ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА Издавач: Министарство просвете Републике Србије Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд За издавача: др Жарко Обрадовић, министар просвете мр Драган Банићевић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Уредник: Гордана Чапрић, помоћник директора Сектор за стандарде и вредновање Образовни стандарди за крај обавезног образовања развијани су у периоду од 2005. до 2006. године у оквиру пројекта Развој школства у Републици Србији – пројектна компонента Развој стандарда и вредновање. Национални просветни савет донео је, 19. 05. 2009. године, Одлуку о усвајању Образовних стандарда за крај обавезног образовања (број: 401-00-13/71/2009-06).
Увод ... 5 Образовни стандарди за наставни предмет Српски језик ... 9 Образовни стандарди за наставни предмет Математика ... 17 Образовни стандарди за наставни предмет Историја ... 25 Образовни стандарди за наставни предмет Географија ... 29 Образовни стандарди за наставни предмет Биологија ... 33 Образовни стандарди за наставни предмет Физика ... 43 Образовни стандарди за наставни предмет Хемија ... 49 Образовни стандарди за наставни предмет Музичка култура ... 57 Образовни стандарди за наставни предмет Ликовна култура ... 61 Образовни стандарди за наставни предмет Физичко васпитање ... 65 Учесници ... 70
5
УВ
О
Д
Обр азовни с танд ар ди за кр ај об аве зног обр азов ањ а Србији“ и његове пројектне компоненте „Развој стандарда и вредновање,“ коју је реализовао Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Образовни стандарди формулисани су за десет наставних предмета: Српски језик, Математику, Историју, Географију, Биологију, Физику, Хемију, Музичку културу, Ликовну културу и Физичко васпитање. Шта су образовни стандарди? Образовни стандарди су искази о темељним знањима, вештинама и умењима које ученици треба да стекну до одређеног нивоа у образовању. Стандарди артикулишу најважније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и расуђивању ученика. Преко стандарда се образовни циљеви и задаци преводе на много конкретнији језик који описује постигнућа ученика, стечена знања, вештине и умења. Основна карактеристика образовних стандарда је то што су дефинисани у терминима мерљивог понашања ученика. Засновани су на емпиријским подацима, а степен њихове остварености може се, из године у годину, емпиријски проверавати. На основу тих провера и пратећих анализа, у интервалима од 4 до 5 година, стандарде је потребно ревидирати. Успостављање и унапређење стандарда је континуиран процес, тесно повезан са променама положаја и улоге образовања у друштву. Образовни циљеви и образовни стандарди У образовном систему смо и до сада имали формулисане циљеве и задатке за све нивое образовања који се експлицитно наводе у наставним програмима за поједине предмете. Између стандарда, како су у овом документу постављени, и циљева наведених у наставним програмима постоје разлике, како у функцији коју имају тако и у степену операционализације и прецизности исказа. Формулације стандарда су конкретне, оперативне и дате у исказима шта ученик зна, може и уме и могуће их је проверити тестирањем или посматрањем. Стандарди су резултат процеса у току којега долази до усаглашавања између ефеката које је образовни систем остварио и оних које треба да постигне у „наредном кораку“. Они одговарају на нека тешка, а стратешки важна питања с којима се образовни системи увек изнова суочавају: какве ефекте постижемо у образовању и где можемо и морамо постићи боље ефекте са капацитетима којима располажемо. Овај баланс између онога „где смо“ и „где желимо да будемо“ веома је важан аспект образовних стандарда и битно их разликује од онога што је исказано кроз циљеве образовања. Карактеристике образовних стандарда1 1. Проверљивост спецификованих образовних исхода Образовни стандарди односе се на конкретна и мерљива, за предмет специфична, знања и умења и вештине ученика. 2. Фокус на темељним знањима Образовни стандарди конкретизују темељне исходе учења, структурна знања из неке области. Они не покушавају да опишу све детаље и сву разноликост предметног садржаја, већ оно што је најбитније. 3. Кумулативност Образовни стандарди узимају у обзир сва битна знања која ученик стиче током школовања. Такође, највиши нивои знања подразумевају овладаност садржајима са претходних нивоа.1 Адаптирано према: The Development of National Educational Standards Federal Ministry of Education and Research, Germany, 2004., ст. 22 (www.bmbf.de)
УВ
О
Д
