Stara Grcka - 09.Grcko Persijski Ratovi

Xegan Marija

GRQKO — PERSIJSKI RATOVI

1.

P E R S I J A

U

V E K U

1.1. Kir

Veliki

1.1.1. Izvori

— Herodot iz Halikarnasa koji je iveo u V vek p. n. e. On je I i II knjigu svoje Istorije posvetio istoriji Persije i Medije.

— Ksenofont iz Atine koji je iveo od oko 430. do 355. godine p. n. e. Bio je Sokratov uqenik. 401 – 399. godine uqestvovao je, s ostalim grqkim najamnicima, u pohodu Kira Mlaeg protiv njegovog brata, persijskog cara, Artakserksa II. Autor je dela Kirovo vaspitanje, gde je pokuxao da osnivaqa Persijske drave Kira I Velikog prikae kao idealnog vladara qije su naslee iskvarili njegovi naslednici. Ovo delo je istorijski roman (prvi uopxte saquvani) sa pedagoxko-politiqkom tendencijom.

— Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je iveo u drugoj polovini V veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zaroblje nixtvu, gde je bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka kui, izneo je svoje poznavanje Istoka u tri dela: Istorija Persije, Istorija Indije i Plovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o njima saznajemo iz odlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca. U prvih xest knjiga Istorije Persije Ktesija je obradio medijsku istoriju do osnivanja persijske drave. On je u veoj meri bio pripovedaq no istraivaq.

— Diodor sa Sicilije je iveo u I veku p. n. e. Autor je grqke istorije sveta Istorijske biblioteke.

— Nabonidova hronika — Kirov manifest.

1.1.2. Poqetak vladavine Kira II

Kir II Veliki iz dinastije Ahemenida je vladao od 559. do 530. go-dine p. n. e. Vavilonska hronika daje taqan datum njegove smrti, avgust 530., a antiqki pisac Herodot, koristei se Ktesijom, navodi da je ovaj persijski vladar stolovao 29 godina. Pre no xto je osvojio Mediju, Lidiju i Vaviloniju i naqinio Persiju vodeom silom Starog sveta, Kir II je upravljao elamskim gradom Axnan.

Oko 558. p. n. e. Kir II ujedinjuje persijska plemena. 553. krenuo je u Mediju da se obraquna sa vladarom Astijagom. Rat je trajao kojih tri godine i zavrxen je pobedom Persijanaca, pre svega zahvaljujui bogatim Meanima koji su se odmetnuli od Astijaga. U hronici Nabonida, vavilonskog vladara, saznajemo da su Persijanci opeljexili Ekbatanu, qime Medija zvaniqno prestaje da postoji. Uskoro Kir osvaja i Jermeniju i Kapadokiju. Ostala carstva su bila vixe nego uznemirena jaqanjem Persije, te dolazi do stvaranja jedne koalicije za borbu protiv Kira.

Po vladavini Alijata, lidskog kralja koji se sukobio sa Meanima i Mileanima, presto je nasledio njegov sin Krez. Krez iz roda Mermnada vladao je od 560 do 546. p. n. e. carstvom koje se prostiralo od Pergama do Efesa. Krez je prvi uspeo da prisili jedan deo Helena1

da mu plaaju godixnji danak i da mu daju odred vojske prilikom oruanih sukoba, dok se sa drugim sprijateljio2

. Pre Kreza svi Heleni u Maloj Aziji su bili slobodni, a vlast je bila u rukama Heraklida. Istina bilo je i ranije naleta drugih naroda, kao npr. Kimerijaca na Joniju, ali u tim prilikama gradovi su bili samo privremeno zauzeti. Da bi stekao podrxku Grka kojima je vladao, pomagao je grqka svetilixta. U Joniji bogato je darovao, izmeu ostalih, Artemidin hram u Efesu, o qemu sve-doqi i natpis posvetio kralj Krez. U matiqnoj Heladi darovao je, pored mnogih hramova, Delfe i Amfijarajevo proroqixte, koje se nalazilo na granici Beotije i Atike. Krez ova proroqixta nije darovao samo da bi dobio podrxku Grka, ve i da bi potkupio proroqixte da odgovori one Helene koji bi poeleli da se odmetnu od njegove vlasti.

Krez se zanosio mixlju da porazi Kira i osvoji mono Persijsko carstvo. Krez se plaxio xirenja moi persijskoga carstva. Isto tako bio je ogorqen xto je njegovog zeta, Meanina Astijaga, Kir zbacio sa vlasti. Raspitijui se po proroqixtima, dobijene odgovore tumaqio je onako kako mu je bilo po volji. Predskazanje je bilo da kada Liani preu reku Halis, jedno carstvo e pasti (smatra se da je ovaj odgovor proroqixta naknadno ubaqen u tardiciju), xto je Krez protumaqio kako e Persija pasti. Izmeu ostalog, proroqixte ga je savetovalo da se u predstojeem sukobu udrui sa nekim grqkim plemenima. Kako je ve sklopio savez sa egipatskim faraonom Amazisom i novovavilonskim vladarem Nabonidom, raspitivao se koga od Helena da prikljuqi savezu. U to vreme Atina je bila zauzeta rexavanjem unutraxnjih problema3

i ratom sa Eu-bejom, te Krez saveznixtvo trai u Sparti, na xta Spartanci pristaju.

1.1.4. Kirovo osvajanje Male Azije

Na zahtev Kreza, vladara Lidije, oformljena je koalicija: Lidsko carstvo, Novovavilonsko i Egipat, za borbu protiv Kira. Krezov plan je bio da vrati Kapadokiju4

, zarobi Kira i osvoji Persijsko carstvo. U tom cilju prelazi reku Halis i prodire u meanski deo Male Azije. Kir radije napada nego da qeka udar udruenih snaga. Oko 546. p. n. e. izmeu Kira i Kreza doxlo je do nerexene bitke kod Pterije, u blizini najstarije grqke kolonije Sinope na obali Crnog mora. Kako je Krez bio nezadovoljan jaqinom svoje vojske, imao je manje vojnika nego Kir, i kako Kir nije napadao, rexio je da raspusti vo-jsku i sam se povuqe u Sard. Herodot objaxnjava da je Krez eleo da saqeka pomo saveznika, kojima Krez i xalje poruke, pa da sa zavrxetkom zime napadnu Kira udruenim snagama. Naime u ta vremena ratovalo se shodno vremenskim prilikama, u periodu april/novembar, pa se Krez oseao sigurnim da raspusti vojsku, jer niko nije ratovao zimi. Suprotno Krezovim oqekivanjima Kir napada Sard u zimu, jer nije eleo qekati da Krez ponovo okupi vojsku. Do novog sukoba izmeu Persijanaca i Liana dolazi na ravnici pred Sardom. Kir se uplaxio lianske konjice te je po savetu Meanina Harpaga svoju vojsku organizovao na sledei naqin: u prve redove je stavio tovarne kamile, iza kamila pexadiju, pa tek onda konjicu. Konji Liana su se uplaxili kamila, pa su stali beati. Krezovi konjanici kada su uvideli u qemu je stvar, sixli su sa konja i dalje su se borili kao pexadija. Kir je uspeo da nadjaqa Liane, koji su bili pri-morani da bee i da se zatvore u tvravu. Opsada Sarda je trajala qetrnaest dana. Jox na poqetku opsade Krez je poslao poruku saveznicima da xto hitnije xalju pomo. Lakedemonci su bili spremni da poxalju lae, kada je stigla vest

1

Jonce, Dorce i Eolce u Maloj Aziji

2

Odravao je prijateljske veze sa Spartom

3

tiranin postaje Pizistrat

4

da su Sard osvojili Persijanci. Prema legendi Persijanci su uspeli da upadnu u Sard sa jedne strane koja je smatrana neosvojivom. Poxto su videli jednog Lianina kako sa te strme strane silazi i uzima svoj xlem koji mu je ispao, a potom se ponovo vraa u grad, Persijanci su zapamtili put i sa lakoom uxli i opustoxili Sard. Kir je zauzeo prestonicu Lidije, a zatim i samo carstvo, ostavivxi Kreza u ivotu i uzevxi ga za savetnika.

Poxto je porazio Liane, Eolci i Jonci5

su Kiru poslali izaslanike sa predlo-gom da e prihvatiti njegovu vlast pod istim uslovima pod kojima su priznavali i vlast Kreza. Kir ovaj predlog odbija isto kao xto su i Heleni odbili njegov. Naime pre sukoba sa Krezom, Kir je predloio Joncima i Eolcima da se odmetnu od Liana, obeavajui im pri tom neke ustupke kad Persijanci pobede. Samos i Hios nisu imali qega da se boje jer Feniqani jox nisu bili deo persijske vojske. Od jonskih gradova Kir je jedino sklopio savez sa Miletom, koji se obavezao da se nee mexati u Kirove sukobe sa drugim Grcima. Ovim Kir je uneo raspodeljenost meu samim Helenima. Ostali Jonjani uvidevxi da nemaju uspeha kod Kira, utvrdili su svoje gradove i organizovali su se u Svejonski savez, qije je sedixte bilo kod Posejdonovog svetilixta6

na rtu Mikale. Sve-jonski savez i Eolci trae pomo od Sparte u borbi protiv Kira, meutim Lakedemonjani se nisu odazvali. Poslali su jednu lau sa pedeset vesala iz radoznalosti da izvide xta Kir qini. Prema jednoj verziji Spartanci su preko izaslanika zapretili Kiru da ne uqini nixta naao samo Grcima u Heladi. Kako bilo, Kir nije mnogo mario za Helene jer je bio zauzet pohodom protiv Novovavilonskog carstva. Meaninu Harpagu, koga je postavio za vrhovnog za-povednika, naredio je da se pozabavi pitanjem Jonije. Harpag, kada je doxao u Joniju, prvo je opseo Fokeju. Fokejci su laama napustili utvrenje i pobegli najpre na Hios. Deo Fokejaca je otplovio na Kirn (Korzika) u grad Alalija, a deo se vratio u Fokeju i priznao vlast parsijskog cara. Stanovnici Teja, kada ih je Harpag opseo, takoe su laama pobegli i otplovili u Trakiju, gde su naselili grad Abderu. Ostali Jonci su izaxli na megdan Harpagu i kada ih je Harpag porazio, priznali su vlast cara. Jonci na ostrvima su se uplaxili i dobrovoljno su se predali Kiru. Moda bi Jonci bili sreniji da se poslux-ali savet izvesnog Bijanta iz Prijene i da su otplovili u Sardiniju i tamo osnovali jedan Svejonski grad.

