Characteristics of soil types on small river islands in the central Danube basin

Зоран Галић Петар Иванишевић Саша Пекеч Марко Кеберт Срђан Стојнић

КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА

У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ

Извод: У раду је извршена детерминација особина земљишта образованих на адама у делу полоја реке Дунав. Висок садржај фракције праха+глине је утврђен у свим профилима у хумусно акумулативном хоризонту. Текстурна класа се у површинским хоризонтима кретала од иловастог песка до иловаче. Испод овог хоризонта се налазе слојеви песка различите дебљине. По дубини профила је најзаступљенија фракција ситног песка. У овим хоризонтима је ут врђен повећани капацитет за ваздух. Оксидоредукциони процеси су утвр­ ђени по дубини читавог профила на свим истраживаним адама, који упућује на висок степен влажења током вегетационог периода. Хемијске особине алу вијалних земљишта на адама су сличне особинама флувисола у полоју ре ке Дунав. Земљишта ада се одликују доминантним процесом флувијалне се диментације (сталне поплаве), високом акумулацијом органске материје и из раженом капиларношћу, због чега се одликују високим производним по­ тен цијалом у шумским екосистемима.

Кључне речи: земљиште, текстурна класа, ада, Дунав BIBLID: 0353­4537, (2009), 100, p 55­70

UDK: 630*114(282.2437) Оригинални научни рад DOI: 10.2298/GSF0900055G

др Зоран Галић, виши научни сарадник, Институт за низијско шумарство и животну сре­ дину, Нови Сад (e­mail: galic.z@uns.ac.rs)

др Петар Иванишевић, виши научни сарадник, Институт за низијско шумарство и живо­ тну средину, Нови Сад

мр Саша Пекеч, истраживач сарадник, Институт за низијско шумарство и животну сре­ дину,  Нови Сад

дипл. инж. Марко Кеберт, истраживач приправник, Институт за низијско шумарство и  жи вотну средину,  Нови Сад

CHARACTERISTICS OF SOIL TYPES ON SMALL RIVER ISLANDS IN THE CENTRAL DANUBE BASIN

Abstract: Determination of soil characteristics orginated on small river islands in the alluvial plane of the Danube river is done in this paper. High content of silt+clay fractions was found in all the proiles in the humus­accumulative horizon. Textural class in the surface horizons ranged from sand­clay to clay. Below this horizon sand layers of different depths have been found. By the depth of proiles fraction of ine sand was found most often. In these horizons the capacity for air was increased. Processes of oxidoreduction have been determined by the depth of the entire pro­ ile on all small river islands and referred to the high degree of moistening during the vegetation season. Chemical properties of soil, originated on small river islands were in accordance with the characteristics of luvisol in the alluvial plain of the Danube river. Soils characterized by the dominant sedimentation process (continu­ ous looding), high accumulation of organic matter, which is characterized by high production potential of forest ecosystems.

Key words: soil, textural class, small river island, Danube

1. УВОД

Алувијална раван је веома специфична како по свом минералошком и гра­ нулометријском саставу тако и по условима у којима настаје. Познато је да алувијал­ на раван настаје удаљавањем токова и меандрирањем река. У првој фази настају спрудови, а касније се терен издиже због таложења најпре крупнијих, а касније и ситнијих честица. Образовање земљишта односно диференцирање на еволуционо генетичке серије условљено је преносном снагом реке, таложењем речног наноса и варирањем нивоа подземних вода. Ове појаве предодређује образовање појединих типова земљишта у алувијалној равни река. У зависности од основних параметара којима је условљено диференцирање на еволуционо генетичке серије, полој се диференцира на приобални, централни и притерасни део (Ви љ а мс, 1950). Шу­ ма ков (1960) наводи да се ова три генетска дела полоја одликују специфичним ре­ љефским, хидрогеографским и вегетацијским особинама.

водама. Процес хумификације је нарочито поспешен после подизања одбрамбених насипа (И ва н и шеви ћ et al., 1999, Га л и ћ , 2008). Ови процеси условљавају раз­ личити ниво плодности ових типова земљишта.

У досадашњим истраживањима је мања пажња посвећена особинама зем­ љишта Дунанских ада. Описана су земљишта на Ади Циганлији и Ади Међици (А в да лови ћ et al., 1984) и Ада Хуји на Дунаву. У раду је из наведеног разлога из­ вр шено дефинисање карактеристика земљишта ада у Средњем Подунављу.

