci.
Nisam osoba koja veruje da se stvari događaju sa razlogom, tako da odbijam da verujem da je naša sudbina bila da ne završimo zajedno. Ako bih verovala u to, onda bih morala da verujem da je Kyleova sudbina bila da umre tako mlad. Radije bih verovala da se sranja jednostavno dese.
Povređena u požaru? Sranja se dešavaju. Izgubila svoju karijeru? Sranja se
dešavaju.
Poslednje u šta želim da verujem je to da je moja sudbina već zapisana i da nemam pravo odluke gde i sa kim ću završiti. Ali ako je to slučaj i moj život će na kraju ispasti isti, bez obzira na odluke koje napravim, kakve veze ima onda ako napustim svoj stan večeras?
Nema. Ali Amber izgleda misli da je to velika stvar.
„Ne možeš ostati ovde i biti pokunjena,“ kaže mi, dok seda uz tup udarac na kauč pored mene.
„Nisam pokunjena.“ „Da, jesi.“
„Nisam.“
„Onda zašto nećeš da pođeš sa nama?“ „Ne želim da budem treći točak.“ „Onda pozovi Teddyja.“
„Theodore.“ Ispravim je.
„Znaš da ne mogu da ga zovem Theodor, a da budem ozbiljna. To ime bi trebalo da bude rezervisano isključivo za članove kraljevske familije.“
Volela bih da može preći preko činjenice kako se zove. Izašla sam sa njim par puta do sad, a ona i dalje to spominje svaki put. Može da vidi iznerviranost na mom licu, tako da nastavlja da se brani.
„On nosi pantalone sa malim vezenim kitovima na njima, Fallon. I dva puta kada sam izašla sa vama jedino što on radi je da priča priče o njegovom odrastanju u Nantucketu. Ali niko u Nantucketu ne priča kao surfer, mogu da ti garantujem to.“
U pravu je. On priča o Nantucketu kao da bi svako treba da bude ljubomoran
što je on odatle. Ali pored tog malog peckanja i njegovog pretencioznog izbora
pantalona, on je jedan od retkih momaka koji može da mi skrene misli sa Bena na više od sat vremena.
„Ako ga mrziš toliko koliko se čini, zašto onda insistiraš da ga pozovem da ide sa nama večeras?“
„Ne mrzim ga.“ Amber mi odgovara. „Jednostavno mi se ne sviđa. I radije bih da izađeš večeras nego da sediš pokunjena zato što je 9. novembar i ne provodiš ga sa Benom.“
„Nisam zato pokunjena.“ Lažem.
„Možda nisi, ali najmanja stvar oko čega obe možemo da se složimo jeste
činjenica da jesi pokunjena.“ Uzima moj telefon. „Šaljem poruku Teddyju se nađe sa
nama u klubu.“
„To će biti neugodno za tebe i Glenna, s obzirom da ja neću biti tamo.“ „Pomijaro. Idi se sredi. Obuci nešto slatko.“
***
Ona uvek pobedi. Ovde sam... u klubu. Ne kod kuće, sedeći pokunjena na kauču gde bih želela da sam. I zašto je Theodore opet morao da nosi pantalone sa kitovima? To samo čini Amber pobednicom i da je u pravu.
„Theodore“, kaže Amber milujući prstom rub čaše njenog skoro praznog pića. „Da li imaš nadimak ili te svi zovu samo Theodore?“
„Samo Theodore.“, kaže. „Mom ocu se obraćaju sa Teddy, pa se često zabune oko nadimka ako ga obojica koristimo. Posebno kada smo u Nantucketu okruženi porodicom.“
„Fascinantno.“ Kaže ona, vraćajući pogled na mene. „Hoćeš da prošetaš do šanka
sa mnom?“ Klimnem i pobegnem iz separea. Dok idemo prema šanku, Amber
isprepliće svoje prste sa mojima i stisne ih. „Molim te mi reci da nisi imala seks sa njim.“
„Izašli smo samo četri puta“, kažem joj. „Nisam tako laka.“ „Imala si seks sa Benom na trećem sastanku.“, uzvrati mi.