Danas se ne zna taqno dokle se protezelo Kirovo carstvo na istoku. Poz-nato je da je pokuxao i da je uspeo da pree Sir-Darju i da je pod svoju vlast pod-veo veliki deo Avganistana, Turkmenistana, Uzbekistana i Taikistana. Poz-nato je i da je pokorio Baktriju. Osnovao je grad Kirexata (Kirov grad) i novu prestonicu Pasargade, koji se nalazio 75 km sz. od elamskog grada Axnana. Kirov naslednik Kambiz u teritorijalnom pogledu proxirio se na severno-afriqku obalu i dolinu Nila. Ekbatana je bila zvaniqna rezidencija Persi-jske drave, a nakon osnivanja Pasargade imala je stratexki poloaj. Zvaniqna rezidencija do Darija I bie Pasargade, a potom Persepolis.

Teritorija Persijskog carstva je bila podeljena na tri satrapije sa dva satrapa. Frigijom je upravljao satrap sa sedixtem u Daskilionu (?), a Lidijom i Jonijom satrap sa sedixtem u Sardu. Ureenje u satrapiji je bilo tiransko i svaka satrapija je imala obavezu da caru plaa godixnji danak i daje odred vojske prilikom oruanih sukoba.

Izvori:

— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980.

Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku letnjeg

5

Jonski gradovi u Kariji su bili Milet, Mijunt, Prijena; u Lidiji Efes, Kolofon, Lebed, Tej, Klazomena, Fokeja; ostrva Hios i Samos; Eritra na kopnu.

6

semestra xkolske 2002./2003.

— Jankovi Marine sa predavanja Sneane Ferjanqi u toku zimskog se-mestra xkolske 2002./2003.

1.2. Darije

1.2.1. Pitanje porekla Darijeve vlasti

Po smrti persijskog cara Kambiza, kao pretendent na presto pojavilo se lice koje se predstavljalo kao ubijeni Kambizov brat, Smerdis7

. Dok na Behis-tunskom natpisu stoji da je Kambiz ubio brata pre pohoda na Egipat, Herodot svedoqi da je ubio brata po osvajanju Egipta. U svakom sluqaju, Smerdis je bio mrtav jox za Kambizova ivota. Meutim, kako se pojedini izvori slau po pitanju sliqnosti Smerdisa i Bardije, to je navelo jednu grupu nauqnika da poveruju da Bardija nije bio nikakav samozvanac, ve sam Kambizov brat. Ako ovu pretpostavku prihvatimo kao taqnu, sledi da su priqe koje svedoqe o Kam-bizovom ubistvu brata i o Kambizovoj neruavnoteenosti, nastale u Darijevo vreme kako bi pomou njih sam Darije opravdao uzurpaciju prestola.

Da postoji mogunost da Darije nije na legalan naqin dobio vlast, tj. da je bio uzurpator, svedoqi nekoliko qinjenica.

— Herodot tvrdi da Darije nije imao prava na presto.

— Na poqetku Behistunskog natpisa Darije istiqe svoje poreklo sa jasnim ciljem: da pokae da njegova porodica, kao i Kirova, vodi poreklo od istog pretka, odnosno od Ahemena.

— Sumnju o legitimitetu Darijeve vlasti budi i sledea okolnost: na Behistunskom natpisu spominju se i Darijev otac i Darijev deda, koji su bili ivi u trenutku njegovog stupanja na presto. Ako je njegova porodica imala zakonito pravo oqekivalo bi se da mesto Darija pre na presto doe njegov otac ili njegov deda.

— Period od 522. do 520. god. obeleen je brojnim pobunama koje su potre-sale veliko carstvo. To je period i Darijevog uzdizanja. Nauqnici, koji smatraju da je Darije bio uzurpator, u ustancima vide reakciju zbog nasilnog preuzimanja prestola.

1.2.2. Herodot o Darijevom dolasku na presto, (III, 61 – 88)

Herodot svedoqi da su protiv Kambiza, dok je ovaj boravio u Egiptu, zaveru sklopila dva brata maga, od kojih je Kambiz jednom poverio dvor na quvanje. Jedan od zavernika nosio je ime Smerdis. Ovaj ne samo da se zvao, ve je i likom bio sliqan pokojnom Kambizovom bratu. Zavernici su eleli da iskoriste sliqnost da navedu Persijance da se odreknu Kambiza i da prih-vate vrhovnu vlast navodnog Kambizovog brata, a Kirova sina. Desilo se da je Kambiz prozreo plan zavernika. Kako bi se obraqunao sa svojim neprijateljima, Kambiz je pourio u Suzu. Meutim, dok je skakao na konja, go maq mu se zaboo u butinu. U ovome Herodot vidi osvetu egipatskog boanstva Apisa, koga je Kambiz svojevremeno na sliqan naqin ranio. Pre no xto e umreti, Kambiz je bacio dve kletve na svoje sunarodnike: pozitivnu, ukoliko sa prestola uklone mage, i negativnu, ukoliko ne povrate presto. Prvi protiv maga zaveru je orga-nizovao Otan, najugledniji meu Persijancima. Ubrzo njemu se prikljuqilo jox xest uglednih zemljaka, meu kojima je bio i sam Darije, sin persijskog satrapa Histaspa i koji je bio kopljanik u Kambizovoj vojsci. Veliqanstvena sedmorka organizovala je dravni udar u kome su ubijeni uzurpatori. Poxto su povratili presto, Persijanci su se stali dogovarati ko zasluuje da postane nov vladar. Otan je predloio demokratiju, Megabiz, jedan od sedmorice, oligarhiju, a

Dar-7

ije monarhiju. Ostala qetvorica odluqila su se za Darijev predlog. Poxto se Otan odrekao vlasti, pod uslovom da ni on niti njegova porodica ne doe pod vlast budue izabranog monarha, vladar se imao izabrati izmeu preostalih xestorice. Odluqeno je da car postane onaj qiji konj na predstojeoj trci prvi zare. Darije, posluivxi se lukavstvom, postao je car.

1.2.3. Svedoqanstvo Behistunskog natpisa

U slavu pobede nad pobunjenicima negde oko 520. godine p. n. e., Darije je naredio da se uree reljef na visokoj litici Behistana. Natpis je ispisan na tri jezika: staropersijskom, elamskom i vavilonskom. Deli se na dve velike celine. Prvu qini tzv. osnovni tekst, gde su ispriqane okolnosti Darijevog dolaska na presto i razraqunavanje voa pobuna. Ovaj tekst pokriva vreme od 522. do 520. p. n. e. Drugi, krai deo teksta, daje spisak imena voa pobune. Na poqetku uvodnog dela glavnog teksta navedena je genealogija Darijeve poro-dice od Ahemena. Sledi priqa o Kambizovom ubistvu brata. Natpis, potom, belei ustanak Gaumate i njegovo proglaxenje za kralja Persije. Sledi priqa o zaveri qiji je uqesnik bio i Darije, o zbacivanju pretendenata, oslobaanju drave i restauraciji pod Darijem.

Nakon ovog uvodnog dela natpis donosi spisak pobuna koje su izbile u carstvu poqetkom vladavine Darija I.

1.2.4. Unutraxnja politika

Xto se tiqe reformske delatnosti Darija I mislimo na administra-tivno-upravnu podelu drave na satrapije, na monetarnu reformu i na grae-vinsku delatnost (izgradnja puteva).

Persijsko carstvo u vreme Darija je jedna velika teritorija sastavljena iz razliqitih dravnih zajednica, razliqitih naroda, religija, kao i sistema u kojima su iveli. Veliki prostor je trebalo kontrolisati uz pomo satrapija, koje su postojale xirom carstva.

Dok se u Behistunskom natpisu pominju 23 satrapije, Herodot navodi 20. Kir je prvi zemlju podelio na satrapije. Satrapija je administrativno-upravna je-dinica, qija je teritorija bila jedna prirodna zaokruena celina identiqna sa teritorijom drave koja se nekad nalazila na prostoru same satrapije. Tako nekadaxnji prostor Vavilona qinila je satrapija podeljena na dve manje. Dok su neke deljene, druge su nestajale radi bolje kontrole.

Req satrapija znaqi ,,na dobro kraljevstvu” ili ,,iz qega e nastati nexto do-bro”.

Postojale su celine koje su nominalno bile u sastavu satrapija, a u stvari, ivele su svoj ivot bez ikakavog uticaja; npr. Obronci Zagrosa koji su se u teritorijalnom pogledu nalazili u sastavu persijske satrapije.

Satrap Persije se zadovoljavao plaanjem tributa Arabiji. Persijski karavani su plaali niu putarinu i bezbednije su prolazili kroz Arabiju.

Teritorije satrapije nisu bile ujednaqene (postojale su vee i manje). Vavi-lonija je u poqetku bila jedna satrapija, a docnije zbog lakxe uprave se podelila na dve satrapije.

Na qelu satrapije nalazio se satrap ili namesnik koji je po pravilu bio Per-sijanac ili Meanin (Iranac). U vreme Darija i njegovih prethodnika vodilo se raquna da se satrap ne ukoreni u satrapiji. Da sluba ne bude nasledna i da se ne provede qitav ivotni vek u jednoj satrapiji. U vreme Darijevih nasled-nika odustajalo se od ovoga, te su se satrapi na obodu carstva osamostalili i satrapije pretvarali u samostalne drave (Egipat). Meutim, ima i izuzetaka. Naime, u provinciji Kilikiji je ostavljena domaa lokalna dinastija, koja je bila verna i na dunosti sve do Aleksandrovih osvajanja.

Centar satrapije bili su gradovi koji su bili prestonice pojedinih drava ili oblasti; Sard centar Lidije; Memfis centar Egipta; Ekbatana centar Medije; Vavilon centar Vavilonije. Bilo je gradova koji su se izdigli kao novi centri: Helespontske Frigije centar je bio Deskilion. Drugi grad koji se izdigao bio je Damask centar satrapije Iza Reke.

Svaki satrap imao je svoju palatu koju je preuzimao od negdaxnjeg vladara drave. U okviru palate nalazile su se dve institucije: riznica (trezor) i arhiv.

U prestonicu satrapije slivali su se svi porezi koja je morala da da svaka satrapija vladaru ili satrapu. Dobra su mogla biti: namirnice ili plemeniti metali (srebro ili zlato). Dobra koja su bila prikupljana u namirnicama bila su pod upravom satrapa. Koristili su ih za sopstvene potrebe, za potrebe vojske u svojoj satrapiji, za radnike, a jedan deo ixao je vladaru. Sve ono xto je stizalo u plemenitim metalima quvalo se u riznici. Voena je evidencija. Plemenite metale satrap nije smeo dirati bez carskog odobrenja.

Arhiv je takoe bio bitan zato xto su se svi dokumenti, koje je vladar slao satrapu, quvali u njima.

