УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ
ФАКУЛТЕТ
ИНФОРМАТОР
ЗА ШКОЛСКУ 2008/2009. ГОДИНУ
Н о в и С а д , 2 0 0 8 .
Универзитет у Новом Саду Природно-математички факултет Трг Доситеја Обрадовића 3 21000 Нови Сад телефон: (021) 458-136, 6350-449 факс: (021) 6350-458 студентска служба: (021) 485-2712, 454-389 www: http://www.im.ns.ac.yu Деканат: др Мирослав Весковић, декан др Славка Гајин, продекан за наставу др Душанка Перишић, продекан за организацију и финансије др Ивана Иванчев-Тумбас, продекан за међународну сарадњу, науку и развој e-mail деканата: [email protected] За издавача: др Марко Недељков, директор Департмана за математику и информатику Информатор приредили: проф. др Игор Долинка мр Владимир Курбалија Љиљана Веселиновић Фотографије: др Ђорђе Херцег Еуген Новак Тираж 600 примерака
САДРЖАЈ
Департман за математику и информатику ... 5 Библиотека ... 6 Рачунари... 7 Зашто студирати математику и информатику? ... 7 Универзитет у новом саду ... 9 Смештај и исхрана студената... 9 Студирати и живети у новом саду ... 10 Спорт и рекреација... 11 Катедре ... 13 Број слободних места... 16 Основне и интегрисане академске студије: Конкурисање, пријемни испит, упис ... 18 Студијски програми ... 24 М1: Математика ... 26 М2: Примењена математика ... 28 И: Информатика ... 31 МА: Математика ... 34 МБ: Примењена математика ... 37 ИА: Информатика ... 40 ИБ: Информационе технологије ... 43 ДДН: Професор двопредметне наставе... 45 МД: Математика ... 54 ИД: Информатика ... 56 Избор предмета – примери... 58 Изводи из закона о високом образовању ... 63 Реч бивших студената... 70 Рекли су о математици... 71 Књиге за прву годину... 73 Додатне информације ... 74 Изглед уплатница за пријемни испит и упис... 75ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ
Департман за математику и информатику је један од пет департмана Природно-математичког факултета у Новом Саду кога чине још и Департман за биологију и екологију, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за физику и Департман за хемију. Математика је на Универзитету у Новом Саду присутна практично од самог његовог оснивања, од 1954. године, када је основана Група за математику при Филозофском факултету. Настава се тада одржавала само на једном смеру на којем су студирали будући професори математике, а у првој генерацији било је уписано 66 студената. Осим на Филозофском факултету, математика се као посебан предмет слушала и на Пољопривредном, Технолошком и Машинском факултету. Прва предавања на Групи за математику Природно-математичког факултета почела су 1969. године када је и сам факултет основан. Тада је било ангажовано четири наставника, осам асистената и три хонорарна наставника, а прву годину студија уписало је 89 студената, још увек по наставном плану и програму Филозофског факултета. Зграда Департмана за математику и информатику Департман за математику и информатику у свом садашњем облику постоји од 1976. године. Данас се Департман бави научним истраживањима у областима математике и рачунарства, као и извођењем наставе из тих области. На Департману се издају уџбеници за већину предмета са редовних студија. Департман издаје и свој научни часопис, Novi Sad Journal of Mathematics, који се размењује са великим бројем часописа у свету. Међу ауторима радова који се у њему објаве, налазе се математичари из многих земаља света, стручњаци са нашег Департмана, као и студенти заинтересовани за научни рад и истраживање. Улаже се велики труд за обезбеђивање одговарајућих услова за научни рад.На Природно-математичком факултету постоји Савез Студената, који у сарадњи са осталим природно-математичким факултетима из целе земље организује ''Приматијаду'', где студенти излажу своје радове и учествују у спортским играма. Такође је развијена и међународна сарадња у оквиру интернационалне асоцијације студената математике МАSS, у чијем оснивању су учествовали и наши студенти. Чланови МАSS-а састају се на разним студентским конференцијама и семинарима у иностранству.
БИБЛИОТЕКА
Библиотека Департмана за математику и информатику има преко 30 000 стручних књига и часописа из свих области математике, који су на располагању студентима и научним радницима. Захваљујући разгранатим међународним контактима се редовно набавља велики број научних часописа из целог света, што омогућава информисање о најновијим научним достигнућима. Уз библиотеку се налази и читаоница која омогућава рад студентима током целог дана. Наставници и студенти на постдипломским студијама имају своје читаонице и семинарске собе. На нашем Департману је развијен библиотечки информациони систем, који је прикључен на Интернет. Корисници библиотеке уз његову помоћ увек и са сваког места могу да пронађу публикације које су им потребне. Атмосфера у читаонициРАЧУНАРИ
На Департману за математику и информатику постоје пет модерно опремљених рачунских центара са преко 100 PC рачунара. Рачунари су повезани на Интернет и доступни су свим студентима. У рачунарској учионици за време наставеЗАШТО СТУДИРАТИ МАТЕМАТИКУ И
ИНФОРМАТИКУ?
