BILTEN
12. ZIMSKI USPON NA TREM
Pun autobus novosad skih planinara krenuo je na zimski uspon. Za razliku od predhodnih uspona ovaj put na{e odredi{te bilo je Ni {ka Bawa. Posle prijatne vo`we, negde posle osam sati, sti`emo u Bawu. Tu nas ve} ~ekaju na{ predsednik dru {tva Slavko i na{ prijateq iz Bugarske Venci koji je `eleo da nam se pridru`i na ovoj akciji. Malo vi{e od polovine u~esnika se sme{ta u hotelu Ozren a drugi deo planinara }e dve no}i provesti u {koli Ivan Goran Kova~i} u kolektivnom sme{taju.
Ujutru ne{to posle se dam sati kre}emo prema Gor woj Studeni odakle se kre}e na akciju. Vreme je veoma po voq no, sun~ano ali sa dosta snega. Gu`va je velika. Ubrzo kre}emo prema Tremu. Kolona planinara lagano vijuga u prav cu doma i daqe prema Devoja~kom grobu. Kako dobi jamo na visini tako je i staza sve klizavija i ima sve vi{e snega. Ali nije hladno i svima prija ovo zimsko sunce. Posle nekih dva sata hoda izlazimo na prevoj Devoja~kog
groba gde dosta planinara pravi pauzu i prikupqa snagu za zavr{ni izlazak na Trem. Po~iwe i vetar da duva i pojav quje se magla. Lagano se napreduje po{to je dosta uga `enog snega a i klizavo je. Na vrhu je ve} dosta planinara, puno je starih prijateqa iz drugih dru{tava {irom Sr bije. Obavezno slikawe, klopa a na|e se i po koji gutqaj rakijice da suzbije hladno}u koja se uvla~i u nas. Vreme se brzo me -wa, pada mag la a vetar poja~ava. Na vrhu je kao u ko{nici, jedni dolaze, drugi odlaze ali svi su sre}ni jer uspeli su da se popnu na ovaj vrlo popularan zimski uspon 12. po redu.
Nazad je veoma te{ko da se ide, staza je klizava kao bob staza, prava ledena plo~a. Ima dosta padova ali svi idu oprez no trude}i se da se niko ne povredi. Moja grupa sti`e bezbedno u Studenu gde nas tradi cionalno
~eka topli pa suq koji ove godine nije bio na nivou ranijih ali svejedno prija posle ovih napora. Me {tani iz sela su se potrudili da nam ulep{aju dan i uspon pa smo imali foklorni pro gram u~enika osnovne {kole. U`i va li smo u de~ijoj igri i bilo je veoma lepo i simpa ti -~no. Ipak sve ne mo`e da bude ba{ tako lepo. Sve nas je ra`a -lo stila vest da je jedan planinar imao te`ak pad i prelom noge i da su spasioci oti{li po wega da ga prenesu i skinu sa planine. Kasnije smo ~uli da je nogu polomio planinar iz Zrewanina ali da je dobro i da je uspe{no odnet u bolnicu gde je medicinski zbrinut.
U ve~erwim satima vra }amo se u Bawu. Ne{to posle 21 sat u hotelu je bila sve~ana dodela zahvalnica dru{tvima a zatim zajedni~ko dru`ewe uz muziku pa dokle ko izdr`i.
Sutradan je za one koji su ostali u Bawi bila organi -zovana jedna lak{a akcija sa usponom na obli`wi vrh iznad Ni{ke Bawe Crni kamen. Za razliku od predhodnog dana na ovoj akciji je bilo oko 60 planinara. Nije bilo lo{e ali bilo je dosta asvalta i i{lo se veoma polako pa smo se mi mora -li ranije odvojiti i vratiti u Bawu da bi mogli na vreme da krenemo za Novi Sad.
Ina~e na ovoj planinar
-skoj akciji po podacima doma}ina u~estvovalo je 1.017 planinara iz 69 dru{tava. Na vrh se popelo 764 planinara.