Unutranju politiku satrapije rexavao je satrap, dok su sva pitanja spoljne poli-tike bila rexavana na dvoru, qak i u sluqajevima na obodu carstva. Provincija Iza Reke bila je sastavljena iz razliqitih okruga od kojih je svaki iveo svo-jim ivotom. Jedan od okruga bila je Judeja sa Jerusalimom. Ovde su vaili crkveni zakoni, kanonsko pravo. Drugu oblast qinio je Izrael sa centrom u Samariji. Trea oblast bila je oblast Amona istoqno od Jordana koja je imala svoju upravu. Situaciju je regulisao satrap sa centrom u Damasku. Ovakvih primera bilo je na drugim mestima: Baktriji, Sogdijani. Favorizovanje arame-jskog jezika bio je naqin proxirivanja persijske vlasti. U vreme Artakserksa II u svim veim gradovima bile su podignute statue boginje Anahite jednog od starih persijskih boanstava (boginja rata).

01. satrapija — Eolida, Jonija, Karija, Likija i Pamfilija 02. satrapija — Lidija, Mizija, Pisidija; sredixte grad Sard

03. satrapija — sz. i sredixnji deo Male Azije; sedixte Daskilion (Fri-gija)

04. satrapija — Kilikija i oblasti ka si. i istoku 05. satrapija — Sirija, Palestina, Fenikija i Kipar 06. satrapija — Egipat, Kirena, Barka i Libija

07. satrapija — oblasti na dalekom Istoku, zapadno od sliva Inda 08. satrapija — Suza sa okolinom

09. satrapija — Vavilon i Asirija 10. satrapija — Medija sa Ekbatanom 11. satrapija — jz. obale Kaspijskog jezera 12. satrapija — Baktrija

13. satrapija — ji. obala Crnog mora, Armenija

14. satrapija — prostor danaxnjeg Irana (Sagartija), ostrva Indijskog okeana (Eritrejsko more)

15. satrapija — s. obala Kaspijskog mora (Sake, Kaspijci)

16. satrapija — oblasti z. od Kasp. i Aralskog jezera (Partija, Arijana, Horazmija, Sogdijana)

17. satrapija — Parikanjani i Etiopljani iz Azije 18. satrapija — Matijenci, Saspiri, Alaroani

19. satrapija — Moximi, Tibareni, Makroni, Mosiniqani, Mari 20. satrapija — Indi8

.

Da bi se drava jox bolje povezala izgraena je mrea puteva. Putevi koji su se gradili u Darijevo vreme nisu imali za cilj razvoj trgovine, ve su

8

Herodotova Istorija I, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980, 243 – 245.

to bile trase kojima su se kretali glasnici, satrapi koji su imali da prenesu vest, obave posao. Najznaqajniji je bio Carski drum koji je vodio od Sarda do Suze. Du trase bilo je predvieno postojanje odmorixta na svakih 20km. Postojale su strae na vanim taqkama prelaza i imale su dvostruki zadatak da osiguraju bezbednost putnika i da kontrolixu one koji putuju (morala se imati putna isprava: gde se putuje i sa kojim ciljem). O strai brinuo se satrap na teritoriji one satrapije u kojoj se straa nalazila. Obiqan qovek nije mogao putovati i nije se mogao sluiti odmorixtem. Morala se imati putna isprava: ko xalje, dani na putu, koliko mu hrane moe biti dato. Satrap snosi troxkove raquna u odmorixtu. Saquvana je jedna putna isprava koju je izdao Arsames.

Jedan deo reformi bio je posveen ujednaqavanju sistema mera. Svakoj provinciji bio je razrezan porez, koji je morao biti plaen. Provincija je plaala u onome xto je posedovala (itarice, vino, braxno). Najvei porez plaala je Indija (zlato, slonovaqa). Egipat je davao jeqam i ribu.

Uveden je jedinstven monetarni sistem. U pitanju su dve monete. Darik 8,4g zlata (kovao ga je sam vladar). Na prednjoj strani nalazio se persijski vojnik sa lukom i strelom, a na zadnjoj strani nalazila se predstava grada (Suze ili Pasargade). Kasnije u vreme Darijevih naslednika satrap je preduzimao na sebe da kuje zlatan novac i dogaalo se da se umesto vojnika nae ablem satrapije. Druga moneta bio je srebrni novac-xekel, 1/10 darika. Xekel su mogli da kuju i satrapi.

1.2.5. Spoljna politika. Darijev pohod na Skite

Najznaqajniji izvor za prouqavanje pitanja Darijevog pohoda na Skite jeste IV knjiga Herodotova dela Istorija.

Skiti su bili veliki, ratoborni i nomadski narod nastanjen na junim krajevima istoqne Evrope — izmeu Dunava, Crnog mora i Kaspijskog jezera — quven po svojim strelcima.

Na jednom fragmentu pronaenom u okolini Rima, koji je objavljen u zbirci Inscriptiones Graeciae, a koja sadri natpise iz 15. i 16. godine n. e., stoji da se Darijev pohod na Skite odigrao 528 godina pre 16. n. e., dakle oko 513/512. godine p. n. e.

Prema Herodotu razlog za Darijev poduhvat jeste osveta prema Skitima. Naime, ovaj narod je svojevremeno upao u gornju Aziju i tom prilikom prekinuo dotada-xnju vlast Meana. Medijom u to vreme vladao je Kiaksar. Jedna grupa nauqnika veruje da je Darije eleo stvoriti novi put ka svojim srednjoazijskim posedima. Pretpostavlja se i da je Darije bio zainteresovan za evropsku obalu Egejskog mora, Balkansko poluostrvo i Grqku.

Herodot pripoveda da, mada ga je od pohoda odvraao roeni brat Arta-ban, predoqavajui mu skitsko siromaxtvo, Darije nije eleo odustati od svog nauma. Iz Suze dolazi u Kalhedon, grada u Bitiniji. Kod mosta, koji je sagra-dio Mandroklo sa Sama, Darije je podigao dva bela, mermerna stuba i na jednom urezao asirskim, a na drugom helenskim pismom imena svih naroda koje je poveo sa sobom, xto je brojem iznosilo 700 000 ljudi, dok mu se flota sastojala od 600 brodova. Meutim, prema proceni moderne istorigrafije veruje se da je per-sijski car bio u mogunosti da sakupi ,,samo” oko 70 000 ljudi i 200 brodova. Persijsku flotu su pak qinili Jonci, Eolci, Feniqani i Egipani.

Poxto je prexao u Evropu, Darije je Jonce, Eolce i Helesponane poslao na reku Istar da tamo naprave most i da ga saqekaju, dok je sam krenuo preko Trakije. Usput je pokorio traqko pleme Geta, a plemena Skirmijada i Nipsejca predala su se bez borbe.

Prexavxi preko mosta na Istru, Darije je hteo da Jonci poruxe most i krenu sa njim na kopno. Meutim, mitilenski vojvoda Koet posavetovao ga je da most

ostavi qitav da bi se mogli vratiti nazad iz skitskih zemalja, bez obzira da li e to uqiniti kao pobednici ili ne. Dariju se predlog svideo i on ostavi Jonce da quvaju most i qekaju povratak persijske vojske. Tom prilikom dao im je uzde sa xezdeset vezanih qvorova, uz nareenje da svakog dana razrexe po jedan, te da, ako se za xezdeset dana on ne vrati, odu kuama.

Saznavxi za Darijev pohod, Skiti poslaxe izaslanike okolnim plemenima u nameri da sklope odbrambeni savez. U isto doba, videi i sami ogromnu vojsku xto im se pribliavala, sastanu se kraljevi skitskih suseda radi savetovanja. Bili su to vladari Taurijaca, Agatirsa, Neura, Androfaga, Melanhlena, Gel-ona, Budina i Sauromata.

Taurijci su pripadali jednom od skitskih plemena. Agatirsi su bili skitski narod nastanjen na tlu danaxnjeg Erdelja i istoqne Maarske. Neuri su bili skitsko pleme koje je ivelo na podruqju danaxnje Ukrajine do reke Dnjepra. Pojedini veruju da su se pod imenom Neura nalazili Sloveni. Androfagi, xto znaqi ljudoderi, jeste narod koji je iveo severno od Skita. Govorio je za-sebnim jezikom. Melanhleni, xto znaqi crno odeveni, jeste narod iz susedstva Androfaga. Pojedini veruju da je ovaj narod pripadnik finskih plemena. Bu-dini su sarmatsko pleme koje je stanovalo izmeu Volge i Dona. Za njih se pretpostavlja da su slovensko pleme. Geloni su poreklom Heleni koji su svo-jevremeno proterani iz trgovaqkih naselja. Stanovali su na teritoriji Budina. Sauromati ili Sarmati su potomci Amazonki i Skita.

Dakle, kraljevi pobrojanih plemena bili su na savetovanju kada su pred njih stigli izaslanici Skita, traei da se svi ujedine protiv Persijanaca i is-tiqui da Darije pohod nije uperio samo protiv Skita zbog osvete za osvajanja u Aziji, ve da on pustoxi i robi svaku zemlju i svaki narod na koji naie. Plemena Gelona, Budina i Sauromata su odluqila da pomognu Skitima, dok su ostala rexila da se ne suprostavljaju Persijancima ukoliko ih ovi ne budu na-pali. Skiti, dobivxi odgovor plemenskih voa, odluqe da se ne uvlaqe u borbe sa Persijancima, nego da se povlaqe pred njima u unutraxnjost teritorije i da zatrpavaju bunare i unixtavaju polja za ispaxu. Svoju vojsku podelili su na dva krila. Jedan deo predvodio je kralj Skopasid i njemu su pridrueni Sauro-mate. Ova vojska imala je zadatak da se povlaqi pored Meotskog jezera prema Tanaisu. Drugi deo skitske vojske saqinjavali su vojnici iz dve kraljevine, one kojom je vladao kralj Idantris i one kojom je vladao kralj Taksakid. Njima su prikljuqeni Geloni i Budini. Ova vojska imala je da dri rastojanje od jednog dana hoda u povlaqenju pred Persijancima. Plan je bio i da obe vojske navlaqe Persijance prema onim dravama koje su odbile da Skitima priteknu u pomo, ne bi li ih na taj naqin primorale da uu u borbu.

Gonei Skite, koji su po planu uzmicali unixtavajui paxnjake i zatrpavajui bunare, Darije je prexao celu Skitiju i zaustavio se na reci Oar, koja se uliva u Meotsko jezero. Naredio je da se na tom mestu napravi logor i podigne osam utvrenja na jednakom meusobnom rastojanju. Meutim, za to vreme Skiti su se zaobilaznim putem vratili u svoju zemlju. Saznavxi za to, Persijanci na-pustixe graenje i okrenuxe nazad. Stigavxi tako u Skitiju, Darije naie na obe skitske vojske i stade da ih goni. Tada Skiti usmerixe povlaqenje prema narodima koji su im uskratili pomo. Uzbunili su zemlju Melanhlena, An-drofaga i Neura. Agatirsi, videvxi xta se zbiva oko njih, poxalju glasnike Skitima i objave im zabranu ulaska na agatirsku teritoriju. Skiti, potom, namame Persijance u svoju roenu zemlju.