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Истраживања су обављена на адама на реци Дунав, а обухваћене су Сусеч­ ко­нештинска ада, Љубавно острво, Мачков спруд и Крчединска ада. Укупно је от ворено 18 педолошкоих профила, тако су профили 14/88, 15/88, 16/88, 17/88, 18/88, и 19/88 отворени на Сусечко­нештинској ади, профили 36/88, 37/88 и 38/88 су отворени на Љубавном острву, профили 39/88, 40/88, 41/88, 42/88 и 44/88 на Мач­ ковом спруду, а профили 1/88, 2/88 и 3/88 на Крчединској ади.

Физичка својства земљишта одређена су по следећим методама (Бош њ а к

et al., 1997):

– гранулометријски састав (у %) по међународној Б­пипет методи са прип­ ремом у натријевом пирофосфату;

– за разврставање честица гранулометријског састава коришћена је класи­ фикација Atteberg­а.

Хемијска својства одређена су по следећим методама (Ха џ и ћ et al., 2004): – хумус (у %) по Тјурину у модификацији Симакова (1957. год.);

– CaCO₃ (у %) волуметријски Scheibler­овим калциметром;

– pH у H₂O електрометријски са комбинованом електродом на радиометар pH­метру.

3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

3.1. Рељефне карактеристике и систематска припадност земљишта ада у Сред­ њем Подунављу

Типови земљишта су детерминисани према „Класификацији земљишта Ју­ гославије” (Ш кори ћ et al., 1985), a приказани су у табели 1.

Табела 1. Типови земљишта на адама у Средњем Подунављу Table 1. Types of soil on islands in Central Danube Region

Профил №

Proile № Тип земљиштаSoil type Morphological structureМорфолошка грађа Кота теренаField elevat.

P 14/88 Флувисол Aa ­ IGso ­ IIGso 77,5

P 15/88 Хумофлувисол Amo­IGso ­IIGso ­IIIGso 78,3 P 16/88 Флувисол (A)a­IGso ­IIGso IIIGso 77,6 P 17/88 Мочварно глејно Aa –A/Gso ­Gso 77,5

P 18/88 Флувисол Aa ­IGso ­IIGso 77,3

P 19/88 Флувисол (A)a­IGso ­IIGso IIIGso 77,3

P 36/88 Флувисол Aa –I ­IIGso 75,5

P 37/88 Флувисол Aa­IGso ­IIGso ­IIIGso 75,2

P 38/88 Флувисол Aa­IGso ­IIGso 75,0

P 39/88 Хумолувисол Aа­IGso ­IIGso ­IIIGso 74,7 P 40/88 Флувисол Aа­IGso ­IIGso ­IIIGso 75,5 P 41/88 Флувисол Amo­IGso ­IIGso ­IIIGso 78,4 P 42/88 Флувисол Aа­IGso ­IIGso ­IIIGso 76,7 P 44/88 Флувисол Aа­IGso ­IIGso ­IIIGso 76,9

P 1/88 Мочварно глејно Aа­IGso ­IIGso P 2/88 Флувисол Aа­IGso ­IIGso ­IIIGso P 4/88 Хумофлувисол Aа­IGso ­IIGso

3.2. Гранулометријски и текстурни састав земљишта на адама у Средњем Подунављу

У табелама 2, 3, 4 и 5 су приказане текстурна класа земљишта и њихов гра­ нулометријски састав.

Преовлађујућа фракција по дубини профила на Сусечко­нештинскe адe je фра кција ситног песка. Садржај фракције ситног песка креће се од 27,7­95,2%. Садр­ жај фракције праха+глине се у површинском хоризонту креће од 16,0­69,2%. Окси­ доредукциони процеси су утврђени испод хумусно­акумулативног хоризонта. На овој дубини су утврђене неповољне водно­ваздушне особине земљишта с обзиром на веће учешће фракције укупног песка, који смањује могућност складиштење фи­ зиолошки активне воде по дубини профила.

