Glavni i odgovorni urednik Elena Bo`i}-Talijan Zamenik glavnog i odgovornog urednika Marina Toman Pomo}nik glavnog i odgovornog urednika Momir Markovi}
Tehni~ko ure}ewe i kompjuterski prelom Severin Popovi}
Redakcija
Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti}, Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},
mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati,
Ogwen Mihajlovi} Unos teksta Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Qubinka Bo`ovi}, Dragica Tomi}
i Biqana Mi~i} Lektura i korektura
Lazar Macura Predsednik Izdava~kog saveta
Dr \or|e Nikoli}
Zamenik predsednika Izdava~kog saveta Dr Branko Nadoveza
Izdava~ki savet Prof. dr Vojislav [e{eq, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi},
Du{ko Sekuli}, Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi},
Goran Cvetanovi} [tampa DOO “Dragi}”, Zrewanin
\or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491 Redakcija prima po{tu na adresu
“
“Velika Srbija””, Trg pobede 3, 11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju Novine “Velika Srbija” upisane su u Re-gistar sredstava javnog informisawa Mi-nistarstva za informacije pod brojem 1104. od 5. juna 1991. godine.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 329(497.11)
VELIKA Srbija : novine Srpske radikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Bo`i} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul
- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)- 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm
Mese~no
ISBN 1452-9165 = Velika Srbija COBISS.SR-ID 19291650
Kazna za Srbe
•
Nesud opravdao svrhu postojawa
Lobisti~ka diplomatija
•
Amerika za nezavisno Kosovo
Stop ha{koj tiraniji
•
[est godina ha{ke tamnice
Kr{ewe prava
•
Optu`eni bez prava na odbranu
Reagovawa
•
[e{eqeva borba za pravo i pravdu
Skandalozno
•
Pravno i politi~ko nasiqe
Diktatura
•
Oktroisani poslovnik
Antikrizni program
•
Dobit za strance i Mi{kovi}a
Obmane
•
[ta je su{tina SSP-a
Separatizam
•
T
Ta
ao
oc
ci
i u
uc
ce
ew
wi
iv
va
a~
~k
ke
e p
po
ol
li
it
ti
ik
ke
e
Pla}enici
•
Patriotizam na rasprodaji
Politikantstvo
•
Politi~ko be{~a{}e
Ameri~ka hegemonija
• Obama:
“
“
Promene
”
”
–
– ali kakve?
2
2
10
10
13
13
23
23
17
17
36
36
40
40
44
44
49
49
51
51
62
62
64
64
68
68
O
O
d kada je 26. februara doneta presuda protiv takozva-ne “kosovske {estorke” – osniva~i i protagonisti Ha{kog tribunala kona~no mogu (malo) da odahnu. Tribunal je osudom politi~kog i vojnog vrha Srbije, do~e-kao svoju dugo i{~ekivanu priliku da, kako zna i ume, opravda svoje postojawe.Ve}e {kotskog sudije Iana Bonomija utvrdilo je (u ~e-tiri toma na po 480 strana) postojawe udru`enog zlo~ina~-kog poduhvata biv{ih srpskih zvani~nika, sa ciqem da se albanski civili (od januara do juna 1999) proteraju sa Ko-sova kako bi se obezbedila trajna srpska kontrola nad po-krajinom. U ostvarewu tog ciqa, Ve}e je, me|utim, na raz-li~ite na~ine procenilo ulogu {estorice optu`enih, ta-ko da je biv{i predsednik Srbije Milan Milutinovi} oslobo|en svih optu`bi, a preostala petorka srpskog voj-nog i politi~kog vrha – {ematski je osu|ena.
Na po 22 godine zatvora osu|eni su i progla{eni kri-vim, po svih pet ta~aka optu`nice, nekada{wi potpredsed-nik savezne vlade i predsedpotpredsed-nik savezne komisije za saradwu sa OEBS–om Nikola [ainovi}, komandant Tre}e armije i general Neboj{a Pavkovi} i policijski general Sreten Luki}. Na~elnik General{taba VJ Dragoqub Ojdani} i komandant Pri{tinskog korpusa Vladimir Lazarevi}, krivi su po dve ta~ke, i to kao pomaga~i u poduhvatu, za {ta su dobili po 15 godina robije.
U presudi se zakqu~uje da je kriza u ju`noj srpskoj po-krajini po~ela krajem osamdesetih godina, a od sredine 1998. je kulminirala oru`anim sukobom u kojem su “u~e-stvovale snage SRJ i Srbije, i OVK”, kada su “VJ i MUP ko-ristile prekomernu i nasumi~nu silu”, {to je dovelo do ubistava, raseqavawa i o{te}ewa imovine. Pojedina~no su obrazlo`eni zlo~ini koji su se navodno odigrali u Pe-}i, De~anima, \akovici, Suvoj Reci i Pri{tini, a pri do-no{ewu svoje odluke sudije su, iskqu~ivo i bez rezerve, ve-rovale – kosovskim Albancima.
Time je odbrane svih optu`enih – da su kosovski Alban-ci pobegli u Albaniju zbog NATO bombardovawa, a ne za-to {za-to su ih prognale srpske snage – pala u vodu. Pri izri-cawu presude, sudija Bonomi istakao je da su svi svedoci iz razli~itih mesta {irom Kosova i Metohije, a da je “vikti-mizacija” jedino {to ih povezuje.
– Ne postoji mogu}nost da su se ranije usaglasili. Pri-tom je NATO bombardovao celu Srbiju, najvi{e Beograd, ali tamo gra|ani nisu napu{tali svoje domove kao na Ko-sovu i Metohiji – obrazlo`io je [kot, uz zakqu~ak da je bombardovawe bilo razlog za iseqewe [iptara iskqu~i-vo u Vu~itrnu i Suiskqu~i-voj Reci.
Jedna od “slu~ajnosti” koju je pratilo saop{tewe presu-de u Hagu je {to je izre~ena gotovo u isto vreme kada je u Va-{ingtonu ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton razgovarala sa zvani~nicima kosovskih Albanaca Ha{i-mom Ta~ijem i Fatmirom Sejdiuom. Presuda je prvo bila zakazana za ponedeqak, pa je odlo`ena za ~etvrtak, jer je o~igledno neko morao da montira da se susreti u Va{ing-tonu i Hagu poklope.
Drakonske kazne i jedna sloboda
Milutinovi} je tako postao drugi Srbin koji se iz Ha-ga vratio nevin. Oslobo|en je od svih pet ta~aka optu`ni-ce koje su ga teretile za deportaciju, ubistva i kampawu progona koje su navodno srpske snage sprovodile protiv ko-sovskih Albanaca, a Bonomi je svoju odluku obrazlo`io (~ini se zbog promi{qenog privida “objektivnosti suda”) karakterom ovla{}ewa koje je Milutinovi} imao kao predsednik Srbije.
– Nije imao direktnu kontrolu nad Vojskom koja je u to vreme bila savezna institucija. Bio je ~lan Vrhovnog save-ta odbrane koji je donosio strate{ke odluke o Vojsci, ali samo po slu`benoj du`nosti. Uprkos tome, tokom ovog stupka nisu pru`eni direktni dokazi da je VSO zasedao po-sle 23. aprila 1999. godine, kada je po~ela NATO operacija.
Biv{i predsednik Srbije imao je, prema mi{qewu Ve-}a, i poen plus jer je u~estvovao u pregovorima sa kosovskim Albancima oko re{avawa kosovske krize. Milutinovi}u je, ~ini se, delimi~no “progledano” i kroz prste kada Ve}e zakqu~uje da je na polo`aju i funkciji na kojoj se nalazio bio “relativno dobro obave{ten i svestan” zlo~ina, ali da je, u stvari, dr`an u zabludi, jer su mu dr`avni predstavni-ci stalno govorili da se problemi re{avaju.
Nesud opravdao
Nesud opravdao
svrhu postojawa
svrhu postojawa
“
“K
Ko
os
so
ov
vs
sk
ka
a {
{e
es
st
to
or
rk
ka
a”
” o
os
su
u|
|e
en
na
a p
pr
re
ed
d H
Ha
a{
{k
ki
im
m t
tr
ri
ib
bu
un
na
al
lo
om
m n
na
a 9
96
6 g
go
od
di
in
na
a z
za
at
tv
vo
or
ra
a
P
Pi
i{
{e
e:: M
Ma
ar
ri
ijja
a M
M.. Z
Za
ar
ri
i}
}
– Zakqu~ili smo da nema dokaza da je Milutinovi} bio blizak Slobodanu Milo{evi}u, niti da je imao zna~ajan uticaj u SPS, stranci koja je dominirala u to vreme.
[ainovi}, sa druge strane, osu|en je kao jedan od najbli-`ih saradnika Milo{evi}a, zbog ~ega je, zakqu~uju sudije, imao zna~ajnu ulogu u doga|ajima na Kosovu i Metohiji.
– Prenosio je wegova uputstva i bio je ovla{}en da do-nosi odluke. Pregovori koje je vodio sa Ibrahimom Rugo-vom nisu vodili ka mirnom re{ewu, ve} je [ainovi} sve-sno i namerno u~estvovao u kampawi pretwi. Prisustvovao je i drugim sastancima i ~esto boravio na Kosovu i Meto-hiji, kako 1998, tako i tokom bombardovawa. Milo{evi} je imao odlu~uju}u ulogu u wegovom slawu tamo, {to mu je omogu}ilo da bez prekida ima kontakte sa Pavkovi}em i Luki}em.
Ojdani} je kriv je {to je “rukovodio i komandovao svim jedinicama”. Ve}e ocewuje da je tesno sara|ivao sa tada-{wim predsednikom SRJ, ali i da nije imao direktnu kon-trolu nad jedinicama policije.