Математика је привлачна на два различита начина; она је скуп идеја које су саме за себе фасцинантне и лепе, а омогућава и разумевање феномена спољног света не само физичких, него и индустријских, економских, биолошких, лингвистичких, музичких и других законитости. Математика у великој мери развија машту, учи логичном размишљању и јасном и прецизном изражавању. Индивидуалан рад уз пуну пажњу предавачаМнога открића у математици су настала из потребе да се реше одређени проблеми из праксе. Велика снага математике лежи у њеној могућности да сложене проблеме сведе на математичке формуле из којих се добија тачно или приближно решење. И поред тога што је једна од најстаријих наука, потреба за развојем нових математичких метода се стално повећава, те математика има значајно место у савременим научним дисциплинама. Захваљујући томе, данашњи математичар има широке могућности за примену свог знања. Угодно окружење за наставу у малим групама Информатика, једна од најмлађих наука, тесно је повезана са математиком. Њена основна карактеристика је применљивост. Захваљујући развоју рачунарске технике, границе људског сазнања се шире доскора незамисливом брзином. Савремени живот и пословање се не могу замислити без рачунара, те потреба за стручњацима из ове области стално расте. Математичари и информатичари спадају у данас ретке стручњаке који немају проблема са запошљавањем. Наши дипломирани студенти су се доказали као изванредни стручњаци у научним институтима, рачунским центрима, школама, банкама, осигуравајућим друштвима, индустријсим предузећима и фирмама за производњу софтвера. На Департману се велика пажња посвећује укључивању студената у научно-истраживачки рад.
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
У поређењу са значајним светским универзитетима, Универзитет у Новом Саду је веома млад. И поред тога, својим модерним и флексибилним приступом науци и образовању стекао је велики углед. Наш Универзитет се састоји од 13 факултета широм Војводине. Ван Новог Сада су Учитељски факултет у Сомбору, Грађевински и Економски факултет у Суботици и Технички факултет "Михајло Пупин" у Зрењанину. У Новом Саду се налази седам студентских домова, три мензе, студентски дом здравља и асистентски дом. Осим Медицинског факултета и Академије уметности су сви факултети у Новом Саду груписани у универзитетском кампусу на обали Дунава, близу центра града. Оваква организација Универзитета је јединствена у Србији, а настала је усвајањем добрих искустава најпознатијих светских универзитета. Први човек на Универзитету је ректор. Садашњи ректор Универзитета у Новом Саду је др Радмила Маринковић-Недучин. У историји Универзитета наш Департман је дао три ректора.СМЕШТАЈ И ИСХРАНА СТУДЕНАТА
У оквиру Универзитета у Новом Саду постоји седам студентских домова са укупно 3500 места. До њих се лако стиже пешице, бициклом или градским аутобусом. Собе су двокреветне или трокреветне, а сваки дом има просторије за разоноду, ТВ салу, читаонице и кантину. Студентски дом Сваке године у октобру (односно у септембру за студенте прве године) се на Универзитету расписује конкурс за смештај у студентским домовима. На конкурсу се бодује успех у току студија и материјални положај студента и његовепородице. Боравак у студентским домовима обезбеђен је у току школске године, а могућ је и преко летњег распуста. Поред домова, студентима су на располагању и студентски ресторани. Њих могу да користе сви заинтересовани студенти. У оквиру универзитетског парка се налази и студентски здравствени центар, у коме раде лекари свих специјалности.
