Proto-Indo-European verb and Slavic etymology

(1)

УДК 811.1/.2(091) : 811.16 ID 178131468

АЛЕКСАНДАР ЛОМА Универзитет у Београду Филозофски факултет Одељење за класичне науке

ПРАИНДОЕВРОПСКИ ГЛАГОЛ И СЛОВЕНСКА ЕТИМОЛОГИЈА

Праиндоевропска глаголска промена одликовала се смењивањем различитих основа у склопу једне парадигме; у балтословенском та варијантност је у знатној мери сведена, али је оставила своје трагове у речнику, тако што су се поједине основе осамостаљивале у засеб -не, формално независне и семантички раздвојене парадигме. Свест о том процесу може бити од помоћи у решавању етимолошких дилема и преиспитивању проблематичних етимологија. За илустрацију, овде се разматрају четири случаја у којима је могуће, на словенском плану, успоставити етимолошку везу између наоко несродних глаголских о-снова ако се узме у обзир праиндоевропска глаголска морфонологија.

Кључне речи: етимологија, глагол, апофонија, назални презенти, прасловенски, балтословенски, праиндоевропски.

(2)

|e je bil pvez s pfijm, kmplikv prme tip stridijske VII klse yunati ‘pre`e’ / yunjanti ‘pre`u’ (< pie. *iu‑ne‑g‑ti/ iu‑n‑g‑enti, kre *ieug‑ / *ioug / *iug‑, up. stid. yugam, lt. jugum, stsl. igo) u drugim jezicim stvil je trg uglvm u blicim pput lt. iungo, iungere, lit. ju_{ngiu, j}u_{ngti, gde se ul} sk bz zlg ifiks pr{iril iz prezetske glglsku svu. Prslveski je j{ ~uv, ddu{e mlbrju, ktegri ju zlih prezet tip stsl. sïsti, sêdé, rus. SEST s SÈDu < pie. *se_(n)d‑₍_up._{MIt 1924: 175),}_{li je u drugim slu~jevim up}

{ti zlizvu prezetsku svu: stsl. grêsti, grêdé umest *gristi/ *grâsti, grdo d pie. *ghr(e)idh‑, prez. *ghrin(e)dh‑ (up. M. Ku_{el, IV 203).}

1. psl. *msti, *msti

Z bltslveski se rekstrui{u dve rzli~ite glglske sve, *met‑ u lit. m_{sti, met}u_‘_{bciti’, let.}_{mest, metu}_id.,_psl. *mesti, meto‘id., ~istiti, m_sti_’,_s_o‑_{prevjem u lit. mt}_{ti ‘mt}

ti’, psl. *motti, i *ment‑u lit. me_sti, men~iu_‘_{me{ti’, psl.}_*_m_sti, *mto (s) ‘id., smtti’, u prevju prem *motiti > mtiti. Nije js d li ih dubqj, pridevrpskj rvi treb psmtr ti k vrijte istg glglskg kre s zlim ifiksm i bez weg (tme k d je skl Trub~v u ÅSSÀ 19: 13) ili k etiml{ki rzli~ite re~i, tk jskrije u IV 442 s.v. met‑1

‘aessen’, gde Mrti Kimel svrstv lit. metu_{, stsl.}_meté_{, ddu} {e s zkm pitw, pretpstvqju}i vezu s lit. m_{ts ‘mer’} i rzvj z~ew ‘dmeriti’ > ‘ciqti’ > ‘bciti’,1_{pri ~emu} bi z rekstrukciju izv bltslveskg dme jedii sv pru`l gr. mtron ‘mer’, i 438 s.v. *menth₂‑ ‘qilen, u_hen’_,

gde Tms Ceder stvq men~iu_,_mêté_,_mé{té_{zjed s ved.} manthti ‘me{; trewem izvdi vtru’, th. B mintnm ‘rzmu}uje (gliu vdm)’ itd.