– Ve}e nije moglo da utvrdi da je Ojdani} u~estvovao u zajedni~koj komandi, ali je zato znao za kr{ewe oktobar-skih sporazuma i naoru`avawe nealbanskog stanovni{tva na Kosovu i razoru`avawe albanskog. Bio je upoznat sa uklawawem oficira VJ koji nisu bili saglasni sa upotre-bom Vojske na Kosovu. Svakodnevno je bio informisan o prekomernoj upotrebi sile – pro~itao je Bonomi, ipak pri-metiv{i da je general pozivao na po{tovawe me|unarod-nog prava, pa i da je sprovodio istrage o krivi~nim delima. Za generala Pavkovi}a ha{ke kadije tvrde da je 1998. za-govarao ve}u ulogu Vojske na Kosovu i Metohiji. Ube|eni su da je imao i detaqne informacije o ubistvima, seksual-nim zlostavqawima i progoseksual-nima kosovskih Albanaca, i da o tome nije slao detaqne izve{taje zvani~nom Beogradu.
– Imao je direktan pristup Milo{evi}u, koji je usvajao wegove predloge uprkos tome {to su se ostale kolege pro-tivile. Bio je ukqu~en i u naoru`avawe nealbanskog sta-novni{tva i razoru`avawe albanskog, bez obzira {to je znao za wihove sukobe.
Lazarevi} je osu|en zato {to je u~estvovao u zajedni~-kim operacijama Vojske i policije, i znao za krivi~na dela koja su po~inili. Kako je Bonomi istakao, “Lazarevi} je zna~ajno doprineo raseqavawu kosovskih Albanaca, ali za razliku od Pavkovi}a, nije donosio politi~ke odluke”.
Posledwi na “kosovskoj optu`nici”, Sreten Luki}, kriv je po svih pet ta~aka optu`nice zbog “prirode [taba policije na Kosovu i Metohiji”. Ve}e je, ipak, ostalo neu-vereno da je okrivqeni bio ume{an u tajno odvo`ewe tela kosovskih Albanaca sa Kosova i Metohije u Beograd.
– Dokazi su pokazali da je [tab imao zna~ajnu ulogu u organizovawu i kontroli policije i razli~itih snaga koje su se nalazile na Kosovu i Metohiji. Luki} je odr`avao ko-munikaciju sa Vojskom zbog potpune koordinacije delova-wa i imao je ulogu u zdru`enim operacijama. Bio je detaq-no upoznat sa svim doga|ajima na terenu i o tome je redovdetaq-no izve{tavao Beograd.
Na potezu `albe odbrane
Ha{ki veteran, advokat Toma Fila, branilac Nikole [ainovi}a, `ali}e se na presudu. Ne propu{ta, me|utim, da oceni da je odluka Ha{kog tribunala odgovor na to “{to je Slobodan Milo{evi} umro pre nego {to je osu|en”.
– Zlo~ina~ki poduhvat je pravno neodr`iv. Izmi{qen je kako bi se donosile presude protiv qudi za koje nema do-kaza. [ainovi} im je bio potreban za udru`eni zlo~ina~-ki poduhvat, odnosno da kao politi~ar pove`e vojsku i po-liciju – prime}uje Fila.
Prema presudi, Albanci su napu{tali Kosovo zbog straha od srpske vojske i policije, a ne zbog NATO bombar-dovawa i poziva OVK da napuste domove. S obzirom da se prvobitno na listi optu`enih nalazio i Vlastimir \or-|evi}, kome se sudi odvojeno, Fila prime}uje da je zanimqi-vo {to je sud na{ao da nisu dokazane tvrdwe da je Luki} bio ume{an u tajno odvo`ewe tela kosovskih Albanaca sa Ko-sova u Beograd, kao i to da je prenosio nare|ewa iz Beogra-da. Smatra da se time otvara prostor da \or|evi}, u okvi-ru svog procesa, bude osu|en za ova krivi~na dela.
Reakcije na presudu
Srpska radikalna stranka, Dragan Todorovi}: Izre~ene su drakonske kazne dr`avnom i politi~kom vrhu kojim se zaokru`uje zlo~in nad srpskim narodom, u koji su direktno ukqu~ene Amerika i Evropska unija. Ruska Duma, Konstantin Kosa~ov: I pored osloba|aju}e presude za Milutinovi}a, ne treba da presta-nu primedbe Rusije prema radu Tribunala, koji je i daqe previ{e ispolitizovan.
Institutu za slovenske nauke, Aleksandar Kasarev: Proces nad biv{im rukovodiocima Srbije, we-nim vojwe-nim i policijskim strukturama, od po~etka je imao sna`an politi~ki podtekst. Osu|uju}a presuda bi-la je neophodna ne samo optu`bi, nego i zapadnim zemqama –– da kona~no `igo{u Beograd i opravdaju kosov-sku nezavisnost.
Udru`ewe porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji: Tribunal je jo{ jednom dokazao da u svom radu ima dva ar{ina –– jedan prema optu`enima iz Srbije, a drugi prema svima ostalima.
Udru`ewe ““Sloboda””, Uro{ [uvakovi}: Ovom presudom Tribunal je izvr{io jedan od svojih glavnih za-dataka, da Srbiju i srpski narod osudi za zlo~ine koje su drugi po~inili. Utvr|ivawem u presudi da su voj-no--policijske snage Srbije proterivale albansko stanovni{tvo sa Kosova i Metohije je notorna la` –– pro-gla{ena za istinu. To je, na`alost, samo deo plana u kome Hag ima zna~ajnu ulogu.
I Ojdani}ev branilac Toma Vi{wi}, iako nije u potpu-nosti nezadovoqan presudom – najavquje `albu, jer je kazna nesrazmerna sa izrekom presude.
– Sudije su zakqu~ile da su kosovski Albanci protera-ni na osnovu svedo~ewa wih samih. Da li to, onda, zna~i da su svi svedoci odbrane koji su tvrdili da nije postojao plan za proterivawe kosovskih Albanaca – lagali? Nijedan od svedoka Tu`ila{tva nije priznao da je u okolini wihovih mesta postojala OVK, uprkos materijalnim dokazima od-brane – prime}uje Vi{wi}.
Lazarevi}ev advokat Milan Petrovi} smatra da je Tri-bunal jo{ jedanput dokazao da se radi o potpuno politi~-kom sudu i da }e se odbrana `aliti i poku{ati makar da smawi kazne.
– U presudi pi{e da je ciq udru`enog zlo~ina~kog po-duhvata bio da se proterivawem dela albanskog stanovni-{tva izmeni etni~ka ravnote`a na Kosovu i Metohiji – prime}uje Pavkovi}ev advokat Aleksandar Aleksi}, pita-ju}i se kako tako ne{to u svojoj dr`avi neko mo`e da ura-di. – Sudije pritom pogre{no tuma~e ~ak i vojna dokumen-ta i dnevne izve{dokumen-taje iz kojih se jasno vidi da je Pavkovi} o doga|ajima na Kosovu i Metohiji izve{tavao svoje nadre-|ene.
Posthumna ““presuda”” Milo{evi}u
Bonomijeva osuda {estorke, ~ini se da je u stvari – u drugom planu. Takav zakqu~ak mogao bi da se izvede
iskqu-~ivo na osnovu ocene sudija da je u odnosu na dokaze koji su izvedeni u sudnici, u praksi, stvarnu komandu nad Vojskom na Kosovu i Metohiji, imao – biv{i predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milo{evi}.
Prerana smrt biv{eg predsednika (11. marta 2006) ome-la je ha{ke kadije da optu`enom izreknu ve} sro~enu pre-sudu, ostavqaju}i Tribunalu, Tu`ila{tvu, wihovim pule-nima i sponzorima – nedovr{en posao. Milo{evi} je na ne-ki na~in iz svega “iza{ao” nedodirqiv, a Tribunal “krat-kih rukava”, zbog ~ega im je ovakva presuda bila neophodna.
Kako Milo{evi} ne mo`e da se brani od ovakvih, naka-radnih, posthumnih “presuda”, prenosimo wegove re~i koje je pred Tribunalom izgovorio tokom procesa koji se vodio protiv wega: “Potrebno je nosioce i u~esnike zlo~ina, de-cenijskog nasilnog uni{tavawa Jugoslavije i odgovorne za te zlo~ine, presudom osloboditi od odgovornosti, a na kra-ju tu presudu upotrebiti kao istorijsku istinu. Zato, rekao bih, ovaj nelegalni sud ne postoji u pravnom prostoru ve} iskqu~ivo u politi~kom i medijskom. On, sam po sebi, predstavqa sredstvo rata i deo zlo~ina koji traje nad srp-skim narodom. Ali, taj rat vodi se sa mawim ili ve}im in-tezitetom i protiv drugih naroda, {irom sveta.”
Reagovawa evropske {tampe
Ruska {tampa naziva presudu senzacionalnom zbog osloba|awa Milutinovi}a, ali dnevnik ““Komersant”” ocewuje da ostale odluke, u su{tini, predstavqaju posthumnu presudu biv{em predsedniku Srbije i SRJ Slo-bodanu Milo{evi}u. ““Proces koji je zapo~eo nekoliko meseci posle Milo{evi}eve smrti protiv biv{ih protagonista wegovog re`ima, bio je vi{e od procesa protiv {estorice optu`enih za ratni zlo~in. Su|e-we tim qudima, bilo je istovremeno i su|eSu|e-we Milo{evi}evom sistemu vlasti””, pi{e nema~ki list “ “Frank-furter algemajne cajtung””.
Francuski list ““Mond”” ocewuje da su presude Ha{kog suda politi~kim i vojno--policijskim ~elnicima Milo{evi}evog re`ima ““dale legitimitet NATO bombardovawu Srbije 1999, iako je ta intervencija bila nezakonita sa stanovi{ta me|unarodnog prava, jer je sprovedena izvan okvira UN””. ““Mond””, me|utim, dodaje da je NATO bombardovawe Srbije ““ipak bilo opravdano jer je omogu}ilo da se zaustave zlo~ini””. U uvodni-ku pak stoji da je presuda Ha{kog suda ““istorijska”” jer ““prvi put jasno utvr|uje odgovornost biv{eg re`ima jugoslovenskog predsednika Milo{evi}a u tom sukobu””.