Обр азовни с танд ар ди за кр ај об аве зног обр азов ањ а 4. Диференцијација Образовни стандарди праве разлику између различитих нивоа постигнућа, према степену остваривања компетенције коју описују. 5. Разумљивост Образовни стандарди су формулисани јасно, концизно и помоћу појмова разумљивих за све учеснике у систему образовања. 6. Изводљивост Захтеви који су дефинисани у оквиру стандарда представљају изазов за ученике и наставникe, а могу бити остварени уз адекватно ангажовање. 7. Обавезност за све Образовни стандарди се примењују на све ученике2. Нивои постигнућа У овом документу, образовни стандарди формулисани су на три нивоа постигнућа. Нивои образовних стандарда описују захтеве различите тежине, когнитивне комплексности и обима знања, од једноставнијих ка сложеним. Сваки наредни ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине са претходног нивоа. 1. Основ ни ни во На првом нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни ниво знања, вештина и умења. Очекује се да ће скоро сви, а најмање 80% ученика/ученица постићи тај ниво. На базичном нивоу налазе се темељна предметна знања и умења, то су функционална и трансферна знања и умења неопходна, како за сналажење у животу, тако и за наставак учења. Знања и умења са основног нивоа најчешће су мање сложена од оних са средњег и напредног нивоа, али то није увек случај. Овде су смештена и она знања и умења која нису једноставна, али су тако темељна да заслужују посебан напор, који је потребан да би њима овладали готово сви ученици. 2. Сред њи ни во На другом нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештина и умења. Он описује оно што просечан ученик/ученица може да достигне. Очекује се да ће око 50% ученика/ученица постићи или превазићи тај ниво. 3. На пред ни ни во На трећем нивоу описани су захтеви који представљају напредни ниво знања, вештина и умења. Очекује се да ће око 25% ученика/ученица постићи тај ниво. Знања и умења са овог нивоа су трансферна, пре свега за наставак школовања. Компетенције са напредног нивоа су по правилу и когнитивно сложеније од оних са базичног и средњег нивоа. То значи да се од ученика очекује да анализира, упоређује, разликује, критички суди, износи лични став, повезује различита знања, примењује их и сналази се и у новим и нестандардним ситуацијама. Детаљније образложење садржаја стандарда по нивоима, исказима и областима уз приказ одабраних задатака, којима се ти искази могу мерити, дати су у посебним приручницима за поједине наставне предмете, намењеним наставницима. Како су развијени образовни стандарди? Образовни стандарди развијани су на основу процена стручњака за наставни предмет, стручњака образовних наука, стручњака за научну дисциплину и на основу резултата емпиријских провера стварних постигнућа ученика осмог разреда.7
УВ
О
Д
Обр азовни с танд ар ди за кр ај об аве зног обр азов ањ а емпиријске провере у којој мери су такви захтеви заиста и остварени у нашим школама и преформулације исказа стандарда. Главни кораци у развоју образовних стандарда Корак 1: Дефинисање кључних знања, вештина и умења Свака радна група анализирала је наставни план и програм одговарајућег наставног предмета, уџбенике и материјале о образовним стандардима у различитим земљама, како би одредили структуру предмета (области и подобласти), као и темељне компетенције у оквиру тако издвојених целина. Корак 2: Дефинисање компетенција и нивоа У оквиру сваке области, радне групе су идентификовале знања, умења и вештине које ученици/ученице треба да покажу (прво на основном и напредном нивоу, а потом и на средњем). Свака група је за своју област написала серију конкретних мерљивих исказа који описују темељна знања, вештине и умења на захтеваним нивоима постигнућа. Корак 3: Израда задатака и тестова За сваки исказ састављени су задаци који проверавају конкретно знање, вештину или умење. За сваку од тих компетенција сачињена су најмање три задатка, потом је израђен потребан број тестова уједначених по тежини којима су испитивани ученици/ученице. Корак 4: Пробно испитивање на узорку ученика Циљ пробног испитивања био је да провери предвиђени модел дефинисања исказа (на примеру једне области), да обезбеди информације о исказима и провери квалитет задатака (ајтема) који су конструисани за ту сврху. Корак 5: Анализа резултата и израда дескриптора и задатака за све области Користећи информације са пробног испитивања, радне групе су модификовале исказе о компетенцијама и израдиле довољно задатака да тестирају све предвиђене области. Задаци су урађени за основни и напредни ниво. Корак 6: Главно испитивање Да би се обезбедили емпиријски подаци о томе шта ученици на различитим нивоима знања, вештина и умења могу да ураде, тестирано је 12% ученика осмог разреда. У исто време, путем упитника наставници су имали прилику да искажу мишљење о релевантности и оправданости исказа и да процене њихову тежину. Корак 7: Обрада и анализа резултата и израда коначне верзије предлога стандарда После тестирања, урађена је детаљна статистичка обрада и анализа података на основу које је дефинисан средњи ниво. На основу експертске процене и резултата емпиријског истраживања припремљен је документ Предлог образовних стандарда који је упућен Министарству просвете и спорта Републике Србије. Национални просветни савет донео је, 19. 05. 2009. године, Одлуку о усвајању Образовних стандарда за крај обавезног образовања.УВ
О
Д