Pri frmlm izjed~ewu *mesti, meto i *msti, meto u srp

1_{Tk ve}}_P_Krny₇₀₃_{d., druk~ije Trub~v u ÅSSÀ 18: 107, gde vezu}_*me‑ sti, *metti s prdicm lit. m_ts_,_i{m_sti_{‘izmeriti’ semti~ki ptkrepquje}

(3)

skm (kcetl{k distikcij izme|u m_sti_i_‑m_sti_ije

dsled sprvede!), glglski elemet u sitgmm sn(ij)g,

m}v, v(j)tr, brmt,_izvedeicm_smt_,_m_}v_{, sl`e} ici v(j)tr_mt_._,_v(j)tr_mtin_{izgled jedz~ se ve}

zuje z svu bez zl u svm z~ewu ‘bcti, ~istiti’, up. u drugim slveskim jezicim u sli~im z~ewim i uptre bm sl. sneg mete, sl~. (sneh)metie, ~e{. snih se mete, rus. vтr mEтeтпálâ, ipes. mEтeт ‘veje ( segu)’(up. ÅSSÀ 18: 105 d.),

pri ~emu zpd i ist~slveski blici iskqu~uju *‑‑ u svi. Stg i{t prirdije e zvu~i d Skkve ksttcije (SKK 3: 589 s.v. vijti2₎_:_œ(sl`enica)_vjetr_met_{‘Windst’ d sintag}

e vjetr mete > a. vetromtŒ.3_{N i u vm slu~ju pkzuje se d} je svku slèicu jbqe psmtrti zseb, e pd velikim œgezdimŒ kkv su Skkv vijti i msti, i d vq, z svku, trìti prlele {irem — p{teslveskm, ktkd i id evrpskm — plu. Srpsk slèic im svju jediu mei p ztu prlelu u rus. dijl. re~i vтromàтÊ f.‘P UKOTI NA UBRVNU’ ZABELEbENOJ 1885–1898. UOKOLI NI PUDObA UOLOWECKOJ OBLASTI NA SZRUSI JE (KARELI JAr (SRNG 4: 204).

4

ZNA~EWA NAI ZGLED NI SUBLI SKA ALI RE~I v(j)trmt i v(j)trmtin mgu j{ z~iti i ‘jk vetr, udr vetr’ (u tm z~ewu i vtr_mtic_{), ‘prmj’ (pri}

meri: Vlà {tlu ~e{}e vetriti, sm e krvu vetrmetu stvlà ti,5_{Sti sm vetrmetiu}_Srem._Pridev_v(j)tr_{mtn, ‑tn,}

‑tno ‘jk izl`e vetru’ primewuje se i zgrde; vtromtn brvnr iz primer u RSA (^edmir Midervi}) e}e biti brv re izgr|ee vetrmetii, eg e krz ~ije zidve d l{e sstvqeih i pukti puih brv duv prmj, {t }e biti i

_{RSA 1: 4}_–47_s.v._m_sti_,_m_t_e_m_{‘mg, jk pdti, vejti ( se}

gu); s` duvti, vitlti, zvijti ( vetru, buri, me}vi)’; ve} VuK 1818 s.v.

m_sti:_{mt snij}g_{, m}v}, 185. s prevdm: ‘stak wehen, nives pliae ca

dnt’.

3_{up. primer u RSA : 559 iz Mrcel Ku{r,}_{Nrodno blgo}_{, Split/jlja} na 1934: Vjetrmet je mjest gdje vjetr mete, jj~e duv.

4_{Z izglse tkvg usmerew up. jskrije L}_OMA_010. 5_{Neg krve, Nvi Sd 1853, 44 (LMS 149, 48).}

(4)

pu smis ru ske re~i: œrup u zidu brvre krz kju duv vetr, prmjŒ. Rzlik u rdu izme|u v(j)tr_mt _._iVEтROMàтÊf. e prtivi se pretpstvci zjedi~km preklu, jer je s bzi rm v(j)tr_mtin_f._{ssvim mgu}e d je i srpsk re~ izvr}

bil i‑sv `eskg rd. O {t stvr prblem jeste à u dru gm ~lu ruske sl`eice, kje ukzuje psl. *msti, mto, e *mesti, meto u j{ psl. izrzu *v_{trã metetâ. N ist~slveskm} tereu re~ ‘me}v’: rus. mтlâ, ukr. mт›lâ, kj se, k i s.h.