Табела 2. Гранулометријски састав и текстурне класе алувијалних земљишта Сусечко­не­ штинске аде

Table 2. Particle size composition and textural class of alluvial soils of Susečko­Neštinska Ada Профил

№ Proile

№

Хоризонт Horizon

Дубина Depth

Гранулометријски састав (у %)

Particle size composition (in %) Текстурна _класа Textural

class >0,2

mm 0,2­0,02 mm 0,02­0,002 mm <0,002 mm

Σ

cm >0,02 mm<0,02 mm

P 14/88

Aa 0­15 6,9 41,5 38,4 13,2 48,4 51,6 Иловача I Gso 15­95 0,6 35,8 48,8 14,8 36,4 63,6 Иловача II Gso 95­195 4,1 56,9 0,8 1,2 98,0 2,0 Песак

P 15/88

Amo 0­30 2,5 43,9 39,6 14,0 46,4 53,6 Иловача IGso 30­47 0,6 83,0 12,4 4,0 83,6 16,4 _ПесакИлов. IIGso 47­95 25,5 72,9 0,8 0,8 98,4 1,6 Песак IIIGso 95­150 7,2 74,0 13,6 5,2 81,2 18,8 _ПесакИлов.

P 16/88

(A)a 0­22 1,3 82,7 12,0 4,0 84,0 16,0 _ПесакИлов. IGso 22­65 7,5 88,1 1,6 2,8 95,6 4,4 Песак IIGso 65­108 4,3 82,5 8,0 5,2 86,8 13,2 _ПесакИлов. IIIGso 108­200 24,4 74,4 0,1 1,1 98,8 1,2 Песак

P 17/88

Aa 0­18 8,9 29,1 44,4 17,6 38,0 62,0 Иловача A/Gso 18­50 0,6 20,6 50,4 28,4 21,2 78,8 Праш. _Илов

Gso 50­115 2,4 95,2 0,1 2,3 97,6 2,4 Песак

P 18/88

Aa 0­30 3,1 27,7 49,2 20,0 30,8 69,2 Иловача IGso 30­110 1,5 47,7 34,8 16,0 49,2 50,8 Иловача IIGso 110­170 23,7 68,7 4,4 3,6 92,0 8,0 Песак

P 19/88

Aa 0­28 3,3 50,7 33,6 12,4 54,0 46,0 Иловача IGso 28­70 0,3 52,5 35,6 11,6 52,8 47,2 _{Иловача}Песк.

IIGso 70­170 0,5 65,9 24,4 9,2 66,4 33,6 _{Иловача}Песк.

Табела 3. Гранулометријски састав и текстурне класе алувијалних земљишта Љубавног острва

Table 3. Particle size composition and textural class of alluvial soils of Ljubavno Ostrvo Профил

№ Proile

№

Хоризонт Horizon

Дубина Depth

Гранулометријски састав (у %)

Particle size composition (in %) Текстурна _класа Textural

class >0,2

mm 0,2­0,02 mm 0,02­0,002 mm <0,002 mm

Σ

cm >0,02 mm<0,02 mm

P 36/88

Aa 0­20 6,4 54,8 28,0 10,8 61,2 38,8 _{иловача}Песк.

I 20­80 1,1 52,5 34,8 11,6 53,6 46,4 _{иловача}Песк. IIGso 80­200 52,4 44,4 1,6 1,6 96,8 3,2 Песак

P 37/88

Aa 0­12 9,5 38,1 39,2 13,2 47,6 52,4 Иловача IGso 12­47 1,0 60,6 29,2 9,2 61,6 38,4 _{иловача}Песк. II Gso 47­95 11,5 80,9 4,8 2,8 92,4 7,6 Песак IIIGso 95­200 10,4 87,6 0,4 1,6 98,0 2,0 Песак

P 38/88

Aa 0­20 7,6 48,8 32,4 11,2 56,4 43,6 _{иловача}Песк.

IGso 20­95 0,7 70,5 20,8 8,0 71,2 28,8 _{иловача}Песк. IIGso 95­200 46,5 43,5 4,8 5,2 90,0 10,0 Песак

На овој ади редукциони процеси су изражени у делу профила испод хумус но­ акумулативног хоризонта. У већини слојева (хоризоната) доминира фракција сит­ ног песка. Процентуални садржај фракција ситног песка креће се од 38,1­87,6%. По дубини профила су утврђена неповољна ваздушна својства због смањене могућно­ сти складиштења физиолошки активне воде по читавом профилу.