Обр азовни с танд ар ди за кр ај об аве зног обр азов ањ а Намена образовних стандарда Документ о образовним стандардима данас има већина земаља, а у Европи готово све земље. Једна од намена оваквих докумената јесте да уједначе квалитет функционисања све више децентрализованих образовних система, како на националном, тако и на интернационалном нивоу. Савремени образовни системи охрабрују наставнике да траже различите путеве поучавања, помажу им да креирају образовно окружење које подржава процес учења и лични развој детета, а стандарди обезбеђују да сви ученици на крају одређеног образовног нивоа имају једнако квалитетна знања. Свако мерење и вредновање ученичких постигнућа врши утицај на наставу. Од суштинског значаја је да се организација, реализација, праћење и вредновање наставе заснивају на истим, јасно формулисаним, усаглашеним, и од свих учесника у образовању прихваћеним стандардима. Примена образовних стандарда ће омогућити да образовни рад буде ефикаснији и квалитетнији, а вредновање резултата објективније и поузданије. Образовни стандарди објективизују и стандардизују школско оцењивање знања. На школским оценама су засноване далекосежне животне одлуке, као што је избор школе и професије. Међутим, критеријуми оцењивања које примењују наставници могу бити субјективни. Проблем са различитим критеријумима оцењивања не може бити решен без усаглашених стандарда ученичких постигнућа. Када су критеријуми јасно и прецизно дефинисани, као што је то случај са образовним стандардима, наставник може лако да их примени. Тиме се повећава објективност свакодневног школског оцењивања, као и упоредивост школских оцена, што уједначава шансе ученика при упису у наредни ниво школовања. Уз то, стандарди омогућавају одговарајућим стручним институцијама да развијају наставне материјале који ће бити квалитетна подршка наставнику и ученицима у њиховом свакодневном раду. Образовни стандарди су основ за развијање инструмената који служе самовредно-вању рада школа, наставника и ученика. Стандарди ће помоћи наставницима да јасније сагледају хијерархију образовних циљева и задатака и да усмере напоре ка налажењу оних наставних облика, метода и средстава који у највећој мери доприносе њиховом остваривању. Стандарди ће омогућити ученицима увид у то шта се од њих очекује, шта треба да науче и како ће се њихово учење проверавати, што ће им помоћи да усмере додатну пажњу и напоре на суштинске делове градива. Ученици ће моћи да преузму већу одговорност за сопствено учење када знају шта се од њих очекује и које стандарде треба да остваре. Такође, њима се унапређује комуникација између школе и родитеља који сада тачно знају шта могу да очекују од школе у погледу образовања деце и могу активно да помогну у раду школе. Образовни стандарди представљају, прво, опис пројектованих и очекиваних домета образовног система у одређеној фази или етапи образовања, и друго, јасан и усаглашен инструмент за праћење и вредновање његове ефикасности. Применом стандарда можемо да добијемо податке о томе да ли мере које су предузете у образовном систему дају очекиване ефекте. Примена таквог система вредновања допринеће квалитетнијем планирању у области образовања и доношењу одлука које су засноване на емпиријски добијеним подацима.ОБЛАСТИ ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИНИВО НАПРЕДНИ НИВО
СРПСКИ ЈЕЗИК
Образовни стан дар ди су де фи ни са ни за сле де ће обла сти: ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ • ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ • ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК • КЊИЖЕВНОСТ • У образовне стандарде, после одговарајућих испитивања и одређивања нивоа, треба укључити и област УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ. Као основа за дефинисање стандарда у тој области може послужити следећи списак знања и умења: правилно изговара гласове; поштује књижевнојезичку норму у говору; изражајно чита уметнички текст обрађен у настави и изражајно казује научен текст; препричава текст без сажимања или са сажимaњем; зна да исприча о стварном или измишљеном догађају, у првом или трећем лицу, поштујући изворну хронологију или ретроспективно; уме усмено да обавести некога о нечему и опише нешто (да усмено сачини експозиторни и дескриптивни текст); уме да учествује у расправи; уме да формулише своје мишљење и да га јавно искаже; и има изграђену културу комуникације (културу сопственог изражавања, као и слушања и поштовања туђег мишљења). Стандарде обележене звездицом није било могуће тестирати задацима или нису тестирани у овом истраживању.ОСНОВНИ
НИВ
О
СРПСКИ ЈЕ
ЗИК
Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ У области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ ученица: разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи ● разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: ● експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда *1 препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима ● разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни ● текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима ● рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног ● повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе ● (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и ● графиконе ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ У области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица: зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) ● саставља разумљиву, граматички исправну реченицу ● саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да ● га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста) уме да преприча текст ● свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, ● прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални) влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава ● различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животу зна да се служи Правописом (школским издањем)* ● примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним ● примерима има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискримина-● ције и говору мржње*11
