US - Audio-Vizuelna Pismenost

Texto

(1)

(2) TREĆE IZDANJE. BEOGRAD, 2010..

(3) AUDIO-VIZUELNA PISMENOST Autor: Doc. dr Dragan Marković, dipl.inž. Recenzent: Doc. dr Dragan Cvetković, dipl.inž. Izdavač: UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU Beograd, Danijelova 32 Za izdavača: Prof. dr Milovan Stanišić Tehnička obrada: Dragan Cvetković Dizajn korica: Aleksandar Mihajlović Godina izdanja: 2010. Tiraž: 200 primeraka Štampa: Mladost Grup Loznica. ISBN: 978-86-7912-266-7.

(4) Sadržaj. Predgovor. xix. 1 Pismenost ili nova usmenost. 1. 2 Sajber televizija 2.1. Integracija informatičkih i komunikacionih tehnologija u 2.2. Kultura ekrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Od mašte do virtuelne realnosti . . . . . . . . . . . . . 2.4. Sajber studio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Maštovito sredstvo masovnih komunikacija . . . . . . .. televiziju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. 5 6 7 8 8 12. 3 Komunikacija 3.1. Elementi komunikacijskog procesa 3.1.1. Verbalna komunikacija . . 3.1.2. Jezik . . . . . . . . . . . . 3.1.3. Signali . . . . . . . . . . . 3.1.4. Simboli . . . . . . . . . . . 3.1.5. Znak . . . . . . . . . . . . 3.1.6. Smetnje u sporazumevanju 3.1.7. Denotativno značenje . . . 3.1.8. Konotativno značenje . . . 3.1.9. Simbolička komunikacija . 3.1.10. Neverbalna komunikacija . 3.1.11. Interakcija . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. 15 16 18 18 19 19 19 20 20 21 21 21 22. 4 Medijska pismenost 4.1. Načela medijske pismenosti 4.2. Mediji . . . . . . . . . . . 4.3. Medijski sadržaji . . . . . . 4.4. Stereotipi . . . . . . . . . 4.5. Reklame . . . . . . . . . . 4.6. Uticaji medija . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. 29 29 30 33 33 34 35. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . ..

(5) ii. Audio-vizuelna pismenos. 5 Posmatračka praksa 5.1. Raslojavanje polja diskursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 3 5. 6 Svet reklame 6.1. Industrija snova . . . . . . . . . 6.2. Reklama kao trening za medijsku 6.3. "Čitanje" reklama . . . . . . . . 6.4. "Pisanje" - kreiranje reklame . . 6.5. Umesto zaključka . . . . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . .. 5 5 6 6 6 6. 7 Jezik, slika i multimedija u reklamnom diskursu 7.1. Jezički elementi u funkciji reklama . . . . . . 7.2. Fotografija u reklami . . . . . . . . . . . . . 7.2.1. Direktan pogled . . . . . . . . . . . . 7.2.2. Pogled s leđa . . . . . . . . . . . . . 7.2.3. Pozicioniranje kadrom . . . . . . . . . 7.2.4. Poistovećivanje . . . . . . . . . . . . 7.2.5. Izobličena stvarnost . . . . . . . . . . 7.2.6. Nadrealizam i metafora . . . . . . . . 7.2.7. Vizuelne parodije . . . . . . . . . . . 7.3. Zvučni efekti u reklamnim porukama . . . . . 7.4. Video produkcija i marketing . . . . . . . . . 7.5. Analiza i interpretacija izabranih reklama . . . 7.6. Da li gola tela prodaju proizvod? . . . . . . . 7.6.1. Koketiranje sa seksom i još ponečim... 7.6.2. Kome je ovakva poruka namenjena? .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. 6 7 7 7 7 7 7 7 7 8 8 8 8 9 9 9. 8 Fotografska teorija 8.1. Fotografija kao medij . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.1. Izolacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.2. Dinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.3. Prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.4. Svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.5. Trenutak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.6. Motiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2. Pravila fotografske kompozicije . . . . . . . . . . . 8.2.1. Pravilo trećina . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2.2. Zlatni rez . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2.3. Ostavljanje mesta za smer kretanja objekta 8.2.4. Kombinovanje pravila trećina i zlatnog reza 8.2.5. Primer ravnoteže na fotografijama . . . . . 8.2.6. Simetrična ravnoteža . . . . . . . . . . . . 8.2.7. Nesimetrična ravnoteža . . . . . . . . . . . 8.2.8. Još jedan primer ravnoteže na fotografijama 8.2.9. Okvir na fotografijama . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 10 10 10 10 10 10 10 10. . . . . . . pismenost . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

(6) Sadržaj i predgovor. iii. 8.2.10. Izbegavanje stapanja raličitih objekata na fotografijama 8.2.11. Fotografska perspektiva . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2.12. Linije na fotografijama . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3. Praktični saveti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3.1. Slikanje iz ruku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3.2. Opšta optika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3.3. SNAPSHOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3.4. FLASH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3.5. KOLIČINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Elementi filmske gramatike 9.1. Osnovne stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.1. Kadar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.2. Rastojanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.3. Vrste montaže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.4. Znaci vizuelne interpunkcije . . . . . . . . . . . . . 9.1.5. Vezivanje kadrova unutar scene . . . . . . . . . . . 9.1.6. Suprotni pogledi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.7. Promena centra pažnje . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.8. Filmska interpunkcija . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.9. Prelazi iz scene u scenu: zatamnjenje - otamnjenje 9.1.10. Izbeljenje i prelazi sa bojom . . . . . . . . . . . . . 9.1.11. Pretapanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.12. Napliv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.13. Iris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.14. Upotreba tamnih površina . . . . . . . . . . . . . 9.1.15. Naslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.16. Promena svetla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.17. Vremenski znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.18. Pitanje i odgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.19. Pokret u istom pravcu . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.20. Zamena objekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.21. Ponavljanje reči . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.22. Prividno vizuelno povezivanje . . . . . . . . . . . . 9.1.23. Povezivanje pomoću detalja . . . . . . . . . . . . . 9.1.24. Upotreba detalja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.25. Otvaranje scene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.26. Akter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.27. Kamera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.28. Uvođenje stajnih tačaka posmatranja . . . . . . . . 9.1.29. Džamp kat kao interpunkcija . . . . . . . . . . . . 9.1.30. Džamp kat rezovi kao protok vremena . . . . . . . 9.1.31. Mirovanje kao akcenat . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.32. Pojedinačni kadrovi kao pauze u naraciji . . . . . . 9.1.33. Scena kao narativna pauza . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. 109 110 110 112 112 113 114 114 114. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 115 115 116 116 119 119 119 122 123 125 125 125 125 125 126 126 126 126 127 127 127 127 127 127 128 128 128 128 129 129 130 130 131 131 131.