Слична тенденција је утврђена и на Мачковом спруду (табела 4). Из тог при­ каза види се да се у слојевима (хоризонтима) алуви јалног земљишта (флувисола) текстурна класа креће од песка до иловаче, с тим да је у дубљим слојевима преовла­ ђујућа фракција ситног песка. Редукциони процеси су утврђени испод хумусно акумулативног хоризонта, што упућује на стално при суство подземних вода.

Табела 4. Гранулометријски састав и текстурнe класe алувијалних земљишта на Мачко­ вом спруду

Table 4. Particle size composition and textural class of alluvial soils of Mačkov Sprud Профил

№ Proile

№

Хоризонт Horizon

Дубина Depth

Гранулометријски састав (у %)

Particle size composition (in %) Текстурна _класа Textural

class >0,2

mm 0,2­0,02 mm 0,02­0,002 mm <0,002 mm

Σ

cm >0,02 mm <0,02 mm

P 39/88

Aa 0­45 9,3 39,9 40,0 10,8 49,2 50,8 Иловача IGso 45­65 2,5 38,3 42,0 17,2 40,8 59,2 Иловача IIGso 65­130 7,2 80,4 6,8 5,6 87,6 12,4 Илов. _песак IIIGso 130­180 46,1 51,5 0,8 1,6 97,6 2,4 Песак

P 40/88

Aa 0­15 13,2 31,2 42,0 13,6 44,4 55,6 Иловача IGso 15­85 1,1 69,3 21,6 8,0 70,4 29,6 _{иловача}Песк. IIGso 85­130 80,1 18,3 0,4 1,2 98,4 1,6 Песак IIIGso 130­190 4,2 82,2 9,6 4,0 86,4 13,6 Илов. _песак

P41/88

Aa 0­30 2,1 48,3 34,8 14,8 50,4 49,6 Иловача IGso 30­70 0,3 67,3 24,4 8,0 67,6 32,4 _{иловача}Песк. IIGso 70­92 15,6 82,0 1,2 1,2 97,6 2,4 Песак IIIGso 92­190 1,2 75,2 16,0 7,6 76,4 23,6 Илов. _песак

P 42/88

Aa 0­30 7,6 33,6 42,8 16,0 41,2 58,8 Иловача IGso 30­60 24,6 58,6 11,2 5,6 83,2 16,8 Илов. _песак IIGso 60­210 15,2 82,4 0,8 1,6 97,6 2,4 Песак

P 44/08

Табела 5. Гранулометријски састав и текстурне класе алувијалних земљишта на Крче­ динској ади

Table 5. Particle size composition and textural class of alluvial soils of Krčedinska Ada Профил

№ Proile

№

Хоризонт Horizon

Дубина Depth

Гранулометријски састав (у %)

Particle size composition (in %) Текстурна _класа Textural

class >0,2

mm 0,2­0,02 mm 0,02­0,002 mm <0,002 mm

Σ

cm >0,02 mm<0,02 mm

P 1/88

Aa 0­15 7,1 31,7 40,0 21,2 38,8 61,2 Иловача IGso 15­90 0,6 38,6 40,0 20,8 39,2 60,8 Иловача IIGso 90­150 0,7 62,9 25,2 11,2 63,6 36,4 _{иловача}Песк.

P 2/88

Aa 0­20 6,5 45,9 32,8 14,8 52,4 47,6 Песк. _илов

IGso 20­80 0,9 87,9 8,0 3,2 88,8 11,2 Илов. _песак

IIGso 80­150 0,3 76,1 17,2 6,4 76,4 23,6 Илов. _песак

IIIGso 150­₂₂₀ 0,8 95,2 2,0 2,0 96,0 4,0 Песак

P 4/88

Aa 0­25 3,3 41,1 44,0 11,6 44,4 55,6 Иловача IGso 25­65 0,8 41,6 40,8 16,8 42,4 57,6 Иловача IIGso 65­120 0,7 62,5 26,4 10,4 63,2 36,8 _{иловача}Песк.

IIIGso 120­₂₀₀ 1,5 93,3 2,8 2,4 94,8 5,2 Песак

3.3. Хемијске карактеристике земљишта ада у Средњем Подунављу

Садржај хумуса, карбоната и реакција земљишног раствора су приказани у табелама 6, 7, 8 и 9.