Ne{to posle 16 sati se opra{tamo od na{ih doma}ina i kre}emo put Novog Sada umorni ali punog srca
Du{an Tomi} HRANCA IZ RANCA
[ A R E N I K O L A ^
6 celih jaja umutiti sa 2,5 ~a{e (od jogurta) {e~era, 2 decilitra uqa, 2 pra{ka za pecivo, 1 kora od limuna, 1 vanil {e~er, 2,5 ~a{e (od jogurta) piva i 3,5 ~a{e (od jogurta) bra{na.
Sve izmutiti a zatim polovinu sipati u podmazan pleh posut bra{nom. U drugi deo mase sipati 3 ka{ike kakaoa ili ~okolade u prahu i zatim sipati po prvom delu. Blago prome{ati ka{ikom da bude {areno.
Odozgo nabacati 100 grama suvog gro`|a i 100 grama iseckanih oraha. Sve pe}i u velikom plehu.
PRVI ZIMSKI USPON NA DURMITOR
Iako nam pro{le godine ova akcija nije uspela zbog malog broja u~esnika poku{ali smo ponovo da je organizujemo. Ovoga puta je bila veoma uspe {na i pored lo{eg vremena koje smo imali na Durmitoru. Ali krenimo redom.
Na{ Slavko i ja smo se odlu~ili da na ovu akciju pove demo samo dvadesetak planinara i da idemo kombijem. Bilo je i previ{e prijav qe nih ali su ~lanovi na{eg dru{tva imali prednost prilikom prijavqi vawa, kom -bi je -bio pun. Polazak je -bio planiran za ~etvrtak 20. mart u 20 sati ispred zgrade NIS-Naftagasa. Ta~no na vreme kre}emo put @abqaka. Sve do mosta na \ur|evi}a Tari put je bio suv i prohodan a onda po~iwu na{e muke. Odjednom se pojav quje sneg koji je sve ve}i kako pewemo put @abqaka. Put nije dovoqno pro~i{}en tako da voza~i imaju pune ruke posla. Ni poruka koju mi {aqe na{ doma -}in [ibali} ne ide nam na ruku. Put u @abqaku je zavejan i mo -`emo da idemo samo do hotela Planinka a daqe kako se sna|e -mo kroz me}avu.
Rano je jutro, sneg neumor no pada, kada smo stigli do hote la. Dogova -ramo se da deo stvari ostavimo u kombiju a ran~eve ponesemo, kasnije }emo videti kako }emo stvari odneti gore na Pitomine. Kre}emo se putem prema Pitominama koji se jedva nazire od velikog snega. I voza~i su sa nama, gun|aju ali idu. Skoro sat vremena nam je bilo potrebno da do|emo na Pitomine gde nas ~ekaju na{i
doma}ini Goran i Suzana [iba -li}. Sme{tamo se po sobama i tu ve} imamo prob lem. Voza~i ne `ele da borave ovde sa nama pa se po snegu vra}aju u @abqak i sme{taju u ho tel Planinka. Mi doru~ku jemo i po{to je sneg prestao da pada kre}emo na prvu turu. Odlu~ili smo da poku{a -mo uspon na Ra`anu glavu jer nas na{ doma}in savetuje da nipo -{to nekre}emo ne-{to daqe jer je lo{a vremenska prognoza. ^ak se i sunce pojavilo kada smo krenuli po dubokom snegu. Jedva
se probijamo koliko je snega napadalo. Upadamo do pojasa ali ipak lagano napredujemo. Prtimo sneg na smenu. Sti`emo na Bosa~u gde se dvoumimo da li i}i daqe ili odustati ali dogovor pada. Idemo na vrh. Veoma je te{ko, sneg dubok, propadawe, markaciju ne vidimo tako da se jedva snalazimo iako smo mnogo puta pewali ovaj vrh. Idemo oprezno jer ispod ovog sve`eg snega ima i starog koji se nije otopio pa postoji mogu}nost da se neko povredi. Kona~no izlazimo na prevoj ispod vrha. Malo odmora i onda zavr{ni uspon.