(7) iv. Audio-vizuelna pismenos. 9.1.34. Gubitak oštrine kao interpunkcija . . . . . . . . . . 9.1.35. Crni blank kao interpunkcija . . . . . . . . . . . . 9.1.36. Naglašavanje pokretom kamere . . . . . . . . . . . 9.1.37. Vertikalno naglašavanje . . . . . . . . . . . . . . . 9.1.38. Zamrznuta sličica . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.2. Kompozicija kadra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.2.1. Kompozicija fotografskog snimka . . . . . . . . . . 9.2.2. Načela spontanog komponovanja . . . . . . . . . . 9.2.3. Retorička uloga kompozicije u filmu . . . . . . . . 9.2.4. Opšta mesta filmskih kompozicija . . . . . . . . . 9.3. Saveti za uspešno snimanje kvalitetnih video zapisa . . . . 9.3.1. Snimite završni kadar . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.2. Snimite uvodni kadar . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.3. Snimite dosta video materijala . . . . . . . . . . . 9.3.4. Pridržavajte se "pravila trećine" . . . . . . . . . . 9.3.5. Neka vam snimci budu stabilni . . . . . . . . . . . 9.3.6. Sledite radnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.7. Švenkujte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.8. Pronađite neobične uglove . . . . . . . . . . . . . 9.3.9. Nagnite se napred ili nazad . . . . . . . . . . . . . 9.3.10. Napravite široke kadrove i krupni plan . . . . . . . 9.3.11. Snimite istu radnju iz dva ugla . . . . . . . . . . . 9.3.12. Napravite sekvence . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.13. Izbegavajte brzo panoramsko snimanje i zumiranje . 9.3.14. Nastavite da snimate . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.15. Snimite sporedne kadrove . . . . . . . . . . . . . . 9.3.16. Nemojte menjati ravan snimanja . . . . . . . . . . 9.3.17. Zamenite strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.18. Koristite rasvetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.19. Zabeležite dobre zvučne zapise . . . . . . . . . . . 9.3.20. Izuzeci od pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.21. Zabeležite dosta prirodnog zvuka . . . . . . . . . . 9.3.22. Naštimujte trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3.23. Isplanirajte postupak snimanja . . . . . . . . . . . 9.4. Progovorite jezikom filma . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.4.1. Snimanje je tek početak . . . . . . . . . . . . . . . 9.4.2. Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.4.3. Ritam radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.4.4. Pokreti kamere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.4.5. Još nekoliko saveta . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14.

(8) Sadržaj i predgovor. 10 Scenario 10.1. Osnovne stvari . . . . . . . . . . . . . . 10.1.1. Priča i naracija . . . . . . . . . 10.1.2. Jedinstvo . . . . . . . . . . . . 10.1.3. Šta je važno? . . . . . . . . . . 10.1.4. Sporedan zaplet . . . . . . . . . 10.1.5. Akcija . . . . . . . . . . . . . . 10.1.6. Dijalog . . . . . . . . . . . . . . 10.1.7. Lik . . . . . . . . . . . . . . . . 10.1.8. Vreme . . . . . . . . . . . . . . 10.1.9. Mesta . . . . . . . . . . . . . . 10.2. Važni delovi i važni trenuci u scenariju . 10.2.1. Pravilo postepene progresije . . 10.2.2. Klimaks . . . . . . . . . . . . . 10.2.3. Scene i sekvence . . . . . . . . . 10.2.4. Činovi . . . . . . . . . . . . . . 10.2.5. Ekspozicija . . . . . . . . . . . . 10.2.6. Udica, mamac . . . . . . . . . . 10.2.7. Rasplet . . . . . . . . . . . . . . 10.2.8. Iznenadni preokret . . . . . . . . 10.2.9. Vraćanje u prošlost . . . . . . . 10.2.10. Forme u kojima se nudi scenario 10.3. Primer jednostavne priče . . . . . . . .. v. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 151 151 151 152 152 152 152 153 153 153 154 154 154 154 154 155 155 155 155 155 155 156 159. 11 Osvetljavanje 11.1. Svetlost . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.2. Boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.3. Modeli boja . . . . . . . . . . . . . . . . 11.3.1. RGB model . . . . . . . . . . . . 11.3.2. YUV model . . . . . . . . . . . . 11.3.3. Gamut boja . . . . . . . . . . . . 11.3.4. Gama korekcija . . . . . . . . . . 11.4. Osnovni principi osvetljavanja . . . . . . . 11.4.1. Direktna i indirektna svetlost . . . 11.4.2. Kvalitet svetlosti . . . . . . . . . . 11.4.3. Svetiljke . . . . . . . . . . . . . . 11.4.4. Snaga . . . . . . . . . . . . . . . 11.5. Tehnike osvetljavanja . . . . . . . . . . . 11.5.1. Osvetljavanje prostora sa tri tačke 11.5.2. Difuzno osvetljavanje . . . . . . . 11.5.3. Osnovna svetlost . . . . . . . . . 11.5.4. F-broj . . . . . . . . . . . . . . . 11.5.5. Dubina polja . . . . . . . . . . . . 11.5.6. Podešavanje irisa . . . . . . . . . 11.5.7. Odnos signal-šum . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 163 163 168 171 171 172 173 174 176 176 177 177 177 177 177 179 180 181 181 181 181.

(9) vi. Audio-vizuelna pismenos. 11.5.8. Kontrast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.5.9. Boja u digitalnoj video produkciji . . . . . . . . . 11.5.10. Obojenost u digitalnoj video produkciji . . . . . 11.5.11. Zasićenje boje u digitalnoj video produkciji . . . 11.5.12. Svetlina boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.5.13. Rasveta u kućnom video studiju . . . . . . . . . 11.5.14. Zašto je za snimanje potrebno mnogo svetlosti? 11.5.15. Kvalitet slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.5.16. Kontrast ne sme biti prejak . . . . . . . . . . . 11.5.17. Jačina osvetljenja nije odlučujuća . . . . . . . . 11.5.18. Ispravno korišćenje reflektora . . . . . . . . . . . 11.5.19. Usmeravanje svetlosti - promišljeno osvetljavanje 11.5.20. Osnovno osvetljenje ima glavnu ulogu . . . . . 11.5.21. Obezbeđivanje slobodnog kretanja . . . . . . . . 11.5.22. Kontrolisanje senki . . . . . . . . . . . . . . . . 11.5.23. Efektno osvetljavanje skoncentrisanim svetlosnim 11.6. Primeri osvetljavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.6.1. Jednolična svetlost . . . . . . . . . . . . . . . . 11.6.2. Glavno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.6.3. Glavno svetlo sa dopunskim . . . . . . . . . . . . 11.6.4. Bočno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.6.5. Dvojno reflektovano svetlo . . . . . . . . . . . . 11.6.6. Svetlo reflektovano od tavanice . . . . . . . . . . 11.6.7. Reflektovanje svetla od suncobrana . . . . . . . . 11.6.8. Groteskno osvetljavanje . . . . . . . . . . . . . . 12 Zvuk kao izražajno sredstvo filma 12.1. Osnovne stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.1.1. Psihologija primanja slike i zvuka . . . . . 12.1.2. Funkcija zvuka u filmu . . . . . . . . . . 12.1.3. Zvučna kompozicija filma . . . . . . . . . 12.1.4. Sastavni delovi zvučne pratnje filma . . . 12.2. Muzika u filmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.2.1. Muzika kao zvučna kulisa . . . . . . . . . 12.2.2. Programska muzika . . . . . . . . . . . . 12.2.3. Filmska muzika . . . . . . . . . . . . . . 12.2.4. Komponovana i arhivska muzika . . . . . 12.2.5. Odabiranje arhivske muzike za film . . . . 12.2.6. Kako stvoriti muzičku osnovu filma? . . . 12.2.7. Deset saveta za korišćenje muzike u filmu 12.3. Reč izgovorena na filmu . . . . . . . . . . . . . . 12.3.1. Komentar . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.3.2. Stilistika komentara . . . . . . . . . . . . 12.3.3. Izlaganje komentara . . . . . . . . . . . . 12.3.4. Dijalog . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . snopom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 19 19 19 19 19. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 21 21 21 21. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