N
N
ovi korak u sprovo|ewu Ahtisarijevog plana na Koso-vu i Metohiji dogodio se 20. januara, kada je uz pomo} Euleksa i pod direktnim rukovodstvom NATO-a i Kfora raspu{ten Kosovski za{titni korpus, a sutradan uspostavqene Kosovske snage bezbednosti. One }e, tako|e prema Ahtisariju, prerasti u Vojsku Kosova. Opozicija je, uz podr{ku Moskve, prinudila vlast da tra`i sazivawe sednice Saveta bezbednosti UN, koja }e biti odr`ana u martu. Ali ostaje glavno pitawe: za{to Vlada nije odmah poslala hiqadu vojnika i policajaca na koje ima pravo pre-ma Rezoluciji 1244, odnosno Kupre-manovskom sporazumu?Koji }e stari-novi mandat imati KBS najboqe govori to {to je za komandanta postavqen general Sulejman Seqi-mi – Srbima poznatiji kao Sultan – iz vremena kada je bio vo|a logora za Srbe koji su zavr{avali na severu Albani-je da bi im postupno bili va|eni svi mogu}i organi radi preprodaje (odgovoran je, izme|u ostalog, za nestanak ~ita-vog niza lokalnih Srba, koji su posqedwi put vi|eni u se-lu Likovac, gde se nalazio {tab operativne zone Drenica, u ~ijem je sastavu bilo od 1 500 do 1 700 naoru`anih qudi). U ispuwenoj srbomrza~koj karijeri, ovaj doju~era{wi {ef rasformiranog KZK, zaradio je ~in generala tokom sukoba OVK sa pripadnicima MUP-a i Vojske Srbije 1998. i 1999. godine. Za zlikovcem su srpske vlasti raspisale poternicu ,ali se {ef MUP-a Ivica Da~i} nekako ne usu|uje da ga uhapsi, i posebno je pitawe za{to Vlada Srbije nikada od Unmika nije zatra`ila wegovo hap{ewe!
Sastav i mandat KBS-a
Portparol NATO-a Yejms Apaturaj je nedequ dana uo~i osnivawa KBS-a podsetio da je Alijansa jo{ pro{le godi-ne odlu~ila da se “ukqu~i u obuku novih snaga u okviru re-konfiguracije Unmika”. Podelom posla dogovoreno je da uniforme za KBS obezbedi Amerika, vozila je dala Ne-ma~ka, a obuku obavqaju Britanci. Apaturaj je najavio da }e trening “civilnih elemenata” KBS po~eti odmah, kao i in-tervjuisawe kandidata za pripadnike vojnog osobqa. Kon-kurs je trajao dve nedeqe, do 4. februara, a naro~ito veli-ko interesovawe vladalo je u isto~nom delu Kosova, gde se, primera radi, samo u Gwilanu dnevno izdavalo i preko 80 zahteva za regrutaciju. Kfor je obradio 2.800 zahteva i li~-no na ruke predao re{ewe svakom kandidatu!
Prvih 300 odabranih, prema izve{taju NATO-a, ve} 2. februara je upu}eno na sedmodnevnu obuku u Vu~itrn. Tzv. Zakonom o KBS-u, koji je u junu pro{le godine donela
Pri-vremena skup{tina Kosova i Metohije (na bazi Ahtisari-jevog plana), predvi|eno je da KBS ima 2.500 aktivnih i 800 pripadnika iz tzv. rezervnog sastava. Me|utim, srpski po-krajinski lideri imaju informaciju da }e KBS brojati 20.000 qudi!
KBS }e biti raspore|ene u sedam zona: u Pri{tini, Uro{evcu, Prizrenu, Mitrovici, Pe}i, Gwilanu i selu Pomazatin, kod Kosova Poqa, a koristi}e i objekte KZK u Srbici i selu Lukare kod Pri{tine.
Radi privida multietni~nosti, Ahtisari je predvideo da deset odsto mesta dobiju Srbi, tako da bi komandanti svake zone imali po jednog albanskog i jednog srpskog zame-nika. Iste maske radi, trebalo bi da i Sultan ima zameni-ke, da jedan obavezno bude Srbin, a drugi Albanac – i da obojica moraju da budu generali! Ali, kako na Kosovu i Me-tohiji nema srpskih generala, Ahtisari je verovatno pred-video da }e Kosovo po nekoj beneficiranoj ceni uvesti vi-sokog oficira iz Beograda.
Ina~e, “formacijskim planom” je predvi|eno da ofici-ri moraju imati zavr{en fakultet i ne mogu biti staofici-riji od 28 godina, dok podoficiri moraju imati potrebno obra-zovawe i ne smeju biti stariji od 25 godina.
Svi oni, pi{e u “zakonu”, bi}e naoru`ani pu{kama i pi{toqima, a te{ko naoru`awe nije predvi|eno. Forma-cija }e “u po~etku biti zadu`ena za krizne situacije, kon-trolu nereda, civilnu za{titu, policijske du`nosti i skladi{tewe municije”. [ta }e biti kasnije, me|utim, i ne mora da pi{e, jer je svima jasno. Tim pre {to je objavqeno
Teroristi
Teroristi
u vojni~kim uniformama
u vojni~kim uniformama
••
KBS sastavqene od biv{ih pripadnika OVK, predvodi ih ratni zlo~inac Sulejman Seqimi,
u~estvova}e u mirovnim misijama u saradwi sa me|unarodnim organizacijama, a za pare im se
pridru`ilo {est Srba
••
Severne op{tine organizovale proteste, a opozicija zahteva da VS za{titi `ivaq u
pokra-jini
“
i da }e KBS u~estvovati u mirovnim misijama u saradwi sa me|unarodnim organizacijama!
Po zavr{etku konkursa, nealbanski deo KBS dobio je 92 osobe (19 Bo{waka, osam Egip}ana, 26 A{kalija, 21 pri-padnika turske zajednice, isto toliko Goranaca, {est Hr-vata).
Srbija platila oglas za KBS!
Kako odziv za srpskih “deset odsto” nije bio na nivou ko-ji su [iptari o~ekivali, pristupili su jednoj skandaloznoj meri: nedeqnik “Jedinstvo”, ~iji je osniva~ Srbija, a koji se distribuira na Kosovu i Metohiji, je 21. januara na po-sledwoj strani objavio oglas u kome se stanovnici pokraji-ne pozivaju na regrutaciju u Kosovske bezbednospokraji-ne snage – “Postanite deo KBS-a”! Odbor za Kosmet je reagovao tra-`e}i od Ministarstva kulture da preduzme odgovaraju}e mere, jer je nedopustivo da novine koju finansira dr`ava objave oglas takve sadr`ine. Me|utim, ni dan-danas niko za to nije odgovarao!
Svesni da se u svakom `itu na|e kukoq, srpski lideri (a tu se prevashodno misli na opoziciju) svakodnevno su od-vra}ali narod od vrlo unosnih KBS ponuda. Ulazak Srba omogu}io bi Albancima da u svakom trenutku ka`u da ovo jeste multietni~ko dru{tvo i da su oni ispunili standarde.
Srpsko nacionalno ve}e Kosova i Metohije pozvalo je sve Srbe u pokrajini da “ne nasedaju na lepe re~i i pozive za ukqu~ivawe u KBS, ve} da se u potpunosti distanciraju i ignori{u ovu kvaziinstituciju i paravojnu formaciju, ~iji su ~lanovi u~estvovali u ~iwewu te{kih zlodela nad Srbima i nealbancima proteklih godina”
Predsednici severnih op{tina su ~ak poru~ili Kforu da }e ih ubudu}e smatrati okupatorom ako nastave sa podr-{kom KBS-u. Odgovor majora Stefana Marija, iz francu-skog kontingenta Kfora, koji je {ef tima za regrutaciju u KBS, bio je slede}i: Beograd treba da prestane da poziva Srbe da ne pristupaju KBS, jer to nije u interesu budu}no-sti na Kosovu.
Opozicija prinudila vlast da reaguje
Za Srbe na Kosovu i Metohiji je mo`da i najve}a neda}a to {to je vlast u Srbiji bila odlu~ila da se protiv ovakvog zlo~ina~kog odreda bori pi{u}i pisma zvani~nicima u Briselu i Wujorku, sve dok opozicija nije prinudila pred-sednika Borisa Tadi}a da tra`i sazivawe sednice SB UN. Nacionalni blok je preduzeo i druge konkretne korake: u Skup{tini op{tina zajednica i naseqa na Kosovu i Meto-hiji izglasano je da se od vlasti tra`i da objasni kako se formirawe KBS uklapa u {est ta~aka koje je Tadi} “uspe-{no” dogovorio sa gensekom UN Ban Ki Munom; odr`ana je i sednica Odbora Skup{tine Srbije za Kosovo i Metohiju, gde je funkcioner SRS-a Qubomir Kragovi}, kao novoime-novani predsednik Odbora, pozvao srpski parlament da 17. februara, na godi{wicu progla{ewa nezavisnosti, odr`i sednicu u Severnoj Mitrovici.
Poslanik SRS-a Vjerica Radeta tra`ila je u parlamen-tu da se poslanicima obrate predsednik Tadi}, {ef MIP-a Vuk Jeremi} i ministMIP-ar zMIP-a Kosovo i Metohiju GorMIP-an Bog-danovi} i objasne {ta }e dr`ava preuzeti po pitawu for-mirawa KBS.
Tadi} joj je sutradan, preko podobnih medija, poru~io da “KBS nisu bezbednosne strukture koje bi dramati~no mo-gle ugroziti bezbednost Srbije”! Potom je formalno dodao da je za Srbiju (mada nije rekao i za wega) neprihvatqivo formirawe KBS, a potom je svu odgovornost narednih ko-raka prebacio na MIP.