Nas 11 popelo se po velikom snegu na Ra`anu glavu 1862 mnv. Svi smo sre}ni jer smo ulo`ili mnogo napora da se popnemo na ovaj vrh.
Silazak je bio mnogo lak{i jer smo imali uga`enu stazu. ^ak smo odlu~ili da odemo do Zmiweg jezera {to i ~inimo prte}i duboki sneg i sne`ne nanose po putu. Jezero je predivno. Prvi put ga vidimo ovako zavejanog u snegu ali ni{ta nije izgubilo od svoje lepote. I daqe je jedno od najlep{ih jezera na Durmitoru. Ipak moramo da krenemo daqe jer dan je kratak a i po~iwu da se navla~e
oblaci. U brvnaru sti `emo pre po~etka sne`ne oluje. U`ivamo u toplini ku}e, dru `i mo se. Neko se karta, neko ~ita, neko drema a uglavnom svi u`ivamo. Napoqu je pravi kija met, sneg pada sve ja~e a vetar je pravi zimski. Ujutru ustajemo po mraku jer je u me|uvremenu do -{lo do prekida struje. Napoqu besni me}ava a mi se dvoumimo da li uop{te ima svrhe da negde krenemo. Ipak kre}emo. Idemo za @abqak pa }emo videti od
situacije na terenu gde }emo. Ali treba do}i do @abqaka. Jedva se probijamo kroz ovu sne`nu oluju. Ni put se ne vidi nego idemo napamet gledaju}i u bandere dalekovoda. U @abqaku je malo boqe, sneg pada ali ga na putu ima vrlo malo. Kre}emo prema Crnom jezeru da poku{amo da napravimo kru`nu turu. Lepo je, puno snega dubokog ~ak do pojasa, me|utim, brzo odustajemo jer je nemogu}e te{ko. Ipak tri planinara kre}e daqe a mi se vra}amo i odsedamo u restoranu uz topli ~aj i kuvano vino. Povratak je preko Ivan dola dok neki idu ponovo za @abqak. U ku}i nas do~ekuje upaqena vatra i top lina ogwi -{ta tako da ostatak dana provodimi u dru`ewu i odmoru. Prava zim ska idila. Struje jo{ uvek nema ali imamo sve}e pa je prava romantika ovo zimsko sne`no ve~e.
Jutro je osvanulo sun~ano ali sa puno vlage. Sneg se topi nevi|enom brzinom tako da dana{we prepodne provodimo u ku}i ili u {etwi oko ku}e. Vode ima preko glave pa se ne isplati da idemo napoqe jer za par minuta cipele su mokre a treba putovati. Kona~no sti`e i struja ali bli`i se i na{ povratak. Vreme se ponovo mewa. Ovog puta po~iwe da pada ki{a pa donosimo odluku da pozovemo voza~e da do|u po nas na Crno jezero a mi se spu{tamo na Ivan dol do jezera. Pre toga pozdravqamo se sa na{im doma}inima sa lepim utiscima na wihovo veliko gostoprimstvo i prija -teqstvo koje godinama traje. Uostalom vidimo se ponovo u avgustu na tradicionalnom letovawu.
Dragi mama i tata, Divno se provodimo na prvom kampovawu. ^ika Toma nas tera da pi{emo rodi -teqima za slu~aj da ste videli poplavu na televiziji. Mi smo dobro. Samo jedan {ator i dve vre}e za spavawe je odnela voda. Sva sre}a niko se nije udavio jer smo svi bili u pla -nini tra`e}i Pericu. O, da, re cite Pericinim rodite qi -ma da je Perica dobro, samo Ne mo`e sam da pi{e zbog pre -loma.