ОСНОВНИ
НИВ
О
зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; ● примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променама уочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације* ● одређује место реченичног акцента у једноставним примерима ● препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; ● примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према ● задатом значењу на основу постојећих творбених модела препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и ● комуникативну реченицу) разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне) ● одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примери-● ма правилно употребљава падеже у реченици и синтагми ● правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта) ● препознаје бирократски језик као непожељан начин изражавања* ● У подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица: познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне ● лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимију; метафору* као лексички механизам препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у ● контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.) зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне ● комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.) одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или ● контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви) служи се речницима, приручницима и енциклопедијама ●СРПСКИ ЈЕ
ЗИК
ОСНОВНИ
НИВ
О
СРПСКИ ЈЕ
ЗИК
У подобласти НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ученик/ученица: разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју ● књижевног језика код Срба (од почетака до данас) зна основне податке о пореклу и дијалекатској разуђености српског језика ● зна основне податке о језицима националних мањина ● има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)* ● разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој* ● КЊИЖЕВНОСТ У области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица: повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмима од V ● до VIII разреда) са именима аутора тих дела разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) ● разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму ● препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац) ● препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, ● дескрипција, дијалог и монолог препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, ● поређење, ономатопеја) уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време ● и место радње, лик... има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује ● национално, књижевно и уметничко наслеђе* способан је за естетски доживљај уметничких дела* ●13
СРЕ
ДЊИ
НИВ
О
СРПСКИ ЈЕ
ЗИК
У области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ ученица: чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради ● брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања* познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко при-● поведање, расправа, реклама) препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функцио-● налне стилове разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библио-● графију и уме њима да се користи проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих ● (према датим критеријумима) разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде ● на једноставним примерима препознаје став аутора неуметничког текста и разликује га од другачијих ставова ● изнетих у таквом тексту ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ У области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица: саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, ● кохерентан и унутар себе повезан саставља вест, реферат и извештај ● пише резиме краћег и/или једноставнијег текста ● зна основне особине говорног и писаног језика* ● зна правописну норму и примењује је у већини случајева ●СРЕ
ДЊИ
НИВ
О
ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК У подобласти ГРАМАТИКА ученик/ученица: одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске норме ● препознаје гласовне промене ● познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик промен-● љиве речи познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, ● претварање) препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и за-● висних предикатских реченица) одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима ● препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици ● препознаје главна значења и функције глаголских облика ● У подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица: познаје метонимију* као лексички механизам ● зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима ● (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/ ● или контекста у коме су употребљени (сложенији примери) КЊИЖЕВНОСТ У области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица: повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом ● које се узима за оквир приповедања повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; ● препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација разликује лирско-епске врсте (баладу, поему) ● разликује књижевнонаучне врсте: биографију, аутобиографију, дневник и ● путопис и научно-популарне текстове препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуме-● тничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст) одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, ● социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, опи-● сивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог уочава разлику између препричавања и анализе дела ● уме да води дневник о прочитаним књигама* ●СРПСКИ ЈЕ
