\itendra i ja smo si{li s voza u u{li u Anantinu ku}u, koji se nedavno iz Kalkute preselio u drevni grad Agru. Ananta je bio knjigovo|a, a radio je kao kontrolor u vladinom odseku za javne radove.
Propoved starijeg brata mi je odmah zaparala u{i: ”Zaslu`io si da te otac ostavi bez nasledstva!” “Ananta, ti vrlo dobro zna{ da ja o~ekujem nasledstvo samo od nebeskog oca.”
Odgovorio je: “Prvo novac, Bog mo`e da do|e kasnije! Ko zna, `ivot mo`e da bude i suvi{e dug!” Rekao sam: “Prvo Bog, novac je njegov rob. Ko zna, `ivot mo`e da bude suvi{e kratak.”
Moj odgovor je bio izazvan zahtevom tog trenutka i nije se zasnivao ni na kakvom predose}anju. Anantin `ivot se, na`alost, zavr{io prerano. Nakon nekoliko godina je oti{ao pod zemlju u kojoj nov~anice nisu ni{ta vredele, niti }e vredeti.
“Pretpostavljam da je to mudrost iz a{rama! Me|utim, vidim da si napustio Benares.” O~i su mu blistale od zadovoljstva. Jo{ uvek se nadao da }e mi potkresati krila i privezati me za porodi~no gnezdo.
“Moj boravak u Benaresu nije bio uzaludan, Tamo sam na{ao sve za ~im mi je srce `udelo! Mo`e{ biti siguran da to nije ni tvoj pandit, niti njegov sin!”
Ananta mi se pridru`io u smehu. Bio je prisiljen da prizna kako se pokazalo da je vidovnjak koga je on odabrao bio kratkovid.
Pitao je: “Moj brate lutalico, kakvi su sada tvoji planovi?”
“\itendra me je nagovorio da do|emo u Agru. Pogleda}emo lepote Ta| Mahala.64 Zatim odlazimo kod
mog novog gurua koji ima a{ram u Seramporeu.”
Ananta je bio gostoljubiv i pobrinuo se da se ose}amo udobno. Tokom ve~eri, nekoliko puta sam osetio na sebi njegov zami{ljen pogled. Pomislio sam: “Poznajem taj pogled, ne{to se kuva.” Sve se razjasnilo slede}eg jutra, za vreme prvog doru~ka.
Ananta je bezazleno zurio u mene, dok je nastavljao osetljivu temu iz na{eg ju~era{njeg razgovora: “Dakle, smatra{ da ni malo ne zavisi{ od o~evog bogatstva?”
“Svestan sam da zavisim samo od Boga.”
“Re~i su besplatne, a ti si do sada uvek bio za{ti}en. Me|utim, kako bi bilo kada bi bio prisiljen da od nepoznate ruke tra`i{ hranu i zaklon? Uskoro bi prosio po ulicama?”
“Nikada se ne}u uzdati u prolaznike, nego samo u Boga. On za svoje po{tovaoce mo`e da smisli hiljadu izvora bogatstava, a ne samo prosja~ku posudu!”
“Opet samo re~i. Ako ti predlo`im da tu tvoju hvalisavu filozofiju proverimo na ispitu u ovom na{em svetu, da li bi prihvatio?”
“Sla`em se. Zar ti ograni~ava{ Boga samo na jedan zami{ljeni svet?”
“Vide}emo. Danas }e{ imati priliku da pro{iri{ svoj horizont i da potvrdi{ svoje mi{ljenje.” Ananta je napravio dramsku pauzu, a onda rekao polako i ozbiljno:
“Predla`em ti da sa svojim drugom ode{ u Vrindaban. Ne smete da ponesete nijednu rupiju, niti da molite za hranu ili novac. Svoj polo`aj ne smete da otkrijete nikome. Ne smete da budete gladni, niti smeju da vas zadr`e u Vrindabanu. Vratite li se ovde, u moj bungalov ve~eras pre pono}i, a da ne prekr{ite nijedan od mojih naloga, bi}u najsre}niji ~ovek u Agri.”