Ina~e, ja sam se vozio u
jednom od spasila~kih xipova. Ba{ je bilo lepo. Pericu nikada ne bismo na{li u mraku da nije bilo muwa. ^ika Toma je vikao na Pericu zato {to je oti{ao da se {eta sam a nije nikome rekao. Perica ka`e da mu je rekao za vreme po`ara. Verovatno ga ~ika Toma nije ~uo jer je bio pijan.
Jeste li znali da kada se plin stavi u vatru on eksplodira? A ~ak i posle toga vla`no drvo ne}e da gori, ali je zato izgoreo jedan {ator. I moje pantalone, ali imam bermude. A Dule je sada ba{ sme{an bez kose.
Mi }emo do}i ku}i u nedequ ako ~ika Toma popravi kola do tada. Nije bila wegova gre{ka kada smo sleteli sa puta, ka`e da su ko~nice radile kada smo krenuli. ^ika Toma ka`e da su kola toliko stara da i nije ~udo {to se stalno kvare. Nama je zabavno da se vozimo u wima mada nam smeta {to su prqava i to {to je gu`va kada nas je 10 u kolima. Lepo je {to nas ~ika Toma pu{ta da dr`imo volan povremeno da bi on mogao da odmori o~i. Po{to je Nikola najstariji, ~ika Toma ga u~i da vozi ali samo na planinarskim putevima jer tamo ima malo saobra}aja. Jedino {ta smo videli na tim putevima su te{ki kamioni, kola nema.
Jutros su svi i{li na kupawe u jezero ali mene ~ika Toma nije hteo da pusti jer ne znam da plivam pa sam i{ao sa wim ~amcem preko jezera. Ba{ je bilo lepo. Jo{ uvek se vidi drve}e pod vodom zbog poplave. ^ika Toma je ba{ super, nikada ne vi~e na nas. Nije se ~ak ni naqutio kada smo skinuli pojaseve za spasavawe.
Po{to mora da popravi kola mi se trudimo da mu ne pravimo probleme i krijemo se po ceo dan. ^ika Toma nikada ne zna gde smo. U po~etku mu je to smetalo a sada se navikao.
^ika Toma ka`e da smo svi pro{li osnovnu {kolu prve pomo}i kada se Jovana davila i kada je Ivan sekao drva pa odsekao sebi prst. Ja i \ole smo povra}ali ali ~ika Toma ka`e da zna za{to, pa je u redu. Ja mislim da je od piletine koju smo poneli od ku}e a zaboravili da pojedemo odmah. Setili smo se tek kada su je prona{le `ivotiwe.
Moram sada da idem, idemo do sela da ukrademo markice za pisma, jer para nemamo. Ni{ta ne brinite ja sam dobro.
P.S. ^ika Toma je rekao da vas pitam da li sam ja primio tet a nus vakcinu? [ta je to tet a nus?
JAKUPICA - SOLUNSKA GLAVA
U organizaciji planinar skog dru{tva Pobeda iz Beograda od 4. do 7. aprila boravili smo u Makedoniji, na jednoj prelepoj planini na koju se veoma retko ide zato {to je sam dolazak na wu dosta komplikovan i te`ak. Obi~no na ovu planinu idu samo oni planinari koji mogu dugo da pe{a~e i da nose celokupnu opremu do doma u kojem se boravi. Ali krenimo redom.