(10) Sadržaj i predgovor. 12.3.5. Monolog . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.4. Filmski šumovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.4.1. v Sum kao zvučna kulisa . . . . . . . . 12.4.2. Šum kao izražajno sredstvo . . . . . . . 12.4.3. Tišina na filmu . . . . . . . . . . . . . 12.5. Rad režisera na zvuku . . . . . . . . . . . . . . 12.5.1. Dinamika muzike . . . . . . . . . . . . 12.5.2. Postavljanje muzičkih površina . . . . . 12.5.3. Montaža muzičkih kompozicija . . . . . 12.5.4. Komentar i dijalozi . . . . . . . . . . . 12.5.5. Šumovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.5.6. Principi mešanja sastavnih delova zvuka 12.5.7. Muzika i reč . . . . . . . . . . . . . . . 12.5.8. Reč i šumovi . . . . . . . . . . . . . . . 12.5.9. Muzika i šumovi . . . . . . . . . . . . . 12.6. Mogućnosti u ozvučavanju filma . . . . . . . . 12.6.1. Tačnost sinhronizovanja zvuka i slike . .. vii. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. 13 Televizija 13.1. Istorija televizije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.1.1. Javni televizijski servis i komercijalna televizija 13.1.2. Javni televizijski servis . . . . . . . . . . . . . 13.1.3. Komercijalna televizija . . . . . . . . . . . . 13.1.4. Princip zanimljivosti na TV mediju . . . . . . 13.2. TV žanrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.2.1. Sapunske opere - SAPUNICE . . . . . . . . . 13.2.2. Komedija situacije - SITKOM . . . . . . . . . 13.2.3. Kvizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.2.4. Policijske serije . . . . . . . . . . . . . . . . 13.2.5. Vesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.2.6. Dokumentarni program . . . . . . . . . . . . 13.2.7. Reality . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.3. Forme televizijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . 13.3.1. Potpis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.3.2. Telop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.3.3. Špice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.3.4. Džinglovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.3.5. Video klip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.4. Priroda televizijske komunikacije . . . . . . . . . . . 13.4.1. Geštalt psihologija - osnovni pojmovi . . . . 13.4.2. Značenje gramatike televizijskog pripovedanja 13.5. TV produkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.5.1. Glavne produkcione faze . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. 216 216 217 219 220 222 223 225 227 228 229 230 231 234 234 234 235. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 237 237 238 238 239 240 241 242 243 243 243 244 245 245 246 246 247 247 248 248 248 259 265 267 268.

(11) viii. Audio-vizuelna pismenos. 14 Svet digitalnog videa 14.1. Analogno i digitalno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.1.1. Digitalna obrada signala . . . . . . . . . . . . . . 14.1.2. Prednosti DSP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.2. Digitalni video . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.2.1. Merenje vremena u video klipu . . . . . . . . . . 14.2.2. Kako vremenska baza i brzina slika utiču jedna na 14.2.3. Merenje vremena korišćenjem vremenskog koda . 14.2.4. Televizijska slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.2.5. Merenje veličine slike i rezolucije . . . . . . . . . 14.2.6. Proporcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.2.7. Nekvadratni pikseli . . . . . . . . . . . . . . . . 14.2.8. Veličina slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.2.9. Preskeniranje i bezbedne zone . . . . . . . . . . 14.2.10. Dubina bita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.2.11. Razumevanje komprimovanja video podataka . . 14.2.12. Izbor metoda za kompresiju video zapisa . . . . 14.2.13. Prostorno komprimovanje . . . . . . . . . . . . 14.2.14. Temporalno komprimovanje . . . . . . . . . . . 14.2.15. Komprimovanje sa očuvanjem kvaliteta . . . . . 14.2.16. Komprimovanje sa narušavanjem kvaliteta . . . 14.2.17. Asimetrična i simetrična kompresija . . . . . . . 14.2.18. DV komprimovanje . . . . . . . . . . . . . . . . 14.2.19. Digitalno presnimavanje video zapisa . . . . . . 14.2.20. Digitalizacija DV-a . . . . . . . . . . . . . . . . 14.2.21. Digitalizacija analognog video klipa . . . . . . . 14.2.22. Razumevanje digitalnog zvuka . . . . . . . . . . 14.2.23. Sinhronizacija zvuka i video klipa . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . drugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 15 Akvizicija video materijala 15.1. Oprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.1. Struktura digitalne slike . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.2. Kamere i oči . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.3. Princip rada CCD elemenata . . . . . . . . . . . . 15.1.4. Transport naelektrisanja . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.5. Konfiguracija pretvarača slike . . . . . . . . . . . . 15.1.6. Prenos frejmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.7. Boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.8. Progresivni CCD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.9. Tehnološki lanac obrade slike kod digitalne kamere 15.1.10. Digitalni formati . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.11. DV, DVCam, DVCPro . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.12. Mini DV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.13. Digital-S . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.1.14. FireWire i digitalni formati . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 28 28 28 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. 30 30 30 31 31 31 31 31 31 31 31 32 32 32 32 32.

(12) Sadržaj i predgovor. 15.1.15. Kompozicija . . . . . . . . . . . . . 15.1.16. Kretanje kamere . . . . . . . . . . 15.1.17. Dekor i kostimi . . . . . . . . . . . 15.1.18. Tehnike snimanja kamerom . . . . 15.1.19. Uoštravanje . . . . . . . . . . . . . 15.1.20. Tronožac . . . . . . . . . . . . . . 15.2. Izbor digitalnog kamkordera . . . . . . . . . 15.2.1. Sočiva . . . . . . . . . . . . . . . . 15.2.2. Optički i digitalni raspon zumiranja . 15.2.3. Stabilizacija slike . . . . . . . . . . 15.2.4. CCD elementi . . . . . . . . . . . . 15.2.5. Osetljivost na slabu osvetljenost . . 15.2.6. Progresivno skeniranje . . . . . . . . 15.2.7. Analogni video ulaz . . . . . . . . . 15.2.8. Snimanje zvuka . . . . . . . . . . . 15.2.9. Komande kamere . . . . . . . . . . 15.2.10. LCD ekran . . . . . . . . . . . . . 15.2.11. Ergonomski dizajn . . . . . . . . . 15.2.12. IEEE 1394 kompatibilnost . . . . . 15.2.13. Mini-DV kamere i medij(um)i . . . 15.2.14. CCD čip . . . . . . . . . . . . . . . 15.2.15. Kompresija . . . . . . . . . . . . . 15.2.16. Traka ili disk . . . . . . . . . . . . 15.2.17. Cena . . . . . . . . . . . . . . . .. ix. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 334 335 337 338 339 340 348 348 348 348 349 349 349 349 350 350 350 350 351 351 352 352 353 354. 16 Osnovi akustike i elektroakustike 16.1. Zvučni talasi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.2. Karakteristike zvuka . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.3. Zvučno polje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.4. Snaga zvučnog izvora . . . . . . . . . . . . . . . . 16.5. Slabljenje zvuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.6. Zvučni izvori sa usmerenim zračenjem . . . . . . . 16.7. Fiziološka akustika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.8. Visina tona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.9. Jačina zvuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.10.Osećaj smera zvučnih talasa . . . . . . . . . . . . 16.11.Izobličenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.12.Koeficijent apsorpcije . . . . . . . . . . . . . . . . 16.13.Prenos govora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.14.Prenos muzike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.Zvuk u video produkciji . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.1. Zvučni efekti u video produkciji . . . . . . 16.15.2. Dijalog, naracija i naknadna sinhronizacija 16.15.3. Zvučni efekti . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.4. Muzika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 355 355 356 356 357 358 358 359 361 362 363 364 364 366 367 369 369 370 370 370.