m}v, izvdi d *mesti, meto7_{, dlzi, sm i u izvedeicm, i} s kreskim ‑à‑: rus. dijl. MmтLl Perm, Kliigrd, Mskv, MmтLI CA PERM MmтLUGA,BLR màclšc (SRNG 19: 90; ÅSSÀ 18: 115 d., 118 d.). Stg je Bereker pretpstvi pred *metelâ (Br nKr 2: 41) i vrijtu *mtelâ, {t FASMeR : 10 i Trub~v u ÅSSÀ l.c. dbcuju k esv. N Fsmerv rgumetcij, d piswe ili à u egl{em slgu m`e, u ruskm, dr`v ti jed isti prvbiti smglsik, e stji z VEтROMàтâ, gde je à u gl{em pl`ju. Iz istg, lweckg krj SRNG 19: 93 bele`i, uz zk pitw, glgl (4) Mmтâ ‘mesti’ s primerm: BORODOä BUDU P EeKU MT GDEKAODA JEDOdLODO UKRdTAWA SA Mmтâ, MNU‘GWEgI TI, GAZI TI’, P REMDA SETAJ GLAGOL NE UP OTREBQ AVA NI ZA ME -TEWE, gIdEWENI ZA DUVAWE VETRA I VEJAWESNEGAMO DA SERADI O LOKALNOJ I SRAZMERNOP OZNOJ P OJAVI NA I STOgNOSLOVENSKOM TERENU,

8

li se d dqeg mr dpustiti i d tm{wi blici s ‑à‑ pred stvqju trg zlg prezet *mto d *mesti ‘bcti, mesti, du vti, vejti’, {t bi dqe pdr`l pretpstvku prsrdstvu izme|u *mesti, *mottii*msti, *motiti ili br rj, j{ prsl veskj ktmiciji dvju glglskih krev.9

7_Psl._*_metelâ_f_{. pre eg}_*_met_lâ_;_{dk je tj blik dr`e sm u ruskm i}

ukrjiskm, demiutiv ‑ic pzt je i belruskm, ~e{km, pqskm, bugr skm i slve~km (Trub~v u ÅSSÀ 18: 118 d.).

8_{Z klebwe}_{à /}_{ruskm severzpdu up. u}_XIV_v._mт_lâ_{‘grt~’ ume}

st mêтlâ (ZALIZNÀK 004: 74; d lt. mntellum, up. FASMeR 3: 31 d.). Pjv je,

me|utim, rsprstrweij, up. ukr. m’àтlcà bt. = mimlicà, gstis ala, p eSuM 3: 549 rezultt re fetske prmee sve met‑’mesti’ u *mt‑, ukr {twem s ’mutiti’, blr. màтla, màтcâ pred mтl, miтcâ ’mesci’ ÅSBM 7: 151, màтlicgstis vlgais 152. pred mтlicid.

9_{Ak se s Trub~vim (i j{ Berekerm) z}_{*met‑ / *mot‑}_{prihvti izvr}

(5)

2. psl. *(u‑)vnti

Prie. re~ z vdu, izvr heterklitum *udr, ud‑_n‑s > ud‑ns (nI 70 i d.; M. Flan u Bj 4: 335) smtr se deverb tivm glgl *ued‑ s zlim prezetm 1. sg. u‑n‑d‑ti, 3. pl.

*u‑n‑d‑nti kji se ~uv sm u stridijskm unatti ‘izvire, kv si’, 3. pl. undanti, li se uzim d je stvi trg u ekim ime skim blicim k lt. und ‘tls’, stpr. unds ., wundn n. ‘v d’, lit. vnduo_,_dijl._unduo_{id. (MyrhFr 1: 279; M. K}u_el

u IV 658 d.; M. Flan l.c.). u slveskm dsd isu prepz ti zlizvi blici vg kre, premd wihv prisustv u bltskm ~ii tkvu mgu}st izgledm.10_{M`d se drz pie.}

*ue‑n‑d‑ ‘vd’ sme dpustiti u psl. *vd‑ ‘veuti, shuti’ (s.h.

venti_ , bug. và_n_{, sl.}_v_{niti, sl~.}_va_dn_u_{t’, ~e{.}_vdnouti_,_glu`.