Mrzim što je spomenula Bena, ali pretpostavljam kada raspravljaš o svom
seksualnom životu, jedini tip sa kojim si spavala će sigurno biti deo razgovora.
„Poznavali ste se tri dana.“ Kaže. „Ne možeš da računaš cele godine kada ste bili u interakciji samo jednom godišnje.“
Stigle smo do šanka. „Da promenimo temu.“, kažem joj. „Šta želiš da popiješ?“ „Zavisi.“ Kaže. „Da li pijemo zato što želimo da pamtimo ovu noć zauvek? Ili zato što želimo da zaboravimo prošlost?“
„Definitivno zaboravimo.“
„Amber se okrene prema šankeru i poruči četri čašice žestokog pića. Kada ih
stavi ispred nas, dignemo prvu čašicu žestine i kucnemo da nazdravimo.
Kada ih stavi ispred nas, dignemo prvu čašicu žestine i kucnemo da nazdravimo. „Da uđemo u 10. novembar bez sećanja na 9-i.“, kaže ona.
„U to ime.“
Ispijemo čašice i odmah ih ispratimo sa sledeće dve. Obično ne pijem mnogo, ali uradiću šta god je potrebno da ubrzam noć i zavšim s njom.
***
omamljeno i čak mi ne smeta što su Theodorove ruke malo slobodnije večeras. Amber i Glenn su napustili separe pre par minuta i otišli da igraju, a Theodore mi priča o... sranje. Nemam pojma o čemu priča. Mislim da ga uopšte nisam slušala.
Glenn se uvuče nazad u separe nasuprot nas, a ja pokušavam da održim fokus na Theodorovom licu tako da misli da ga slušam šta blebeće o nekom izletu na pecanje, na koji je išao sa svojim rođakom tokom letnje kratkodnevnice. Kada je dođavola letnja kratkodnevnica uopšte?
„Mogu li da ti pomognem?“ Kaže Theodore Glennu, što je čudno, pošto je to rekao neprijatnim tonom. Okrenem se prema Glennu.
Samo... što to nije Glenn.
Braon oči zure u mene i ja iznenada želim da ogurnem Theodoreove ruke sa mene i otpužem preko stola.
Jebi se sudbino. Jebi se dođavola.
Spori osmeh se razvuče preko Benovog lica dok vraća pažnju na Theodora. „Izvinjavam se što vas prekidam,“ Ben kaže, „ali idem od stola do stola postavljajući pitanja parovima za zadatak na kojem radim za diplomski. Da li bi vam smetalo da i vama dvoma postavim nekoliko?“
Theodore se opusti kada shvati da Ben nije tu da označi svoju teritoriju. Ili barem on tako misli.
„Da, naravno.“ Theodore kaže. Protegne se preko stola da se rukuje sa njim. „Ja sam Theodore, ovo je Fallon.“ Kaže on, pretstavljajući me jedinom momku koji je bio u meni.
„Drago mi je da smo se upoznali Fallon.“ Kaže Ben, stežući moju ruku sa svoje obe. Brzo me pomazi palcem po mom zglobu, a dodir njegove kože na mojoj je veoma vreo. Kada mi pusti ruku pogledam u svoj zglob, sigurna da je ostavio trag.
„Ja sam Ben.“
Podignem- i nadam se da bar tako izgleda- nezainteresovano, lenjo obrvu. Šta,
za ime sveta, on radi ovde?
Benov pogled klizi od mojih očiju do mojih usana, ali onda vrati svoju pažnju na Theodora.
„Koliko dugo živiš u Los Anđelesu, Theodore?“
Toliko stvari sada treba obraditi u mom alkoholom zamućenom umu. Ben je
ovde. Ovde.
I on ispituje mog pratioca za informacije.