Umoran od ove jurnjave, Darije je preko izaslanika poruqio skitskom kralju Idantrisu ili da prihvati otvorenu borbu ako je kadar ili da prizna vrhovnu vlast Persijanaca. Tom prilikom Idantris je odgovorio da se Skiti ne povlaqe pred Darijevom vojskom iz straha, ve stoga xto im se ne uri: ne moraju se bojati da e im biti unixtena imanja i kue i zauzeti gradovi kad nixta od toga oni i nemaju. Meutim, zapretio je Persijancima u sluqaju da pronau i oskrnave grobove skitskih predaka — kurgane.

Predloio je quvarima mosta da poloaj napuste po isteku dogovorenog roka i tako se ne zamere ni Dariju ni Skitima. Jonci na to pristadoxe. Ostali Skiti pak stali su napadati Persijance kada su ovi ixli po ito. Skitska konjica u tim sluqajevima uvek je potiskivala persijsku, koja se povlaqila meu svoju pexadiju. Kad bi razbili neprijateljsku konjicu, Skiti bi se povlaqili u strahu pred Darijevom pexadijom.

Darijev pohod se otegao. Jednom prilikom skitski kraljevi poslali su persi-jskom caru na poklon pticu, mixa, abu i pet strela. Gobrije, jedan od sed-morice zaverenika protiv magova, caru je darove protumaqio na sledei naqin: ako se Persijanci ne pretvore u ptice i ne odlete u nebo ili se kao mixevi ne sakriju u zemlju ili kao abe ne nestanu u vodi, nikada se nee vratiti svojim kuama, jer e ih Skiti pobiti onim strelama. Napokon Darije, uvidevxi da mu je vojska iscrpena i da ne moe doskoqiti Skitima, odluqio je da napusti ove predele.

Herodot dalje priqa o tome kako su Skiti pre Persijanaca stigli do mosta na reci Istar. Stali su pritiskati Helene, koji su ostali da quvaju most, da je rok od 60 dana istekao i da je vreme da poruxe most i odu kuama. Od Jonaca, Atinjanin Miltijad smatrao je da treba posluxati Skite. Meutim Histijej iz Mileta, koji je uivao Darijevo pokroviteljstvo, uspeo je Helene da ubedi da to ne qine. Histijej je znao da bez podrxke Persijanaca nee moi oquvati tiransku vlast nad svojim sugraanima u Miletu. Poxto su Heleni ubedili Skite kako toboe ruxe most, ovi su se povukli. Tako su, poxto su se sticajem okolnosti mimoixli sa Skitima, Persijanci uspexno prexli most.

Mada je pohod na Skite predstavljao prvi poraz persijske vojske, Dari-jeve vojskovoe, Megabaz i Otan, pokorili su narode Traqkog primorja i Hele-sponta, zatim ostrva Egejskog mora: Lemnos, Imbros Hios, Lezbos, Samos. Makedonija je bila prinuena da prizna vrhovnu vlast Persijanaca.

Izvori:

— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980.

Literatura:

— V. I. Holmogorov, Grqko — persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo 1959.

— Vladislav Jevti, Darijev pohod na Skite Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Sneane Ferjanqi u toku zimskog se-mestra xkolske 2002./2003.

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku letnjeg semestra xkolske 2002./2003.

2.

J O N S K I

U S T A N A K

(499 - 494. p. n. e.)

2.1. Naksos i Milet, dogaaji neposredno pre ustanka

Herodot pixe kako se Naksos isticao bogatstvom meu ostrvima, a Milet je, uz pomo Parana9

, bio na vrhuncu svoje moi i ponos Jonjana. Oko 500/499. p. n. e. stanovnixtvo Naksosa je proteralo nekoliko bogataxa, koji su otixli u Milet, grad na maloazijskoj obali. Miletom je vladao Aristagora i Nakxani mu se obraaju za pomo. Aristagora, zanosei se mixlju da e i sam zavladati Naksosom, zajedno sa Artafrenom (Darijev brat od strica, namesnik u Sardu i upravnik svih pomorskih oblasti u Aziji) i uz Darijev pristanak xalju na Naksos dvesta laa pod upravom Megabata. Artafren je prixao Aristagori

9

nadajui se da e kraljevu vlast proxiriti na Kikladska ostrva, izmeu os-talih i na Naksos, Paros i Andros (ova dva poslednja su u to vreme priznavala vrhovnu vlast Naksosa), i na Eubeju. Persijska flota se usidrila kod Hiosa. Nakxani nisu oqekivali ovaj pohod, ali su pravovremeno bili obavexteni od Megabata koji se odluqio na ovaj potez jer je bio ogorqen xto Aristagora nije ispoxtovao njegove zahteve. Poxto su bili upozoreni Naksos se dobro utvr-dio, a Persijanci i Mileani su grad bezuspexno opsedali qetiri meseca. Aristagora je bio ekonomski iscrpen jer je na sebe preuzeo finansiranje vojske, a nije mogao ni Artafrena obradovati ,,dobrim” vestima. Postojala je velika verovatnoa da e izgubiti vlast u Miletu. Prethodni miletski tiranin i zet Aristagorin, Histijej je bio blizak prijatelj persijskoga cara Darija. Po odluci ovog poslednjeg, Histijej je bio poslat da utvrdi mesto Mirkin u dolini reke Strimon u Trakiji. Persijski komandant Megabaz je upozorio Darija da bi se Histijej mogao obogatiti10

, naii na podrxku okolnih Helena i odmet-nuti od Darija. Stoga Darije je izrazio elju da se Histijej vrati zajedno sa carem u Suzu, xto je ovaj i uqinio. Kada Aristagora nije uspeo da osvoji Naks, Histijej arko eli da se vrati u Milet, te xalje poruku Aristagori da se digne na ustanak protiv Persijanaca. Prvaci u Miletu sa Aristagorom na qelu su bili za ustanak, dok je jedino logograf Hekatej izneo argumente pro-tiv. Naime savetovao je Aristagori da uzme bogatstvo hrama Didine i da ga iskoristi za gradnju brodova, jer Jonci jedino na moru mogu da se suprostave persijskoj floti. Ipak, konaqna odluka je bila za ustanak.

2.2. Pripreme za ustanak

U cilju xto uspexnijeg ustanka Mileanin Ijetragora je bio poslat u Mijunt, gde se povukla vojska po neuspehu kod Naksosa, da pohvata vojskovoe. Kako bi dobio xto veu podrxku stanovnika Mileta, Aristagora se prividno odrekao tiranije. U ostaloj Joniji jedne tirane je proterao, a one koji su sa njim plovili protiv Naksa je predao gradovima u kojima su inaqe i vladali. Neki gradovi su svoje tirane proterali, a Mitilenjani su svoga tiranina Koeta kamenovali. Grci su se odluqili za ustanak jer su bili nezadovoljni vladavinom Persijanaca.

Za uspeh u predstojeem ustanku, zime 499/8. p. n. e. Aristagora je otputovao u Heladu i za pomo se obratio Spartancima. Spartancima je vladao Kleomen. Aristagora je zamislio da Kleomena pridobije najpre priqom kako treba pomoi ugroenim Jonjanima, koji su kao i Spartanci Heleni; a potom zagrejati Kleom-ena da se za badava bori sa Argosom oko parqeta zemlje, kad moe postati gospo-dar Azije i pri tom dobrano se obogatiti. Iako je Aristagora bio vext u pridobijanju ljudi za svoje namere, prevario se kada je Kleomena obavestio da e Spartancima biti potrebno qak tri meseca da stignu od jonske obale do Suze (bilo predaleko za interese Sparte). Dobivxi ovaj odgovor, Kleomen je shvatio da ga Aristagora zavlaqi i nije eleo vixe raspravljati sa njime o toj stvari. Poxto je bio proteran iz Sparte Aristagora se za pomo obratio Atinjanima. Atinjani nisu bili u dobrim odnosima sa Persijom, gde se bio sklonio pro-terani i omreni atinski tiranin Hipija iz roda Pizistratida. Sa priqom ko-jom nije uspeo da nagovori Kleomena, Aristagora je pridobio Atinjane, posebno istiqui da su Mileani poreklom Atinjani te Atina ima moralnu obavezu da oslobodi Joniju od persijskog jarma. Atinjani su rexili da u Joniju poxalju dvadeset ratnih brodova pod upravom Melantija, uglednog graanina. Herodot istiqe da su ti brodovi poqetak nevolje i za Helene i za varvare.

2.3. Ustanak i pad Mileta

10

zahvaljujui xumama, kojih j bilo u izobilju u dolini reke, i rudnicima srebra na Pangejskoj(?) gori

Kad su atinski brodovi i pet trijera iz Eretrije11

stigli na jonsku obalu, Aristagora se ohrabrio da poxalje vojsku na Sard. Jonci su brodovima stigli do Efesa. Unajmivxi vodiqe iz ovoga grada, kopnom, pratei reku Kai-striju, su napredovali prema Sardu. Zauzeli su ceo grad, osim tvrave koju je branio sam Artafren sa ostalim Persijancima i Lianima. Do poara je doxlo sluqajno i brzo je zahvatio ceo grad, jer su svi krovovi bili od trske. Ovom prilikom izgoreo je i hram boginje Kibele, xto e kasnije Kserksu dati povoda da pali hramove u Heladi. Kako od vatre i dima stanovnixtvo nije moglo beati, pruili su otpor Joncima, koji su bili prinueni da se povuku ka svojoj mornarici. Jonski upad u Sard izazvao je revolt kod okolnih satrapa, te je organizovan pohod protiv Jonjana. Do borbe je doxlo kod Efesa kada su Jonci potuqeni. Po porazu Atinjani sasvim napuxtaju Jonce, koji sada sami organizuju borbu protiv persijskoga cara Darija. Tokom zime Jonci su se raspustili, ali uskoro na Helespontu su osvojili Bizant i druge gradove. Uspeli su da pridobiju i vei deo Karije za ustanak.