wjdny}, pq. widna}, rus. vànтâ, ukr. v’ànтi, blr. vàncâ). Pretpstvk bi bil d je prst blik *vdnoti sekudr u d su (rije ptvr|e!) prefigiri *u‑vd‑noti/ ‑(j)ti, up. stsl. ouvêdti, ouvê`dti, rus. vàdaтâ, gde se prefiks u‑, blt. u‑ svdi pie. *u‑ / ue‑ s z~ewem udqvw, dstrwivw (pr. stsl. ou‑hoditi ‘dlziti’); *u‑vd‑ z~il bi ‘(iz)gubiti vdu iz sebe, su{iti se’, trji vid *vdnoti bi bi pstrh v dtle k {t je izvr z~ewe prefiks *u‑ izbledel i se p~e se}ti k puki zk perfektivsti (up. prve k *ursti : *rsti).11_{Ovm bi d mgl spdti i rus.}_UDIт_â ‘zretâ ( zere), livtâsà’, udno zrno ‘zrel zr’, bil k zlizv *u‑n‑d‑ > *od‑ ili k sekudr *oud‑ psved~e

se’, pd u ~i semti~k bliskst s ekim uptrebm *mt‑ / *mot‑, pr. rus.

Se`áe hlpâà màtutsà p vzduhu (DALâs.v.MÈSтI), s.h. msti s ‘leteti, pr letti tmvm, vijti se, kvitlti se, kme{ti se’: metu se `drlvi (VuK

185), vre se metu u visim (RSA 1: 4 s.v.msti / m_{sti, m}_te_m_). 10_{Od imeic, tu spdju}_*vod_,_*vydr_i_*v_dro_{; z pretpstvku glglske}

sve *ob‑v_d‑_{, zsvu iskqu~iv tpmsti~kim fktim, v. mju d} redicu Obd u eRSJ OS 1 d.

11_{u ju`slveskim jezicim, gde je psl.}_*_>_{, tme je mgl dprieti}

(6)

u idirskm (stid. dmn‑ ‘virwe, vlg’, v. od‑ ‘iz vr’, up. MyrhFr 1: 279).12_{Trdicil se}_*_v_dn_o_{ti vezuje s} *(v)od‑iti ‘dimiti, dimqewem su{iti’ i dqe s *svoditi> *smoditi ‘smuditi’, stvem. swintn, vem. schwinden ‘estjti’.13_Alut e vrijte ukzuju d je tu d{l d ukr{tw rzih sv, wihv ptecijli spisk e iscrpquje se s pie. re~ju z vdu. S bzirm vde dpu{teu primrst prefigirg *uvdnoti u dsu simpleks *vdnoti i fkulttivst v‑u *voditi, e m`e se iskqu~iti i prvbit lik kre *d‑ / *od‑ bez *v‑, kje bi se d bil rzvil pred o‑ regulr k prtez, pred ‑ dekmpzicijm u *u‑v‑dnoti > *u‑vdnoti. T mgu}st uvdi u igru kre *H₂ed‑ ‘(u)shuti, (s)su{iti se’, kji se rekstru i{e svu gr. ¥zetai ‘su{i se, she’14₍_i_{e‑prezet s d}_i_>_z₎ i het. ha_{d‑ ‘su{iti se’ (M.}_Ku_el_u_IV_{55). u slveskm bi}

bil dr`e wegv vrijt s zlim ifiksm H₂e‑n‑d‑ > od‑, a *d‑bi se izvdil iz ulske ili (l{ke) ‑bze.

3. psl. *vz(a)ti

N sli~ ~i mè se bjsiti i p~et v‑u *vzti, veò i*vsti, vzo15_{pd pretpstvkm srdstv s}_*_o_z,_*_o_{è i dqe s} *oziti, *ozãã < pie. *H₂engh‑ ili *H₂emgh‑,1_{budu}i d csl. im}

1_{Rus. glgl i~e se predi s pie.}_*_oudh‑_{u zivu z ‘vime’ (gr. oâqar}_,

stid. u_dhr‑_{, lat.}u_ber_{itd.), lit.}u_dr_u_oti_{‘siti mldu~e, biti suprs’;}

vezu s *vdnoti (i rus. d, gde me|utim em trg zlu!) pmi{q je ve} PRe OBRA`eNSKIè 41; up. FASMeR 4: 149.

13_{Tk, izme|u stlih,}_S

KK 3: 576; FASMeR 1: 375; SchStr[Wc (4:)

1605 d.; ÅSBM : 301; eSuM 1: 443; Brys 99 (ukzuje stpq. uswidna}),

M, Ku_elu IV 658 (*od‑i *svd‑u stsl. éditi, pri‑svêdnéti pred *vd‑u (ou‑)vêdnéti); M. Flan u Bj 4: 298 d. (pretpstvq zlizvu vrij tu kre kji je u sl. vditi ‘pr`iti’, blr. vd‘pripek’, lit. ‑vde ti _ ‘hlpeti, isprvti (i sl.)’, *vedrã ‘vedr’, tk MchK 666, eSuM 1: 437).