СТУДИРАТИ И ЖИВЕТИ У НОВОМ САДУ
Нови Сад је град по мери човека. Поседује сва богатства и садржаје метрополе, а живот још увек у њему не отежавају огромне велеградске раздаљине. Налази се у богатој војвођанској равници, у непосредној близини Фрушке Горе. Пријатном животу у граду доприносе бројни паркови, широки булевари, Петроварадинска тврђава, велика плажа на Дунаву, спортски терени, позоришта, галерије, биоскопи, као и бројна излетишта у близини града. Градска кућа на Тргу слободе Иако спада у млађе градове Војводине, Нови Сад има богату културну и интелектуалну традицију. Због тога је почетком 20. века прозван Српска Атина, што му и данас пристаје. Управо зато Нови Сад представља идеално место за студирање. Као град са богатом културном традицијом, Нови Сад пружа обиље могућности за пријатно провођење слободног времена. У њему постоје три позоришне сцене, четири биоскопа, пет галерија ликовних уметности, веома живо књижевно и ликовно стваралаштво, велике и богате библиотеке, пет музеја.Српско народно позориште Српско народно позориште је најстарије професионално позориште у Србији, чији богат репертоар употпуњују бројна гостовања и традиционалне југословенске позоришне игре – Стеријино позорје. У Новом Саду се налази и једна од најстаријих библиотека у Србији – Библиотека Матице српске. Она располаже са преко 600 000 књига, а њена читаоница је једно од најпопуларнијих места за учење. Петроварадинска тврђава
СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА
Поред универзитетског парка се налази Спортски и пословни центар “Војводина” (популарно назван СПЕНС) са клизалиштем, базенима, кугланом и разним спортским салама. У близини су смештени и тениски терени, као и фудбалски стадион „Војводина“. Осим тога, у граду постоји већи број спортских и рекреативних клубова, међу којима су фудбалски, одбојкашки и кошаркашки клубови, планинарска друштва, тениски и коњички клубови. На самој обали Дунава, тик уз зграду Департмана, налазе се спортски терени познати као Ђачко игралиште.Спортски и пословни центар „Војводина” Фрушка Гора нуди разне могућности за спорт и рекреацију. Поред бројних излетишта (међу којима је сигурно најпознатије Стражилово), постоји и велики број планинарских стаза које су већином обележене, што пружа сигурност посетиоцима да се неће изгубити, као и могућност да дођу до планинарских домова. Сваке године у мају одржава се Фрушкогорски планинарски маратон.
Катедра за
анализу, вероватноћу и
диференцијалне једначине
др Мирко Будинчевић (шеф катедре) [email protected] редовни професор кабинет 27 др Загорка Лозанов-Црвенковић редовни професор кабинет 45 др Душанка Перишић редовни професор кабинет 55 др Марко Недељков редовни професор кабинет 35 др Данијела Рајтер-Ћирић ванредни професор кабинет 37 др Дора Селеши доцент кабинет 37 мр Јелена Алексић асистент кабинет 55 Катедра зафункционалну анализу,
геометрију и топологију
др Милош Курилић (шеф катедре) [email protected] редовни професор кабинет 25 др Стеван Пилиповић редовни професор кабинет 35 др Љиљана Гајић редовни професор кабинет 55 др Невена Пушић редовни професор кабинет 45 др Мирјана Стојановић редовни професор кабинет 37 др Ненад Теофанов ванредни професор кабинет 25 мр Александар Павловић асистент кабинет 38 Милица Жигић асистент-приправник кабинет 37 Катедра занумеричку математику
др Наташа Крејић (шеф катедре) [email protected] редовни професор кабинет 42 др Драгослав Херцег редовни професор кабинет 42 др Катарина Сурла редовни професор кабинет 42 др Љиљана Цветковић редовни професор кабинет 29 др Зорана Лужанин редовни професор кабинет 42 др Хелена Зарин доцент кабинет 41 др Сања Рапајић доцент кабинет 29 Горан Радојев асистент-приправник РЦ 59/2 Владимир Костић асистент-приправник кабинет 29Катедра за
примењену анализу
др Ендре Пап (шеф катедре) [email protected] редовни професор кабинет 46 др Олга Хаџић редовни професор кабинет 32 др Арпад Такачи редовни професор кабинет 46 др Ђурђица Такачи редовни професор кабинет 32 др Ивана Штајнер-Папуга ванредни професор кабинет 55 мр Мирјана Штрбоја асистент-приправник кабинет 32 Катедра заматематичку логику и
дискретну математику
др Милан Груловић (шеф катедре) [email protected] редовни професор кабинет 45 др Ратко Тошић редовни професор у пензији кабинет 33 др Зоран Стојаковић редовни професор кабинет 27 др Градимир Војводић редовни професор кабинет 47 др Олга Бодрожа-Пантић редовни професор кабинет 47 мр Борис Шобот асистент кабинет 27 мр Маја Пех асистент кабинет 33 Катедра заинформационе системе