Imali smo sre}e da je autobus za ovu akciju kretao iz Kule tako da je nas pokupio u Novom Sadu. Bilo nas je pe to -ro. Ina~e polazak iz Beograda bio je u 23 sata. U autobusu nas je bilo ne{to preko 30 tako da smo imali dosta konfora do Skopqa za no}nu vo`wu. Uju -tru sti`emo do Skopqa gde nam se prikqu ~uju 20 Makedonaca i nastav qamo put prema Velesu i daqe do Bogumile. Odatle se daqe ne mo`e velikim auto -busom ali nam je doma}in obezbedio jedan mini bus za one koji nemaju dovoqno snage da iza|u pe{ice do planinarskog doma ^eples na 1450 mnv. Ostatak grupe prebacuje se do seoceta Ne`ilovo odakle kre}emo pe{ice. Staza je veoma lepa, nema mnogo blata, ~ak je i sun~ano tako da brzo napredujemo prema domu. Kako dobijamo na visini tako se i vreme kvari. Po~iwe najpre ki{ica a zatim i slabi sneg koji se postepeno pretvara u pravi beli pokriva~. Okolo su svi vrhovi u snegu pa se pitamo dali }emo uspeti da sutradan popnemo vrh Solunska glava. Staza je markirana pa se grupa otegla i svako ide svojim tempom. Ne{to vi{e od tri sata bilo nam je potrebno da do|emo do doma gde
nas ~ekaju na{i doma}ini. Kona~no posle du`eg vremena tu je i na{ prijateq Jovan Pav -lov koji nas srda~no do~ekuje. U domu nema grejawa tako da je veoma hladno, ne toliko u dnev -nom boravku koliko u sobama gde svi imamo bar po tri }ebeta ali ni to pojedincima nije dosta. Sva sre}a pa smo poneli vre}e za spavawe. Uve~e je po obi~aju zajedni~ko dru`ewe uz muziku i pesmu. Ipak rano idemo na spa vawe jer nas su tra
~eka naporna tura, uspon na vrh Solunska glava 2540 mnv.
Ujutru se budimo umorni od silne }ebadi kojom smo se pokrivali jer je bilo veoma hladno. Vr{imo posledwe pripreme za polazak i onda kre}emo. Uspon je dosta te`ak jer ima mnogo snega ali sre}om nema mnogo propadawa. Polako napredujemo prema izvoru Babina dupka na kome ovoga
puta nema vode jer se `ila negde prekinula tako da se voda ovde nemo`e uzeti. Sva sre}a poneli smo dosta vode. Od izvora ima mnogo pote{ko}a dok prolazimo kroz {umu jer sada upadamo u sneg koji je dubok. Izlaskom na greben upadamo u maglu a i vetar se poja~ava, ovo je sada prava zimska tura. Sve je te`e i te`e. Grupa se razvukla ali po{to smo na grebenu vidqivost je dobra tako da
svako ide spram svojih mogu -}nosti. U`ivamo u lepoti ove divqe planine koja nekada deluje veoma mirno i pitomo. Oko 12 sati po hladnom sun -~anom vremenu izla zimo na vrh gde nas do~ekuje lave` {ar -planinaca i vojska koja se nalazi gore u bazi i kojima smo morali da najavimo grupu pri -likom dolaska na vrh. Vojnici su vrlo qubazni nude nas sa toplim ~ajem koji deluje okrep -quju~e po ovoj zimi i hladnom
vetru. Planinari pola ko pri sti`u na vrh ali zajedno sa wima mewa se i vreme. Odjed nom vrh je sav u gustoj magli a zima postaje nepodno{qiva. Ima desetak stepeni ispod nule pa oni koji su stigli ranije na vrh kre}u dole u toplije krajeve, prema domu. Odozgo idemo svako svojim tempom poku{avaju}i da na|emo prtinu koju smo napravili prilikom uspona ali koju je vetar oduvao pa moramo ponovo da je pravimo. Ipak silaskom sa grebena magla nestaje i sunce se pojavquje. Sneg je dosta vla`an pa propadamo i do pojasa. Od Babine dupke ima ~ak i blatwevih delova na stazi koliko se sneg brzo otopio. U dom dolazimo po divnom vremenu sa prelepim pogledom na okolinu. U`ivamo oko doma dok ostatak grupe polako dolazi sa vrha. Ovo je ujedno i kraj akcije pa pakujemo stvari i opremu i grupa koja je do{la pe{ice kre}e lagano prema Ne`ilovu gde treba da do|e mini bus po nas i odnese nas do Bogumila. Silazak je za pam }ewe jer ve} ispod 1000 me tara ulazimo u prole}e u pro -cvetalu prirodu koja nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. Do Ne -`ilova brzo dolazimo i odatle nas kupi mini bus i odnosi daqe do na{eg autobusa.