Poxto su pobedili kod Sarda, Persijske vojskovoe, Otan, Dauriz i Himej, podele izmeu sebe (pobunjene?) gradove i poqnu ih ruxiti. Himej krene u Propontidu i zauzme Kij u Miziji. Dauriz krenu na Helespont i zauzme Dardan, Abid, Perkotu, Lampsak i Pez. A kada je krenuo iz Peza za Parij, saznao je da su se Karci pridruili Jonjanima. Dauriz se povuqe sa Helesponta (gde sad dolazi Himej i sukobi se sa Eolcima koje je i porazio) i krenu sa vojskom prema Kariji. Karci su se sukobili sa Persijancima na Marsiji kod reke Meandar. Posle nekoliko neizvesnih sukoba, Persijanci su uspeli da poraze i Karce. Otan i Artafren su dobili zadatak da krenu na Joniju i Eoliju, gde su zauzeli Klazomenu u Joniji i Kimu u Eoliji.

Stanovnici Kipra, sa izuzetkom stanovnika Amatunta, su se takoe odmetnuli od Persijanaca po nagovoru Onezila, koji je, poxto je svog brata Gorga svrgnuo sa vlasti, postao kralj Salamine. Protiv Onezila, koji je opsedao Amatunt, Darije je poslao vojsku predvoenu Artibijom. Onezil u pomo zove Jonjane, na koji su se ovi i odazvali. Odluqeno je da se Jonska flota bori na moru protiv Feniqana, a Onezil, koji je predvodio Kiprane, neke Salaminjane i Solijce, borbu na kopnu protiv Persijanaca i njihovih saveznika. Do bitke na moru i na kopnu je doxlo istog dana. Jonska flota je uspela da porazi feniqansku. Meutim u kopnenoj bici kod Kiparske Salamine Onezil je bio poraen, jer je bio izdan od Kurijaca i onih Salaminjana, koji su ostali verni Gorgu. Po ovoj bici Kiprani ponovo dolaze pod vlast Persijanca.

Persijanci su posebno bili ogorqeni na Milet i eleli su po svaku cenu da ga osvoje. Sami Jonjani su odluqili da se Mileani sami brane, dok se flota usidri na ostrvu Lada u blizini Mileta. Do vane bitke je doxlo na moru 494/3. p. n. e. izmeu Feniqana i Jonaca, kada su Feniqani pobedili. Herodot navodi podatak da je jonska flota brojala 353 broda, dok varvari 600. Poraz Jonjana je bio prouzrokovan neslogom meu samim Joncima. Naime najpre se nisu sloili sa vojnom taktikom fokejskog vojskovoe Dionisija, smatravxi je isu-vixe napornom; u samoj bici Samljani napuxtaju12

bojne redove i odlaze kui, smatrajui da ishod bitke nee biti u njihovu korist jer su Jonjani nedisci-plinovani; Lezbljani videvxi xta uradixe Samljani uqinixe isto, kao i mnogi drugi Jonjani. Dionisije iz Fokeje po porazu se nije mogao vratiti u svoj grad, ve je otplovio i gusario prvo kod Fenikije, a potom kod Sicilije, nikad ne uznemiravajui Helene.

Poxto su na moru pobedili Jonce, Persijanci su stali Milet opsedati i sa kopna i sa mora. Posle xeste godine od kako je Aristagora pobegao iz Mileta

11

Milet je jox za vremeLelantinskograta, 734 - 680. p. n. e., bio saveznik Eretrije u borbi protiv Halkide, koju su pak podrali Samnjani. Sada Eretrija eli pomo da uzvrati Mileanima.

12

na ovome je posebno insistirao izvesni Eak, tiranin samski koga je Aristagora lixio vlasti

u grad severno od Amfipolja, Mirkin13

, pao je Milet. Iako je njegov zamenik pobegao, Histijej je uspeo da se opravda pred Darijem kako je Aristagora toboe na svoju ruku digao ustanak. Darije Histijeja xalje na more, mislei da e ,,verni” Histijej uspeti uguxiti bunu. Artafren je prozreo Histijeja da je on sam zaqetnik bune, te je Histijej morao beati iz Sarda, gde je bio odluqio da provede izvesno vreme pre nego xto ode na more. Odlazi na Hios, gde se stavio na qelo Jonskog ustanka, slagavxi pri tom Jonjane da je ustanak bio neminovan jer je Darije eleo preseliti Feniqane u Joniju. Histijej je pokuxao qak i neke Persijance da uvuqe u ustanak, ali je ovo onemoguio Artafren. Histijej je pokuxao da se vrati u Milet, ali ga ogorqani Mileani nisu primili, a kasnije ni stanovnici Hiosa. Ovde se i gubi znaqaj Histijeja xto se tiqe jonskog ustanka14

. Xto se tiqe Mileta, po persijskom osvajanju, muxkarci su mahom poubijani ili su naseljeni u gradu Ampi na Tigru, a ene i deca su odvedena u zarobljenixtvo u Suzu.

493. p. n. e. Artafren je u Sard pozvao predstavnike grqkih gradova sa kojima je sklopio sporazum da se Grci vixe meu sobom ne svaaju i da poxtuju zakone. Takoe je razrezao novi porez i u grqkim gradovima pod persijskom vlaxu car vixe nije uspostavljao tiransko ureenje.

Izvori:

— Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980.

Literatura:

— V. I. Holmogorov, Grqko — persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo 1959.

— Bury, A History of Greece, 1959.

— M. N. uri, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Mekedonskog u odabranim izvorima, Beograd 1961.

Belexke:

— sa predavanja S. Ferjanqi u toku letnjeg semestra 2001/2002.

3.

P O L I T I Q K E

B O R B E

U

G R Q K O J

Posle jonskog ustanka dolazi do velikih promena u unutraxnjoj poli-tici Atine. Alkmeonidi, koji su se zalagali za pruenje pomoi ustanku, bili su potisnuti od strane pristalica Pizistratida. Hiparhov sin Harna je iz-abran za arhonta-eponima 496/495. godine; oqigledno je veina u Atini bila protiv mexanja u stvari jonskih Grka.

Kao arhont-eponim za 493/492. bio je izabran Temistokle, sin Neokla. On je bio voa tzv. pomorske stranke. Temistokle i njegove pristalice smatrali su da glavne napore Atinjana treba usmeriti u pravcu stvaranje pomorske flote, ne samo radi borbe sa Eginom, ve i radi predstojee borbe sa Persijancima. Protiv tog programa digla se atinska zemljoposedniqka aristokratija i deo seljaxtva pod vostvom Miltijada, sina Miltijada Starijeg, koga je svojevre-meno Pizistrat poslao na Hersones Traqki. Miltijad Mlai bio je za stvaranje jake kopnene vojske, i u tome ga je atinski narod podrao. Pored dve pomenute grupacije, u Atini je bilo i takvih koji su svoje nade otvoreno polagali u Persijance. Meu ove spadale su nekadaxnje pristalice Pizistratida, koje su moda odravale veze sa Hipijom. Meu njih su jedno vreme spadali Alkme-onidi, rukovoeni mrnjom prema Miltijadu.

Leta 491. godine p. n. e. Egina je priznala vrhovnu vlast ,,cara careva”.

13

izgleda da je i sam Aristagora bio iznenaen zamahom ustanka, pa kad je postalo isu-vuxe opasno po njegovu glavu odlazi iz Mileta. Poginuo je u borbi sa Traqanima

14

Poxto je bilo nemogue da slui i Sparti15

i Persiji, Egina je povukla svoje qlanstvo iz Peloponeskog saveza. Atinjani su iskoristili priliku da optue Eginu za izdaju Helade.

U meuvremenu u Sparti dolazi do sukoba dva kralja, Kleomena i Demarata. Jox 506. p. n. e. Kleomen i Demarat su predvodili vojsku na Atinu s ciljem da zbace Klistena i njegovu vladu. Kleomen je svrhu pohoda quvao kao tajnu sve dok vojska nije prodrla na prostor Eleuzine. Kada su Korinani, koji su se nalazili u okviru spartanske vojske kao qlanovi Peloponeskog saveza, shvatili da Kleomen namerava da postavi Isagoru kao atinskog tiranina, napustili su bojne redove. Tada je Demarat izneverio Kleomena i sa svojim delom vojske vratio se u Spartu. Kleomen, znatno oslabljen, nije imao drugo do da se i sam vrati u Spartu. Treba imati na umu i da prema zakonu Spartanca u jednoj stvari morala su uqestvovati oba kralja.

Potom, mada je u Sparti donesen zakon da e u buduim ratovima samo jedan kralj predvoditi vojsku, dok e drugi ostati u gradu, neprijateljstvo izmeu Kleom-ena i Demarata je sve vixe jaqalo. Kada su se Atinjani potuili na Eginjane, Kleomen je odluqio da ode u Eginu i pohvata odgovorne krivce. Meutim, De-marat je radio protiv njega. On je upozorio Eginjane o nameri Kleomena i is-takao da Kleomen u toj stvari dela samoincijativno i da ga spartanska skupx-tina nije ovlastila da to qini. Eginjani su optuili Kleomena da je atinski plaenik i da je njegov pohod nezakonit. Proteran iz Egine, Kleomen je svu svoju panju usmerio na to da se Demarat zbaci sa prestola.

U to vreme Leotihid, koji je bio iz iste kue iz koje Demarat, ponudio je Kleomenu da poe s njim protiv Egine, pod uslovom da ga Kleomen postavi na presto umesto Demarata. Tada dolazi do saveza Kleomena i Leotihida. Isko-ristivxi priqu o sumnjivom Demaratovom poreklu16

, Leotihid je pod zakletvom izjavio da Demarat nije dostojan da bude spartanski kralj, jer on nije sin spar-tanskog kralja Aristona. Poxto je doxlo do spora, Spartanci su odluqili da zapitaju proroqixte u Delfima da li je Demarat Aristonov sin. Kako je Kleomen preko jednog svog prijatelja potkupio proroqixte, Pitija je pre-sudila u korist Kleomena. Oklevetani Demarat, tako lixen prestola, napustio je Spartu i otixao persijskom caru Dariju, koji ga je doqekao uz sve poqasti. Ovaj Demarat bie Kserksov savetnik u toku pohoda na Heladu 480/479. godine p. n. e.

Kada je Demarat zbaqen sa prestola, proglaxen je za kralja Leotihida. Ispunja-vajui svoj deo pogodbe, Leotihida je sa Kleomenom organizovao pohod pro-tiv Egine. Spor je rexen time xto su Eginjani deset svojih uglednih graana poslali kao taoce u Atinu.

Uskoro je otkrivena Kleomenova zavera protiv Demarata, te strahujui za svoj ivot Kleomen bei u Tesaliju, a potom u Arkadiju. U Arkadiji je stao organi-zovati pohod protiv Sparte. Uviajui opasnost, Spartanci su pozvali Kleom-ena natrag uz obeanje da e ga ponovo postaviti za kralja. Prema Herodotu u to vreme Kleomen je poludeo i izvrxio samoubistvo. Po svoj prilici, Kleomen je, poxto je predstavljao veliku opasnost za dravu, na profesionalan naqin smaknut. Priqa o samoubistvu je samo zvaniqna verzija Kleomenove smrti. Na prestolu ga je nasledio brat Leonida.