др Ђорђе Херцег (шеф катедре) [email protected] ванредни професор РЦ10 др Душан Сурла редовни професор кабинет 49 др Милош Рацковић редовни професор кабинет 49 др Милош Стојаковић доцент кабинет 27 мр Драгана Тодорић-Вукашин асистент кабинет 51 мр Јована Видаковић асистент кабинет 51 мр Срђан Шкрбић асистент кабинет 51 мр Данијела Тешендић истраживач-сарадник кабинет 50 мр Данијела Боберић истраживач-сарадник кабинет 50 мр Бојана Димић истраживач-сарадник кабинет 50Катедра за
општу алгебру и теоријско
рачунарство
др Синиша Црвенковић (шеф катедре) [email protected] редовни професор кабинет 34 др Розалиа Мадарас-Силађи редовни професор кабинет 34 др Игор Долинка редовни професор кабинет 34 др Петар Марковић доцент кабинет 34 мр Небојша Мудрински асистент РЦ 59/2 Катедра запримењену алгебру
др Бранимир Шешеља (шеф катедре) [email protected] редовни професор кабинет 38 др Андреја Тепавчевић редовни професор кабинет 38 др Војислав Петровић редовни професор кабинет 47 др Ивица Бошњак доцент кабинет 25 мр Петар Ђапић асистент-приправник кабинет 33 Катедра зарачунарске науке
др Зоран Будимац (шеф катедре) [email protected] редовни професор кабинет 26 др Мирјана Ивановић редовни професор кабинет 26 др Ћура Паунић редовни професор кабинет 26 др Драган Машуловић ванредни професор кабинет 33 др Драгослав Пешовић доцент РЦ 59/6 мр Зоран Путник асистент РЦ 59/4 мр Љубомир Јеринић асистент РЦ 59/2 мр Владимир Курбалија асистент-приправник РЦ 59/6 мр Милош Радовановић асистент-приправник РЦ 59/2 Саша Тошић асистент-приправник РЦ 59/2 Иван Прибела асистент-приправник РЦ 59/6 Живана Комленов истраживач-приправник РЦ 59/6БРОЈ СЛОБОДНИХ МЕСТА
На основне академске студије које се изводе на Департману за математику и информатику може се уписати укупно 250 студената (190 из буџета и 60 само-финансирајућих), и то по студијским програмима: Студијски програм Буџет Самоф. Укупно Школарина (RSD) Школарина за странце (€) М1: Математика (математичар) 50 20 70 54.450 2.000 М2: Примењена математика (математичар -примењена математика) 70 20 90 77.440 2.000 И: Информатика (информатичар) 70 20 90 77.440 2.000 На дипломске академске ("мастер") студије које се изводе на Департману за математику и информатику може се уписати укупно 120 студената (60 из буџета и 60 самофинансирајућих), и то по студијским програмима: Студијски програм Буџет Самоф. Укупно Школарина (RSD) Школарина за странце (€) МА: Математика (дипломирани математичар – мастер) 15 15 30 54.450 2.000 МБ: Примењена математика (дипломирани математичар – примењена математика – мастер) 15 15 30 77.440 2.000 ИА: Информатика (дипломирани информатичар – мастер) 15 15 30 77.440 2.000 И: Информатика (дипломирани информатичар – информационе технологије – мастер) 15 15 30 77.440 2.000 Осим тога, наш департман учествује у извођењу интегрисаног студијског програ-ма (што значи да непрогра-ма одвојених нивоа основних и дипломских студија), органи-зованог на нивоу ПМФ-а, који образује професоре двопредметне наставе: Студијски програм Буџет Самоф. Укупно Школарина (RSD) Школарина за странце (€) ДДН: Дипломирани професор двопредметне наставе (природних наука, рачунарских наука и математике) – мастер 32 48 80 54.450 2.000 На докторске академске студије које се изводе на Департману за математику и информатику може се уписати укупно 30 студената (10 из буџета и 20 само-финансирајућих), и то по студијским програмима:Студијски програм Буџет Самоф. Укупно Школарина (RSD) Школарина за странце (€) МД: Математика (доктор математичких наука) 5 10 15 150.000 3.500 ИД: Информатика (доктор рачунарских наука) 5 10 15 150.000 3.500 Студент који је држављанин Републике Србије или припадник српске националне мањине из суседних земаља, може уплатити школарину у једнократном износу приликом уписа у годину студија, у две једнаке рате приликом уписа зимског односно летњег семестра, или у више рата на основу писменог захтева а по одобрењу Декана. Приликом уплате у више рата усклађиваће се раст трошкова у претходном периоду који исказује Републички завод за статистику. Цене одговарају суми од 60 ЕСПБ. Питагорина теорема – доказ Табита ибн-Коре из IX века: Kвадрат над хипотенузом правоуглог троугла ABC је ABB'А'. Међутим, ако из њега "исечемо" правоугле троуглове AGA' и A'B'C'' и "преместимо" их (као у игри танграм), тј. уместо њих посматрамо њима
редом подударне троуглове BFB' и ABC, добијамо збир површина квадрата CEGA и EFB'C'' – што су баш квадрати над катетама.