Akcija je zavr{ena ali zadr`avamo se nakratko u Ve le su gde nas na{i doma}ini vode u jedan lep restoran na makedon ske specijalitete. To je ujedno i rastanak od doma -}ina koji su nam po obi~aju priu{tili jednu lepu akciju za pam}ewe. U Skopqu se rastajemo i od na{ih saputnika Makedonaca i vra}amo se u Beograd i daqe kud koji sa lepim utiscima o ovoj akciji koju je osmislila i veoma dobro organizovala Milanka Arsi} iz beogradske Pobede.
O R J E N
30.04.2008 (sreda)
Polazak autobusom (auto prevoznik iz Kule) iz Novog Sada ispred sajma u 1700 nas 50 planinara. Putujemo preko Ru me, [apca, Loznice, kod Zvor nika prelazimo Drinu i ulazimo i Bosnu, daqe tokom no}i putu jemo preko Han Pijeska, Srbiwa (Fo~e) i kod Huma prelazimo Taru i ulazimo u Crnu Goru.
01.05.2008 (~etvrtak)
Oko 6 sati sti`emo na Ostrog, obilazimo dowi i gor -wi manastir, klawamo se mo {ti ma Svetog Vasilija. Nas ta vak puta nas vodi preko Podgo -rice, Skadarskog jezera, tune -lom Sozine do Sutomora, Budve, Tivta, pa trajektom skra}ujemo put kroz Boku Kotorsku i u Herceg Novi - Igalo sti`emo oko 14 ~asova. Sme{tamo se u ho -tel-odma ra li {te koje pripada Izvr{nom ve}u Vojvodine. Za
nas planina re ovo je odli~an sme{taj. Osta tak dana provo dimo u slobodnim aktivnostima, {etwi, sun~awu, kupawu (za naj hrabrije). Poseb no nas odu -{ev qava puno zele ni la u gradu i predivni prole}ni mirisi biqaka.
02.05.2008 (petak)
Ustajawe oko 530, polazak u 610 autobusom preko Meqina na put prema Trebiwu gde se na pola puta odvajamo desno i sti`emo u selo Kru{evice (oko 800 mnv) koje je start na{eg uspona. U 700 kre}emo na uspon (29 planinara) na
najvi{i vrh Orjena - Zuba~ki kabao (1894 mnv). Put nas vodi kamenitom (turskom) stazom ko ja je pre~ica u odnosu na asfal -tirani (aus tro ugarski) put, oko 800 sti`emo do zaseoka Vrbaw (oko 1000 mnv). Put nastavqamo kroz borovu i bukovu {umu koja je sve re|a kako se pewemo, na ve}oj nadmorskoj visini opstaje jedino "MUNIKA" otporna endem ska vrsta ~etinara. Oko 1000 nailazimo na prve tragove snega, daqe put (makadam) pos -taje neprohodan za motorna vozila. U 1045 sti`emo na Orjensko sedlo (1600 mnv) gde se nalazi planinarski dom, pravimo pauzu, posmatramo vrhove Orjena, Subru, vreme je sun~ano sa malo oblaka. U 1130 kre}emo na zavr{ni deo uspona, staza je dosta strma i klizava, sneg je mekan sredinom dana, propadamo na pojedinim mestima u dubok sneg. U 1300 sti`emo na na{ ciq - Zuba~ki kabao (1894 mnv) najvi{i vrh Orjenskog masiva. Na vrhu koji je ceo pod snegom u`ivamo u predivnom pogledu na okolonu i vrhove planina u daqini (Dur mitor,
Komovi,...). Zadr`avamo se oko 1 sat i kre}emo oprezno sa spu{tawem do doma gde sti`emo u 1500, pravimo pauzu i u 1540 kre}emo spu{tawe istim putem prema selu Kru{evice gde sti `emo oko 19. Autobusom se vra}amo do Igala.