14_{Npr. pse~em drvetu,}_{Il. IV 487.}

15_{u tm z~ewu sm ju`slvesk re~ (s.h.}_v_{sti, v}_z_e_m_{, mk.}_vz_,

bug. v_z_{; sl.}_v_e_{sti, v}_e_zem_{izvdi se iz srpskhrvtskg); st~e{.}_viezti_,_vzu_‘_ple

sti’ pkzuje {iru semtiku, k i i stsl. ouvêsti, z kje v. i`e.

1_{Tk, izme|u stlih,}_S_KK_{3: 583–584; [}_Str_[_Wc_1607,_{eSuM 1: 44–}

(7)

ouvêsti, ouvêzé ‘ve~ti’ i ouvêznéti ‘zplesti se’, tj. i tu je mgl d}i d dekmpzicije *u‑v‑z‑ > *u‑vz‑, premd ije bil blik *voz‑ d je pdr`i. N e m`em biti siguri d je isti kre u ‘vezti, uzic’ i ‘uzk, ste{wvti, gu{iti’. FASMeR 1: 374, 4: 15 t izri~it dbcuje,17_{Mrti Kimel u}_{IV 265}_d pu{t d se rdi dv kre: *H_2/3emgh‑ ‘vezivti’ u slveskm

*vz‑ti, ‑ti, ‑noti i u hetitskm zlm prezetu hmni ‘vezuje’ i *H₂engh‑ ‘ste{wvti’ u psl. *oziti, gr. ¥gcw ‘gu{im, dvim’, lt. ngo, ng_re_{itd. Kk pk ije izves d hetitski glgl sp} d vm,18_{vql bi uzeti u bzir i mgu}st d se psl.}_*_v_{z‑ /} *oz‑ ‘vezivti’ svede zlizvi kre *ueg‑ ‘tkti, veziv ti’ kji se rekstrui{e svu stir. ‑fighter, faig ‘tkti’ (IV ), pd uslvm d je tu guturl bi pltl; prtiv tg bi gvril stid. re~ va_gra_‑_f._{‘u`e; m~, zmk’, li je we pri}

pdst vm pd zkm pitw (MyrhFr 2: 538 d.). u tm slu~ju, *vz‑ bi se izvdil iz rmle bze *ue‑n‑g‑ *oz‑ iz ulske bze *u‑n‑g‑.

4. jsl. vdt, s.‑h. vdt

Glgl (iz‑)vdti,(iz‑)vi_da_{m (s)}_{s svjim izvedeicm}_v

da_w_,_v_da_r_,_vid_ric_{je sm srpskhrvtski {tkvski. Psve}

d~e je tek d Vuk, li spd u trdicilu leksiku usmeg epskg pesi{tv, u frmulm k rn izvidti, rn od vidw

i sl.19_{Nem i p{teprihv}ee etimlgije.}_{Skk s prvm db} cuje Mikl{i~ev — frml eubedqiv — pre|ewe s rum. vindeca ‘{tititi, spsvti, le~iti’ d lt. vindicre ‘svetiti’ vrl vervtim smtr M`uri}ev mi{qewe, p kjem bi

tum~i uticjem prteze u o‑bzi *oz‑ ili esrdih glgl s srdim z~e wem *verz‑ti, *vi‑ti.

17_{uzdr` i ÅSBM : 99: prekl}_*v_z‑_{ije ssvim js.} 18_{Pmi{q se i lizu}_*H

3e‑mon‑, s preverbm d kre *men‑ ‘pritiskti, gwe~iti’, izm. stlg u psl. *mo~iti (c. Melchet p IV l.c., up. i

iid. 438).