Na{av{i se u nebranom gro`|u, Jeremi} ocewuje da je ovo novo kr{ewe Rezolucije 1244, ali dodaje da nisu ta~ne ocene da se na Kosmetu ba{ sve de{ava prema Ahtisariju.
– Taj plan je stavqen “ad akta” kada je Ban Ki Mun izlo-`io plan koji je u suprotnosti sa planom Martija Ahtisa-rija i za to dobio podr{ku SB – kazao je Jeremi}, ali je i on na kraju morao da prizna da je “NATO stavio u funkci-ju KBS kao jedan element tog plana”.
Me|utim, kako je Jeremi} kao kontrameru predlo`io “razgovor sa UN”, a ministar vojni Dragan [utanovac i da-qe mantrao kako je Srbija jo{ pre {est meseci snizila ni-vo odnosa sa NATO-om, opozicija je za skup{tinskom go-vornicom optu`ila Vladu za “izdaju Srbije, jer nije ni{ta preduzela povodom formirawa KBS-a”.
Srbi tra`e za{titu vojske Srbije
Poslanici SRS-a smewivali su se za skup{tinskom go-vornicom obja{wavaju}i narodu da je ciq osnivawa KBS wihovo prerastawe u vojsku Kosova, ukidawe svih garanta kakve-takve bezbednosti Srba, wihovo zastra{ivawe i proterivawe i legalizacija “dr`avne” granice izme|u “Kosova” i Srbije na mala vrata. S tim argumentima, pred-stavnici Skup{tine zajednica srpskih op{tina na Kosovu i Metohiji apelovali su na vlasti u Beogradu da energi~no tra`e da se ispune odredbe Rezolucije 1244 SB UN, a pre svih – povratak dela na{e vojske i policije u pokrajinu.
Incidenti
U [trpcu su pripadnici novih snaga uklonili sa prilaza Nacionalnom parku ““[ar planina”” oznaku za-brane ulaska kamionima sa gra|evinskim materijalom, a radnike srpske nacionalnosti oterali sa radnih me-sta prete}i im hap{ewem ako ih ubudu}e zateknu na kontrolnoj rampi. Srbi su se odmah organizovali i tra-`ili hitan sastanak sa predstavnicima Euleksa, sa kojima je dogovoreno da }e i ubudu}e va`iti zabrana ula-ska kamiona u za{ti}eni rejon.
Naravno, odmah je trebalo umiti nove snage, te je brzo stigla vest da je zajedni~kom akcijom Kfora i KBS-a nKBS-a periferiji Pri{tine zKBS-apleweno oko 100 protivtenkovskih rKBS-aketKBS-a, puwewKBS-a zKBS-a rKBS-akete i vi{e sKBS-andukKBS-a municije. Problem je samo {to –– niko nije uhap{en!
Qubomir Kragovi} je, najavquju}i sednicu Skup{tine, upozorio da je situacija dramati~na i da niz incidenata i sukoba, koji su se dogodili otkako je uspostavqen Euleks, pokazuju da je nealbanski `ivaq sve vi{e ugro`en.
– Na zasedawu Skup{tine trebalo bi da bude razja{we-no da li su za pogor{awe situacije odgovorne srpske kri-minalne grupe, kako tvrde me|unarodni predstavnici, Oliver Ivanovi} i Rada Trajkovi}, ili albanski terori-sti i strani obave{tajni krugovi – kazao je Kragovi}, zah-tevaju}i odgovor Srbije na formirawe KBS-a, Taj odgovor, kako je istakao “mora biti ne{to konkretno, a ne samo da se Vlada na re~ima ne sla`e”.
– Rukovodstvo mora da nam ka`e koje poteze }e da vuku, a {ta mi da radimo. Moraju da se razjasne sve nejasno}e u ve-zi s ulogom Euleksa, formirawem KBS, daqim funkcio-nisawem srpskih institucija i da kona~no obelodane {ta se nalazi u {est ta~aka. Zato su na zasedawe bili pozvani i Jeremi}, {efovi svih poslani~kih grupa i ~lanovi Od-bora za bezbednost Skup{tine Srbije, kao i rukovodstvo Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Ali, nisu do{li. Dr-`ava ne sme da pristane na tehni~ke pregovore s albanskim vlastima, jer bi time priznale nezavisnost pokrajine koju su protivustavno proklamovali Albanci – kazao je Krago-vi}, dodaju}i da “svi vide da Euleks ne radi onako kako su obe}avali premijer Cvetkovi} i ministar Jeremi}”.
A lokalna skup{tina je usvojila i ove zakqu~ke: – Tadi} mora hitno da zatra`i sednicu SB i pokrene pi-tawe za{to se stvaraju KBS, a ne realizuje Rezolucija 1244 SB UN i skoro deset godina star dogovor o povratku do 1.000 srpskih vojnika i policajaca u pokrajinu. Pod okri-qem Euleksa se formira zametak albanske vojske na osno-vu Ahtisarijevog plana koji nije prihva}en u SB. KBS }e od pono}i postati operativne i vi{e nisu dovoqne osude i apeli.
Pla{imo se da je borba za EU prevagnula nad borbom za Kosmet i da je na delu poku{aj tihe kompenzacije, pri ~emu se Srbiji nudi ulazak u Kopnenu zonu bezbednosti kako bi lak{e progutala KBS. Oni koji se di~e borbom za qudska prava i demokratiju, stvaraju bezbedonosne snage od pri-padnika paravojske koja je, kako su jednom sami priznavali, bila teroristi~ka.
O ovim zakqu~cima nije se izjasnilo {est odbornika DS-a! Samo je ministar [utanovac o{tro demantovao da je re~ o kompenzaciji i istakao da “formirawe KBS nema ni-kakvog uticaja na diplomatski proces pregovora o Kopne-noj zoni bezbednosti”.
Me|utim, Zapad je vrlo brzo doturio srpskoj vlasti – kao poru~en izgovor – da su joj ruke vezane. Preko nema~kog novosadskog “Dnevnika”, jedan diplomata iz Brisela je po-ru~io da KBS ne}e postati operativne jo{ dugo godina jer ni najbogatije ~lanice Alijanse nisu obezbedile novac. Ali, “ako Beograd bude i{ao daqe od protesta, KBS bi ipak morao da se ubrzano osposobi”.
List je ubrzo preko intervjua sa dr`avnim sekretarom u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliverom Ivanovi}em, amnestirao i Tadi}a zbog toga {to wegove mere ne}e dati rezultata: “Tadi}ev potez je primeren, ali mo`da nije re-alno o~ekivawe da }e NATO opozvati ve} donetu odluku”.
Jo{ posla za Da~i}a
U svojim, ve} uobi~ajeno antidr`avnim izjavama, Oli-ver Ivanovi}, nije se zalo`io za ukidawe KBS-a, ve} je smislio kako da im olak{a posao:
– Kfor i NATO moraju da imaju potpunu kontrolu nad KBS. Pripadnici KBS-a ne smeju da budu nigde blizu srp-skih sredina da bi Srbi mirnije do~ekali odluku o po~et-ku rada te organizacije (?!). Vladi ostaje samo to da u kon-taktima sa predstavnicima NATO-a ukazuje na pogubnost odluke o formirawu KBS-a – rekao je on.
I Rada Trajkovi}, nebrojeno puta optu`ena za {verc le-kova koji iz Beograda “nekako” zavr{avaju u pri{tinskim apotekama, poku{ala je da predstavi KBS ne kao snage iz Ahtisarijevog plana kojima se gradi kosovska dr`avnost, ve} kao budu}e “saborce NATO-a protiv globalnog terori-zma i svih izazova koje budu}nost donosi”.
Ve}i Srbin od Srba
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, me|u-tim, pridru`io se upozorewima opozicije da je re~ o “po-stepenom formirawu vojske kao jednog od najzna~ajnijih obele`ja dr`ave”.
– Kosovo nije nezavisna dr`ava, {to zna~i da ne mo`e da ima svoju nacionalnu vojsku. Rusija nije spremna da podr`i ovakve poteze NATO-a, jer su oni neprihvatqivi za Srbi-ju. I o~ekujem da }e SB UN raspravqati o takozvanim KBS u okviru razmatrawa narednog saop{tewa generalnog se-kretara UN o stawu na Kosovu – kazao je Konuzin.
Me|utim, na srpsku sramotu, “zamenik ministra KSB” Beyet Braj{ori izjavio je 11. februara da u toj formaciji ima {estoro Srba, preuzetih iz Kosovskog za{titnog kor-pusa. Poturica gori od Tur~ina... R. V. S.
Protesti na severu
Odbornici op{tina Zve~an, Zubin Potok i Leposavi} tra`ili su hitno raspu{tawe KBS, potpunu demi-litarizaciju pokrajine, a od Ministarstva za Kosovo i Metohiju da vi{e sara|uje sa predstavnicima lokal-ne samouprave. U znak upozorewa, Srbi sa severa blokirali su na sat vremena magistrallokal-ne puteve Pri{ti-na––Ra{ka i Zubin Potok––Ribari}e (pre svega zbog KBS-a, ali i Euleksa koji je samoinicijativno do{ao da uspostavi administrativne prelaze Jariwe i Brwak). A 10. februara je odr`an miting nekoliko hiqada ko-smetskih Srba u Kosovskoj Mitrovici, gde su sa trga ““[umadija”” ponovqeni pomenuti zahtevi, ispisani pa-rolama ““Ne KBS””, ““Ne damo Kosovo””, ““Ho}emo Gra~anicu u Srbiji””, a vijorile su se i zastave Srbije, Gr~ke i [panije.