03.05.2008 (subota)
Ujutro oko 6 sati, 20 planinara odlazi autobusom do sela Kameno i osvaja Subru. Nakon sat vremena pe{a~ewa serpentinskim putem dolazi se do doma Pod vratlom gde se pravi kratka pauza i kre}e kamenitim predelom punim useka i pukotina u kamenu. Na vrh Subra (1679 nmv) izlazimo oko 13 sati. Sa wega se pru`a prelep pogled na sne`ne pla nin ske vrhove kao na i morsku obalu i pu~inu. U
povratku zadr`avamo se na platou Vilino guvno i obilazi par vrta~a i jama. Na dom sti`emo oko 16 gde nas ~eka ru~ak. Posle uspe{ne akcije pra`wewa velikog lonca pasuqa vra}amo se do autobusa. U sme{taj sti`emo oko 20 gde se organizuje dogovor za su tra{wi dan i povratak za Novi Sad.
04.05.2008 (nedeqa)
U 800 polazak autobusom iz Igala prema Kotoru, trajek tom, kroz Stoliv i Pr~aq. U Kotoru se zadr`avamo oko jedan sat razgledaju}i stari grad. Put nastavqamo preko Budve, Ceti wa na Lov}en pored Ivanovih korita gde sti`emo u 1240 na Jezerski vrh (oko 1650 mnv) gde se nalazi Wego{ev mauzolej. Vrh je delimi~no pod snegom, vetar povremeno duva i sve`e je. Posle posete mauzoleju izla zi mo na vidikovac odakle se pru`a predivan pogled na oko linu. Na jednoj strani Cetiwe u dolini, u daqini Podgorica, Skadrasko jezero, Komovi, na drugoj strani selo Wegu{ u do li ni i iza deo Boko Kotorskog zaliva. Put nas daqe vodi preko Podgorice kawonom reke Mora ~e gde svra }a mo u manastir Mora~a. Manas -tir je iz 13. veka, zadu`bina kneza Stefana sina kneza Vuka -na i unuka Stefa-na Nemawe. Na Zlatiboru do`iv qavamo prvu neprijatnost - kvar autobusa. Posle kra}eg vremena voza~i uspevaju da pokrenu autobus dok kona~no ne stane izme|u U`ica i Po`ege. ^ekamo drugi autobus koji dosta brzo sti`e oko 430. Posle Qiga na ibarskoj magistrali druga neprijatnost, do`ivqavamo sudar sa {leperom koji se na sre}u i pravovremenu reakciju na{eg voza~a zavr{ava bez povre|enih putnika sa mawom {tetom autobusa. Posle uvi|aja saobra}ajne policije odlazimo za Qig gde ~ekamo tre}i autobus sa kojim kona~no posle 1200 sti`emo u Novi Sad.
ZELENO TRNOVA^KO JEZERO
25.6-4.7.2008.
Bilo je potrebna da pro|e cela decenija da se uverim u nepro -menqivost iskonske lepo te Trnova~kog jezera. Ste{weno je izme|u gromada Magli}a, Trnova~kog Durmitora, Vlasu qe, Bio~a na 1517 m.n.v. Putem od Fo~e sti`e se do Priedora a onda samo stazom, siparom, {u mom. Pojam -kowi}i, tog jutra, bilo je naj~e{}a re~, spas i pomalo bojazan, {ta ako ne do|e po te`i deo prtqaga za
boravak na deset dana. I pojavio se, ali samo jedan, tako da smo deo opreme li~no nasamarili.