19_{Pretrg sjtu}_{http://gslaskepese.c/}_{, gde je A. Fjgeq sbr tek}

stve iz ve}ie relevtih zbirki s.h. epskih pesm, dl je {est primer z

(8)

vidti bil u vezi s psl. *vid‑ / *v_d‑_‘_{videti, zti’ i prvbit} z~il ‘lije~iti vi|enje, pgled, agij’ (SKK 3: 586, up. MIKSIch 391, M`rnI} 1570, 1572). Ne sprvju}i mgu}st, p ~k i izvesu primmqivst tkvg tum~ew, treb ipk ukz ti izvest prlelizm u uptrebm vdti(rn) i va_diti

‘exiee’. u RSA lzim primere k (iz‑)vditivtr / ogw,

boj, ~ini: B{ se}m ... d mi vdi vtru ‰tj. si`v pvi{eu tele su temperturuŠ L. Lzrevi}, Ve}im k`u: izvditi gw iz re, kd se ~vek pe~e Lik i Krbv,0_{Kd se ubije, p e prkrvvi, d}

je jbqe izvditi ubj BiH, Ak mu eki ps e p|e z rukm, d mh misli d je œp~iweŒ ... i d dmh jde striPeli d mu œvdi ~ieŒ Fru{k gr. M`e se dpustiti d je i kd vidti u svi idej v|w, dstrwivw blesti, weg uzrk ili simptm iz tel, pstvq se pitwe d li je frml mgu}e svesti b glgl isti kre.

Sm glgl va_diti, ‑i_m_,_zvditi _pf._{rije je zbele`e —}

ve} stsrp. izvditi ‘izdvjiti (de vc iz svte), izbviti (e kg iz tmice)’ — i {ire rsprstrwe — mk. vdi, bug. v_dà — md tk|e gri~e slveski jug. Ddu{e, eki mu lze bltsku prlelu u lit. (t‑)vduoti, let. vduo_{t ‘tkupiti, slb} diti (iz tmice i sl.)’, v_ds_._{‘zlg, jmc’, kje se rzli~it} tum~i, u vezi s lt. vs, vdis ‘jmc’, gt. wdi ‘zlg’, em. Wet‑ te, ili d lit. v_sti_‘_{vditi’ = psl. *vesti}_,_ved_o,_*voditi. _Nezvis d te bltske prlele, Adre Vj izvdi va_diti, gde je ‑‑ < *a

ili *o_{, d}_v_diti_{prevjem du`ew — {t je u` pretpstvk}

i z pre|ewe s vedeim bltskim, ltiskim i germskim re ~im, jer je u svim wim kreski vkl krtk (. Vaillant, rS 22: 28; VInt 1974: 176). Vjv izv|ewe ds je uglvm prihv}e (SKK 1: 558; ÅSSÀ 3: 04) i m`e se ddt ptkre piti ekim frzel{kim prlelm. Z s su jzimqivije e kje spdju u semti~k pqe œle~ew, vidwŒ. Tk prem grevedeim brtim (iz‑)vditi boj, vtr / ogw imm srp. dijl. izv_diti_{’tklwti blest, le~iti’, u primeru s p~etk}

XX v. iz Zje~r: Kd je kje brv~e bles izvdi mu se tj ~i {t se k` grudim rse~e, uvu~e se uutr kre d kukurek, r

(9)

zgji i iste~e (RSA 7: 369). Nebi~ rekcij: izvoditi ek me (brv~etu) u dtm ktekstu vervt pdrzumev direkti bjekt gnoj i semtiku dstrwivw lu~ewem, v|w. Ov up treb psl. *jâzvoditi mgl bi biti vem str, s bzirm rus. dijl. (Vldimir) I ZVOD~I Ca ‘I SC ELI TEQ I CA’, SAJEDI N OM P OTVRDOM UBASMI: ZARà, ZARNI CA, Tá NA{A MATâ-CARI CA, Tá RABAM B O` âI M P OVOD~I CA, MàSA I ZVOD~I CA, I Z RANKI TOBOè KROVâ I STEKAET(SRNG 1: 109). I vde je re~ dreì (zgjee) re. usmqest dveju dijlektskih ptvrd, srpske i ruske,1_{ipk lè prez pri izv|ewu dlekse} ìh zkqu~k. Prlelizm izme|u vditi i voditi pstji i u rhi~im uptrebm vezim z bred pqewe œìve vtreŒ tre wem dvju drvc, up., s jede stre: Z ìvu vtru jvi{e se kè, d se vdi ili izvij (TROJANOVI} 1930: 55; RSA 7: 339 Du~lvi}i),

Drvei se gw vdi vk: tre se drv drv, dk se zpli BiH (RSA 2: 348), s druge izvoditi vtr (plidrvcim) [umdij i Krgu jev~k Jseic (RSA 7: 358a).