Nisam oklevao ni na re~ima niti u srcu: “Prihvatam izazov!” Sa zahvalno{}u sam mislio na mnoge trenutke svog `ivota u kojima mi se iskazala neposredna bo`ja pomo}. Moje izle~enje od kolere obra}anjem slici Lahirija Mahasaje, dar dva zmaja u igri iznad krovova Lahorea, amajlija koja mi je u pravi ~as stigla dok sam bio o~ajan u Bareiliju, odlu~na sadhuova poruka u dvori{tu panditove ku}e u Benaresu, vizija bo`anske majke i njene veli~anstvene re~i pune ljubavi, njeno brzo obra}anje pa`nje na moje bezna~ajne neprijatnosti kad je za to zamolio u~itelj Mahasaja, pomo} u poslednjem ~asu, kada mi je omogu}eno da dobijem srednjo{kolsku diplomu, i poslednji poklon, `ivi u~itelj,65 o kome sam maglovito sanjao ~itavog `ivota. Nikada ne bih priznao da moja
filozofija nije dorasla gruboj proveri ovog sveta.
64 ^uveni mauzolej.
65 Mo} guruovog blagoslova nadahnula je svamija [ankaru da napi{e ovaj hvalospev: “Ni{ta ne postpoji u tri sveta {to bi moglo da se uporedi sa pravim guruom. Ako zaista postoji filozofski kamen, onda on mo`e gvo`|e da pretvori u samo zlato, a ne i u drugi filozofski kamen. A obo`avani u~itelj pred ~ijim nogama je u~enik na{ao uto~i{te, stvara sebi jednakog. Zato je guru bez premca, {tavi{e on je transcendentalan.”
[ankara je i sam bio guru mnogobrojnim u~enicima. Jedan od njih, Sanandana, napisao je komentar Brahma sutri (filozofija vedante). Taj rukopis je izgoreo, me|utim, [ankara koji ga je samo jednom prelistao, ponovio ga je svom u~eniku re~ po re~. Taj tekst poznat pod imenom Pan}a-padika nau~nici prou~avaju i danas.
Ananta je izjavio: “Tvoja spremnost ti slu`i na ~ast. Odmah }u vas smestiti na voz.” Zatim se obratio \itendri, koji je zapanjen slu{ao otvorenih ustiju: “Ti }e{ po}i s njim da bude{ svedok, a najverovatnije i druga `rtva.”
Pola sata kasnije dobili smo karte u jednom smeru. U skrovitom uglu stanice dozvolili smo Ananti da nas pretra`i. Brzo je uvideo da ne skrivamo nikakvo blago. Na{i jednostavni dhotiji66 nisu sakrivali ni{ta vi{e
nego {to je bilo potrebno.
Kada je vera po~ela da se me{a s ozbiljnim podru~jem finansija, moj prijatelj je po~eo da protestuje: “Ananta, daj mi jednu ili dve rupije da bih mogao da ti po{aljem telegram, ako ne budemo imali sre}e.”
Povikao sam na njega tonom punim prebacivanja: “\itendra, ne prihvatam proveru ako uzme{ novac za svaku sigurnost.”
Rekao je: “U zveketu novca ima ne~ega umiruju}eg.” Kada sam ga pogledao strogo, on je za}utao. S tra~kom poniznosti u svom glasu, Ananta je rekao: “Mukunda, je nisam bezose}ajan.” Mo`da ga je grizla savest {to nas bez novca {alje u nepoznat grad, a mo`da se u njemu probudio religiozni skepticizam. “Ako kojim slu~ajem, ili s bo`jom pomo}i polo`i{ ispit u Vrindabanu, zamoli}u te da me inicira{ kao svog u~enika.”
To obe}anje je bilo u potpunoj suprotnosti s tradicijom, mada je odgovaralo neobi~nosti cele situacije. Najstariji sin u indijskoj porodici retko se klanja mla|ima od sebe. Njemu se, odmah iza oca, iskazuje po{tovanje i polu{nost. Me|utim nisam imao vremena za komentar, jer je voz polazio.
\itendra je }utao sav smrknut dok je voz prelazio milje. Kona~no se pomerio, nagnuo se prema meni i dodirnuo osetljivo mesto:
“Ne vidim nikakav znak da }e se Gospod pobrinuti za na{ slede}i obrok.” “]uti, neverni Tomo, Bog radi za nas.”
“Mo`e{ li u~initi ne{to da se po`uri? Umirem od gladi na samu pomisao na ono {ta nas ~eka. Iz Benaresa sam po{ao s namerom da pogledam Ta| mauzolej, a ne da u|em u sopstveni.”
“\itentra, smiri se! Zar ovo nije prilika da prvi put u `ivotu vidimo ~uda Vrinadavana?67 Ba{ se
radujem {to }u kora~ati zemljom koju su posvetila stopala gospoda Kri{ne.”