На Сусечко­нештинској ади све слојеве­хоризонте карактерише алкална реак ција земљишног раствора. Садржај карбоната на читавој дубини профила је врло висок и креће се од 13,79­20,90%. Садржај карбоната је највећи у слоју испод хумусног хоризонта, што значи да је приметно његово испирање. Садржај хумуса је највећи у површинском хоризонту и креће се у распону од 2,77­5,83%.

Табела 6. Садржај хумуса, карбоната и реакција алувијиланих земљишта Сусечко­неш­ тинске аде

Table 6. Contents of humus, CaCO₃ and pH in H₂O in alluvial soils of Susečko­Neštinska Ada Профил №

Proile № ХоризонтHorizon

Дубина

Depth pH у H2O

pH in H₂O

CaCO_{3 Humus}Хумус

cm % %

P 14/88

Aa 0­15 7,8 20,48 5,28

I Gso 15­95 8,2 25,49 2,02

II Gso 95­195 8,2 12,57 0,32

P 15/88

Amo 0­30 7,8 20,90 5,03

IGso 30­47 8,1 19,23 1,05

IIGso 47­95 7,9 13,79 0,58

IIIGso 95­150 8,1 20,90 1,03

P 16/88

(A)a 0­22 7,9 17,50 2,77

IGso 22­65 8,1 17,50 0,72

IIGso 65­108 8,2 17,91 1,05

IIIGso 108­200 8,1 14,58 0,67

P 17/88

Aa 0­18 7,8 18,33 5,37

A/Gso 18­50 8,1 18,75 2,31

Gso 50­115 8,0 16,66 0,61

P 18/88

Aa 0­30 7,8 19,16 5,35

IGso 30­110 8,1 24,99 1,33

IIGso 110­170 8,2 16,60 0,96

P 19/88

Aa 0­28 7,6 19,58 5,83

IGso 28­70 8,0 23,84 1,91

IIGso 70­170 8,1 24,69 1,29

IIIGso 170­205 8,2 22,99 1,07

Као и претходне аде и Мачков спруд карактерише алкална реакција зем­ љишног раствора која се креће од 7,0­8,7. Садржај карбоната је висок и креће се у гра ницама од 8,27­21,58%. Садржај хумуса је највећи у површинском хоризонту и кре ће се у границама од 3,17­6,93%.

На Крчединској ади су утврђене сличне хемијске особине као на осталим истраживаним адама (табела 9).

Табела 7. Садржај хумуса, CaCO₃ и реакција алувијиланих земљишта на Љубавном острву Table 7. Contents of humus, CaCO₃ and pH in H₂O in alluvial soils of Ljubavno Ostrvo

Профил №

Proile № ХоризонтHorizon

Дубина

Depth pH у H2O

pH in H₂O

CaCO_{3 Humus}Хумус

cm % %

P 36/88

Aa 0­20 7,7 17,43 4,93

I 20­80 8,0 21,58 2,46

IIGso 80­200 8,8 10,79 0,53

P 37/88

Aa 0­12 7,7 17,43 5,82

IGso 12­47 8,2 21,58 2,18

II Gso 47­95 8,6 14,94 0,59

IIIGso 95­200 8,8 16,18 0,51

P 38/88

Aa 0­20 7,5 18,67 6,10

IGso 20­95 8,2 20,33 2,00

IIIGso 95­200 8,6 13,69 0,68

Табела 8. Садржај хумуса, CaCO₃ и реакција алувијиланих земљишта Мачковог спруда Table 8. Contents of humus, CaCO₃ and pH in H₂O in alluvial soils of Mačkov Sprud

Профил №

Proile № ХоризонтHorizon

Дубина

Depth pH у H2O

pH in H₂O

CaCO_{3 Humus}Хумус

cm % %

P 39/88

Aa 0­45 7,7 18,26 4,42

IGso 45­65 7,9 21,58 2,71

IIGso 65­130 8,2 19,44 0,96

IIIGso 130­180 8,8 11,99 0,45

P 40/88

Aa 0­15 7,6 16,54 6,93

IGso 15­85 8,2 21,51 1,82

IIGso 85­130 8,7 8,27 0,52

IIIGso 130­190 8,2 19,03 1,05

P 41/88

Aa 0­30 7,8 19,82 3,17

IGso 30­70 8,3 21,51 1,07

IIGso 70­92 8,8 13,62 0,63

IIIGso 92­190 8,2 19,85 0,90

P 42/88

Aa 0­30 7,9 21,51 5,41

IGso 30­60 8,5 13,65 0,97

Табела 8. Садржај хумуса, CaCO₃ и реакција алувијиланих земљишта Мачковог спруда Table 8. Contents of humus, CaCO₃ and pH in H₂O in alluvial soils of Mačkov Sprud