N
N
a godi{wicu progla{ewa nezavisnosti kvazidr`aveKosova, u Zve~anu je 17. februara odr`ana sednica Skup{tine zajednica op{tina AP Kosovo i Metohi-ja na kojoj je jednoglasno oceweno da je Kosovo jedinstveni i nedeqivi deo teritorije suverene dr`ave Srbije.Tim povodom usvojena je i Deklaracija o potvr|ivawu ustavnog polo`aja Autonomne Pokrajine Kosova i Meto-hije u Republici Srbiji i odbacivawu svih jednostranih i separatisti~kih akata privremenih institucija u Pri-{tini o nezavisnosti pokrajine. Deklaracija je doneta sa-glasno republi~kom Ustavu, Poveqi Ujediwenih nacija (koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet ne-zavisnih dr`ava u wihovim me|unarodno priznatim grani-cama) i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN (koja izri-~ito predvi|a da je Kosovo integralni deo Srbije).
– AP Kosovo i Metohija je na osnovu Ustava Republike Srbije i u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, a saglasno Poveqi UN, Helsin{kom zavr{nom aktu i drugim op{te-obavezuju}im pravnim aktima, deo jedinstvene i nedeqive teritorije suverene dr`ave Srbije – navodi se u Deklara-ciji.
Delegati su odbacili kao nepostoje}e i pravno neva`e-}e sve akte i radwe kojima se jednostrano “progla{ava” ne-zavisnost i formiraju institucije kvazidr`ave. Polaze}i od Odluke Narodne Skup{tine Srbije o potvr|ivawu od-luke Vlade o poni{tavawu protivpravnih akata privreme-nih organa samouprave na Kosovu o progla{ewu jednostra-ne jednostra-nezavisnosti, koju je parlament dojednostra-neo 18. februara 2008, Deklaracijom se odlu~no odbacuje Ustav Republike Koso-vo i sve odluke o formirawu Kosovskih bezbednosnih snaga. Od srpske vlade se zahteva da pred Me|unarodnim sudom pravde tu`i sve dr`ave koje su priznale Kosovo i prekr-{ile norme me|unarodnog prava, posebno Povequ UN, Za-vr{ni akt OEBS-a iz Helsinkija, Rezoluciju 1244 od 10. ju-na 1999... Na Vladu se apeluje i da, saglasno Rezoluciji 1244,
zahteva hitnu sednicu SB na kojoj bi se poni{tila odluka o dolasku EULEKS-a na Kosovo i Metohiju, jer se, suprot-no odluci Saveta, plan Martija Ahtisarija – ipak sprovo-di. Od svih srpskih institucija se o~ekuje da o svim pita-wima vezano za Kosovo komuniciraju iskqu~ivo sa UN-MIK-om i KFOR-om, jer su one jedine legitimne misije UN u Pokrajini.
Re~i podr{ke
Skup{tini su prisustvovali narodni poslanici Srp-ske radikalne stranke, DemokratSrp-ske stranke Srbije, Nove Srbije. Okupqenima su se obratili potpredsednik SRS Dragana Todorovi}, potpredsednik DSS-a Slobodan Sa-maryi}, zamenik predsednika NS Miroslav Marki}evi}, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Qubomir Krago-vi}, ministar za Kosovo i Metohiju Goran BogdanoKrago-vi}, Marko Jak{i} i delegat Dragi{a Kosti}.
Pred skupom su pro~itana i pisma podr{ke predsedni-ka stranapredsedni-ka NS Velimira Ili}a i DSS Vojislava Ko{tu-nice, i pismo lidera SRS dr Vojislava [e{eqa. Predsed-nik Skup{tine zajednica Radovan Ni~i}, pored Deklara-cije, pro~itao je i telegram podr{ke koji je uz blagoslov patrijarha Pavla poslanicima uputio mitropolit Amfi-lohije.
Potpredsednik SRS Dragan Todorovi} pozdravio je prisutne porukom da je skup u Zve~anu dokaz doslednosti u borbi za pravdu i istinu.
– Okupili smo se da poka`emo Srbiji i svetu da }emo na-staviti da branimo istinu i pravdu. Na drugoj strani je ve-lika sila koja, na`alost, nije prvi put nasrnula na Srbiju. Ali zato smo i svesni da }emo pobediti. Na{ narod ka`e “Sila za veka, ali nije doveka”. Todorovi} je dodao da mora-mo da budemora-mo istrajni da bi do te pobede do{li: “Zato je i ova Skup{tina izuzetno va`na, jer }e Deklaracija koju usvajamo pokazati da se Srbi nikada ne}e pomiriti sa ovim stawem i da }e insistirati na svojim pravima. Svet }e
mo-D
D
okument istrajnosti,
okument istrajnosti,
istine i pravde
istine i pravde
U
rati da shvati da kr{ewem na{ih prava omogu}ava da se to pravo kr{i i drugim narodima”.
Uveren da je voqa i `eqa u me|unarodnoj zajednici da se vratimo Poveqi UN i me|unarodnom pravu sve ve}a, Todo-rovi} je po`eleo `iteqima sa Kosova da se “ne podele ni po kakvim osnovima, ve} da u~inite sve kako bi izdr`ali”. – Na`alost, upu}eni ste jedino sami na sebe, ali sam si-guran da }ete izdr`ati. Mi }emo se truditi da vam pru`i-mo svu popru`i-mo} kako bi ostvarili svoja prava – poru~io je potpredsednik SRS.
Slobodan Samaryi} istakao je da je Kosovo istorijski centar Srbije i Srba “koji vekovima pripada srpskom na-rodu, kao {to }e pripadati i vekovima koji dolaze”. Na to se nadovezao i Qubomir Kragovi}, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju.
– Okupili smo se na dan kada je na nelegitimno progla-{ena fantomska republika Kosovo, da donesemo Deklara-ciju kojom `elimo da odbacimo sve akte koji su nastali po-sle progla{ewa, kao {to je progla{ewe Ustava Kosova, formirawe takozvanih Bezbednosnih snaga i svih drugih institucija koje su nelegalne i nelegitimne i koje su u su-protnosti sa Ustavom Srbije – pojasnio je Kragovi} i za-hvalio se svim poslanicima koji su prisustvovali sednici, ali je jako zamerio onima koji su ostali u Beogradu, u Skup-{tini, da izglasaju izmene i dopune poslovnika.
Drugo lice parlamenta
Poslanici vladaju}e parlamentarne ve}ine, wih 128, odlu~ili su da ostanu u Beogradu ne bi li “usvojili” Po-slovnik o radu, na sednici koja je, eto, ba{ na dan godi{wi-cu samoprogla{ene dr`ave Kosovo, bila “prioritet”. Od-bor za Kosovo i Metohiju apelovao je na predsednika par-lamenta Slavicu \uki}-Dejanovi} da ne zakazuje 17. febru-ara sednicu u Beogradu. To se ipak dogodilo i ostavilo otvoreno pitawe – kako je mogu}e da je glasawe o Poslovni-ku, u odnosu na “Kosovo” izbilo u prvi plan, odnosno kakvu poruku {aqe vladaju}a koalicija me|unarodnoj zajednici i srpskom narodu.
Odgovorna zato {to sednica Skup{tine u Beogradu ni-je pomerena, ne bi li svi koji su “`eleli” da stignu na vre-me u Zve~an to zaista i u~inili, \uki}-Dejanovi} sopstve-no odsustvo na Kosovu i Metohiji {turo je opravdala “spre~eno{}u iz tehni~kih razloga zbog ranije preuzetih obaveza”.
Poslanici DS navodno su o~ekivali da }e glasawe brzo da se zavr{i, ali, eto, nisu stigli. Jedini predstavnik G17 plus na Kosovu trebala je da bude poslanik Stojanka Pet-kovi} (koja ina~e i `ivi u Zve~anu), ali se i ona od “zaka-{wewa” ogradila na vreme pod izgovorom da je od Beogra-da (gde je oti{la na glasawe u parlamentu), do Kosova - ~e-tiri sata vo`we.
Predsednik Srbije Boris Tadi} tako|e je imao pre~a posla. Prisustvovao je zasedawu pravnog tima koji nas za-stupa pred Me|unarodnim sudom u Hagu. Odbor za Kosovo i Metohiju o~ekivao je da }e sednici da prisustvuje i mini-star spoqnih poslova Vuk Jeremi}, ali se ni on nije poja-vio. R. V. S.
Pismo dr Vojislava [e{eqa
Bra}o i sestre!
Dr`avni i nacionalni interesi Srbije su ugro`eni u samom temequ. Evropska unija ne `eli da razgo-vara sa Srbijom kao sa ravnopravnim partnerom. Naprotiv, sasvim su o~igledne namere i spremnost Evrop-ske unije da u potpunosti uru{i teritorijalni integritet Srbije i da nas ekonomski uni{ti.
Jasno je da }e ulazak Srbije u EU biti neprekidno uslovqavan –– od Haga, preko statusa Kosova, a sada se otvara i pitawe Vojvodine. Zatim }e se, po svemu sude}i, otvoriti i pitawe Ra{ke oblasti i Vrawske ko-tline –– oblasti koju oni nazivaju Pre{evska dolina.
Dok se Srbija potpuno teritorijalno ne rasto~i i ne svede na Beogradski pa{aluk, ne}e biti po`eqna za EU. Zato na sve mogu}e na~ine poku{avaju da uni{te Srpsku radikalnu stranku, kako bi svoj prqavi po-sao mogli da privedu kraju bez ikakvog otpora.
Nikada u tome ne}e uspeti. Srpska radikalna stranka je spremna da se odlu~no, na legitiman i legalan na~in, bori za za{titu nacionalnih i dr`avnih interesa, za za{titu interesa i prava gra|ana. Ne zabora-vite da su mnoge dr`ave i narodi uz nas, a posebno na{i prijateqi i bra}a Rusi.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, vi, ovde, na Kosovu i Metohiji, prolazite kroz najte`e muke i najve}a is-ku{ewa. Va{a istrajna borba za opstanak na vekovnim srpskim ogwi{tima od su{tinskog je zna~aja za o~u-vawe identiteta na{eg naroda.