Ak se va_diti bez ve}ih frmlih i semti~kih prblem mè svrstti u prdicu psl. *vesti, vedo, *voditi, kd vdti je t s frmle stre teè. Mrl bi se p}i d psl. redukve bze *vâd‑i pretpstviti prevj duèw dtle *vid‑, ili d ul ske bze pie. *ud‑ s prevjem duèw u_d‑_>_psl._*_{v‑yd‑. Nevq je}

{t i *vâd‑ prslveskm, i *ud‑ pridevrpskm pl u ije psved~e. Ak se pk stvi p stri vez s *vesti, *vo‑ diti i pr vditi : vidti psmtr sm z sebe, wegv prjekcij pridevrpsku rv bil bi *ua_{d(h)‑ / *}u_d(h) _{zsv, u}

skldu s lriglm terijm, mrfl{ki regulrj l terciji ‑ i ulske bze*ueH₂d(h)‑ / *uH₂d(h)‑. Jed tkv kre, *ueH₂dh‑ / *uH₂dh‑, rekstrui{e se svu lt. va_do_{, ‑}_{re ‘i}i,} hdti’, va_{dum ‘brd, gz reci’, v}a_da_{re ‘gziti vdu, brditi’,}

stisl. vÌ ‘id.’, em. wten (IV 664). Semti~ki jz izgled je pre{irk, li se da_{premstiti pretpstvkm d se z~ewe}

‘gziti (vdu)’ svdi *‘i}i vd}i (ge iz vde)’. Nrv, t bi z~il veliku striu {ih dvju glgl srzmer pz psved~eih i usmqeih slveskm plu.

1_Glgl_{I ZVODI}т_Ê_{i~e em u ruskm t, eg ssvim druk~ije z~ewe:}

(10)

Лиtераtура

BV — Bosnsk vil, Srjev.

VuK — Stefvi}Krxi}, V. Srpski rj~nik istm~n wm~kijm i ltinskijm rij~im, Be~, 1818, . izdwe ib. 185.

DALâ — Dlâ, V. Tolkováè slovrâ `ivogo vlikorsskogo àzák, Vtre

izdie 1880–188, elektrski tekst dstup http://vidahl.agava. /.

eRSJ — Etimolo{ki r~nik srpskog jzik, Begrd, 003–.

eRSJ OS — etiml{ki dsek Istitut z srpski jezik SANu. Ogldn svsk. Begrd, 1998.

eSuM — Eтimologš~niè slovnik krònsâkoò movi, Kiòv 198–. ÅSSÀ — Åтimologi~skiè slovrâ slvànskih àzákov, Mskv 1974–. ÅSBM — Åтámlgš~ná slounik blrskè mová, Misk 1978–. ZALIZNÀK 004 — Zlizàk, A. A. Drvnnovgorodskiè dilkт, Mskv.

LMS — Ltopis Mtic srpsk, Nvi Sd.

LOMA 010 — Lm, A. etimlgij i dijlektlgij u dijhrj

perspektivi, u: Grkvi}Mejxr, J. / Rdvvi}, M. (ur.). Torij svrmn dijhronijsk lingvistik i pro~vw srpskog jzik,

Begrd (u {tmpi).

PReOBRA`eNSKIè — Prebr`eskiè, A. Åтimologi~skiè slovrâ rsskogo àzák, vápusk pslediè. Trudá Istitut russkg àzák, tm I, Mskv/Leigrd 1949.

RSA — R~nik srpskohrvtskog kwi`vnog i nrodnog jzik SANu,

Begrd 1959–.

SRNG — Slovrâ rsskih nrodnáh govorov, Mskv / SktPeterburg (rije: Leigrd), 195–.

TROJANOVI} 1930 — Trjvi}, S. Vtr obi~jim i `ivot srpskog nrod, kw. I (Srpski etgrfski zbrik SKA XV, Drug deqe we — @ivt i bi~ji rdi, kw. 19), Begrd.

FASMeR — Fsmer, M. Åтimologi~skiè slovrâ rsskogo àzák, perevd

(11)

*

Bj — Bezlaj, F. Etimolo{i slovr slovenseg jezi I–IV, jljana, 1977–2005.

BrnKr — Beneke, . Slvisches etymologisches Wo_rterbuch_{, –ã,}

heideleg, 1908–1913.