Kleomenova zavera bacila je senku na reputaciju Leotihida i ugrozila politiku koju je proteirao Kleomen, politiku otpora persijskoj vlasti. Po Kleomenovoj smrti Eginjani su zahtevali da se uhapsi Leotihida, koji je bio odgovoran za nezakonito hapxenje i izruqivanje Atini deset uglednih graana Egine. Poxto je proglaxen krivim, Leotihida je poslat u Atinu kao zamena za deset eginskih talaca. Meutim, Atinjani su odbili da izvrxe zamenu pod izgovorom da nisu prisutna oba spartanska kralja. Tako se ponien Leotihida vratio u Spartu, a

15

Sparta nije bila naklonjena Persiji.

16

Ariston, spartanski kralj, kada mu je ena rodila sina, Demarata, pred eforima je izjavio da Demarat ne moe biti njegov sin, jer ga je ena rodila sedam meseci poxto se Ariston oenio njome.

odnos Atine i Egine se jox vixe pogorxao.

U vreme kada se Leotihida vraao iz Atine u Spartu, Atinjani su proslavljali praznik u qast Posejdona kod Suniona. Tada su im Eginjani postavili zasedu i zarobili sveqano okieni brod, koji je bio pun uglednih atinskih graana. Atinjani, poxto su iznajmili brodove od Korinana po niskoj ceni, organizo-vali su pohod protiv Egine. Rat je voen sa promenjivom sreom, ali su na kraju Eginjani, kojima je prixlo 1000 dobrovoljaca sa Argosa, zarobili qetiri atinska broda i odneli konaqnu pobedu. Mada su pretrpeli poraz, Atinjane je ovaj sukob pribliio Spartancima i Korinanima.

Dok su Atinjani bili zauzeti u ratu sa Eginjanima, dotle je persijski car Dar-ije qinio svoje.

Izvori:

— Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980.

Literatura:

— V. I. Holmogorov, Grqko — persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo 1959.

— N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322. B. C., Oxford 1959.

4.

P R V I

I

D R U G I

D A R I J E V

P O H O D

4.1. Prvi Darijev pohod

Po suzbijanju Jonskog ustanka Darije je imao dva zadatka: da uqvrsti vlast u Trakiji i da kazni Atinu i Eretriju za njihovo uqexe u ustanku.

Poqetkom prolea 492. p. n. e. Darijev zet i zapovednik vojske donije se sa kopnenom vojskom i flotom spustio na obalu. U Kilikiji se Mar-donije ukrcao na lau i flotom plovei oko obala Male Azije, stigao u Joniju, dok je kopnena vojska krenula prema Helespontu. Poxto je Mardonije zbacio sa vlasti sve tirane u Joniji i zaveo u svim gradovima demokratiju17

, otplovio je prema Helespontu. Sva vojska je laama prebaqena preko Helesponta. Kop-nena vojska potom prolazi kroz Evropu sa ciljem da napadne Eretriju i Atinu. Herodot smatra da su se Persijanci uputili u Heladu da pokore xto vixe helen-skih gradova, a ne samo da se osvete Atini i Eretriji koje su pomagale ustanike. U modernoj istoriografiji preovlauje mixljenje da je zadatak Marodnija bio da uqvrsti vlast u Trakiji, a potom je Darije nameravao novi pohod qiji bi cilj bio osvajanje gradova na Balkanskom poluostrvu. Persijska flota je najpre po-razila ostrvo Tasos jer je imalo monu flotu, koja je mogla ugroziti persijsku. Poxto Herodot pixe kako stanovnici Tasa nisu nixta uqinili po pitanju svoje odbrane, postoji verovatnoa da su dobrovoljno pristali na vlast Persijanaca. Kako je Darije ve pod svoju vlast podvrgao svo stanovnixtvo do Makedonije, kopnena vojska pod vostvom Mardonija sada pokorava i narode Makedonije gde je vladao kralj Aleksandar I. Flota je sa Tasosa idui obalom otplovila do Akanta, a potom do Atosa. Kod Atosa flota je upala u jaku buru, kada je unix-teno trista laa i kada je poginulo dvadeset hiljada ljudi18

. Mardonija, pak, dok je logorovao u Makedoniji, napadne jedno traqko pleme Brigi i poubija mu dosta vojnika. Mardonije je uspeo da porazi Brige, ali gubici su bili veliki. Kako je vojska koju je predvodio bila slaba i redukovana u borbi sa Brigima i kako je flota bila unixtena kod Atosa, Mardonije je naredio povlaqenje u Aziju. Tako se zavrxio Prvi Darijev pohod na Heladu.

17

ova mera sprovedena pre svega da se pridobije podrxka Helena, jer se tiransko ureenje nije pokazalo kao povoljno za Persiju

18

4.2. Drugi Darijev pohod

Iako je Mardonije uspeo da pokori mnoge narode, Darije nikako nije bio zadovoljan vojnom taktikom svoga zeta i qinjenicom da Atina i Eretrija su proxle nekanjeno, na xta ga je stalno podseao jedan sluga i Hipija iz roda Pizistratida. 490. p. n. e. Darije zahteva od stanovnika Tasosa, koje su susedi tuakali kako se toboe pripremaju za ustanak protiv Persije, da mu doteraju brodove u Abderu i sruxe gradske zidine. Darije nije zahtevao samo od Tasosa, ve i od drugih primorskih gradova, koji su mu plaali godixnji danak, da mu izgrade velike ratne brodove i skele za prevoz konja. Sve ovo ide u prilog qinjenici da se Darije spremao za novi pohod na Heladu. Isto tako u gradove matiqne Helade poslao je izaslanike da od Helena trae zemlju i vodu, tj. da se potqine Darijevoj vlasti, kako bi iskuxao Helene da li e do-brovoljno prihvatiti njegovu vlast. Mnogi gradovi u Heladi su pristali da se pokore caru, qak i Egina, zbog qega je posebno bila ogorqena Atina. Za Eginu su od davnina bili zainteresovani Atinjani i sada, kako su verovali Atinjani, Egina se mogla udruiti sa Persijancima i naneti mnoge xtete Atini. Darije nezadovoljan Mardonijem smenjuje ga i kao nove vojskovoe postavlja Meanina Datisa i Artafrena, sina satrapa Sarda Artafrena. Dobro opremljenoj kop-nenoj vojsci, koja se ulogorila u Alejskoj ravnici u Kilikiji, pridruila se i flota. Vojnici i konji su se ukrcali na xesto trijera i uputili prema Joniji. Povod za drugi pohod bilo je zbog odbijanja nekih grqkih gradova, kao xto su Atina, Sparta, da se pokore persijskom caru Dariju. Persijanci bojei se bura oko Atosa i traei krai put, sada plove Ikarskim morem. Poxto su doplovili do Sama, odatle su putovali Ikarskim morem izmeu ostrva. Kako Naksos jox uvek nije bio pod persijskom vlaxu, plan je bio da se osvoji i ovo ostrvo. Nakxani uplaxivxi se Persijanaca, bee u planine, tako da Persijanci osvajaju skoro prazan grad. Isto kao i Nakxani i stanovnici ostrva Delosa, quvxi da dolaze Persijanci bee na Ten, ostavljajui Persijancima prazno os-trvo. Datis je poxtedeo Delos, koje je bilo znaqajno svetilixte u Jonjana, da bi pridobio podrxku stanovnika Kikladskih ostrva. Uputivxi se prema Eubeji, Persijanci su napadali usputna ostrva i lokalno stanovnixtvo regurtovali za vojsku, a decu uzimali kao taoce. Na Eubeji prvo napadaju i osvajaju Karist, grad na jugu. Datis se flotom uputio prema Eretriji. Eretrija za pomo moli Atinu, koja savetuje svojih 4000 kleruha da nasele posede halkidskih veleposed-nika. Meutim u samoj Eretriji stanovnixtvo se nije moglo sloiti po pitanju organizacije borbe sa Persijom. Jedni su bili za to da se bei u eubejske pla-nine, dok drugi da se dobrovoljno predaju Persijancima. Jedan od najuglednijih Eretrijaca Eshin obavestio je pridoxle Atinjane o problemima koje muqe Ere-triju i savetovao im da ukoliko ne ele abe da ginu bolje bi im bilo da se vrate u Atiku. Atinjani su posluxali Eshinov savet i prexli Orop. Persi-janci su napokon doplovili do Eubeje i usidrili su se kod Tamine, Hereje i Egilije u oblasti Eretrije. Eretrijci su se ipak odluqili da ne napuxtaju grad i da brane samo tvravu. Xest dana su trajale borbe oko zidina da bi sedmog Eretrijci Euforbo i Filagar izdali grad Persijancima. Osvajaqi su u gradu popalili hramove kao odmazdu na jonsko paljenje hrama boginje Kibele u Sardu. Stanovnixtvo Eretrije je dopalo ropstva i nekadaxnji atinski tiranin Hipija je bio zaduen za organizaciju otpremanja robova na stirijsko ostrvo Egiliju. Persijanci su se u Eretriji zadrali samo nekoliko dana i uskoro prelaze na prostor Atike. Odluqili su da ih Hipija odvede na Maratonsku ravnicu i da tu doqekaju Atinjane jer je ravnica bila pogodna za persijsku konjicu, a nalazila se i preko puta Eretrije odakle im je stizao provijant. Atinjani quvxi da ih Persijanci oqekuju poqeli su pripremati vojsku. Iz-abrali su deset vojskovoa, meu kojima je poslednji bio Miltijad, tiranin sa Hersonesa traqkog i qiji je otac bio Kimon, kojega je pak Pizistrat proterao iz Atine. Kimon je nekoliko godina uspevao da bude olimpijski pobednik u trci

qetvorozaprenih kola. Jednu pobedu je posvetio Pizistratu, xto je omoguilo Kimonu da se vrati u Atinu. Kasnije su Kimona ubili Pizistratovi sinovi. Atinjani se nisu oseali dovoljno jaki da se sami obraqunaju sa persijskom vo-jskom te preko trkaqa Filipida u pomo zovu Spartu. Spartanci su pristali da poxalju dve hiljade vojnika, ali tek po zavrxetku uxtapa19