„Većinu svog života. Već dvadeset godina, pretpostavljam.“
Bacim pogled na Theodora. „Mislila sam da si odrastao u Nantucketu.“
stolu. „Rođen sam tamo. Nisam odrastao tamo. Preselili smo se ovde kada sam imao
četri godine.“ Vrati svoju pažnju opet na Bena, idođavola, Amber opet pobeđuje.
„Pa,“ kaže Ben, pokazujući prstom na Theodora i mene: „Vas dvoje se zabavljate?“
Theodore stavi svoju ruku oko mene i povuče me uz njega. „Radimo na tome.“, kaže dok se smeška gledajući u mene. Ali onda opet pogleda Bena. „Ovo su veoma lična pitanja. Kakav rad ti to pišeš?“
Ben istegne svoj vrat rukom. „Istražujem mogućnost pronalaska srodnih duša.“ Theodore se glasno nasmeje. „Srodne duše? To je nivo diplomskog rada? Bože
pomozi nam.“ Ben podigne obrvu. „Ne veruješ u srodne duše?“
Theodore obavije svoju ruku oko mene i nasloni se na sedište. „Hoćeš da kažeš da ti veruješ? Da li si ti upoznao svoju srodnu dušu?“, Theodore baci pogled po prostoriji, kao u šali. „Da li je ona sa tobom ovde večeras? Kako se zove? Pepeljuga?“ Moje oči polako pređu put do Benovih. Nisam još sigurna da želim da čujem njeno ime. Čvrsto me gleda, bacajući pogled na prste koje se kreću gore-dole po mojoj ruci.
„Nije ovde sa mnom.“ Kaže Ben. „Zapravo, ispalila me je danas. Čekao sam više
od četri sata, ali se nije pojavila.“
Njegove reči su kao ledenice. Prelepe i oštre kao nož. Progutam knedlu u grlu. On se zapravo pojavio? Čak i nakon što sam mu rekla prošle godine da neću doći? Njegove reči mi rade previše stvari sada i sve mi se čini pogrešno jer sedim pored momka od kojeg bih volela da prestane da me dodiruje.
„Koja je devojka vredna čekanja četri sata?“, Theodore pita podrugljivo.
Ben se zavali u sedištu, ali ja posmatram svaki njegov pokret. „Samo ova.“, kaže tiho, nikome posebno upućeno. Ili su možda njegove reči bile namenjene isključivo meni.
Govoreći o Amber. Ili možda nisam govorila o Amber, ne mogu da se setim sada kada je Ben tu i moj mozak ne funkcioniše kako treba. Ali Amber se vratila.
Moje oči se rašire kada je pogledam. Gleda između mene i njega, kao da je jedno od nas opsena. Totalno je razumem zato što osećam isto. Mada, možda je
samo do alkohola. Odmahnem glavom i razgoračim oči da joj dam do znanja da ne
pokaže da zna Bena. Srećom razumela je moje neme instrukcije.
Glenn ide iza nje i pokušavam da uradim isto i sa njim, ali čim priđe našem separeu nasmeje se i vikne: „Bene!“ Provuče se do njega i zabaci ruku oko njega kao da je upravo pronašao svog najboljeg prijatelja.
Da, Glenn je pijan.
„Poznaješ ovog lika?“ pita Theodore pokazujući na Bena.
Glenn počne da pokazuje na mene i tad vidi izraz na mom licu. Dobra stvar je da nije toliko pijan da ga protumači. „Ammmm...“, zamuca. „Mi... ovaj. Upoznali smo se ranije. U wc-u.“
Theodore se zagrcne svojim pićem. „Upoznali ste se u wc-u?“
Ugrabim priliku da se izvučem iz separea, u očajničkoj potrebi za pauzom. Ovo je jednostavno previše.
„Želiš li da idem sa tobom?“, upita me Amber hvatajući me za lakat.
Odmahnem glavom. Mislim da obe znamo da se nadam da će me Ben pratiti tako da može da objasni šta on kog đavola traži ovde.