ЗИК
15
НАПРЕ
ДНИ
НИВ
О
СРПСКИ ЈЕ
ЗИК
У области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ ученица: проналази, издваја и упоређује информације из два дужa текстa сложеније ● структуре или више њих (према датим критеријумима) издваја кључне речи и резимира текст ● издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ● ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, ● табеле, дијаграме и графиконе ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ У области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица: организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан ● наслов тексту и поднаслове деловима текста саставља аргументативни текст ● пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправу ● пише резиме дужег и/или сложенијег текста ● зна и доследно примењује правописну норму ● ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК У подобласти ГРАМАТИКА ученик/ученица: дели реч на слогове у сложенијим случајевима ● познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује) ● зна и у свом говору примењује* акценатску норму ● познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама ● речи и њиховим граматичким категоријама познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних ● и зависних предикатских реченица) познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их ● објасни и зна терминологију у вези с њима) У подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица: уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, ● контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним ● младима, и правилно их употребљаваНАПРЕ
ДНИ
НИВ
О
КЊИЖЕВНОСТ У области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица: наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактери-● стичних тема и мотива издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту ● разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу ● проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у ● тексту одређује и именује врсту стиха и строфе ● тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само ● дело изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже ● повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у ● настави*СРПСКИ ЈЕ
ЗИК
ОБЛАСТИ ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИНИВО НАПРЕДНИ НИВО
МАТЕМАТИКА
Образовни стан дар ди су де фи ни са ни за сле де ће обла сти: БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА • АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ • ГЕОМЕТРИЈА • МЕРЕЊЕ • ОБРАДА ПОДАТАКА •ОСНОВНИ
НИВ
О
Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу. БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА У области БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА ученик/ученица уме да: прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне) ● преведе децимални запис броја у разломак и обратно ● упореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то ● потребно изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући ● се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је n дати природан број дели са остатком једноцифреним бројем и зна када је један број дељив другим ● користи целе бројеве и једноставне изразе са њима помажући се визуелним ● представама АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ У области АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ ученик/ученица врши формалне операције које су редуциране и зависе од интерпретације; уме да: реши линеарне једначине у којима се непозната појављује само у једном члану ● израчуна степен датог броја, зна основне операције са степенима ● сабира, одузима и множи мономе ● одреди вредност функције дате таблицом или формулом ● ГЕОМЕТРИЈА У области ГЕОМЕТРИЈА ученик/ученица: влада појмовима: дуж, полуправа, права, раван и угао (уочава њихове моделе ● у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве) влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и правоугаоник (уочава њихове ● моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе троугла и уме да израчуна обим и површину троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената који непосредно фигуришу у датом задатку; уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему) влада појмовима: круг, кружна линија (издваја њихове основне елементе, уочава ● њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; уме да израчуна обим и површину круга датог полупречника) влада појмовима: коцка и квадар (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама, ● зна њихове основне елементе и рачуна њихову површину и запремину) влада појмовима: купа, ваљак и лопта (уочава њихове моделе у реалним ● ситуацијама, зна њихове основне елементе) интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до поклапања) ●МА