ОСНОВНЕ И ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ:
КОНКУРИСАЊЕ, ПРИЈЕМНИ ИСПИТ, УПИС
Значајни датуми у првом уписном року: • Пријава кандидата: 23., 24. и 25. јуна 2008. године (oд 9 дo 13 часова); • Објављивање прелиминарне ранг листе: до 28. јуна 2008. године; • Полагање пријемних испита: 30. јуна и 1. јула 2008. године; • Објављивање јединствене ранг листе: до 3. јула 2008. године; • Упис примљених кандидата (од 9 до 13 часова): ¾ 7. и 8. јула 2008. године – финансирање из буџета; ¾ 9. јула 2008. године – померање листе буџета; ¾ 10. и 11. јула 2008. године – самофинансирајући студенти; ¾ 14. јула 2008. године у 10 часова прозивка и попуна упражњених места. Пријављивање кадидата на конкурс Пријављивање кандидата за први уписни рок обавиће се 23., 24. и 25. јуна 2008. године од 9 до 13 часова у Студентској служби Природно-математичког факул-тета, Трг Доситеја Обрадовића 3 (приземље). Кандидати уз "Пријаву на конкурс" из информатора подносе на увид оригинале, а предају следећа документа: 1. сведочанства сва четири разреда завршене средње школе (фото-копије); 2. диплому о положеном завршном, односно матурском испиту (фото-копија); 3. извод из матичне књиге рођених (оригинал); 4. доказ о уплати накнаде за полагање пријемног испита. Трошкови пријемног испита износе 5.500 динара (пример попуњене уплатнице дат је на крају информатора). Начин бодовања и формирања ранг листе Избор кандидата за упис у прву годину обавља се према резултату постигнутом на пријемном испиту и према општем успеху постигнутом у средњој школи, а на основу ранг листе која се сачињава према укупном броју бодова сваког кандидата. Кандидат може освојити највише 100 бодова. Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена из свих предмета у првом, другом, трећем и четвртом разреду помножен са 2. По овом основу кандидат може стећи најмање 16, а највише 40 бодова. Општи успех у средњој школи рачуна се заокруживањем на две децимале. Резултат који кандидат постигне на пријемном испиту оцењује се од 0 до 60 бодова. Факултет организује пријемни испит независно од броја пријављенихкандидата за упис у прву годину. Да би кандидат стекао право рангирања мора на пријемном испиту да освоји најмање 10 бодова. Кандидат који је као ученик III или IV разреда средње школе освојио једно од прва три појединачна места на државном такмичењу које организује Министар-ство просвете, односно на међународном такмичењу из математике (информати-ке), не полаже пријемни испит, већ се вреднује максималним бројем бодова. На основу средњошколског успеха и резултата пријемног испита сачиниће се јединствена ранг листа по студијским програмима. Факултет утврђује јединствену ранг листу за кандидате који се финансирају из буџета и самофинансирајуће студенте. Место на јединственој ранг листи и број укупно постигнутих бодова одређују да ли кандидат може бити уписан на прву годину основних студија, као и да ли ће бити финансиран из буџета или ће плаћати школарину као самофинансирајући студент. Кандидат може бити уписан на терет буџета ако се налази на јединственој ранг листи до броја одобреног за упис кандидата на терет буџета а има најмање 51 бод. Кандидат може бити уписан као самофинансирајући студент ако се налази на јединственој ранг листи до броја одобреног за упис самофинансирајућих студената а има најмање 30 бодова. Ако се кандидат који је остварио право на упис не упише у предвиђеном року, Факултет ће уместо њега уписати другог кандидата, према редоследу на јединственој ранг листи. Држављани Републике Србије који су средњу школу завршили у иностранству могу се уписати преко броја одређеног за упис, односно до 2% броја утврђеног за упис на терет буџета или до 2% броја самофинансирајућих студената. За професоре двопредметне наставе природних наука прави се заједничка ранг листа. Пријемни испит Пријемни испит у првом конкурсномн року за све студијске програме које изводи Департман за математику и информатику одржаће се у уторак, 1. јула 2008. од 10 часова у амфитеатрима Департмана, Трг Доситеја Обрадовића 4 (као и у амфитеатрима Департмана за биологију и еколиогију, Трг Доситеја Обрадовића 2, по указаној потреби). Сви кандидати су дужни да дођу испред зграде Департмана за математику и информатику у 9 часова и 45 минута, када ће бити прозвани и распоређени у одговарајуће просторије. За кандидате које желе да конкуришу за упис на студијске програме М1: Матема-тика и М2: Примењена матемаМатема-тика пријемни испит се полаже из предмета
Математика. Кандидати који желе да упишу студијски програм И: Инфорамтика могу (по жељи) да полажу пријемни испит у целости из Математике, или да део пријемног испита полажу из предмета Програмирање (други део испита је из Математике). Листа кандидата са освојеним бодовима биће објављена на огласној табли Факултета и Департмана за математику информатику најкасније 3. јула 2008. Пријемни испит за двопредметне студијске програме Пријемни испит за двопредметне студијске програме одржаће се 1. јула 2008. у 16 часова у Амфитеатру I Департмана за математику и информатику, Трг Доситеја Обрадовића 4. Сви кандидати су дужни да дођу испред зграде Департмана за математику и информатику у 15 часова и 45 минута, када ће бити прозвани и распоређени у одговарајуће просторије. Пријемни испит се полаже из изабрана два предмета, и за сваки од њих се може осовојити највише 30 бодова. Уколико је кандадат већ полагао пријемни испит из математике, а жели да се упише на двопредметни студијски програм, признаје му се половина освојених бодова на пријемном испиту из Математике, с тим да мора да се пријави за полагање пријемног испита за двопредметне студије. Ако кандидат поново полаже и део пријемног испита из математике, признаће му се већи број освојених бодова. Важне напомене везане за пријемни испит • Кандидати су обавезни да на полагање пријемног испита понесу важећу личну карту или пасош. • За припремање пријемног испита користе се важећи уџбеници гимназије. • Право је кандидата да се приликом подношења пријаве за полагање пријемног испита изјасни на којем ће од језика у службеној употреби у АП Војводини (српски, мађарски, словачки, румунски, русински) полагати пријемни испит. Упис примљених кандидата Кандидати који стекну право на уписа, уписују студијски програм у складу са исказаним приоритетом и расположивим местима на студијским програмима, а на основу ранг листа (по студијским програмима). На ранг листама студијских програма биће повучене граничне линије испод имена последњег кандидата који има право да упише студије средствима буџета. Уколико уписани студијски програм има изборне модуле, студент се приликом уписа опредељује за модул на обрасцу "Изјава о избору модула" који је дат као прилог овом информатору, а може се набавити и у Скриптарници ПМФ-а.