Ja se divim va{oj hrabrosti. U ovim te{kim vremenima za srpski narod na va{a le|a pao je najte`i krst. Oni koji poku{avaju da nas porobe –– teritorijalno, ekonomski i politi~ki –– misle da }e poni`ava-wem, ga`ewem svih na{ih prava, proterivawem i ubijawem uspeti da slome duh na{eg naroda. Ne znaju da ta-ko postajemo samo ja~i i prta-kosniji.
Ne dajte se bra}o i sestre. Ovaj pad je put ka pobedi.
P
P
ored svih uveravawa novog predsednika SAD BarakaObame da }e Amerika svoju politiku usmeriti iskqu-~ivo ka re{avawu ekonomske krize i ratova u Avga-nistanu i Iraku, Balkan je “prepustio” ovekove~enim sr-bomrscima – potpredsedniku You Bajdenu i dr`avnoj se-kretarki Hilari Klinton. Predsednik je time, pored svih uveravawa da tako ne}e biti, u stvari samo prakti~no na-stavio staru (prqavu) politiku novog kontineta prema Sr-biji.Bajden je, podse}amo, jedan od vi|enijih albanskih lobi-sta u SAD, dok jedno pri{tinsko naseqe nosi ime Hilari-nog mu`a i biv{eg predsednika SAD Bila Klintona, {to je zaslu`io bore}i se za “kosovsku stvar”.
Prqave pare za Hilari i Bila?
Imenovawe biv{e prve dame za dr`avnog sekretara po-vezuje se sa objavqivawem liste donatora za predizbornu kampawu wenog mu`a, koja broji 208.000 imena onih koji su, od 1997. godine, dali novac wegovoj fondaciji “Globalna inicijativa”. Kriti~ari su odmah ve{to primetili da su neki od “sponzora” biv{eg predsednika i inicijative za koju se zala`e, u su{toj suprotnosti sa politikom koju bi trebalo da sprovodi Obamin tim, a samim tim i Hilari, {to ukazuje da se nedoli~na politika SAD prema Srbiji, pogotovo po pitawu Kosova – nastavqa.
Koliko su Hilari i Bil dobili novca, naravno, nemogu-}e je saznati. Wujor~anin i srpski lobista Yim Yatras, pritom, nije siguran ni da je novac za wih najva`niji fak-tor zbog kojeg `ele da vr{qaju po Balkanu.
– Mislim da bi Klintonovi i daqe koristili svoju jav-nu mo} samo zbog op{te vizije SAD u kom pravcu bi treba-lo da se kre}e svetski poredak. Kqu~ je u li~nim interesi-ma i nedovr{enim ciqeviinteresi-ma same Hilari – obja{wava advokat, aludiraju}i da je g-|i Klinton tokom wene prediz-borne kampawe zamereno da nema dovoqnog spoqnopoli-ti~kog iskustva.
Hilarini prioriteti (redefinicija BiH, koja bi dove-la do ukidawa RS, i me|unarodno priznawe Kosova – ne bi li ih pripisala svojoj listi dostignu}a kada slede}i put poku{a da stane na ~elo Bele ku}e) bitno ukazuju da je
spremna da se i bez ikakve naknade bori za nezavisno Koso-vo, samo da bi dokazala da su SAD jo{ sposobne da iznude ishode po svojoj meri. Ali, ipak, nemogu}e je ignorisati ~i-wenicu da je wen suprug slab na novac i da se tokom devede-setih kao demokrata zdu{no obavezao da }e i formalno da postane pla}eni lobista “dr`ave Kosovo”.
[iptarska panika
Srpsko-albanski rat, preko Kongresa SAD, vodi se po principu “ko da vi{e” nekom od 432 ~lana-glasa~a ove in-stitucije. Srbi su, slobodno se mo`e re}i – u buli, ali ni Pri{tini nije svejedno, jer nam u Va{ingtonu i Briselu rejting ipak, koliko-toliko, raste.
Albanci su, tvrde upoznati, ve} zabrinuti da su prepla-tili svoju “borbu za Kosovo”, a da wihove namere, na kraju, nisu ispuwene.
Amerika za
Amerika za
nezavisno Kosovo
nezavisno Kosovo
C
CI
IA
A s
st
ta
al
la
a i
iz
za
a v
ve
el
li
ik
ko
oa
al
lb
ba
an
ns
sk
ke
e o
or
rg
ga
an
ni
iz
za
ac
ci
ijje
e
i
i o
om
mo
og
gu
u}
}i
il
la
a d
di
ir
re
ek
kt
tn
no
o l
lo
ob
bi
ir
ra
aw
we
e a
am
me
er
ri
i~
~k
ki
ih
h p
po
ol
li
it
ti
i~
~a
ar
ra
a
P
Pi
i{
{e
e:: M
Ma
ar
ri
ijja
a M
M.. Z
Za
ar
ri
i}
}
••
Stari {ablon da se preko internacionalnih banaka, prawem novca od prodaje narkotika,
fi-nansiraju razne lobisti~ke grupe, separatisti, teroristi, primeni}e, ~ini se, i nova
admini-stracija iz Va{ingtona. Albanci su ovaj put, me|utim, oti{li korak daqe i umesto da pare
usmeravaju kroz formalne institucije, mitom –– direktno ke{om u ruke –– podmazuju odre|ene
Amerikance, zbog ~ega je prakti~no nemogu}e utvrditi kojim se politi~arima i koliko novca
do sada slilo u yepove
Propast zajedni~ke propagande za {iptarsko-ameri~ki projekat “nezavisno Kosovo”, najboqe ilustruje pro{lome-se~na prepiska ameri~ko-albanskih lobista Mortona Abramovica i Danijela Servera sa vladikom ra{ko-pri-zrenskim Artemijem u Volstrit `urnalu. S jedne strane je evidentno da Albanci gube strpqewe sa Amerikom, dok su Srbi postali svesni te nervoze, pa i {iptarske nemo}i da sva priznawa, pogotovo od strane SAD i EU, nisu dovoqna ukoliko i sama Srbija ne prizna jednostrano i nelegitim-no progla{enu nezavisnelegitim-nost.
Albanski finansijeri, dakle, nisu vi{e toliko ube|e-ni da je novac dobro iskori{}en, i stoga, preko svojih pu-lena upozoravaju da je o~igledno da Brisel i Va{ington nisu “sredili situaciju” u wihovu korist. U tom tonu je i Abramovic zakukao u svojoj kolumni 5. januara ove godine, primetiv{i da Bosna i Kosovo vi{e nisu u centru pa`we EU koja je “dozvolila napredak nestabilnosti”, dok je i po-red masovnog investirawa SAD tokom devedesetih u te re-gije, Amerika prakti~no ostala po strani.
– Kosovo je i daqe nepriznato od strane dve tre}ine ze-maqa sveta, a da usput i jedva funkcioni{e – apostrofira Abramovic, primetiv{i da je srpsko stanovni{tvo i daqe pod vodstvom Beograda “bez odlu~nog prigovora EU i SAD”. – Koren problema je i daqe u Beogradu. Iako je no-va vlada `eqna da postane deo EU, istina je da predvodi ko-sovske Srbe i ~ini sve da poni{ti objavu nezavisnosti (ukazuje, prigu{eno `ale}i {to “moskovski veto onemogu-}ava SB UN da napravi dogovor o Kosovu”)...
Zato i sugeri{e da bi SAD i EU mogle zajedno da zapo~-nu proces reintegracije teritorije koju kontroli{u Srbi, uz garancije da zakon i red ne}e biti diktirani iz Beogra-da. Smatra da Zapad, ukoliko `eli mir, mora ubrzo da omo-gu}i Kosovu da upravqa svojom kompletnom teritorijom, i da je kucnuo ~as da Brisel i Va{ington na tome sara|uju.
Bez Srbije ni{ta
Ve} 22. januara, vladika Artemije odgovorio je na Abra-moviceve sugestije, primetiv{i da Albanci ponovo poku-{avaju da proglase Srbiju izvorom svih problema na Bal-kanu. Vladika stoga podse}a lobiste da i one evropske ze-mqe koje je Va{ington ve} obmanuo da priznaju nezavi-snost, sada jasno `ale zbog te odluke, kao {to se i pokazalo tokom glasawa za rezoluciju u Generalnoj skup{tini UN pro{log septembra.
– U suprotstavqawu takvoj rezoluciji SAD su mogle da ra~unaju samo na podr{ku Albanije, Mar{alskih ostrva, Palaua, Naurua i Mikronezije – podvla~i Artemije.
A da se {iptarskim teroristima i daqe toleri{u wi-hovi zlo~ini, iz ~ega se vidi negativan odnos Zapada prema
Srbiji, vladika je prakti~no zakqu~io porukom da OVK administracija i daqe ometa sve napore da se sazna {ta se desilo sa oko 300 pripadnika wegove pastve koje je OVK kidnapovala, i kojima su, kako tvrdi ekstu`iteqka Tribu-nala Karla del Ponte, izva|eni i prodati organi.
Bruklinska veza
Da postoji poseban odnos Amerikanaca prema Albanci-ma najdirektnije dokazuje film “Bruklinska veza”, koji ra-svetqava put sakupqawa novca za albansko lobirawe ame-ri~ke administracije, kako bi legalno kupili oru`je u SAD i preko Albanije ga prevezli do OVK na Kosovo i Metohiju. “Bruklinsku vezu” pri~a “obi~an imigrant”, [iptar Fqorin Krasni}i, vlasnik gra|evinske firme u Bruklinu, koji u filmu priznaje da je od 1997. do 1999. za ove svrhe prikupio vi{e od 30 miliona dolara.