Tada su se otvorila vrata na{eg kupea. Dva ~oveka su u{la i seli. Slede}a stanica je bila poslednja. Stranac preko puta mene je progovorio s interesovanjem koje me je iznenadilo: “Momci, imate li prijatelje u Vrindabanu?”
Neu~tivo sam odvratio pogled: “To vas se ne ti~e.”
“Verovatno be`ite od ku}e jer vas je op~inio kradljivac srdaca.68 I ja sam religiozne prirode pa }u se
svakako pobrinuti da dobijete jelo i zaklon od ove nepodno{ljive vru}ine.”
“Ne, gospodine, ostavite nas na miru. Veoma ste ljubazni, ali gre{ite ako mislite da be`imo od ku}e.” Vi{e nismo razgovarali dok se voz nije zaustavio. Kad smo izlazili na peron, saputnici nas uze{e za ruke i pozva{e ko~iju. Zaustavili smo se ispred otmenog a{rama koji se nalazio u vrtu sa zimzelenim drve}em. Na{e dobro~initelje su o~igledno tu poznavali. Jedan nasme{eni momak nas je bez komentara odveo u sobu za primanje. Ubrzo nam je pri{la `ena dostojanstvenog izgleda.
Jedan od na{ih saputnika se obratio na{oj doma}ici a{rama: “Gauri Ma, princeza, nije mogla da do|e. Planovi su im osuje}eni u zadnjem momentu. Zamolili su nas da prenesemo izvinjenje, a mi smo vam doveli dva druga gosta, koja su me odmah privukla, jer sam osetio da su po{tovaoci gospoda Kri{ne.”
Na{a dva poznanika su krenula prema izlazu s pozdravom: “Dovi|enja momci, sre{}emo se opet ako bude bo`ja volja?”
Gauri Ma je rekla: “Niste mogli odabrati bolji dan. O~ekivala sam dva kraljevska pokrovitelja ovog a{rama. Bila bi {teta da u pripremljenim jelima ne u`ivaju oni koji ih cene.”
Ove ljubazne re~i su neobi~no delovale na \itendru. Briznuo je u pla~. Ispostavilo se da je ono ~ega se pribojavao, bila kraljevska gozba! Nije mogao brzo da se prilagodi. Na{a doma}ica ga je pogledala radoznalo, ali nije rekla ni{ta. Mo`da su joj bili poznati mladala~ki hirovi.
U~enik Sanadana je stekao novo ime neobi~no lepim doga|ajem. Jednog dana, dok je sedeo na obali reke, ~uo je da ga [ankara zove sa druge obale i odmah je zakora~io u vodu. Njegova vera, kao i stopala, istog trena su dobili podr{ku, jer je [ankara materijalizovao po virovima reke niz lotosovih cvetova preko kojih je hodao. Posle su tog u~enika nazvali Padmapada, {to zna~i “lotosova stopala”.
66 Dhoti; komad tkanine koji se vezuje oko struka i pokriva noge.
67 Vrindavan u pokrajini udru`enih provincija Mutra, za hinduiste je ono {to je za hri{}ane Jerusalim. Tamo je Kri{na ispoljio svoju slavu u korist ~ove~anstva. Sveti grad na obali reke \amune mesto je u koje milioni hinduista idu na hodo~a{}e.
Najavljen je ru~ak i Gauri Ma nas je povela u natkriveni prostor za ru~avanje punog mirisa primamljivih za~ina, pa se izgubila u susednjoj kuhinji. Taj trenutak sam o~ekivao. Odabrao sam odgovaraju}e mesto na \itendrinom telu i u{tinuo ga isto tako jako kao on mene u vozu.
“Neverni Tomo, Bog se brine, ali se i `uri”
Doma}ica se vratila sa lepezom i po orijentalnom obi~aju po~ela je da nas uporno hladi, dok smo sedeli na skupocenim jastucima. U~enici iz a{rama su hodali tamo-amo, prinose}i tridesetak jela. Re~ obrok ne bi mogla da ih obuhvati, nego samo izraz 'bogata gozba’. Od kada smo se na{li na ovoj planeti, \itendra i ja nikada nismo probali takve poslastice.
“^asna majko, jela su zaista dostojna prin~eva! Ne mogu da zamislim {ta je va{im kraljevskim pokroviteljima moglo biti va`nije i hitnije od ove gozbe. Pru`ili ste nam ne{to ~ega }emo se se}ati ~itavog `ivota.”