ТЕМА
ТИК
А
19
ОСНОВНИ
НИВ
О
користи одговарајуће јединице за мерење дужине, површине, запремине, масе, ● времена и углова претвори веће јединице дужине, масе и времена у мање ● користи различите апоене новца ● при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу; заокругљује величине ● исказане датом мером ОБРАДА ПОДАТАКА У области ОБРАДА ПОДАТАКА ученик/ученица уме да: изражава положај објеката сврставајући их у врсте и колоне; одреди положај тачке ● у првом квадранту координатног система ако су дате координате и обратно прочита и разуме податак са графикона, дијаграма или из табеле, и одреди ● минимум или максимум зависне величине податке из табеле прикаже графиконом и обрнуто ● одреди задати проценат неке величине ●МА
ТЕМА
ТИК
А
СРЕ
ДЊИ
НИВ
О
МА
ТЕМА
ТИК
А
Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу. БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА У области БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА ученик/ученица уме да: упореди по величини бројеве записане у различитим облицима ● одреди супротан број, реципрочну вредност и апсолутну вредност броја; ● израчуна вредност једноставнијег израза са више рачунских операција различитог приоритета, укључујући ослобађање од заграда, са бројевима истог записа примени основна правила дељивости са 2, 3, 5, 9 и декадним јединицама ● користи бројеве и бројевне изразе у једноставним реалним ситуацијама ● АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ У области АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ ученик/ученица је рачунске процедуре довео/ла до солидног степена увежбаности; уме да: реши линеарне једначине и системе линеарних једначина са две непознате ● оперише са степенима и зна шта је квадратни корен ● сабира и одузима полиноме, уме да помножи два бинома и да квадрира бином ● уочи зависност међу променљивим, зна функцију y ● =ax и графички интерпретира њена својства; везује за та својства појам директне пропорционалности и одређује непознати члан пропорције користи једначине у једноставним текстуалним задацима ● ГЕОМЕТРИЈА У области ГЕОМЕТРИЈА ученик/ученица уме да: одреди суплементне и комплементне углове, упoредне и унакрсне углове; рачуна ● са њима ако су изражени у целим степенима одреди однос углова и страница у троуглу, збир углова у троуглу и четвороуглу ● и да решава задатке користећи Питагорину теорему користи формуле за обим и површину круга и кружног прстена ● влада појмовима: призма и пирамида; рачуна њихову површину и запремину ● када су неопходни елементи непосредно дати у задатку израчуна површину и запремину ваљка, купе и лопте када су неопходни елементи ● непосредно дати у задатку уочи осносиметричне фигуре и да одреди осу симетрије; користи подударност и ● везује је са карактеристичним својствима фигура (нпр. паралелност и једнакост страница паралелограма)21
СРЕ
ДЊИ
НИВ
О
пореди величине које су изражене различитим мерним јединицама за дужину и ● масу претвори износ једне валуте у другу правилно постављајући одговарајућу ● пропорцију дату величину искаже приближном вредношћу ● ОБРАДА ПОДАТАКА У области ОБРАДА ПОДАТАКА ученик/ученица уме да: влада описом координатног система (одређује координате тачака, осно или ● централно симетричних итд) чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих обради податке по једном ● критеријуму (нпр. одреди аритметичку средину за дати скуп података; пореди вредности узорка са средњом вредношћу) обради прикупљене податке и представи их табеларно или графички; представља ● средњу вредност медијаном примени процентни рачун у једноставним реалним ситуацијама (на пример, ● промена цене неког производа за дати проценат)МА
ТЕМА
ТИК
А
НАПРЕ
ДНИ
НИВ
О
МА
ТЕМА
ТИК
А
Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу. БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА У области БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА ученик/ученица уме да: одреди вредност сложенијег бројевног израза ● оперише са појмом дељивости у проблемским ситуацијама ● користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама ● АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ У области АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ ученик/ученица је постигао/ла висок степен увежбаности извођења операција уз истицање својстава која се примењују; уме да: саставља и решава линеарне једначине и неједначине и системе линеарних ● једначина са две непознате користи особине степена и квадратног корена ● зна и примењује формуле за разлику квадрата и квадрат бинома; увежбано ● трансформише алгебарске изразе и своди их на најједноставији облик разликује директно и обрнуто пропорционалне величине и то изражава ● одговарајућим записом; зна линеарну функцију и графички интерпретира њена својства користи једначине, неједначине и системе једначина решавајући и сложеније ● текстуалне задатке ГЕОМЕТРИЈА У области ГЕОМЕТРИЈА ученик/ученица уме да: рачуна са угловима укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи ● особине паралелних и нормалних правих, укључујући углове на трансверзали користи основна својства троугла, четвороугла, паралелограма и трапеза, рачуна ● њихове обиме и површине на основу елемената који нису обавезно непосредно дати у формулацији задатка; уме да их конструише одреди централни и периферијски угао, рачуна површину исечка, као и дужину ● лука израчуна површину и запремину призме и пирамиде, укључујући случајеве када ● неопходни елементи нису непосредно дати израчуна површину и запремину ваљка, купе и лопте, укључујући случајеве ● када неопходни елементи нису непосредно дати примени подударност и сличност троуглова, повезујући тако разна својства ● геометријских објеката23