Профил №

Proile № ХоризонтHorizon

Дубина

Depth pH у H2O

pH in H₂O

CaCO_{3 Humus}Хумус

cm % %

P 44/88

Aa 0­20 7,8 16,54 6,54

IGso 20­50 7,8 14,48 1,98

IIGso 50­100 8,3 14,55 1,03

IIIGso 100­200 8,3 17,46 0,43

Табела 9. Садржај хумуса, CaCO₃ и реакција алувијиланих земљишта на Крчединској ади Table 9. Contents of humus, CaCO₃ and pH in H₂O in alluvial soils of Krčedinska Ada

Профил №

Proile № ХоризонтHorizon

Дубина

Depth pH у H2O

pH in H₂O

CaCO_{3 Humus}Хумус

cm % %

P 1/88

Aa 0­15 7,2 18,99 4,33

IGso 15­90 9,4 20,26 1,62

IIGso 90­150 10,0 21,03 1,36

P 2/88

Aa 0­20 5,3 18,93 4,82

IGso 20­80 8,0 13,08 0,96

IIGso 80­150 8,0 19,77 1,01

IIIGso 150­220 8,1 18,51 0,71

P 4/88

Aa 0­25 7,8 18,09 5,27

IGso 25­65 7,9 23,06 1,74

IIGso 65­120 8,4 23,48 1,15

IIIGso 120­200 8,2 18,87 0,73

4. Дискусија резултата истраживања

У досадашњим истраживањима је мала пажња посвећена истраживањима алувијалних земљишта на адама наших река. Оскудна истраживања у овом пољу указују на описе типова земљишта на ади Циганлији и ади Међици (А вда лови ћ

алувијум), хумофлувисол (алувијална парарендзина) и мочварно­глејно земљиште. Од наведених типова земљишта на истраживаним адама је најзаступљенији тип земљишта био флувисол.

Најважније физичко својство флувисола као типа земљишта је распоред слојева по дубини профила. Распоред слојева профила предодеђује гранулометријски састав земљишта, а тиме и текстурни састав земљишта. Еколошко производна ка­ тегоризација земљишта (А вда лови ћ , Јови ћ , 1984) у алувијалним равнима река у највећој мери зависи од садржаја фракције праха+глине у физиолошки ак тив­ ном слоју земљишта (Ж и ва нов, 1977, Ж и ва нов, И ва н и шеви ћ , 1986, И ва н и­ шеви ћ , 1993, Га л и ћ , 2000). Шумски еколошки значај текстуре земљишта (Ћ и­ ри ћ , 1984) у највећој мери одређује водно­ваздушни режим земљишта, његову ра­ стере ситост и адсорпциону способност. Исто тако, утврђено је да сви индикатори плодно сти земљишта функционално зависе од ове фракције (Ж и ва нов, 1977, Ћ и­ ри ћ , 1984, Ж и ва нов, И ва н и шеви ћ , 1986, И ва н и шеви ћ , 1993, Га л и ћ , 2000, 2008).