Hodam brzo do wc-a, pomalo osramoćena činjenicom koliko sam brzo pobegla. Smešno je kako odrasla osoba može da zaboravi kako da normalno
funkcioniše u prisustvu nekog drugog. Ali osećam da sam iznutra vrela, da ta
vrelina počinje da mi sagoreva kosti. Obrazi su mi vreli. Vrat mi je vreo. Sve je
vrelo. Moram da poprskam malo vode po svom licu.
Ušla sam u wc i iako ne moram da piškim to svejedno uradim. Nosim suknju koju me je Amber naterala da obučem i tako je jednostavno koristiti wc kada si u suknji da je glupo ne iskoristiti situaciju. Pored toga, prilično sam sigurna da ću uhvatiti taksi da idem kući odmah nakon što udarim Bena u lice, tako da bih mogla i da iskoristim toalet kada sam već tu.
Zašto opravdavam činjenicu da piškim?
Možda zato što u stvari znam da sve što radim je da odugovlačim. Nisam sigurna da još želim da izađem iz wc-a.
Dok perem ruke primećujem koliko se jako tresu. Udahnem par umirujućih udaha dok zurim u svoj odraz u ogledalu. Gledanje sada u ogledalo je mnogo drugačije nego pre nego što sam upoznala Bena. Nisam više opsednuta svojim manama kao što sam bila. Povremene nesigurnosti su i dalje tu, ali zahvaljujući Benu, naučila sam da prihvatim sebe kakvu jesam i da budem zahvalana što sam živa. Deo mene mrzi što on ima deo zasluge u mom samopouzdanju, zato što želim da ga mrzim. Moj život bi mnogo jednostavniji kada bih mogla da ga mrzim, ali tipa je teško mrzeti kada je imao tako pozitivan uticaj na moj život. Onaj negativan uticaj koji je imao na moj život u proteklih godinu dana je taj koji me tera da budem zahvalna Amber zato što me je naterela da se potrudim oko svog izgleda večeras. Obukla sam uzani ljubičasti top koji ističe zelenilo mojih očiju, a moja kosa je izrasla par centimetra od prošle godine. Barem Ben vidi ovu verziju mene, a ne onu snuždenu verziju od pre dva sata. Ne želim da mu se osvetim, ali bi bilo lepo da kada bi me gledao kao nešto što je propustio. Osećala bih se kao da je pomalo zadovoljena pravda kada bih znala da se zaljubio u drugu, ali da oseća
barem trunku kajanja.
Toliko pitanja prođe kroz moju glavu dok sam završavala nad lavabom. Zašto nije ovde sa Jordyn? Da li su raskinuli? Zašto je on uopšte ovde? Kako je
znao da ću ja biti ovde? Ili se samo slučajno pojavio? I šta je očekivao kada se
pojavio danas u restoranu, nadajući se da ću ja biti tamo?
Moj odraz ne otkriva nikakve odgovore, tako da krenem u hrabri hod prema
izlazu iz wc-a, znajući da je on verovatno tamo negde. Čeka.
hodnik dalje od gužve. Ne treba čak ni da ga pogledam da bih znala da je to on. Moje celo telo oseća to poznato zujanje elektriciteta koji se kreće između nas svaki put kada smo zajedno.
Moja leđa su uza zid, ruke pored moje glave, njegov pogled uprt u moj. „Koliko je ozbiljno sa onim tamo Kitovim Pantalonama?“
Proklet bio ako me odmah ne natera na smeh. Zastenjem. „Mrzim te pantalone.“ Iskrivljeni, samozadovoljni osmeh mu se raširi licem, ali kako se pojavio tako i
nestane, zamenjen blagim tragom razočarenja. „Zašto se nisi pojavila danas?“ pita
me.
Ne mogu više da razlikujem ritam moga srca od basa muzike. U savršenoj
su sihronizaciji, jedan nije glasniji od drugog, zahvaljajući Benovoj blizini.