(13) x. Audio-vizuelna pismenos. 16.15.5. Kvalitet zvuka . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.6. Komunikacija zvukom . . . . . . . . . . . . 16.15.7. Raspoloženje . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.8. Kvalitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.9. Usklađivanje, ritam i naglašavanje . . . . . . 16.15.10. Svojstva zvuka . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.11. Amplituda . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.12. Frekvencija . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.13. Boja zvuka . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.14. Amplitudno/frekventni odziv . . . . . . . . 16.15.15. Kontrola niskih i visokih frekvencija . . . . 16.15.16. Grafički ekvilajzer . . . . . . . . . . . . . . 16.15.17. Kontrola "prezens" . . . . . . . . . . . . . 16.15.18. Kontrola glasnosti . . . . . . . . . . . . . . 16.15.19. Kontrola amplitude . . . . . . . . . . . . . 16.15.20. Kompresori . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.21. Limiteri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.22. Sklopovi za automatsku kontrolu pojačanja 16.15.23. Ekspanderi . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.15.24. VU-metri . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16. Oprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.1. Mikrofoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.2. Vrste pretvarača . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.3. Dinamički mikrofon sa trakom . . . . . . . 16.16.4. Dinamički mikrofon . . . . . . . . . . . . . 16.16.5. Kondenzatorski mikrofon . . . . . . . . . . 16.16.6. Karakteristika usmerenosti mikrofona . . . 16.16.7. Efekti blizine . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.8. Impedansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.9. Problemi interferencije . . . . . . . . . . . 16.16.10. Primena i postavljanje mikrofona . . . . . . 16.16.11. Akustika prostorije . . . . . . . . . . . . . 16.16.12. Lični mikrofon . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.13. Ručni mikrofoni . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.14. Mikrofoni sa slušalicama . . . . . . . . . . 16.16.15. Kontaktni mikrofoni . . . . . . . . . . . . 16.16.16. Bežični mikrofoni . . . . . . . . . . . . . . 16.16.17. Mikrofoni van scene . . . . . . . . . . . . . 16.16.18. Obešeni mikrofoni . . . . . . . . . . . . . . 16.16.19. Bum-pecaljka . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.20. Bum-mikrofon . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.21. Skriveni mikrofoni . . . . . . . . . . . . . . 16.16.22. Linijski mikrofoni . . . . . . . . . . . . . . 16.16.23. Stereofonija . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.24. Stereo mikrofoni . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 38 38 38 38 38 38 38 38 38 38 38 38 38 38 38 38 38 38.

(14) Sadržaj i predgovor. xi. 16.16.25. X-Y tehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.26. Održavanje stereo perspektive . . . . . . . . . . . 16.16.27. Korišćenje potenciometara na mikseti . . . . . . . 16.16.28. Preporuke za rad sa mikrofonima . . . . . . . . . 16.16.29. Snimanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.30. Rekorderi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.31. Vremenski kôd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.32. Miksete i konzole . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.33. Ulaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.34. Izlaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.35. Komande . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.36. Foldbek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.37. Spoljna oprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.16.38. Oprema za nadgledanje . . . . . . . . . . . . . . . 16.17.Zvučni efekti i muzika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.17.1. Izvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.17.2. Muzika i biblioteke efekata . . . . . . . . . . . . . . 16.17.3. Licenciranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.17.4. Snimanje "živih" zvučnih efekata . . . . . . . . . . 16.17.5. Kolekcije klipova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.17.6. MIDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.17.7. MIDI sekvence i prirodni zvuk . . . . . . . . . . . . 16.17.8. Integracija sa programom Sound Forge . . . . . . . 16.17.9. Reprodukcija deonica korišćenjem MTC-a softverskog MIDI sekvencera . . . . . . . . . . . . . 16.17.10. Reprodukcija deonica korišćenjem MTC-a spoljnog uređaja . . . . . . . . . . . . . . 16.17.11. Korišćenje Sound Forgea za generisanje MTC-a za spoljni uređaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.18.Praktični saveti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.19.Podražavanje prirodnih šumova . . . . . . . . . . . . . . . 16.20.Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Sistemi za video montažu 17.1. Struktura sistema za obradu digitalne slike prema nameni 17.2. Kako izabrati sistem za montažu . . . . . . . . . . . . . 17.3. Linearna i nelinearna montaža . . . . . . . . . . . . . . . 17.3.1. Šta je linearna montaža? . . . . . . . . . . . . . 17.3.2. Šta je nelinearna montaža? . . . . . . . . . . . . 17.3.3. Profesionalni sistem za nelinearnu montažu . . . 17.4. Bukvar digitalnog desktop videa . . . . . . . . . . . . . 17.4.1. Digitalni video - proces . . . . . . . . . . . . . . 17.4.2. Aplikacije digitalnog videa . . . . . . . . . . . . 17.4.3. Pregled tehnologija video arhitekture . . . . . . . 17.4.4. Komprimovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 386 386 386 386 387 388 388 390 391 391 392 392 392 392 392 392 393 393 393 394 394 394 395. . . . . . . . 395 . . . . . . . 395 . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. 396 396 401 402. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. 403 404 406 409 409 410 412 412 414 416 416 416.

(15) xii. Audio-vizuelna pismenos. 17.4.5. Opremanje digitalnog video studija . . . . . . . . . . 17.4.6. Komponente koje utiču na kvalitet digitalizacije video 17.4.7. Monitori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17.4.8. Analogna ili digitalna video oprema . . . . . . . . . . 17.4.9. Audio kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17.4.10. Softver za video produkciju . . . . . . . . . . . . .. . . . . zapisa . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. 41 41 42 42 42 42. 18 Programi za nelinearnu video montažu 18.1. Interfejs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18.1.1. Montažne karakteristike . . . . . . . 18.1.2. Montaža prevuci-i-pusti . . . . . . . 18.1.3. Montaža u tri tačke . . . . . . . . . 18.1.4. JKL montaža . . . . . . . . . . . . 18.1.5. Montaža umetanjem i prekrivanjem 18.1.6. Korigovanje . . . . . . . . . . . . . 18.1.7. Ripple, roll, slide i slip montaža . . . 18.1.8. Montaža sa više kamera . . . . . . . 18.1.9. Galanterija . . . . . . . . . . . . . . 18.2. Efekti i potpisi . . . . . . . . . . . . . . . . 18.2.1. Tipovi efekata . . . . . . . . . . . . 18.2.2. Prelazi . . . . . . . . . . . . . . . . 18.2.3. Efekti za poboljšanje slike . . . . . . 18.2.4. Efekti kretanja . . . . . . . . . . . . 18.2.5. Kompoziting . . . . . . . . . . . . . 18.2.6. 3D efekti . . . . . . . . . . . . . . . 18.2.7. Potpisi . . . . . . . . . . . . . . . . 18.3. Audio alati . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18.3.1. Ekvilizacija . . . . . . . . . . . . . . 18.3.2. Audio efekti i filtri . . . . . . . . . . 18.3.3. Miksovanje . . . . . . . . . . . . . . 18.3.4. Finalni proizvod . . . . . . . . . . . 18.3.5. Izvoženje fajlova . . . . . . . . . . . 18.3.6. Lista montažnih odluka . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 42 42 42 42 42 42 42 42 42 42 42 42 43 43 43 43 43 43 43 43 43 43 43 43 43 43. 19 Računarska grafika u video produkciji 19.1. Opšti elementi . . . . . . . . . . . 19.1.1. Višeizvorni operatori . . . . 19.1.2. Over . . . . . . . . . . . . 19.1.3. Mix . . . . . . . . . . . . 19.1.4. Subtract . . . . . . . . . . 19.1.5. In . . . . . . . . . . . . . 19.1.6. Out . . . . . . . . . . . . 19.1.7. Keying . . . . . . . . . . . 19.2. Operacije za procesiranje slike . . 19.2.1. Manipulacije bojom . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. 43 43 43 43 43 43 43 43 44 44 44. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . ..