У већини случајева највеће учешће фракције физичке глине (прах+глина и колоиди) је утврђено у хумусном хоризонту, а према односу гранулометријских фракција хумусни хоризонт по правилу припада текстурној класи иловаче. На адама је утврђена вертикална дистрибуција фракције ситног песка, што је вероватно условљено преносном снагом реке. У полоју реке хоризонтално диференцирање у зависности од преносне снаге реке дефинисао је Ви љ а мс (1950). Иловача као што је познато (Ж и ва нов, 1977, Ж и ва нов, И ва н и шеви ћ , 1986, И ва н и шеви ћ , 1993, Га л и ћ , 2000) повољно утиче на све индикаторе плодности земљишта (Ж и­ ва нов, 1977, Ж и ва нов, И ва н и шеви ћ , 1986, Га л и ћ , 2000). Преовлађујућа фра кција по дубини профила на свим истраживаним адама је била фракција сит­ ног песка. Фракција ситног песка има неповољно својство, с обзиром на мању мо­ гућност складиштења физиолошки активе воде (Ж и ва нов, 1977, Ћ и ри ћ , 1984, Ж и ва нов, И ва н и шеви ћ , 1986, И ва н и шеви ћ , 1993, Га л и ћ , 2000, 2008). Ме­ ђутим, на истраживаним адама се треба навести да су оксидоредукциони процеси утврђени испод хумусно­акумулативног хоизонта, што практично значи да је по дубини читавог профила заступљена физиолошки активна вода. У условима доми­ нантног процеса флувијалне седиментације, таложење фракције ситног песка ст­ вара услове додатног капиларитета, што представља специфично обележје зем­ љишта ада (Ж и ва нов, 1977).

излуживање карбоната, што је вероватно последица мале старости земљишта на адама (И ва н и шеви ћ et al., 1991). Висок садржај карбоната земљишта је ути цао и на алкалну реакцију земљишта.

Висок садржај хумуса је утврђен у хумус ноакумулативним хоризонтима. Овакав садржај хумуса је битно утицао на по већање елемената плодности зем­ љишта (Га л и ћ et al., 2001). Хумус нема тенден цију продубљивања по дубини про­ фила, с обзиром на стално плављење. У усло вима под шумском вегетацијом је ин­ тензивна хумификација.

Најзаступљеније земљиште (флувисол) се на истраживаним адама пре ма еко лошкој категоризацији одликује високом потенцијалном плодношћу, а оства­ рена производност би требала да буде у центру даљих истраживања у шумским екосистемима.

5. ЗАКЉУЧЦИ

У раду је извршена детерминација особина земљишта образованих на ада­ ма у делу полоја реке Дунав. Према Класификацији земљишта Југославије на ис­ траживаним адама детерминисан је тип земљишта флувисол (слабо развијени алувијум).

Текстурна класа се површинским хоризонтима кретала од иловастог пе ска до иловаче. Испод овог хоризонта су се налазили слојеви песка различите ду бине. По дубини профила је најзаступљенија фракција ситног песка.

На адама је утврђена вертикална дистрибуција фракције ситног песка, што је вероватно ус ловљено преносном снагом реке и чини разлику у односу на полој у коме је де финисана хоризонтална дистрибуција. У овим хоризонтима је био по­ већан капа цитет за ваздух. Оксидоредукциони процеси су утврђени по дубини читавог про фила на свим истраживаним адама и упућивао је на висок степен вла­ жења током вегетационог периода.

На основу података о садржају хумуса, карбоната и реакције земљишног ра створа је закључено да је у просеку утврђена алкална реакција земљишног ра­ створа. Садржај карбоната је био висок на свим истраживаним профилима. По дубини профила није утврђено излуживање карбоната. Највећи садржај хумуса је утврђен у хумусноакумулативном хоризонту. Иако је утврђена интензивна хуми­ фикација, хумус није имао тенденцију продубљивања по дубини профила, с обзи­ ром на стално плављење.

ЛИТЕРАТУРА

А вда лови ћ В., Јови ћ Н. (1984): Педолошка карта аде Циганлије, аде Међице и дела Ма­ киша са коментаром, Гласник Шумарског факултета ­ Серија Ц, Пејзажна ар­ хитектура 63, Универзитет у Београду ­ Шумарски факултет, Београд (37­47) Б ош њ а к Ђ., Х а џ и ћ В., Б а б ови ћ Д., Ко с т и ћ Н., Бу рл и ца Ч., Ђ ор ови ћ М., Пеј­ кови ћ М., М и х ајлови ћ Т.Д., Ст оја нови ћ С., Ва си ћ Г., Ст ри чеви ћ Р., Гаји ћ Б., Попови ћ В., Шек улара ц Г., Неш и ћ Љ., Б е л и ћ М., Ђ орђе ­ ви ћ А., Пеји ћ Б., Ма кси мови ћ Л., К ара г и ћ Ђ., Ла л и ћ Б., Ар с ен и ћ И. (1997): Методе истраживања и одређивања својстава земљишта, Југосло­ венско друштво за проучавање земљишта ­ Комисија за физику земљишта, Нови Сад (278)