Ni dolazak me|unarodnih snaga na Kosovo i Metohiju 1999. nije okon~ao “vezu”. Film prikazuje {iptarsko pri-kupqawe donacija za predsedni~ku kampawu Yona Kerija 2000. u Wujorku, kada su, uz Krasni}ijevih 2000, skupili 510.000 dolara. Tog dana, prikazuje film, okupqenima su se obratili Vesli Klark i Ri~ard Holbruk. U istom filmu, ne{to kasnije, vidi se i albanska domi{qatost da, u skla-du sa ameri~kim politi~kim sloganom “dajte nam novac, a kada nas izaberu – vrati}emo”; isti ti Albanci, tako|e u Wujorku, prikupqaju sredstva i za kampawu Kerijevog pro-tivkandidata Yorya Bu{a.
Finansirawe
Kvazikosovska vlada za lobirawe izdvaja 30 miliona evra. Tom prihodu treba pirodati i ““porez za rat”” koji se sakupqa ve} 15 godina, kojim je svaki [iptar na Kosovu i Metohiji bio obavezan da dââ20 maraka me-se~no po ~lanu doma}instva, dok je onaj u inostranstvu davao i po 50. Mese~ni prihod bio bi oko milijardu i po maraka, ~uvan na posebnim ra~unima u [vajcarskoj i Nema~koj. Novije studije nisu poznate, ali lako je naslutiti o koliko novca je re~.
Me|unarodna zajednica je proteklih godina [iptarima uplatila oko 2,5 milijarde evra, a paralelno sa tim u svetu su aktivne i razne albanske fondacije. I sama Srbija na Kosovu i Metohiji poseduje oko 220 mi-lijardi svojih dolara na koje su [iptari stavili {apu ““nezavisne dr`ave””.
Me|u pojedincima najvi{e se isti~e [vajcarac Beyet Pacoli koji je i najbogatiji Albanac u svetu, a u, recimo, Nema~koj, nalazi se oko 11.500 organizovanih Albanaca.
Ipak, pravi izvor finansije za ““albansku stvar”” je {iptarska narko-mafija koja godi{we za Kosovo i Metohiju odvaja do 150 miliona dolara, plus 25 miliona dolara za vojsku. To zna~i da je albanska prodaja dro-ge jedina stvar koja se Americi nikako ne isplati da je suzbije jer, logi~no, ne}e biti para za lobirawe.
Nervozna Amerika
S obzirom da je Obamin protivkandidat Yon Mekejn bio prokosovski orijentisan i obilno podmazan albanskim prihodom (zbog ~ega je primoran da napravi ~istku u svojim redovima), postoje velike {anse da su {iptarski lobisti uradili isto {to ina~e rade – donirali za obe strane, pa gde upali.
To, me|utim, nije jedini razlog zbog kojeg, ~ini se, Ame-rika postaje nervozna. S obzirom da je wihov plan da Koso-vo bude priznato pao u Koso-vodu, o~igledno je da su i daqe sprem-ni da “podr`e silu iznad prava”. Dakle, SAD ne}e presta-ti da ucewuju Srbiju.
Stoga i ne ~udi {to su ameri~ke obave{tajne slu`be, wih 16, objavile u petak 13. februara najnoviji izve{taj o bezbednosnim izazovima u svetu, u kome se navodi da }e Bal-kan jo{ jednom biti najve}i problem stabilnosti u Evro-pi, sa ~itavim nizom nere{enih pitawa na Kosovu i u BiH “uprkos pozitivnom razvoju situacije, ukqu~uju}i i mirno progla{ewe nezavisnosti Kosova, izbor prozapadnih li-dera u Srbiji i poziv Hrvatskoj i Albaniji da se ukqu~e u NATO”.
– Glavni bezbednosni izazovi proizilaze iz nere{enog statusa srpske mawine posebno na severu Kosova, Pri{ti-na }e Pri{ti-narednih godiPri{ti-na zavisti od me|uPri{ti-narodne pomo}i kako bi obezbedila teritorijalni integritet dok Beograd podr-`ava paralelne institucije tamo{wih Srba i koristi po-liti~ke i pravne metode kako bi potkopao suverenitet Pri{tine i ograni~io mandat Euleksa. To ja~a podelu Ko-sova na ju`ni deo u kome je ve}insko stanovni{tvo alban-sko i sever gde su Srbi, a {to deluje frustriraju}e na Al-bance – navodi se u izve{taju {efa obave{tajnih slu`bi SAD Denija Blera.
Sa druge strane, Amerika }e usmeriti diplomatsku ofanzivu ka Indoneziji, dok jadna zemqa ne poklekne i ne
prizna nezavisnost Kosova, ~ime bi, nadaju se, ohrabrili i druge islamske dr`ave. SAD, ipak, jo{ nisu pre`alile da Kosovo ne priznaju Egipat, arapski Pijemont, niti novi ekonomski mo}nici kao {to su Rusija, Indija i Kina.
Va{ington je, dodu{e, uveren da sada{wi Beograd i ne-}e praviti problem, jer s jedne strane “brani Kosovo” pred Generalnom skup{tinom, a sa druge strane ipak priznaje Euleks. Me|utim, ukoliko se vlast promeni, sve opcije su pod znakom pitawa, jer jedino {to stoji na putu g-|i Klin-ton da Srbija do 2012. ne po{aqe svog ambasadora u Pri-{tinu je – ~vr{}i stav Beograda.
Sagledavaju}i sve ~iwenice, nije ni ~udo kako se situa-cija daqe odvija... Novi predsednik SAD, na tradicional-nom molitvetradicional-nom doru~ku, prvog ~etvrtka u februaru po-sle inauguracije, okupio je 3.500 zvanica, a pored nove {e-fice Stejt departmenta seo je niko drugi do premijer Al-banije – Saqi Beri{a.
Lobisti
Kampawa za nezavisno Kosovo u SAD traje dve decenije. Naziv ““Albansko--ameri~ka gra|anska liga”” ma-skira ““neprofitnu organizaciju”” ~iji je ciq da aktivno lobira za zakonodavnu i izvr{nu vlast SAD u skla-du sa ameri~kim zakonima. Osniva~ je biv{i ameri~ki kongresmen italo--albanskog porekla Yozef Yo Di-ogardi. On je sa Antalom Tomom Lanto{om prvi ameri~ki politi~ar koji je posle Drugog svetskog rata po-setio Albaniju, a 1990, sa Bobom Dolom i {est drugih senatora, prvi put oti{ao na Kosovo i Metohiju. Ve-liku ulogu u stvarawu ““Velike Albanije”” imaju i Diorgadijeva supruga [eli i wujor{ki kongresmen Eli-ot Engel.^ak i predstava u Rambujeu bila je jasan primer lobirawa Amerike za albansku stvar. Me|u savet-nicima kosovskih Albanaca pojavili su se ameri~ki stru~waci za me|unarodno pravo Pol Vilijams, Mar-{al Haris i Morton Abramovic.
Pro{lo je punih {est godina otkako se dr Vojislav [e-{eq nalazi u Hagu.
Ta~nije, 24. februara 2009. godine obele`en je 2.191 dan otkako lider Srpske radikalne stranke u {eveningenskom pritvoru i{~ekuje sudski epiloga mamutskog procesa koji se protiv wega vodi u Tribunalu. Tim povodom, na {estogo-di{wicu predaje, u prostorijama SRS u Zemunu odr`ana je konferencija stru~nog tima koji poma`e odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa.
– Podaci sami za sebe dovoqno govore da se radi o nesva-kida{wem presedanu i pravnom skandalu u istoriji sud-skih postupaka – zapo~eo je konferenciju jedan od [e{e-qevih pravnih savetnika, ujedno i {ef tima, Zoran Kra-si}, iznose}i hronolo{ke podatke o sistemu i potezima Tu`ila{tva i suda, usled kojih je lider radikala {estu go-dinu, predmet kr{ewa najosnovnijih qudskih prava: Ako krenemo redom, vide}ete da je [e{eq jo{ pre dobrovoq-nog odlaska, 24. februara 2003, ~ak pet puta tra`io od Tri-bunala da se izjasni postoje li optu`be ili sumwa da je iz-vr{io ikakvo krivi~no delo. Insistirao je na tome, pogo-tovo tokom izbornih kampawa u vreme kada ga je Zoran \in-|i} najvi{e prozivao. Jednom je ~ak zatra`io i da poseti pritvorene Srbe u [eveningenu, ali mu to nije odobreno uz obrazlo`ewe da ,,predstavqa opasnost za Kraqevstvo Ho-landiju”.
Tu`ila{tvo je, podse}a Krasi}, prvu optu`nicu sasta-vilo 15. januara 2003, a de`urni sudija ju je ve} 14. februa-ra otpe~atio. Tri dana kasnije Karla del Ponte sletela je u Beograd i oti{la na ~uveni sastanak sa \in|i}em, u okviru kojeg joj je, kako u svojoj kwizi ekstu`iteqka i sama pi{e, pokojni premijer rekao za [e{eqa: “Vodite ga i ne vra}ajte ga vi{e! I znajte, ima}ete s wim velikih proble-ma, za razliku od tvrdoglavosti Slobodana Milo{evi}a”. – Dok je [e{eq zavr{avao svoje obaveze, mi smo danima telima branili wegovu ku}u, jer je izvesna grupa qudi `e-lela po svaku cenu da ga nasilno odvede u Hag. ^im je dobio optu`nicu, po{to je zavr{en Kongres SRS i odr`an cen-tralni miting na Trgu Republike, 24. februara je dobro-voqno oti{ao – podse}a Krasi}.
Nakaradne optu`nice
Ve} tokom prvog ~itawa optu`nice (26. februara 2003) bilo je jasno da je Tu`ila{tvo omanulo. Osim pogre{nih biografskih podataka okrivqenog, optu`nica je, iako je po broju imala 15, fakti~ki bila sastavqena od svega 14 ta-~aka.