(16) Sadržaj i predgovor. 19.2.2. Brightness . . . . . 19.2.3. RGB Multiply . . . 19.2.4. Add . . . . . . . . 19.2.5. Gamma korekcija . 19.2.6. Invert . . . . . . . 19.2.7. Kontrast . . . . . . 19.2.8. Prostorni filtri . . . 19.2.9. Konvolucija . . . . 19.2.10. Blur . . . . . . . . 19.2.11. Sharpen . . . . . . 19.3. Geometrijske transformacije 19.3.1. Pomeranje . . . . . 19.3.2. Rotacija . . . . . . 19.3.3. Skaliranje . . . . . 19.3.4. Algoritmi filtiranja . 19.3.5. Primer - Titanic . .. xiii. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. 20 Uvod u specijalne efekte 20.1. Specijalni efekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.1.1. Perzistencija vida . . . . . . . . . . . . . 20.1.2. Princip pokretne slike . . . . . . . . . . . 20.1.3. Šta je kretanje? . . . . . . . . . . . . . . 20.1.4. Plavi zastor . . . . . . . . . . . . . . . . 20.1.5. Komponovanje . . . . . . . . . . . . . . . 20.1.6. Hroma-ki . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.1.7. Stvaranje virtuelnog dekora . . . . . . . . 20.1.8. Kako hroma-ki radi? . . . . . . . . . . . . 20.1.9. Zašto plavo? Da li se mogu koristiti druge 20.1.10. Hroma-ki i komponovanje . . . . . . . . 20.2. Tehnike realizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.2.1. Papir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.2.2. Farba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.2.3. Strategije osnovnog osvetljavanja . . . . . 20.2.4. Refleksija . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.3. Korišćenje tehnologije Ultimatte . . . . . . . . . 20.3.1. Pogodnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.3.2. Kako Ultimatte tehnologija radi? . . . . . 20.4. Snimanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.4.1. Kretanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.4.2. Rekviziti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.4.3. Kostimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.4.4. Šminka i frizura . . . . . . . . . . . . . . 20.5. Alati za realizaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.5.1. Započinjanje projekta . . . . . . . . . . . 20.5.2. Uvoženje datoteka . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. 442 443 443 444 445 445 446 446 447 448 449 450 450 451 451 452. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . boje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 455 455 455 455 456 456 456 459 459 460 460 461 461 461 462 462 463 463 463 463 464 464 464 465 465 465 467 468.

(17) xiv. Audio-vizuelna pismenos. 20.5.3. 20.5.4. 20.5.5. 20.5.6. 20.5.7. 20.5.8.. Postavljanje kompozicije . . . . . . . Postavljanje ključnih frejmova sloja . . Maske i efekti u Adobe After Effectsu Alfa kanali . . . . . . . . . . . . . . . Šta je maska? . . . . . . . . . . . . . Generisanje filma . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. 21 PC i virtuelni procesori zvuka 21.1. Sony . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.2. Waves . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.3. I još po nešto... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.4. FM sinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.5. Melotron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.6. Digitalna klasika: da ili ne? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.7. Sintisajzeri i sempleri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8. Obrada i montaža zvuka u programu Sound Forge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.1. Sound Forge okruženje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.2. Korisnički interfejs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.3. Uređivanje i efekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.4. Uvod u montažu zvuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.5. Finalna montaža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.6. Uobičajene montažne operacije . . . . . . . . . . . . . . 21.8.7. Obrezivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.8. Miksovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.9. Formati statusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.10. Odabiranje formata statusa . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.11. Konfigurisanje frejmova i taktova . . . . . . . . . . . . 21.8.12. Montaža stereo datoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.13. Odabiranje podataka u stereo datotekama . . . . . . . 21.8.14. Prebacivanje između kanala . . . . . . . . . . . . . . . 21.8.15. Preliminarno preslušavanje kanala . . . . . . . . . . . . 21.8.16. Montaža jednog kanala . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.9. Snimanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.9.1. Osnove snimanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.9.2. Snimanje u novom prozoru . . . . . . . . . . . . . . . . 21.9.3. Odabiranje alternativnog prozora za snimanje . . . . . . 21.9.4. Raspoloživo vreme za snimanje . . . . . . . . . . . . . . 21.9.5. Provera nivoa snimanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.9.6. Podešavanje nivoa korišćenjem vršne i granične vrednosti 21.9.7. Preliminarno preslušavanje snimljenog zvuka . . . . . . . 21.9.8. Režimi snimanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.9.9. Režim Automatic Retake . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.9.10. Režim Multiple Takes creating Regions . . . . . . . . . 21.9.11. Režim Multiple Takes (no Regions) . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. . . . . . .. 46 46 47 47 47 47. . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . .. 47 47 47 47 47 47 47 47. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 48 49 49 49 49 49.

(18) Sadržaj i predgovor. 21.9.12. Režim Punch-In . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.9.13. Korišćenje vremena Pre/Post-Roll u režimu Punch In 21.9.14. Status snimanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.9.15. Završavanje snimanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.10. Obrada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.10.1. Primena efekta na deo zvučne datoteke . . . . . . 21.10.2. Obustavljanje funkcije koja se izvšava . . . . . . . 21.10.3. Funkcija Delay/Echo . . . . . . . . . . . . . . . . 21.10.4. Reverberacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.10.5. Funkcija Chorus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.10.6. Funkcija Flange . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.10.7. Funkcija Noise Gate . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.10.8. Funkcije Compression i Limiting . . . . . . . . . . 21.10.9. Funkcija Expansion . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.11. Promena visine tona i dužine trajanja . . . . . . . . . . . 21.11.1. Menjanje visine tona promenom brzine reprodukcije 21.11.2. Promena dužine trajanja bez promene visine tona . 21.12. Simple i FM sinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.12.1. Simple sinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.12.2. FM sinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.12.3. Filtriranje i egalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . 21.12.4. Grafički ekvilajzer . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.12.5. Korišćenje dodatka Noise Reductiona . . . . . . . . 21.13. Opcije kartice General . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.1. Reduce noise by . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.2. Reduction Time . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.3. Noise bias . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.4. Korišćenje dodatka Audio Restorationa . . . . . . . 21.13.5. Uklanjanje pucketanja . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.6. Borba protiv šuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.7. Džiter i šum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.8. Praktični koraci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.9. Hi-Fi računar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.10. Preduslovi za kvalitet . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.11. Svojstva audio adaptera . . . . . . . . . . . . . . 21.13.12. Priključci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.13. Savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.14. Kontrola jačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.15. Sinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.16. Komprimovanje podataka . . . . . . . . . . . . . . 21.13.17. Procesori digitalnih signala opšte namene . . . . . 21.13.18. Priključci za CD-ROM . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.19. Kriterijumi za izbor . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.20. Potrošač ili proizvođač? . . . . . . . . . . . . . . . 21.13.21. Prihvatni uređaji . . . . . . . . . . . . . . . . . .. xv. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 491 491 491 491 491 491 492 492 492 493 494 494 494 495 496 496 496 497 497 498 499 499 500 501 501 502 502 503 504 504 504 505 505 505 506 506 508 508 508 509 509 510 510 510 511.