. Spartanci nisu uqestvovali u bici, jer su zakasnili. Kada su se Atinjani nalazili u Her-aklovom gaju na Maratonu pomo stie od Platejaca, koji su Atinjanima bili zahvalni jer su im ranije pomogli u sukobu sa Tebom. Meutim i meu samim Atinjanima mixljena su bila razliqita. Jedni su smatrali da je borba sa Per-sijom uzaludna jer Atinjani imaju isuvixe malo vojske i da je najbolje saqekati Spartance, dok drugi na qelu sa Miltijadom su bili za to da se stupi u borbu, kakav god ishod bitke bio. Odluka o tome xta je Atinjanima qiniti pala je na polemarha Kalimaha iz Afidne kao jedanaestog i vrhovnog komadanta. Miltijad je uspeo da pridobije polemarha za svoj plan, objasnivxi mu da svako odlaganje moe dovesti do unutraxnjih borbi u samoj Atini, xto bi Persijanci znali da iskoriste. Komadanti, koji su bili za obraqun, odrekli su se svoje vlasti i priznali kao vrhovnog komadanta Miltijada. Miltijad je na sebe preuzeo orga-nizaciju vojske tako xto je krajnje desno krilo poverio Kalimahu, kakav je bio i obiqaj, do polemarha jedna za drugom reale su se file kojima su upravljali stratezi20

, a na levom krilu postrojio je Platejce. Na Maratonu borbena lin-ija Atinjana bila je duga koliko i persijska, samo xto su krila bila mnogo jaqa nego sredixnji deo. Prema Herodotu bilo je oko 9000 Atinjana, 1000 Platejaca i duplo vixe varvara. Poxto je izdato nareenje za napad, Atinjani, prvi put kod Helena, su u trku jurixali na neprijatelja. Poslednjih 100/150m, koji su ih delili od neprijatelja, Atinjani i Platejci su pretrqali da bi umanjili uqi-nak varvarskih lukostrelaca. Borba je trajala dugo. Na srednjem odseku fronta Persijanci i Sake su uspeli da probiju borbenu liniju Atinjana. Meutim na oba krila su pobedili Atinjani i Platejci. Pobeenim varvarima su dozvolili da pobegnu, a sami su se obraqunali sa onim delom neprijateljske vojske koja je napredovala u sredixnjem delu. Iako je u bici poginuo Kalimah, Atinjani su uspeli da potisnu Persijance i gonili su ih sve do brodova, gde su zaple-nili sedam persijskih laa. U Maratonskoj bici ubijeno je 6400 varvara i 192 Atinjana. Persijanci poxto su pretrpeli poraz na Maratonu, najpre odlaze po zarobljenike Eretrijce, a zatim plove oko Sunija sa namerom da preduhitre Atinjane i osvoje samu Atinu jer im je neko21

od Atinjana xtitom dao znak da je grad nebranjen. Atinjani su brzim marxom stigli u grad pre varvara i orga-nizovali se da doqekaju Persijance u Heraklovom gaju u Kinosargu. Persijanci su se usidrili kod atinskog pristanixta Falerona, meutim nisu izaxli na megdan Atinjanima, ve odlaze u Aziju. Datis i Artafren su Eretrijce odveli Dariju, koji ih je naselio na svom imanju Arderiku u kisijskoj zemlji.

Ostalo je nerexeno pitanje xta se desilo sa konjicom na koju su Persijanci toliko raqunali, jer na dan bitke Herodot ne pominje nikakvu konjicu. Suida tvrdi kako su Jonci, koji su se borili na strani Persijanaca, signalirali Atinjanima da je pravo vreme da napadnu, jer je persijska konjica napustila Maraton. U modernoj istoriografiji preovlauju dva mixljenja: ili su Persi-janci, neqim nezadovoljni, povlaqivxi se sa Maratona, najpre ukrcali konje na lae, a pexadija, zakasnivxi, sukobila se sa Atinjanima ili je bitka poqela u zoru, pa su Persijanci, koji su tokom noi napasali konje, zakasnili.

Najstariji izvor o Maratonskoj bici potiqe iz 460. p. n. e. i to je bio oslikani trem Stoe Politije. Danas ovo umetniqko delo nije saquvano, ali o njemu saznajemo u Pausanijevom Opisu Helade. Slika je predstavljala vixe scena poqevxi od prikaza Beoana, Platejaca i varvara, gde svi imaju podjednake xanse za pobedu...

19

Slavili su Apolona Karnejskog

20

Plutarh kao stratege navodi Temistokla i Aristida

21

Izvori:

— Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980.

Literatura:

— V. I. Holmogorov, Grqko — persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo 1959. — Bury, A History of Greece, 1959.

— M. N. uri, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Mekedonskog u odabranim izvorima, Beograd 1961.

Belexke:

— sa predavanja S. Ferjanqi u toku letnjeg semestra 2001/2002.

5.

P O H O D

P E R S I J A N A C A

480/479.

5.1. Priprema Persije za novi pohod na Grqku

Posle bitke na Maratonu, mada je pretrpeo poraz, Darije nije eleo odustati od osvajanja Helade. Godine 489/488. stao se pripremati za novi pohod. Meutim, godine 486. u Egiptu je izbio ustanak, a nedugo zatim umire i sam Darije. Na prestolu ga je nasledio najstariji sin iz braka sa Atosom, Kserks. Kserks nije bio voljan da poe sa vojskom na Heladu, nego je svu svoju vojsku poveo na Egipat. Pored njega stalno je bio Mardonije22

, koji mu je dosaivao da, poxto uguxe pobunu u Egiptu, povedu vojsku na Atinu. Pripovedao je kako je Evropa prelepa, da u njoj uspeva raznovrsno voe i da je blagoslovena zemlja, te bi bila xteta ukoliko ne bi uxla u sastav Persijske drave. Mardonije je bio pustolov i eleo je postati satrap u Heladi. Pomo Persiji u borbi protiv Helade nudili su kraljevska porodica Aleuada iz Tesalije i Pizistratidi. Kserks je dao da se nagovori i poxto je uguxio pobunu u Egiptu, stao se pri-premati za predstojei pohod. Pune qetiri godine je radio na pripremanju vojske, a poqetkom pete godine (480) je krenuo na Heladu. Kserks je navodno poxao na Heladu da se osveti Atinjanima za poraz na Maratonu, a u stvari da pod svoju vlast podvede helenske gradove.

Najpre je preduzeo mere za potpunu izolaciju Grka kako bi ih lixio svake mogunosti za pridobijanje saveznika. U tom pogledu za Persijance su opas-nost predstavljali zapadni Grci, naroqito sirakuska drava na Siciliji koja je raspolagala znaqajnim vojnim i pomorskim snagama. Stoga je sklopljen savez izmeu Kserksa i Kartagine, nepomirljivog neprijatelja zapadnih Grka. Tim sporazumom Persijancima je bila obezbeena pomo Kartaginjana, koji su svo-jim akcijama imali da spreqe Sirakuzu u pruanju pomoi Grqkoj. Sledei primer Darija, Kserks je nastojao da sebi obezbedi saveznike u samoj Grqkoj. Persijska diplomatija postigla je to da su Tesalija i Beotija priznali vrhovnu vlast Kserksa. Argos, zadravajui formalnu neutralnost, stvarno je bio na strani Persije. Osim toga, Persijanci su mogli raqunati na pomo persofil-skih elemenata u drugim grqkim dravama, koji su pruali persijskoj komandi korisne informacije o stanju u Grqkoj23

.

Mada je persijska vojska pretrpela velike gubitke prilikom prve plovidbe oko Atosa, Kserks je, na predlog Mardonija, naredio da se prokopa kanal toliko xirok da kroz njega mogu da plove u isto vreme dve lae sa tri reda vesala. Radovima na kanalu su upravljali Persijanci. Herodot smatra da je Kserks iz sujete naredio da se prokopa Atos, jer je eleo da pokae svoju silu i da ostavi posle sebe neki spomenik (Herodot VII, 24).

Sva kopnena vojska koja je trebala da uqestvuje u Kserksovom pohodu, sakupila se

22

Pogledati: Grqko-persijski ratovi, 3. Prvi i drugi Darijev pohod, 3.1. Prvi Darijev pohod.

23

u Kritali (Kapadokija). Otuda je preko Sarda imala marxirati u Abidos24

. Za prebacivanje kopnene vojske u Evropu, kod Abidosa, preko Helesponta, sagraena su dva pontonska mosta. Herodot navodi da su oba mosta bila razbijena burom koja je iznenada naixla. Tada je razgnevljeni Kserks naredio da se more ixiba i okuje u lance. Kako bilo, mostovi su sagraeni ponovo i armija je prexla u Evropu. Od Hersonesa Traqkog do Makedonije postojalo je pet punktova za snabdevanje armije hranom.

Herodot se prilikom opisa persijske vojske koristio zvaniqnim dokumentima iz Darijevog vremena, u kojim pisari pruaju opxtu sliku o stanju persijske vojske. Po svoj prilici persijska vojska u vreme pohoda na Heladu je brojala 1700000 pexaka, 80000 konjanika i 3000 brodova, od kojih su 1207 qinile trijere. Zapovednici vojske bili su Persijanci iz redova aristokratije.

Vrhovnu komandu nad kopnenom vojskom, koja je bila sastavljena iz raznih nar-oda25

, imali su Mardonije, Artabanov26

sin Tritantehmo, Otanov sin Smer-domen, Darijev i Atosin sin Mazis, Gergit i Megabiz. Dakle, bilo je xest zapovednika kopnene vojske. Hidarno je predvodio elitne jedinice od 10000 Per-sijanaca. Ove jedinice nazivale su besmrtnim, jer, kada jedan od vojnika ispadne iz stroja, bilo zbog bolesti bilo zbog smrti, njega je automatski zamenjivao novi ratnik, tako da se broj od 10000 nije naruxavao. Pripadnici elitne jedinice bili su najlepxe obuqeni. Na njihovoj odei isticali su se ukrasi od zlata. Hrana za ove jedinice noxena je posebno na kamilama i na tegleoj marvi. Persijsku konjicu su qinili Meani, Kisijci, Baktrijci, Kaspijci, Sagariani i Arabljani. Arabljani su jahali na kamilama, koje po brzini nisu zaostajale za konjicom. Poxto su se konji plaxili kamila, u stroju Arabljani su bili na zaqelju. Zapovednici konjice bili su Datisovi sinovi Armamitra i Titej. Farnuh, koji je sa njima bio trei zapovednik konjice, razboleo se i ostao u Sardu (Herodot VII, 88).

Za persijsku flotu brodove su dali Feniqani, Kiprani, Kiliqani, Pamfiljani, aziski Dorci, Likijci, Jonci, Eolci i stanovnici ostrva. Na svim brodovima posadu su qinili, u glavnom, Persijanci, Meani i Sake. Flota je imala qetiri zapovednika: Darijev sin Ariabigno, Preksasp, Megabaz i Darijev sin Ahemen. Jonskom i karskom flotom komandovao je Ariabigno, a Egipanima je rukovodio Ahemen. Jedina ena komandant bila je Artemisija iz Halikarnasa.