S obzirom da je jedan on Anantinih uslova bio }utanje, ljubaznoj gospo|i nismo smeli da objasnimo da na{e zahvaljivanje ima dvostruko zna~enje, me|utim na{a iskrenost je bila uverljiva. Pri opro{taju, ona nas je blagoslovila i pozvala da ponovo posetimo a{ram.
Napolju je vladala nemilosrdna vru}ina. Po`urili smo da se zaklonimo ispod drveta pred vratima a{rama. Tu smo izmenili nekoliko o{trih re~i, po{to su \itendru ponovo obuzele sumnje.
“Uvalio si me u lep sos. Na{ ru~ak je bio sre}na slu~ajnost, a kako da razgledamo grad kada smo bez ijednog nov~i}a? A kako misli{ da me vrati{ u Anantinu ku}u?”
Moje re~i nisu bile gorke, ali su ga optu`ivale. Rekao sam: “Kada ti je trbuh pun, brzo zaboravlja{ Boga.” Kako se brzo zaboravljaju bo`anske milosti. Nema nijednog `ivog ~oveka kome nisu usli{ene barem neke molbe.
“Ne}u zaboraviti ludost {to sam po{ao s ludakom poput tebe.”
“]uti, \itengra! Isti Gospod koji nas je nahranio, pokaza}e nam Vrindaban i vrati}e nas u Agru.” U taj ~as brzim koracima nam je prilazio vitak mlad ~ovek, ljubaznog lica, i zaustavio se ispod drveta pod kojim smo stajali, poklonio nam se i rekao:
“Dragi prijatelju, ti i tvoj drug mora da ste ovde stranci, dozvolite mi da vam budem doma}in i vodi~.” Indijci te{ko mogu da preblede, ali \itendrino lice je iznenada bilo bledo poput le{a. U~tivo sam odbio ponudu.
“Ne}ete me valjda odbiti?” U drugim okolnostima, stran~evo zaprepa{}enje bi bilo komi~no. “A za{to da vas ne odbijem?”
“Vi ste moj guru.” Njegove o~i su se s poverenjem srele s mojim. “Za vreme podnevnih pobo`nosti javio mi se u viziji blagosloveni gospod Kri{na i pokazao mi dva napu{tena lika pod drvetom. Jedno od lica je bilo va{e, u~itelju! ^esto sam ga vi|ao u meditaciji. Kako bih se radovao kada biste prihvatili moje skromne usluge!”
“Radujem se i ja {to si me prona{ao. Nisu nas napustili ni Bog ni ~ovek!”
Premda sam bio nepomi~an i sme{io se revnosnom mladi}u pred sobom, unutra{nja poslu{nost me je bacila pred bo`anska stopala.
“Dragi prijatelji, ho}ete li po~astvovati moj dom svojom posetom?” “Vrlo ste ljubazni, ali to nije izvodivo. Ve} smo gosti mog brata u Agri.”
“Dajte mi onda makar priliku da vam poka`em Vrindaban, kako bih imao uspomenu na ovaj dan.” Pristao sam radosno. Mladi ~ovek, koji je rekao da se zove Pratap ^ater|i, iznajmio je ko~iju s konjima. Posetili smo Madanamohana hram i ostala Kri{nina svetili{ta. No} nas je zatekla u vr{enju pobo`nosti u hramovima.
Pratam mi je rekao: “Izvinite me na trenutak, da nabavim sandes69.” U{ao je u trgovinu blizu `elezni~ke
stanice, dok smo je \itendra i ja muvali po {irokoj ulici, sada prepunoj ljudi, kada je malo zahladnelo. Na{ prijatelj je bio odsutan neko vreme, a onda se pojavio s poklonima koji su se sastojali od raznih slatki{a.
“Dopustite mi, molim vas, da steknem ovu religioznu zaslugu.” Sme{io se pru`aju}i nam snop nov~anica i dve upravo kupljene karte za Agru. Prihvatio sam, klanjaju}i se nevidljivoj ruci. Uprkos Anantinom preziru, zar nije njeno obilje nadma{ilo na{e potrebe? Potra`ili smo usamljeno mesto nedaleko od `elezni~ke stanice.
Rekao sam Pratapu: “Pratape, nau~i}u te krija jogi Lahirija Mahasaje, najve}eg jogija na{eg doba. Njegova tehnika }e biti tvoj guru.”