(19) xvi. Audio-vizuelna pismenos. 21.13.22. Praksa . 21.14. Zvučnici . . . . 21.15. Slušalice . . . . 21.16. Način izvođenja. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. . . . .. 51 51 51 51. 22 Kompresija audio/video podataka i optički medijumi 22.1. Zašto je digitalni video komprimovan? . . . . . . . 22.2. Vrste kompresije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22.2.1. Kompresija bez gubitaka . . . . . . . . . . 22.2.2. Kompresija sa gubitkom . . . . . . . . . . . 22.2.3. Psihoakustička audio kompresija . . . . . . 22.2.4. Psihovizuelna video kompresija . . . . . . . 22.3. Kako je rastao MPEG? . . . . . . . . . . . . . . . 22.3.1. Osnove MPEG-4 standarda . . . . . . . . . 22.3.2. MPEG-4 Video . . . . . . . . . . . . . . . 22.3.3. MP4 format . . . . . . . . . . . . . . . . . 22.3.4. MPEG-4 audio . . . . . . . . . . . . . . . . 22.3.5. Proširenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22.4. Primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22.4.1. MPEG-7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22.4.2. H.261/H.263 i H.320/H.323 . . . . . . . . 22.5. Neki tipovi digitalnih audio datoteka . . . . . . . . 22.6. Neki tipovi digitalnih video datoteka . . . . . . . . 22.7. Istorijat optičkih medijuma . . . . . . . . . . . . . 22.7.1. Šta je HD DVD? . . . . . . . . . . . . . . 22.7.2. DVD i HD DVD . . . . . . . . . . . . . . . 22.7.3. HD DVD naspram BluRay . . . . . . . . . 22.7.4. Zaštita vlasništva i autorskih prava . . . . . 22.7.5. HD DVD i kompresija . . . . . . . . . . . . 22.7.6. Holografski optički medijumi . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 51 51 51 51 51 51 51 51 51 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52. 23 DVD premastering 23.1. Planiranje projekta . . . . . 23.2. Organizovanje resursa . . . . 23.3. Video kodiranje . . . . . . . 23.4. Audio kodiranje . . . . . . . 23.5. Kodiranje subpicture . . . . . 23.6. Izračunavanje kapaciteta . . 23.7. Prikupljanje resursa . . . . . 23.8. DVD autorstvo . . . . . . . . 23.9. Slaganje priče . . . . . . . . 23.10.Skica DVD naslova . . . . . 23.11.Uklapanje resursa . . . . . . 23.12.Uklapanje i uvoz subpictures 23.13.Montaža interaktivnosti . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. 52 52 53 53 53 53 53 53 53 53 53 53 53 53. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . elemenata . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . ..

(20) Sadržaj i predgovor. 23.14.Multipleksiranje . . . . . . . . . 23.15.Pravljenje slike diska . . . . . . 23.16.Finalna kontrola kvaliteta . . . 23.17.Proizvodnja . . . . . . . . . . . 23.18.Sistemi za DVD autorstvo . . . 23.19.Brzi vodič kroz Encore DVD . . 23.19.1. Šablon po šablon - DVD 23.19.2. Finalizacija . . . . . . . 23.19.3. Transkodiranje . . . . .. xvii. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. 536 536 536 536 536 537 538 539 540. 24 Striming medija 24.1. Striming je... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.1.1. Striming server . . . . . . . . . . . . . . . . 24.1.2. Kako funkcioniše striming? . . . . . . . . . . 24.2. Tehnologije i alati za striming . . . . . . . . . . . . . 24.2.1. Video . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.2.2. Striming uživo . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.2.3. Mediji za striming . . . . . . . . . . . . . . . 24.3. Kako, kada i zašto koristiti striming? . . . . . . . . . 24.3.1. Kako i zašto? . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.3.2. Zašto? Na primer.. . . . . . . . . . . . . . . 24.4. Alati za striming . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.4.1. Windows Media . . . . . . . . . . . . . . . . 24.4.2. RealMedia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.4.3. Quicktime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.4.4. FlashPlayer . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.5. Open Source programi za striming . . . . . . . . . . 24.5.1. The Open Media Streaming Project - OMSP 24.5.2. frequency clock - Free Media System . . . . . 24.5.3. Naučimo strimovati! . . . . . . . . . . . . . . 24.6. Vrste striminga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.6.1. Striming na zahtev za preuzimanje . . . . . . 24.6.2. Striming . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.6.3. Koju metodu koristiti? . . . . . . . . . . . . 24.6.4. RTSP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.7. Malo o protokolima ... . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.7.1. UDP - User Datagram Protocol . . . . . . . 24.7.2. RTP - Real-time Transport Protocol . . . . . 24.7.3. RTCP - Real-time Control Protocol . . . . . 24.7.4. RTSP - Real Time Streaming Protocol . . . . 24.8. Priprema datoteka za striming . . . . . . . . . . . . 24.9. Alati za konverziju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.10.Alati za obradu medijskih datoteka . . . . . . . . . 24.11.Podešavanje opcija medijskih datoteka . . . . . . . 24.12.Uključivanje striminga na web stranicu . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 541 541 542 543 543 544 544 544 545 545 546 547 547 547 548 548 548 548 549 550 550 550 550 551 551 552 552 552 553 553 554 554 555 557 557.

(21) xviii. 24.13.Direktan link . . . . . . . . 24.14.Ugrađivanje datoteke . . . . 24.14.1. Windows Media . . . 24.14.2. RealMedia . . . . . 24.14.3. QuickTime . . . . . 24.14.4. Flash . . . . . . . . 24.14.5. MPEG-4 . . . . . . 24.15.Ugrađivanje audio datoteke .. Audio-vizuelna pismenos. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. 55 55 55 55 55 56 56 56. A Kako da se inteligentno i kritički gledaju filmovi 56 A.1. Uvod u filmsku pismenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 A.2. Razumevanje rangiranja najboljih filmova: komentari . . . . . . . . . . . 57 Literatura. 57.

(22) Predgovor Svet je znatno, znatno smanjen, i prostorno, i vremenski - kako u privatnoj sferi (lični konakti ljudi), tako i onaj zvanični, javni. Zahvaljujući radiju i televiziji, šta se desilo u Ruandi, saznaćemo pre nego da je komšijsko dete razbilo prozor na kući u susednoj ulici, zbog čega su dve porodice "zaratile" na duge staze s neizvesnim krajem, i što će, na nov način, profilisati sve naše svakodnevne komšijske odnose. Dostupnost tog velikog sveta i njegova sveopšta prisutnost u svakom trenutku naše svakodnevice, okupirala je, zaposela našu potrebu za komunikacijom. Zahvaljujući tehnologijama za prenos glasa, zvuka i slike na daljinu, u globalnom selu svet se ponovo čoveku nudi pre svega kao čulna senzacija: kao nekad na prapočetku kad je svet ispitivan samo neposredno, tj. samo čulima, moderne tehnologije komunikacija u 20. veku ponovo upošljavaju čovekova čula da rade "prekovremeno". Kad je o umetnosti reč, opšta preuposlenost čula je - između ostalog - stvorila novu sinkretičku formu, u kojoj se (kao nekad u ritualu) prepliću slika, zvuk i pokret, akcija i estetika - sve "u živo" i interaktivno, zasnovano na neposrednoj čulnoj provokaciji. Ta nova forma najčešće se naziva performansom (izvedba, priredba), a bliski su joj bodi art, video art produkcije, fizički teatar, nova poezija koja na različite načine ispituje udruživanje zvuka, osećanja i energije, neke likovne instalacije. U performansu se umetnosti ponovo sjedinjuju, udružuju u jedinstvenu formu. Nove tehnologije u komunikaciji su telefon, štampa, radio, televizija i računari (kompjuteri) sa svojom globalnom mrežom; izuzev štampe i donekle Internet mreže, sve te komunikacione tehnologije sa stanovišta recepcije pripadaju zapravo domenu usmenosti, a ne pismenosti. Telefonski saobraćaj neslućeno proširuje mogućnosti neposredne i lične audio komunikacije, radio i televizija takođe nam usmeno prenose poruke (u slučaju televizije, usmeno je dopunjeno slikom koja jeste vizuelna, ali nije pismena komunikacija, već ne-pismena); Web stranice tako su pravljene da se više gledaju i samo površno čitaju, mogućnost tzv. četovanja u stvari "imitira" prednosti neposredne usmene komunikacije u smislu brze razmene kratkih poruka, a i upotreba samih računara, sa ikonicama u operativnim sistemima, tako je podešena da se, koliko god je moguće, izbegne "pismeni" napor. Tome treba dodati i film koji spada u audio-vizuelnu, ali ne-pismenu komunikaciju (a sa praksom zvučnih sinhronizacija na druge jezike otpada i potreba čitanja prevodnih titlova). Pomenuću i stripove, pa reklamne poruke koje se u najvećoj meri oslanjaju na sliku i/ili sugestiju glasom, a i u štampi sve je više izdanja koja se - bogato ilustrovana fotografijama i uopšte zbog naglašenog grafičkog pristupa - usvajaju gledanjem, a manje čitanjem. Ukupna komunikacija, posebno od polovine 20. veka, u velikom delu pripada.