„Rekla sam ti prošle godine da se neću pojaviti danas.“ Bacim pogled niz
hodnik, prema klubu. Mračno je ovde, daleko od toaleta, daleko od ljudi. Nekako,
u zgradi punoj toplih tela, imamo potpunu privatnost. „Kako si znao da ću biti ovde večeras?“
Prezrivo odmahne glavom: „Odgovor na to pitanje nije ni približno značajan kao odgovor na moje. Koliko je ozbiljno sa ovim likom?“
Njegov glas je tih, njegovo lice blizu mom. Mogu da osetim toplotu kako zrači sa
njegove kože. Teško je skoncentrisati se u ovakvim ometajućim uslovima.
„Zaboravila sam koje si mi pitanje postavio.“ Zanjišem se malo, ali me njegovi prsti rašireni na mom kuku umire.
Iskosi pogled.“Jesi li pijana?“
„Pripita. Velika razlika. Kako je Jordyn?“ Ne znam zašto sam pakosno
izgovorila njeno ime. Ne gajim nikakvu mržnju prema njoj. Okej, možda malo. Ali ne puno, zato što je Oliver tako slatko dete i teško je biti ljut na nekog ko ima tako slatko dete.
Ben uzdahne i skrene pogled u stranu na trenutak. „Jordyn je dobro. Oni su dobro.“
Drago mi je. Drago mi je zbog njih. Drago mi je zbog Olivera i njega i njihove
neodoljive, jebene, male porodice.
„To je lepo Bene. Moram da se vratim na svoj sastanak.“ Pokušam da ga odgurnem, ali on se nasloni još bliže i priklješti me uza zid. Njegovo čelo se
nasloni na bočnu stranu moje glave. Ispusti uzdah, a osećaj daha sa njegovih
usana kako juri kroz moju kosu me tera da snažno zatvorim oči.
„Nemoj da si takva.“, šapuće mi u uvo. „Prošao sam kroz pakao danas pokušavajući da te nađem.“
Zgrčim se zbog načina na koji njegove reči uvrću moj stomak u čvorove. Zavuče ruke oko mene i povuče me ka sebi. Osećam kao da je jači. Više definisan. Još više
kao muškarac ove godine. Ja sam ukočena uz njega dok mu postavljam sledeće
Izgleda klonulo dok odgovara: „Poznaješ me bolje od toga Fallon. Da imam devojku sigurno ne bih stajao ovde pokušavajući da te ubedim da pođeš kući sa mnom.“ Posmatra moje lice tražeći reakciju, studirajući svaku moju crtu sa žudnjom u očima. Pokušavam da ne primetim, ali je naslonjen uz mene, moja butina je između njegovih nogu. Očigledno je po uzavreloj čvrstini pritisnutoj uz moju butinu da je pogled u njegovim očima istinit.
Osećajući ga opet ovako, njegova usta opasno blizu mojima, podseća me na noć koju sam provela sa njim. Jedina noć kada sam dozvolila da me muškarac potpuno obuzme, srce, telo i dušu i pomisao na to šta je uspeo da mi uradi te noći skoro me natera da zacvilim.
Ali ja sam jača od mojih hormona. Moram da budem. Ne mogu da dozvolim sebi još jedno slamanje srca kao ovo od kojeg se još oporavljam. Rane su još tako
sveže, kao da ih opet otvara svojim golim rukama.
„Pođi kući sa mnom.“, šapuće mi. Ne. Ne, ne, ne, Fallon.
Odmahnem glavom sa ogromnim naporom da bih se uverila da neću zapravo
klimnuti. „Ne, Bene. Ne. Prethodna godina je bila najteža godina u mom životu. Ne
možeš očekivati od mene da se jednostavno vratim u korak sa tobom samo zato što si se pojavio ovde večeras.“
Pozadinom prstiju pređe preko moga obraza. „Ne očekujem to od tebe Fallon. Ali se molim za to. Svake noći, na kolenima, bilo kojem Bogu koji će poslušati.“