Brys — Bys, W. Sáowni etymologiczny jzy polsiego, Kakow.

SjS — Etymologicy slovni jzy stroslov_ns_ho_{, Paha, 1989–.}

IV — Leion der indogermnischen Verben, nte eitng vn h. rix, Wiesaden ₂2001.

MchK 1968 — Machek, V. Etymologicy slovni jzy ~esho, Paha. MyrhFr — Mayhfe, M. Etymologisches Wo_{rterbuch des Altindorischen}

I–II, heideleg 1986–1996.

M`rnI} — Ma`ani}, V. Prinosi z hrvtsi prvno‑povijesni rje~ni, age 1908–1922, reprit 1975.

MIt 1925 — Meillet, . Le slve commun, Pais.

MIKSIch — Miklsich, F. Etymologisches Wo_{rterbuch der slvischen}

Sprchen, Wien 1886.

nI — Wdtk, d. S. / Islinge, B. / Schneide, c. Nomin im indogerm‑ nischen Leion, heideleg 2008.

PKrny — Pkny, j. Indogermnisches etymologisches Wo_rterbuch_{, Ben}

/ Mu_{nchen, 1959.}

rS — Revue des tudes slves, Pais.

rj — Rje~ni hrvtsog ili srpsog jezi j I–XXIII, age 1880– 1976.

Schrdr/nhrIng — Relleion der indogermnischen Altertumsunde, vn . Schade, heasgegeen vn . nehing, Belin / eipzig, 1917– 1929.

SchStr[Wc — Schste[ewc, h. Historisch‑etymologisches Wo_rterbuch

der ober‑ und niedersorbischen Sprche I–IV, Batzen 1978–1989. SKK — Skk, P. Etimologijsi rje~ni hrvtsog ili srpsog jezi I–IV,

(12)

VInt 1974: Vaillant, . Grmmire compre des lngues slves, t. IV

L formtion des noms, Pais.

Summary

aleksandar Loma

PROTO-INDO-eUROPeaN VeRB aND SLaVIC eTyMOLOGy

In BaltSlavic, the lage scpe f ste vaiatin within the veal syste inheited f PtIndpean was edced, n the paadigatic level, t few apphnic ves, edplicated and nasal pesents, t the fe vaiety left taces in the lexicn, as altenate stes f an iginal paadig gave ise t new paadigs, fally independent and seantically distingished f each the. Beaing in ind this pcess ay e helpfl in slving etylgical dileas and ecnsideing pleatic etylgies. this pssiility is illstated hee y f instances f an etylgical cnnectin eestalishale, in Slavic, etween appaently nelated veal stes if taking int accnt the PtIndpean ve phnlgy.

1) cSl *mesti, meto ‘t sweep’ and *msti, mto < *mesti, mto

(nasalinfixed pesent), cf. Sc v(j)etr_metin_{‘windy spt’,}_{vetr mete}

‘the wind sweeps’, rss (veter) mete_t_{‘it snws’ as cpaed t rss dial.}

vetromjt’ ‘hle in (the wall f ) a lg (cain)’

2) *u‑vdnoti ‘t withe’, iginally *‘t dehydate’ ‹ rss. udit’ ‘t ipen, i.e. t swell with sap (f gain)’ < cn Slavic *oditi *uditi < PI *uend‑ / *und‑ ( *oud‑), ased n a nasalinfixed pesent as eflected in Ind unatti

‘spings, wets, athes’, 3.pl. undanti, cf. Pss. unds, ith. vnduo_‘wate’, atin und ‘wave’, ltiately t Sl vod, heth. wa_{tr, wetens}_{, g}_h_y_do_r_, Ind udan, udnas, etc. ‘wate’, pehaps als Ind dmn‑ ‘fld, flding’, v od‑ ‘sping, well’.ltenatively *u‑v‑d‑< *d‑ eside *od‑ in *oditi ‘t ske (eat)’ < *H₂e‑n‑d‑ as nasalinfixed vaiant f *H₂ed‑in g azesthi

‘t dy, withe’, heth. ha_du_.

3) *vzti ‘t tie, ind’, *vzti ‘t eide’, *oz ‘sting’, *o`e ‘pe’ < *ue‑n‑gh‑ / *u‑n‑gh‑, t the sapasaana t *ueg(h)‑ / ug(h) ‘t weave’ in I ‑fighter, faig.

(13)