(23) xx. Audio-vizuelna pismenos. sferi usmenosti, a ne pismenosti. Može se reći da je kultura ušla u novu usmenost Sa savremenim komunikacionim tehnologijama, kultura nove usmenosti delimično je, i čak dominantno (to je stvar procene), zamenila kulturu pismenosti kojom se odlikova prethodni 19. vek. Ova knjiga spada u grupu stručnih dela iz oblasti računarskih nauka, koja pokriva značajn područje, koje se izučava na nivou dodiplomskih i poslediplomskih studija danas i u svet i kod nas. Predviđena je da bude osnovni udžbenik iz predmeta Audio-video aplikacije ko se izučava na Fakultetu za poslovnu informatiku Univerziteta "Singidunum" u Beogradu Ova knjiga može da se koristi i na ostalim visokoškolskim ustanovama za predmete ko imaju sličan sadržaj. Tokom pisanja ove knjige ideja je bila da se materija izloži u što popularnijem stilu d bi bila dostupna i razumljiva i studentima sa manjim obimom predznanja iz ove oblast Knjiga je namenjena širem spektru potreba. Ona može da koristi studentima koji imaj dodira sa računarskom grafikom i animacijom uz primenu audio i video aplikacija u bil kom obliku, može da koristi dizajnerima i svim ostalim korisnicima primenjene računarsk grafike i animacije kroz odgovarajuće grafičke aplikacije, koje se koriste i u svakodnevnom i u poslovnom okruženju. Na kraju je prikazan spisak literature, s tim što treba napomenuti da je korišćena literatur prikazana na krajnje proizvoljan način. Beograd, septembar 2007.. Dragan Marković.

(24) Glava 1 Pismenost ili nova usmenost. Pre nekoliko godina, krajem 20-tog veka, na jednoj književnoj večeri u Zrenjaninu Miroslav Josić Višnjić, pisac koji u svojim romanima tematizuje 19. vek, ocenio je da se do literarne građe za taj period istorije lako dolazi: Devetnaesti vek ostavio je veoma mnogo pisanih tragova: pored publikovanog (štampanog) materijala kao što su knjige, periodika, novine, postoji obimna arhivska građa (zakoni, uredbe, propisi, naredbe, zapisnici o radu raznih skupova, izveštaji, popisi, planovi, katastri), a sačuvana su - bar sporadično - i pisma koja su ljudi izmenjivali, negujući lični kontakt "na daljinu". Međutim, 20. vek, primetio je uzgred pisac, biće mogo teže rekonstruisati s neke veće vremenske distance, jer je 20. vek mnogo više "radio usmeno": brojne naredbe i uputstva izdavani su telefonom (potpuno anonimno za javnost, ali i za većinu učesnika u izvršenju, kao i za one koji trpe posledice), a ljudi su prestali da pišu pisma, i međusobne kontakte održavaju takođe telefonom, ili razmenjuju audio i video kasete, koje se posle mogu brisati i presnimavati. Piščeva opaska čini se opravdanom i zanimljivom: uprkos činjenici da je baš u 20. veku uočljiva ekspanzija štamparstva, neviđena do tada u istoriji, dalo se naslutiti da će ta nova praksa "telefonskih naređenja" (bar "na ovim prostorima") otežati utvrđivanje odgovornosti i umešanost ljudi koji su kreirali događaje, pa time i rasvetljavanje nekih aspekata tih događaja sa krupnim posledicama. I u ranijim vremenima postojali su lični i diskretni čauši, glasnici, ali je telefon stvar učinio jednostavnijom, bržom i anonimnijom, gotovo potpuno eliminišući bilo kakve svedoke. To se tiče političke istorije, no važnije od toga lična i privatna komunikacija pretrpela je ogromne promene: upravo je telefonska sprava bolje i čvršće povezivala ljude rasejane širom sveta, omogućujući "dodir glasom", prisan, intiman kontakt, neposredan takoreći, iako je, u stvari, taj kontakt posredovan silnom skalamerijom tehnike i tehnologije. Utisak neposrednosti pojačava dostupnost fotografije i video trake, koje mogu da "uhvate" i prenesu na daljinu spontanost i impulsivnost trenutka, što u razmeni pisama (kao i u tekstovima uopšte) nije moguće. Svet je znatno, znatno smanjen, i prostorno, i vremenski - kako u privatnoj sferi (lični konakti ljudi), tako i onaj zvanični, javni. Zahvaljujući radiju i televiziji, šta se desilo u Ruandi, saznaćemo pre nego da je komšijsko dete razbilo prozor na kući u susednoj ulici, zbog čega su dve porodice "zaratile" na duge staze s neizvesnim krajem, i što će, na nov način, profilisati sve naše svakodnevne komšijske odnose. Dostupnost tog velikog sveta i.