Такође, приликом уписа, студент се опредељује за предмете које ће похађати и полагати у зимском семестру 2008/09. школске године на обрасцу "Изјава о упису предмета" који је такође дат као прилог овом информатору, и који се такође може набавити у Скриптарници ПМФ-а. На истом обрасцу ће се студент опредељивати за предмете у сваком семестру који надаље буде уписивао током својих студија. Осим наведена два обрасца, кандидат приликом уписа подноси и следећа документа: • оверене фотокопије (или оригинале) сведочансатва сва четири разреда завршене средње школе, као и дипломе о положеном завршном, односно матурском испиту; • извод из матичне књиге рођених (дат уз пријаву); • два обрасца ŠV-20; • индекс; • две фотографије формата 4 x6 см; • лекарско уверење; • доказ о уплати накнаде трошкова уписа и осигурања; • доказ о уплати школарине за студенте који се сами финансирају. Материјални трошкови уписа са обавезним осигурањем студената износе 6.050 динара. Износ школарине за студенте који се самофинансирају дат је у табелама на претходним странама овог информатора. Кандидат који је стекао право да на основу листе свог приоритетног студијског програма буде уписан из буџета не појављује се на алтернативној листи. Кандидат који је стекао право да на основу листе свог приоритетног студијског програма буде уписан самофинансирањем појављује се и на алтернативној листи. Ако је и на основу алтернативне листе стекао право на упис, било на терет буџета, било самофинансирањем, кандидат бира на који ће се студијски програм уписати. После уписа, његово име се брише са листе студијског програма који није уписао, након чега се те листе ажурирају. Информацију о евентуалним слободним местима насталим описаним ажурирањем кандидати ће добијати периодично у току трајања уписа. Календар уписа је следећи: • 7. и 8. јула 2008. је упис студената који се финансирају из буџета. • 9. јула 2008. године извршиће се "померање", тј. завршно ажурирање листе студената који се финансирају из буџета. Наиме, ако се неки студенти који су стекли право на студирање на терет буџета не појаве на упису, њихова се имена избацују са листе и листа се допуњава именима студената која су била прва испод црте. Тог дана се врши упис кандидата који су накнадно доспели на листу студената који се финансирају из буџета. • 10. и 11. јула 2008. је упис самофинансирајућих студената. • 14. јула 2008. у 10 часова биће извршена прозивка и попуна упражњених места. Други уписни рок: • Пријава кандидата: 3. и 4. септембра 2008. године (oд 9 дo 13 часова);
• Објављивање прелиминарне ранг листе: до 6. септембра 2008. године; • Полагање пријемних испита: 8. септембра 2008. године; • Објављивање јединствене ранг листе: до 10. септембра 2008. године; • Упис примљених кандидата (од 9 до 13 часова): 11. и 12. септембра 2008. Начини и рокови за подношење жалбе на утврђене ранг-листе Учесник конкурса за упис на основне или интегрисане студије може поднети приговор на редослед кандидата за упис на студије Декану Факултета у року од 72 сата (три дана) од времена објављивања листе на огласној табли Факултета. По приговору учесника конкурса, Декан доноси решење у року од три дана од дана подношења приговора. Кандидат може изјавити жалбу Савету Факултета у року од три дана од дана пријема решења. Савет Факултета решава по жалби у року од три дана од дана њеног пријема. Сматра се да је ранг листа кандидата коначна ако на исту није стављен приговор. Упис страних држављана На прву годину основних и интегрисаних студија Факултет може уписати неограничен број кандидата страних држављана. Кандидат који је страни држављанин приликом пријављивања на конкурс подноси нострификовану диплому о завршеној средњој школи у четворогодиш-њем трајању. Пре уписа кандидат – страни држављанин је дужан да Факултету поднесе доказе: • да је здравствено осигуран за школску годину коју уписује; • да влада српским језиком, што доказује уверењем овлашћене комисије.