Kserks preko Helesponta stupa na tlo Evrope. Flota, koja je isplovila iz Helesponta, plovila je pored obale i kretala se u suprotnom pravcu od pexadije. Plovila je, naime, prema zapadu sa namerom da doe do Sarpedonovog rta, gde joj je bilo nareeno da qeka. Kopnena pak vojska kretala se preko Herzonesa prema istoku i doxla je do Doriska, ravnice na traqkoj obali, gde se sastala sa flotom. Istim radnicima, koji su radili na prokopavanju kanala, Kserks je naredio da podignu most preko Strimona (Strume)27

. Preko ovog mosta Kserks je stigao u Akant.

Od Doriska do Akanta vojska se kretala u sledeem poretku: Kserks je pode-lio celu vojsku na tri dela i jednom delu je naredio da se kree po samoj morskoj obali, pored flote. Komandu nad tim delom vojske imali su Mardonije i Mazist. Druga treina vojske morala je da se kree kroz unutraxnjost kopna i nju su predvodili Tritantehmo i Gergit. A trei deo, s kojim se kretao i sam Kserks, ixao je na sredini izmeu prva dva dela, a predvodili su ga Smerdomen i Megabiz (Herodot VII, 121).

Iz Akanta Kserks je naredio da flota ode u Termu i tu saqeka kopnenu vojsku. Poxto se vojska sastala kod Terme, Kserks se nalazio pred ulazom u Tesaliju.

24

Na svom putu ka Abidosu, Kserks je posetio Prijamov grad.

25

Nekoliko strana svog dela Herodot posveuje opisu mnogobrojnih naroda kojima je raspolagao persijski car.

26

Artaban je bio Darijev brat i bio je protiv pohoda na Skite. On je bio i Kserksov stric i u poqetku bio je protiv pohoda na Heladu

27

Pored mosta na Strimonu, novi mostovi bili su izgraeni na rekama Hebros (Marica), Nestos (Mesta) i Aksios (Vardar).

5.2. Grqka uoqi persijske najezde

5.2.1. Politiqke pripreme u Atini

— Miltijad

Miltijad (Mlai) iz roda Filaida je 525/524. p. n. e. bio arhont-eponim, u vreme kada Atinom vladaju Pizistratidi. Poxto su mu Pizistratidi ubili oca Kimona, Miltijad napuxta Atinu i odlazi na Herzones, gde je bio tiranin. Godine 512. uqestvovao je u Darijevom pohodu na Skite28

. U jednom za nas nepoznatom trenutku Miltijad se vratio u Atinu. U vreme Temistoklova arhon-tovanja 493/492. godine, Miltijad je predstavnik atinske zemljoposedniqke stra-nke i veliki protivnik Temistoklove pomorske politike. Godine 490/489. bio je glavnokomandujui atinske vojske u bici na Maratonu. Posle uspeha na Mara-tonu, 489. Miltijad predvodi kaznenu ekspediciju na Paros.

Herodot pripoveda da je Miltijad zamolio Atinjane da mu stave na raspolaganje sedamdeset brodova. Pri tom je obeao da e se obogatiti svi oni koji krenu sa njim. Nameravao je da kazni Paros, jer su se Parani prvi prikljuqili Per-sijancima u njihovom pohodu na Heladu. Treba imati na umu da je Paros, posle persijskog pustoxenja Naksosa, bio najbogatiji grad Kiklada. Poxto je stigao do ostrva, Miltijad je opseo grad. Paranima je ponudio mir za 100 talenata. U sluqaju da ne isplate traenu svotu, zapretio je da poloaj nee napustiti sve dok ne zauzme grad. Meutim, Parani su se dobro utvrdili i nije im bilo ni na kraj pameti da Atinjanima poklone 100 talenata. 26. dana, uvidevxi da je grad nemogue osvojiti, Miltijad je odustao od opsade i praznih xaka se vra-tio u Atinu. U Atini je bio optuen za veleizdaju, a glavni tuilac Ksantip29

zahtevao je da bude osuen na smrt. Miltijad nije mogao liqno da se brani, jer je bolovao od noge, koju je povredio u vreme opsade Parosa. Narod je doneo odluku da se oslobaa smrtne kazne, ali ga je proglasio krivim i osudio na plaanje kazne od 50 talenata. Miltijad odmah posle toga umre, poxto je doxlo do trovanja i upale kosti, a kaznu od 50 talenata platio je njegov sin Kimon. Sada, poxto je bila uklonjena dominantna figura Miltijada, koji se svojevre-meno protivio politici pomorske stranke, do izraaja su mogle doi i druge partije.

— Temistokle

Za arhonta-eponima 493/492. godine p. n. e. izabran je Temistokle, sin Neokla. Mada nije poticao iz ugledne i bogate porodice, Temistokle se istakao svojom politikom. On i njegove pristalice smatrali su da glavne na-pore Atinjana treba usmeriti u pravcu stvaranje pomorske flote, ne samo radi borbe sa Eginom, ve i radi predstojee borbe sa Persijancima. Tokom svog arhontovanja, Temistokle se posvetio utvrivanju Pireja, koji je sa svoje tri prirodne luke predstavljao bolju mornariqku bazu nego Faleron. Mada e Te-mistoklova pomorska politika biti od izuzetne vanosti za budunost Helade, u ovom trenutku protiv tog programa digla se atinska zemljoposedniqka aris-tokratija i deo seljaxtva pod vostvom Miltijada.

Godine 489. Temistokle je bio jedan od stratega u Maratonskoj bici.

Plutarh pripoveda da je, posle uspeha Atinjana na Maratonu, jedino Temis-tokle oqekivao novi sukob sa Persijancima. Predoseao je da Persijanci nee dozvoliti da ponovo budu poraeni. Kako je malo verovao u tradicionalni naqin borbe hoplita, predloio je novu strategiju koja je podrazumevala upo-trebu trijera30

. Meutim, ostvarivanje Temistoklove pomorske politike one-moguavali su, sa jedne strane, nedostatak sredstava za gradnju skupih

tri-28

Zajedno sa miletskim tiraninom Histijejom imao je quvati most na Istru.

29

Ksantip je bio oenjen Agaristom iz roda Alkmeonida.

30

jera, a sa druge aristokratija. Naime, stvaranje pomorske flote i prebacivanje teixta atinske vojne moi na more znaqilo je i porast politiqkog znaqaja gradske sirotinje, jer su iz redova sirotinje vrbovani mornari, zanatlije, nosa-qi..., kao i znaqaj Narodne skupxtine.

Mada jedna grupa istraivaqa veruje da pojam ostrakizam prvi koristi atin-ski dravnik Klisten 507. godine p. n. e., ostrakizam je prvi put primenjen tek 488. Razlog koji je naveden za prva tri ostrakizma bilo je sumnjiqenje za izdaju 490. godine. Hamond smatra da je cilj ostrakizma u prvo vreme bio pro-terivanje Pizistratida, kao i svih onih koji su bili povezani sa ovom porodicom bilo srodniqkim vezama bilo braqnim putem. Hamondovu pretpostavku potvruje qinjenica da je Narodna skupxtina ostrakizmom 488. proterala Hiparha iz roda Pizistratida, 486. Megakla iz roda Alkmeonida, 485. Ksantipa, Miltijadovog tuioca koji je bio u vezi sa Alkmeonidima. V. I. Holmogorov smatra da je Narodna skupxtina ostrakizomom elela ukloniti protivnike stvaranja jake atinske flote. Tako je 483/482. Aristid, predstavnik zemljoposedniqke stranke, bio proteran ostrakizmom. Ovim procesom eliminacije Atinjani su za svog vou u predstojeem ratu protiv Persijanaca izabrali Temistokla. Onda kada je iz-bor bio jasan, a persijska invazija izvesna, pristupilo se opxtoj amnestiji i ostrakovani su pozvani natrag u grad.

Godine 487. sprovedena je reforma naimenovanja devet arhonata. Dok je ranije arhonte birao narod, sada taj zadatak prenet je na Vee od 500, koje je u svom izboru bilo nepristrasno. Neposredni izbori za arhonta zamenjeni su sistemom koji se oslanjao na upotrebu reba. Mada su arhonti mogli biti birani samo iz prva dva razreda — pentakosiodimna i hipeja — njihov politiqki znaqaj bio je umanjen, kao i uticaj monih porodica, qije su interese nekad zastupali arhonti. Vremenom ova reforma e uticati i na presti Areopaga u qije redove ulaze bivxi arhonti. Ovom promenom uvean je znaqaj stratega. Desetorica vojnih zapovednika poqeli su da zamenjuju arhonte kao glavni dravni zvaniqnici. Mada je Temistoklova politika dobila podrxku naroda, ideja velike atinske flote nikad se ne bi ostvarila da 483/482. nije otkrivena srebrna ica u lau-rijskim rudnicima. Ovim je drava na raspolaganju imala 100 talenata. Pitanje raspodele novca razmatrano je na skupxtini. Dok su pojedni predlagali da se novac razdeli meu graanima, Temistokle je zahtevao da se sredstva iskoriste za izgradnju flote. Atinjani su prihvatili predlog pre svega jer ih je Temis-tokle upoznao sa qinjenicom da Atina sa svojom zastarelom i malom flotom nije u mogunosti da porazi svog davnaxnjeg neprijatelja — Eginu. Mada Eginjani nisu uzeli uqexa u Datisovoj i Artafrenovoj ekspediciji, dve zemlje su i dalje bile u neprijateljstvu. Hamond smatra da je mrnja Atinjana prema svom susedu Egini bila jaqa nego strah od Persije. Godine 482/481. sastavljeno je 100 tri-jera. Veruje se da je drvenu grau za lae Atinjanima poslao makedonski kralj Aleksandar I, iako je priznavao vrhovnu vlast Persijanaca.

Pokazalo se da je Temistoklova politika spasila Heladu.

5.2.2. Sparta i Kongres grqkih gradova

Mada su se grqki gradovi na kopnu divili Atini zbog njene pobede na Maratonu, one, ipak, vostvo u borbi protiv Persijanaca nisu traili u njoj, ve u Sparti. Naime, na teritoriji kontinentalne Grqke poloaj Atine nije bio povoljan. Beotski gradovi naroqito Teba, bili su neprijateljski raspoloeni prema Atini31

. Egina je bila veqiti neprijatelj Atinjana. Eubejci, isto tako, nisu bili naklonjeni ovom gradu. Sa druge strane, Sparta se nalazila na qelu velikog saveza. U njenim redovima nalazili su se susedi Atine — Megara, Egina i Teba. Sparta je bila znaqajna vojna sila, naroqito poxto je nanela teak poraz Argosu. Sparta je takoe bila zakleti neprijatelj Persiji. Da je

31

Pogledati: Atika u VII i VI veku, 3. Pizistratova tiranija. Pizistratidi, 3.4. Vladavina Pizistratovih sinova.