(25) 2. Audio-vizuelna pismenost. njegova sveopšta prisutnost u svakom trenutku naše svakodnevice, okupirala je, zaposela našu potrebu za komunikacijom. Makluanov (MacLuan) uvid da je svet postao globalno selo pretresan je već na razne načine, do banalnosti, pa neće preterano škoditi još jedna: budući smanjen do globalnog sela, svet se kao prvobitna mala seoska zajednica i ponaša. Zahvaljujući tehnologijama za prenos glasa, zvuka i slike na daljinu, u globalnom selu svet se ponovo čoveku nudi pre svega kao čulna senzacija: kao nekad na prapočetku kad je svet ispitivan samo neposredno, tj. samo čulima, moderne tehnologije komunikacija u 20. veku ponovo upošljavaju čovekova čula da rade "prekovremeno". Kad je o umetnosti reč, opšta preuposlenost čula je - između ostalog - stvorila novu sinkretičku formu, u kojoj se (kao nekad u ritualu) prepliću slika, zvuk i pokret, akcija i estetika - sve "u živo" i interaktivno, zasnovano na neposrednoj čulnoj provokaciji. Ta nova forma najčešće se naziva performansom (izvedba, priredba), a bliski su joj bodi art, video art produkcije, fizički teatar, nova poezija koja na različite načine ispituje udruživanje zvuka, osećanja i energije, neke likovne instalacije. U performansu se umetnosti ponovo sjedinjuju, udružuju u jedinstvenu formu. Perfomans, ili slične oblike, imamo u svim umetnostima: u likovnoj umetnosti, u poeziji, u muzici, u pozorištu, u filmu. Neće biti pogrešno ako kažemo da se "iskustvo perfomansa" širi i na oblast vanumetničkih komunikacija, ako imamo u vidu neke simboličke akcije (spontane ili režirane izvedbe) u sferi političkih protesta, pa čak i u oblasti reklamiranja, uključujući tu i komercijalno. Ukratko, performans postaje, sve više, novi vid umetničke komunikacije, sa tendencijom da se širi i van nje. Nove tehnologije u komunikaciji su telefon, štampa, radio, televizija i računari (kompjuteri) sa svojom globalnom mrežom; izuzev štampe i donekle Internet mreže, sve te komunikacione tehnologije sa stanovišta recepcije pripadaju zapravo domenu usmenosti, a ne pismenosti. Telefonski saobraćaj neslućeno proširuje mogućnosti neposredne i lične audio komunikacije, radio i televizija takođe nam usmeno prenose poruke (u slučaju televizije, usmeno je dopunjeno slikom koja jeste vizuelna, ali nije pismena komunikacija, već ne-pismena); web stranice tako su pravljene da se više gledaju i samo površno čitaju, mogućnost tzv. četovanja u stvari "imitira" prednosti neposredne usmene komunikacije u smislu brze razmene kratkih poruka, a i upotreba samih računara, sa ikonicama u operativnim sistemima, tako je podešena da se, koliko god je moguće, izbegne "pismeni" napor. Tome treba dodati i film koji spada u audio-vizuelnu, ali ne-pismenu komunikaciju (a sa praksom zvučnih sinhronizacija na druge jezike otpada i potreba čitanja prevodnih titlova). Pomenuću i stripove, pa reklamne poruke koje se u najvećoj meri oslanjaju na sliku i/ili sugestiju glasom, a i u štampi sve je više izdanja koja se - bogato ilustrovana fotografijama i uopšte zbog naglašenog grafičkog pristupa - usvajaju gledanjem, a manje čitanjem. Ukupna komunikacija, posebno od polovine 20. veka, u velikom delu pripada sferi usmenosti, a ne pismenosti. Može se reći da je kultura ušla u novu usmenost. Sa savremenim komunikacionim tehnologijama, kultura nove usmenosti delimično je, ili čak dominantno (to je stvar procene), zamenila kulturu pismenosti kojom se odlikovao prethodni 19. vek. Međutim, i usmenost i pismenost, svaka za sebe i na specifičan način, jesu takođe i oso-.

(26) Pismenost ili nova usmenost. 3. beni formativno-društveni procesi. Kako je to u nauci već utvrđeno (i eksperimentalno i teorijski), usmenost se oslanja na čulno-narativne elemente pri skladištenju informacija. Samim tim, čula su izoštrena i u stalnoj pripravnosti kao osnovni način (modus) za usvajanje sveta (stvarnosti), a prerada stvarnosti (u produkt civilizacije) odigrava se putem aktivizma: govornom i/ili motornom akcijom čiji je "govorni izraz" naracija. Dolazeći kasnije, pismenost temeljno preispituje čovekov dinamizam: svakako i na račun akcije, pismenost razvija kategorijalno, diskurzivno mišljenje pri skladištenju informacija. Najranije forme čovekove društvenosti ustrojene su (struktuirane) ritualom. S obzirom da je to, dakako, vreme pre-pismenosti, možemo reći da kulturu primarne usmenosti ustrojava, struktuira ritual. Sa pojavom pisma i njegovom profanom upotrebom - kao što to možemo pratiti na primeru starogrčke kulture koja je, u svetskim razmerama, najbolje izučena i dokumentovana - odigravaju se promene i u samom ritualu (on se jednim delom pretvara u ritualnu dramu, a zatim u čiste dramske oblike, jednim delom u sportska takmičenja). Raspada se prvobitni ritualni sinkretizam, na razne načine i u više pravaca - kao što se, sa upotrebom pisma, čulno-narativni doživljaj sveta ubrzano preobražava u diskurzivni i kategorijalni. Zato ne može biti tek slučajno što u uslovima nove usmenosti zapažamo činjenicu da svi oblici društvene komunikacije: umetnički, ali delom i vanumetnički, teže jednom sinkretizmu koji pokazuje indikativnu sličnost sa prvobitnim sinkretizmom rituala. U uslovima obnovljene kulture usmenosti, raste i potreba za opštom stimulacijom čula, a performans je izraz takvog stanja. Dakako, nova usmenost ne može biti isto što i primarna usmenost. Za razliku od primarne, ona se razvija u prisustvu pismenosti, fundamentalno se koristeći i svim njenim dostignućima. Tako se, u uslovima primarne usmenosti, značaj rituala kao vida unutardruštvene komunikacije pokazuje u obaveznosti, nužnosti ponavljanja; značaj i vrednost performansa u uslovima nove usmenosti pokazuje se u njegovoj neponovljivosti. I tu sad nastaje problem. Neke od tradicionalnih umetnosti - poezija i likovna umetnost, obe od izuzetnog značaja za postojanje onoga što nazivamo kulturom i u širem i u užem smislu, - davale su tvorevine koje nisu bile, nikada do sada, predviđene za "jednokratnu upotrebu". One su uvek bile predviđene da traju, svaka na sebi svojstven način, one su te koje tvore međugeneracijsku komunikaciju. Performans, međutim, spada u dela koja su neponovljiva i ne mogu se više reprodukovati u svojoj autentičnosti. Ostaće samo komentari o njemu (zapisani i štampani, dakako). To takođe znači da performans kao delo ne može da uspostavi međugeneracijsku komunikaciju. To će moći samo komentari o performansu. Treba očekivati da će nova usmenost, sa specifičnostima koje joj diktiraju komunikacione tehnologije, ostaviti posledice u svim domenima čovekove društvenosti, koje u ovom trenutku nije lako anticipirati. No, već u površnom pregledu onoga što se dešava u "globalnom selu", jasno je da je horizontalna društvena komunikacija u tolikoj prevazi da to aksiološki menja doživljaj sveta: "sada i ovde" značajnije je od svih drugih perspektiva; naporedo sa tim raste značaj pravila, funkcija, procedura uopšte, a postojanje dela dela i u najopštijem smislu, ali i u specifično umetničkom - gubi na značaju (avangardna umetnička strujanja upravo i problematizuju postojanje umetničkog dela); vizuelno stiče.

(27) 4. Audio-vizuelna pismenost. prednost nad verbalnim, a naročito u odnosu na pismeno. Očigledno je da je usmenost u ekspanziji, ali ne epska, sa delom u središtu društvenog intersovanja, naglašenom potrebom za vreme - društvenom komunikacijom; već ritualna, gde se "sada i ovde" doživljava kao "uvek". Pored performansa, tako omiljenog u elitističkim krugovima, opšteprisutan je žanr melodrame?! U savremenom svetu sve se pakuje u melodramu, jer tako ima najširu prođu. A melodrama je žanr koji je nasledio (izmenivši je unekoliko) formu bajke strukture udešene za instruktivne potrebe mitsko-ritualnog doživljaja sveta. Epski žanrovi - koji traže međugeneracijsku (vertikalnu) vremensku perspektivu sa specifičnom fabulacijom (sa individualizovanim herojem ili "počiniocem dela" u središtu interesovanja) sele se na filmsko platno, u vizuelnost, zazirući od reči, od umetničkih formi koje su na reči zasnovane, a naročito od pismenog. Epski eho (na kome, uzmeđu ostalog, počiva veza između predaka i potomaka) tako se preusmerava da deluje ne u vremenu, nego u prostoru. I prostor u kome živimo, sve je manji. Kažu da postoji aproksimativna računica po kojoj je danas, svako sa svakim na planeti Zemlji, već iz šeste ruke povezan....