"Златни тролист" у развитку математике: Архимед, Њутн, Гаус Жене у математици: Мари-Софи Жермен, Софија Коваљевска, Еми Нетер "Ако је n>2, тада једначина xn+yn=zn нема решења у скупу позитивних целих бројева." Ово тврђење – познато као Велика Фермаова теорема – формулисао је у виду хипотезе Пјер де Ферма 1637. године. Оно је доказано читавих 357 година касније, 1994. године. Ово велико достигнуће дело је Ендрјуа Вајлса (у делу доказа му је помогао Ричард Тејлор).
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ
Департман за математику и информатику изводи студијске програме следећих нивоа студија: • основне академске студије – у трајању од три године, 180 ЕСПБ (3 сту-дијска програма): o М1: Математика o М2: Примењена математика o И: Информатика • дипломске академске ("мастер") студије – у трајању од две године, 120 ЕСПБ (4 студијска програма): o МА: Математика o МБ: Примењена математика o ИА: Информатика o ИБ: Информационе технологије • докторске академске студије – у трајању од три године, 180 ЕСПБ (2 студијска програма): o МД: Математика o ИД: Математика Осим наведеног, Департман учествује и у реализацији интегрисаних дипломских академских ("мастер") студија у трајању од пет година, 300 ЕСПБ. У питању је студијски програм који образује дипломиране професоре двопредметних студија природних наука, рачунарских наука и математике, а који је организован на нивоу Факултета. Подробније информације о овим студијским програмима налазе се на наредним странама информатора. На почетку сваке школске године, Департман за сваки студијски програм одређује студентског саветника ("разредног старешину"). У оквиру презентације сваког студијског програма дати су и спискови обавезних предмета, изборних модула и изборних предмета од којих се наведени студијски програми састоје. Уз сваки предмет да је његов код (који служи за лакшу идентификацију курса), фонд часова, као и вредност предмета у ЕСПБ поенинма. Фонд часова је дат у једном од формата а+б, односно а+б+в, где је а недељни број часова предавања, а б недељни број часова вежби. Податак в (када се појављује) представља, у зависности од карактера предмета, недељни број часова вежби на рачунарима, односно друге облике наставе (самостални рад студената, израду семинарског рада и сл.) Следи мали "речник" термина који су се појавили у претходном пасусу. Обавезни предмет – То што је предмет обавезан значи да се тај предмет мора положити у неком семестру током студија како би се стекла одговарајућа диплома. У табелама које садрже обавезне предмете одговарајућих студијских програма дат је препоручени распоред уписивања обавезних предмета по семес-трима. Тај распоред (строго узев) није обавезујући (осим податка да се неки предмет изводи у зимском / летњем семестру, што није подложно промени), иако Департман топло препоручује – имајући у виду логички след градива из појединих области и друге стручне параметре – да се предмети уписују баш поописаном реду. Свака евентуална промена мора бити верификована о стране Већа Департмана за математику и информатику. Изборни модул – Изборни модул представља "блок" предмета који ближе дефинишу професионалну оријентацију и одговарајуће стручне компетенције студената. Сви наши студијски програми осим М1 и докторских програма имају ове модуле. Студенти се за модул опредељују при упису студија. Формално гледајући, предмети који чине изборни модул имају статус изборних, јер је избор модула ствар слободног опредрељења студента који се уписао на одговарајући студијски програм. Међутим, када се студент определи за изборни модул, сви предмети који га чине практично имају исти статус за студента као и обавезни, тј. њихово полагање постаје нужан услов за стицање дипломе одговарајућег степена. При томе важи исто правило као и за обавезне предмете: у табелама су дати само препоручени распореди уписивања предмета из модула. Изборни предмет – Уз сваки студијски програм дат је и списак "слободних" изборних предмета. Студент се у сваком семестру опредељује за неке од ових предмета, у складу са Законом, тако да укупна вредност положених предмета током студија (обавезни предмети + предмети из модула (ако га има) + изборни предмети) буде бар 180 ЕСПБ на основним и докторским, 120 ЕСПБ на дип-ломским студијама, односно 300 ЕСПБ на интегрисаним дипдип-ломским студијама. Такође, треба обратити пажњу на бодовну вредност изборних предмета како би били испуњени остали законски услови (бар 60 ЕСПБ из положених предмета током године за останак на буџету, бар 37 ЕСПБ за остале студенте). Могућност избора појединих изборних предмета ограничена је у односу на уписани изборни модул и годину студија. ЕСПБ поени – ЕСПБ је акроним за Европски Систем Преноса Бодова (енг. ECTS – European Credit Trasfer System). Ови поени, уведени у свим земљама потписни-цама Болоњске декларације, представљају меру радног учинка у вези са одговарајућим предметом, односно меру просечног броја радних сати уложених у полагање тог предмета (1 ЕСПБ = 20 радних сати). Једна од основних поставки болоњског система европског академског простора је да се рад студента уложен током студирања у друштвеном смислу мора третирати на потпуно исти начин као активности радника на својим радним местима. Пошто сваки семестар номинално траје 15 недеља, а радни стандард је 40-часовна радна недеља, на тај начин се долази до пројекције да студент треба сваке године да уложи просечно 2×15×40 = 1200 радних сати, што одговара броју од 1200/20=60 ЕСПБ на годиш-њем нивоу.