НАПРЕ
ДНИ
НИВ
О
МА
ТЕМА
ТИК
А
по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима ● процени и заокругли дате податке и рачуна са таквим приближним ● вредностима; изражава оцену грешке (нпр. мање од 1 динар, 1cm, 1g) ОБРАДА ПОДАТАКА У области ОБРАДА ПОДАТАКА ученик/ученица уме да: одреди положај (координате) тачака које задовољавају сложеније услове ● тумачи дијаграме и табеле ● прикупи и обради податке и сам састави дијаграм или табелу; црта график којим ● представља међузависност величина примени процентни рачун у сложенијим ситуацијама ●ОБЛАСТИ ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИНИВО НАПРЕДНИ НИВО
ИСТОРИЈА
Образовни стан дар ди су де фи ни са ни за сле де ће обла сти: ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ • ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ • ИСТО РИЈ СКО ЗНА ЊЕ чи ни скуп ор га ни зо ва них ин фор ма ци ја и пој мо ва из исто риј ске на у ке ко је по се ду је уче ник/уче ни ца на кра ју основ ног обра зо ва ња: зна-ња о вре ме ну и про сто ру, раз у ме ва ње хро но ло ги је, по зна ва ње ва жних чи ње ни ца, пој мо ва, лич но сти и про це са из на ци о нал не и оп ште исто ри је, раз у ме ва ње узроч-но-по сле дич них ве за, као и вер ти кал на и хо ри зон тал на пер спек ти ва у исто ри ји. Исто риј ско зна ње слу жи као основ за са гле да ва ње са вре ме ног све та ко ји узи ма у об зир вре мен ску ди мен зи ју, у ко јем је са др жа но раз у ме ва ње да са да шњи до га ђа ји и зби ва ња има ју сво је ко ре не у про шло сти (че сто у да ле кој про шло сти), а ни су са мо ре зул тат не че га што се не дав но до го ди ло. Вер ти кал на пер спек ти ва од но си се на про у ча ва ње про ме не и кон ти ну и те та то ком вре ме на. Хо ри зон тал на пер спек ти ва од но си се на од ре ђи ва ње ме ста по је ди-нач них до га ђа ја, де ша ва ња или то ко ва у ши рем европ ском кон тек сту. ИС ТРА ЖИ ВА ЊЕ И ТУ МА ЧЕ ЊЕ ИСТО РИ ЈЕ чи не ве шти не, уме ња, ста во-ви и вред но сти ко ји су за сно ва ни на упо тре би исто риј ских из во ра, ко ри шће њу раз-ли чи тих сред ста ва у функ ци ји исто риј ског ис тра жи ва ња и сти ца ња зна ња, и мул-ти пер спек мул-тив ност и при стра сно смул-ти у ту ма че њу исто ри је. Ис тра жи ва ње и ту ма че ње исто ри је слу жи као осно ва за ана ли тич ке ве шти не и уме ње ту ма че ња, ко је ће уче ни ци мо ћи да упо тре бе у бу дућ но сти да би раз у ме ли свет у ко ме жи ве и про ме не ко је се де ша ва ју и ко је ће им по мо ћи да про це не по дат-ке ко ји до њих до ла зе пре ко ме ди ја и из дру гих из во ра. Сва ки ис каз са ли сте стан дар да зна ња, ве шти на и уме ња од но си се на кључ на зна ња из исто ри је за крај оба ве зног обра зо ва ња, којa су са став ни део При-руч ни ка за на став ни ке. Ли сте кључ них зна ња из исто ри је за крај оба ве зног обра-зо ва ња на ста ле су као ре зул тат ра да око осам сто на став ни ка исто ри је на се ми на-ри ма „По др шка на ста ви исто на-ри је“, ко ји су ре а ли зо ва ни у са рад њи Ми ни стар ства про све те и спор та, За во да за вред но ва ње ква ли те та обра зо ва ња и вас пи та ња и Дру-штва исто ри ча ра Ср би је „Сто јан Но ва ко вић“.ОСНОВНИ
НИВ
О
Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ У области ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ученик/ученица: именује и разликује основне временске одреднице ● именује историјске периоде и зна редослед историјских периода ● зна поделу на праисторију и историју ● уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости ● уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из про-● шлости препознаје значење основних појмова из историје цивилизације ● именује најважније појаве из националне историје ● именује најважније појаве из опште историје ● зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из наци-● оналне и опште историје уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости ● ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ У области ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ученик/ученица: препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, ● сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова ● познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у ● форми слике уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у ● форми историјске карте у којој је наведена легенда уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у ● форми табеле уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у ● форми графикона зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче ● препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним ● примеримаИС
ТОРИЈ
А
27