Za nagradu, ~eka nas bis -tro i glatko jezero, prelivaju}i se u nijansama zelene trske, tamnih jela, bukava i mirisnih trava. Upijam sliku, tu mono -hromatsku rapsodiju i sa obale i sa obronka {ume - zeleno, uvek je zeleno. Sa belih litica Magli }a, dubine iscrtavaju nove vale -re, povremeno sa odbqescima plavetnila. Jedino no}u, grafi
-tna tama bez meseca, obavija ovaj srcoliki jezerski biser pritisnut na~i~kanim svetlucavim svodom.
Uz vatru, uve~e, svi smo na okupu: planinari "Nafta{a" iz Novog Sada sa uvek raspolo`enim organizatorom akcije Banetom Gojkovim, ~etiri simpati~ne i kondiciono vrlo spremne planinarke "Borkoca" iz Rume i planinari "@elez -ni~ara" iz Novog Sada. Imali smo dovoqno dana za ture po Magli}u i okolnim raznolikim ali ni malo pristupa~nim vrho -vima. Jasno je obele`en jedino uspon i staza do vrha Magli}a. Zole je svoju, ranije ozna~enu, stazu ka vrhu Trnova~kog Dur -mi tora proverio posledweg dana.
I u sred na{ih uspavanih no}i vrelo, gurawe me|u {a -torima, ogwi{te, pesma, ~ak red na izvoru. Tradicionalni Vi -dov danski uspon na Magli} (2.385 m.n.v) 28. juna, samo oko jezera rasuo je oko 200 {arenih {atora. Kolone planinara ve} slede}eg dana napustile su kamp. Jezero je opet samo na{e. Kupa -we, preplivawawe i sun~awe na
kamenom ostrvu u sred tirkizne ti{ine.
I opet na{ kowi}, nato -varen, vra}a ran~eve kroz Suhu Jezerinu do Prijevora. Gazda iz katuna pewe se na ~uku i mobil -nim hvata vezu, mo`da ugovara neki nov, i jedino mogu}, "pre -voz" u ovom prelepom bes pu}u. Vlada, mladi planinar "@elez -ni~ara" iz Beograda osta je jo{ koji dan samo u dru{tvu svog pouzdanog GPS-a.
* * *
Pra{uma Peru}ica stvarno pra{uma, bez ozna~enih staza, pres -ka~emo sru{ena deblo obrasla mahovinom, probijamo se kroz visoku paprat, strmogqavqujemo se od bukve do bukve na liticama, a poneka cipela se odavno napila nepresko~enog potoka. Uz kartu i stalne pro -vere mogu}nosti prolaska, na{a dva doma}a vodi~a, posle dva sata dovode nas u podno`je veli -~anstvenog vodopada Skakavac visine 75-80 m (niko ga detaqno nije izmerio!). Re~ica Peru}ica se daqe od ovog jezerceta pro -bija `ivopisnim kawonom i uliva u Sutjesku. Oko nas je vodena izmaglica a od huka i siline udara slapa slabije se ~ujemo. Ali prava grmqavina odjekuje prete}e sve ja~e o li -tice. Pra{umska atmosfera. Pomalo iznena|eni i ste{weni u tom gratlu, brzo moramo po najve}em pqusku nazad uz strmu padinu. Hvatam se za korewe, mladice bukve, pap rat. Retki su
oni koji idu us prav no. U tom ki{nom, ~etvoro ~asovnom ~eru -pa wu i kli zawu, mnogo su mi pomogle ba{tenske rukavice. Zavidim paucima {to imaju vi{e od ~etiri oslonca.
U Fo~u sti`emo kao neo bi ~no promrzla grupica, haoti -~no odenuta, neki u visokim cipelama, neki bosi, neki u xem pe rima a neki jo{ ogrnuti kaba -nicama. @eqni smo paradajza i vo}a. Razvedrava se, raspo lo `e -ni smo, jer je pred nama nova, sun~ana pri~a splavarewa.
Ni plavi~asti talasi Dri ne, Taare i Pivskog jezera na povratku, jo{ dugo ne}e mo}i da izblede one zebne odsjaje Trnova~kog jezera.