Студијски програм
М1: МАТЕМАТИКА
Ниво и врста студија: основне академске Стручни назив: математичар Сврха студијског програма: Сврха и улога овог студијског програма је да пружи адекватну основу претходног знања потребног за успешно савлађивање дипломских студија из области чисте или примењене математике. Овај студијски програм чини природну логичку целину са студијским програмом дипломских (мастер) академских студија МА: Математика. Ова два програма, узета у целини, имају јасну и препознатљиву друштвену улогу: образовање наставног кадра из области математике у основним и средњим школама, као и математичара-истраживача, тј. научно-истраживачког подмлатка који своје усавршавање и деловање наставља на универзитетима и у научним институтима. Основни циљеви студијског програма: • упознавање са основама система математичких дисциплина, улогама и међусобним односима подобласти математике, као и основних објеката, концепата и метода које те дисциплине изучавају; • усвајање основних знања о кључним математичким теоријама и структурама, са посебним акцентом на теорију функција, диференцијалне једначине, топологију, основе опште и линеарне алгебре, теорију бројева, комбинаторику, аксиоматски приступ у геометрији, те основе нумеричке математике и теорије верованоће; • припрема за даљу надградњу знања, као теоријска подлога за усвајање напреднијих и сложенијих математичких теорија, али и као основ за примену стечених знања у математичком моделирању практичних проблема и методичку трансформацију научених садржаја у наставној пракси; • висок степен развоја апстрактног, као и аналитичког и синтетичког логичког мишљења и разумевање различитих ступњева математичке апстракције; • развијање иницијитиве и способности за самостално решавање проблема, као и критичког односа у анализи логичке исправности решења математичких проблема. Обавезни предмети са препорученим распоредом уписивања: Код Предмет Фонд ч.ЕСПБ Σгод Σ М111 Увод у анализу 4+3 9 М112 Алгебра 1 3+3 9 Зим . М113 Програмирање 1 2+4 7 М121 Анализа 1 3+3 9 М122 Алгебра 2 3+3 9 I годин а Ле т. М123 Аналитичка геометрија 2+2 6 49 М131 Анализа 2 4+3 9 М132 Линеарна алгебра 4+3 9 Зим . М133 Основи геометрије 1 3+3 8 М141 Комплексна анализа 3+3 8 М142 Основи геометрије 2 3+3 8 II годи на Лет . М143 Нумеричка анализа 1 2+4 8 50 М151 Диференцијалне једначине 3+3 8 М152 Топологија 3+3 8 Зим . М153 Комбинаторика 2+2 5 М161 Функционална анализа 3+3 8 М162 Вероватноћа 3+2 7 II I годин а Ле т. М163 Теорија бројева 2+2 5 41 140Изборни предмети: Доступност Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ I II III M311 Економија 4+0 5 + M171 Семинарски рад А 1+0+3 4 + + M172 Енглески језик 1 2+0 4 + + M431 Булове алгебре и оптимизација 2+3 5 + + ФМЕХЗ Механика 3+3 8 + + И031 Базе података 1 2+1+2 7 + + М451 Оптимизација 2+3 6 + Зи м ск и се м естар М173 Пројективна геометрија 2+2 5 + М181 Семинарски рад Б 1+0+3 4 + + М182 Енглески језик 2 2+0 4 + + М183 Социологија 2+0 4 + + М184 Програмирање 2 2+4 7 + + М243 Нумеричке методе линеарне алгебре 1 3+4 8 + + М185 Теорија аутомата 2+2 5 + + М186 Комбинаторна геометрија 2+2 5 + Ле тњи с ем ест ар М461 Теоријска механика 2+2 5 + Будући да обавезни предмети овог студијског програма носе укупно 140 ЕСПБ, са горње листе се бирају предмети у укупној вредности од најмање 40 ЕСПБ, а у складу са подацима о доступности предмета на појединим годинама студија. Оквирни садржаји свих предмета, као и ближи услови за упис изборних предмета могу се наћи на интернет презентацији Департмана.