Inicijacija je zavr{ena za pola sata. Rekao sam svom novom u~eniku: Tvoj }intamani70 je krija. Tehnika
koja je, kao {to vidi{ vrlo jednostavna, ubrzava ~ovekovu evoluciju. Hinduisti~ki sveti spisi u~e da je egu, koji
69 Bengalska poslastica.
se neprestano otelovljuje, potrebno milion godina da bi se oslobodio maje. Taj prirodni period znatno se skra}uje uz pomo} krija joge. Kao {to rast biljaka mo`e da se ubrza, tako da rastu mnogo br`e nego {to je uobi~ajeno, kao {to je to dokazao \agadis ^andra Boze, tako nau~nim sredstvima mo`e da se ubrza i ljudski duhovni razvoj. Ve`baj uporno i precizno, pa }e{ se pribli`iti guruu svih gurua.”
Sedeli smo neko vreme razumev{i se potpuno i bez re~i, a zatim smo polako po{li prema stanici. U{ao sam radostan u voz, ali za \itendru izgleda da je taj dan bio dan pla~a. Moje srda~no opra{tanje s Pratapom bilo je isprekidano prigu{enim jecajima obojice. Tokom putovanja \itendra je opet ronio suze, ovoga puta ne zato {to je `alio samoga sebe, nego zato {to se kajao:
“Kako je povr{na moja vera, srce mi je bilo od kamena. Ubudu}e ne}u da sumnjam u bo`ju za{titu.” Pribli`avala se pono}. Dve “Pepeljuge” poslate u svet bez nov~i}a, u{le su u Anantinu spava}u sobu. Ba{ kao {to je lakomisleno predvideo, njegovo lice je moglo da poslu`i za studiju ljudske zapanjenosti. Bez i jedne re~i, bacio sam nov~anice na sto.
Pa`ljivo je rekao: “\itendra, istinu na sunce! Nije li ovaj momak nekoga oplja~kao?”
Kako se pri~a odvijala, moj brat je postajao sve ozbiljniji, a na kraju je postao sasvim sve~an. Govorio je duhovito s odu{evljenjem, {to se ranije kod njega nije moglo zapaziti:
“Zakon ponude i potra`nje dopire do finijih podru~ja nego {to sam pretpostavljao. Prvi put u `ivotu shvatam tvoju ravnodu{nost prema riznicama i vulgarnom gomilanju bogatstva.”
Premda je bilo kasno, insistirao je da ga iniciram u tehniku krija joge. Tokom te no}i “guru” Mukunda je neo~ekivano morao da prihvati odgovornost za dva “u~enika”.
Slede}eg dana, doru~ak je protekao u skladnoj atmosferi, kakva nije vladala pro{log jutra. Sme{e}i se, rekao sam \itendri: “Ne}e{ propustiti svoj Ta|, poseti}emo ga pre nego {to krenemo u Serampore.”
Oprostiv{i se sa Anantom, ubrzo smo stajali pred slavnim Ta| Mahalom. Beli mermer je blistao na suncu u viziji ~iste simetrije. Tamni ~empresi, negovani travnjaci i mirno jezerce su mu savr{ena okolina. Unutra{njost Ta| Mahala sa svojim filigranskim rezbarijama od poludragog kamenja izuzetne su lepote. Ne`ni venci i spirale izviru iz sve`eg i ljubi~astog mermera. Svetlo iz kupole je padalo na spomenike imperatora i Mumtaz, kraljice njegovog kraljevstva i njegovog srca.
Sada je dosta razgledanja. ^eznuo sam za svojim guruom. Ubrzo smo \itendra i ja krenuli vozom na jug, prema Bengalu.
Moj prijatelj koji je, blago rekav{i, bio kolebljiv, napustio me je u Kalkuti. Rekao je: “Mesecima nisam video svoju porodicu. Mukunda, predomislio sam se, mo`da }u kasnije posetiti tvog u~itelja?”
Iznenadio sam se kad sam primetio da je od poslednjeg sastanka sa mojim guruom u Benaresu pro{lo 28 dana.
Rekao je: “Do}i }e{ kod mene za ~etiri nedelje!” I do{ao sam. Srce mi je lupalo dok sam stajao u njegovom dvori{tu u tihoj ulici Ghat Rai. Prvi put sam u{ao u a{ram u kome je trebalo da provedem slede}ih deset godina.
Poglavlje 12.