Ви љ а мс В.Р. (1950): Почвоведение, Москва

Га л и ћ З. (2000): Истраживање значајнијих фактора станишта на гајење неких сорти  црне тополе у Средњем Подунављу, Универзитет у Београду ­ Шумарски фа­ култет, Београд

Га л и ћ З. (2008): Утицај мелиоративних захвата на промене својстава земљишта у инун­ дацији реке Тамиш, Топола 181/82, Нови Сад (5­11)

Га л и ћ З., И в а н и шеви ћ П., О рлови ћ С., Пекеч С. (2001): Елементи плодности и про­ изводња дрвне масе сорти топола на флувисолу и хумофлувисолу у Средњем  Подунављу, Шумарство 3­4, УШИТС, Београд (17­23)

Ж и в а нов Н. (1977): Особине алувијалних земљишта и њихов значај за таксационе еле­ менте Populus xeuramericana (Dode) Guinier. cl. I­214, Институт за тополар­ ство, Нови Сад (376)

Ж и в а нов Н., И в а н и шеви ћ П. (1986): Земљишта за узгој топола и врба, „Тополе и врбе у Југославији”, Нови Сад (103­120)

Ж и вкови ћ Б., Нејг е бауе р В., Та на си јеви ћ Ђ., М и љкови ћ Н., Ст ојкови ћ Л., Д р е з ­ г и ћ П. (1972): Земљишта Војводине, Нови Сад

И в а н и шеви ћ П. (1993): Утицај својстава земљишта на раст ожиљеницa Populus x eu­ ramericana Guinier (Dode) cl. I­214 и Populus deltoides bartr. cl. I­69/55 (Lux), докторска дисертација у рукопису, Универзитет у Београду ­ Шумарски фа­ култет, Београд (206)

И в а н и шеви ћ П., Га л и ћ З., Рон чеви ћ С., О рлови ћ С., Ма ца нови ћ М. (1999). Особи­ не земљишта у заштитним шумама уз одбрамбене насипе у Војводини, То­ пола 163/164, Нови Сад (31­40)

И в а н и шеви ћ П., М и ла нов ск и ј Е. (1991). Могућност класификације алувијалних зем­ љишта Средњег Подунавља на бази резерви хумуса, Радови Института за то­ поларство, књига 23, Нови Сад (33­42)

Хаџић В., Белић М., Нешић Љ. (2004): Практикум из педологије. Пољопривредни факултет, Департман за ратарство и повртарство, Нови Сад (80)

Ћирић, М.(1984). Педологија, Свјетлост, Сарајево (311)

Шу ма ков С.В. (1960): Земљишни услови у културама топола на речном полоју  (Сава­Ср. Митровица и Драва­Вараждин), Југословенски саветодав­ ни цен тар за пољопривреду и шумарство, Београд (3­50)

Zoran Galić Petar Ivanišević Saša Pekeč Marko Kebert Srđan Stojnić

CHARACTERISTICS OF SOIL TYPES ON SMALL RIVE R ISLAND S IN THE CENTRAL DANUBE REGION

Sum mar y

The characteristics of the soil formed on small river islands in the alluvial plane of the Dan­ ube were determined The research was performed on small river islands in the Danube, including Susečko Neštinska Ada, Ljubavno Ostrvo, Mačkov Sprud and Krčedinska Ada.

The textural class in the surface horizons ranged from loamy sand to loam, followed by sand layers of different depths. By the depth of proile the fraction of ine sand was mostly found. The distribution of ine sand fractions on small river islands is vertical, which is probably condi­ tioned by the transport competency of the river. This makes difference compared to the alluvial plain with the horizontal distribution.

In these horizons the capacity for air was increased. Processes of oxidoreduction were de­ termined by the depth of the entire proile on all small river islands and referred to the high degree of moistening during the vegetation season.

Based on the data on the content of humus, carbonate, and reaction of soil solution it was concluded that, on average, the soil pH was alkaline. The carbonate content was high in all the researched proiles. The illuviation of carbonates was not found by the depth of the proile. The highest content of humus was found in the humus­accumulation horizon. Although an intensive humiication was recorded, the humus did not have the tendency of deepening by the proile depth, considering the continuous looding.