– Ova “tehni~ka gre{ka” otklowena je tek posle tri go-dine – prime}uje Krasi} i nastavqa: Tokom prvog pojavqi-vawa, [e{eq je insistirao da mu se optu`ba pro~ita na srpskom, a ne na BHS jeziku, koji on ne razume. Izja{wava-we o krivici zbog toga je odlo`eno za 25. mart, mesec dana kasnije. U me|uvremenu, Tu`ila{tvo je 28. februara ve}
zatra`ilo da mu se na silu nametne branilac, {to je Pre-tresno ve}e 9. maja 2003. odobrilo. Tako je [e{equ u sep-tembru dodeqen advokat u pripravnosti Aleksandar Laza-revi}.
Hronolo{ki gledano, do kraja 2003. podneta su dva pri-govora na optu`nicu od kojih je jedan delimi~no usvojen. Tako je odlukom Pretresnog ve}a iz optu`nice izba~ena kompletna Vojvodina. Tu`ila{tvo se, naravno, `alilo na ovu odluku, ali je @albeno ve}e postavilo veoma rigorozne uslove pod kojima bi u optu`nici i daqe mogao da “opsta-ne” deo za Vojvodinu, a koje Tu`ila{tvo, podse}a Krasi}, ni do danas nije ispunilo.
[e{eq je, pritom, jo{ tada, kao i svi ostali optu`eni-ci, podneo prijavu i o svom imovnom stawu, kako bi skrenuo pa`wu Sudu da i wegovu odbranu treba da finansira Tri-bunal, odnosno sredstva Ujediwenih nacija.
Prva optu`nica je fabrikovana 15. januara 2003. Izme-ne su predlo`eIzme-ne u novembru 2004, a modifikovana,
izme-[est godina
[est godina
h
ha
a{
{k
ke
e t
ta
am
mn
ni
ic
ce
e
h
ha
a{
{k
ke
e t
ta
am
mn
ni
ic
ce
e
L
Li
id
de
er
r s
sr
rp
ps
sk
ki
ih
h r
ra
ad
di
ik
ka
al
la
a u
u{
{a
ao
o u
u s
se
ed
dm
mu
u g
go
od
di
in
nu
u t
ta
am
mn
no
ov
va
aw
wa
a u
u [
[e
ev
ve
en
ni
in
ng
ge
en
nu
u
Promene sudija
Prvi pretpretresni sudija do oktobra 2003. bio je [omburg. Potom je od oktobra 2003. do januara 2006. usledio Karmel Agius. [e{eqevi savetnici sma-traju taj period vremenom najgrubqeg kr{ewa svih wegovih prava u Tribunalu. Na scenu je potom stu-pio sudija Alfonso Ori, od januara 2006, pa sve ne-gde do januara 2007. godine, od kada je pretpretresni sudija bio i dana{wi predsednik Ve}a @an Klod Antoneti.
wena i redukovana optu`nica objavqena je tek 12. jula 2005, i to sve sa pogre{nom poukom sudije Karmela Agiusa o pravnom sredstvu. Ta izmewena optu`nica je 8. novembra 2006. skra}ena sa 14 na 9 ta~aka optu`bi.
Usledila je, potom, i druga izmewena optu`nica (25. ju-na 2007) ba{ kada su razmatrani [e{eqevi prigovori po-vodom prethodnih varijanti optu`nice. I na kraju, obja-vqena je i tre}a, opet izmewena optu`nica, koja je objavqe-na 7. decembra 2007, i to mesec daobjavqe-na po{to je (7. novembra) su|ewe ve} uveliko bilo u toku.
Frqoke Tu`ila{tva
[e{eq je od Tu`ila{tva dobio preko preko pet i po kubnih metara materijala. Svojevremeno je taj materijal bio u elektronskoj formi, ali se optu`eni posle 8. decem-bra 2006. izborio za pravo da dokumenti budu u pisanoj for-mi, na Srpskom jeziku i na papiru.
– Dovoqno je re}i da se me|u dokumentima nalaze i qu-bavna pisma vojnika na odslu`ewu vojnog roka i uputstvo za upotrebu pegle. To je “finta” zatrpavawa optu`enog mate-rijalom kako bi se usmerio na bezna~ajne dokumente i tako tro{io vreme. Do danas nije re{en ni status od 6.600 ~aso-va video materijala, koji tek treba da se isporu~i [e{equ – prenosi Krasi}.
Tu`ila{tvo je u postupku protiv lidera SRS prvobit-no planiralo 144 svedoka, koji su kasnije redukovani na 100. Dva puta su, u me|uvremenu, odustajali i vra}ali wih dvade-set petoro. Dva nova svedoka su do{la u fazi su|ewa, za ko-je ko-je [e{eq po prvi put saznao maltene 15 dana pred samo pojavqivawe u sudnici.
– Treba li da podse}am na eksperte? upitao je Krasi}. Ober{ala je Tu`ila{tvo predstavilo kao ve{taka za go-vor mr`we. Sud mu taj status nije priznao, a na su|ewu je i sam rekao da nema pojma o govoru mr`we, ve} da je stru~wak za propagande tehnike, naravno, ukoliko ima kompjuter. Ukoliko nema – onda ne zna ni{ta! Iv Tomi}, stru~wak an-ga`ovan da utvrdi da je zlo~ina~ki projekat ideja Velike Srbije. Pa je pored Vojislava [e{eqa na stub srama sta-vio i Vuka Karayi}a kao rodona~elnika ideje Velike Sr-bije, Iliju Gara{anina, Slobodana Jovanovi}a, Dra`u Mi-hailovi}a, Stevana Moqevi}a, i zadr`ao se kod Srpske akademije nauka i umetnosti.
Rejno Tunens, ve{tak za vojna pitawa, slu`benik Tu`i-la{tva, priznao je u sudnici da je u~estvovao u pisawu dela optu`nice koji se ti~e vojnih pitawa. Tokom unakrsnog is-pitivawa poni{tio je sopstveni izve{taj i sve {to je do tada rekao.
– Ako tako ne{to ka`e slu`benik Tu`ila{tva, pitawe je da li i daqe postoji optu`nica. Daqe, Eva Tabo, ve{tak-demograf, `ena koja je preuveli~ala i izmislila u zna~aj-nom delu problem Srebrenice, totalno je pora`ena u ve-{ta~ewu koje je dala za Hrtkovce. Zbog wenog svedo~ewa
timu za odbranu javqali su se gra|ani da protestuju “kako je mogla wihovo ime da stavi u neke spiskove proteranih kad oni mirno `ive u Kova~ici, u [apcu, u Beogradu”. Ona ih je pobrojala samo zato jer su ro|eni u Hrtkovcima, i upisa-ni u mati~ne kwige – otkriva Krasi}.
Ve{tak, pukovnik Ivan Gruji}, u me|uvremenu je kom-promitovan u nekim aktuelnim predmetima u Hrvatskoj, i zamewen sa dva svedoka – Vi{wom Bilovi} i Ana-Marijom Radi}.
– Davor Strinovi}, verovatno ni sam ne zna, ni dan-da-nas, za{to je pozvan kao svedok ve{tak. Zoran Stankovi}, mislim da jo{ razmi{qa o tome ko je wega uop{te mogao da pozove da bude svedok ve{tak. Da ne pri~amo o onome {to je bilo na zatvorenom delu gde je bio veliki ekspert za pre-sretnute razgovore, i {ta je on sve rekao. Ali od takvog svedo~ewa samo je [e{eq imao neke koristi – otkriva Krasi}.
Odse~en od sveta
Jo{ u decembru 2003. tada{wi zamenik sekretara Dejvid Tolbert zabranio je [e{equ komunikaciju sa spoqnim svetom. Ta zabrana produ`avana je sve do 14. jula 2004. Raz-log – parlamentarni i predsedni~ki izbori u Srbiji!
– [e{eq je navodno mogao da uti~e na formirawe Vla-de i rezultate predsedni~kih izbora u drugom krugu. Tol-bert je, ina~e, bio boqi u proceni izbornih rezultata od svih na{i analiti~ari. Nekako je mesec i po dana ranije znao ko ide u drugi krug – ~udi se Krasi}.
Supruga lidera radikala Jadranka [e{eq nije mogla da ga poseti u avgustu-septembru 2006, jer je, navodno, obeloda-nila osam imena za{ti}enih svedoka. Ve} u oktobru sudija Ori je konstatovao da je to nemogu}e jer ni optu`eni jo{ nije dobio imena tih svedoka. G-|a [e{eq, prethodno, ni u julu nije mogla da se vidi sa suprugom, jer je bila obavezana da potpi{e dodatnu izjavu da nikome ne}e pri~ati u kakvom je zdravstvenom stawu wen mu`.
– Ovo su izuzeci koji se primewuju iskqu~ivo prema [e{equ. Najnovije restrikcije datiraju od 28. septembra 2008, od kada privilegovana komunikacija izme|u [e{eqa i pravnog tima vi{e ne postoji. Ne mo`emo da se dogovara-mo o predmetu, razmewujedogovara-mo podatke, ni informacije. Sva na{a komunikacija se svodi na wegovu ulogu kao predsedni-ka SRS, wegove obaveze i prava, poslani~ku grupu, odbor-ni~ke grupe i politi~ke aktivnosti Srpske radikalne stranke – po`alio se Krasi}.
Ni Tu`ila{tvo nepo{tuje sud
Lider SRS, prvi put se video sa svojim pravnim timom tek 21. decembra 2006. Sastanak je “izboksovao” time {to mu je jedan od zahteva tokom {trajka gla|u bio (pored toga da mu se vrati pravo da se sam brani i da mu se dostavqaju materijali na srpskom jeziku u pisanoj formi i na papiru)
Gla|u do prava
Prvo neuspelo su|ewe odr`alo je Pretresno ve}e I Alfonsa Orija. Proces je po~eo 27. novembra 2006. i potonuo ve} 8. decembra odlukom @albenog ve}a. Drugo su|ewe krenulo je pred Pretresnim ve}em III 7. no-vembra 2007.
–
– Ukupno 16 meseci traje ova faza gde se izvode dokazi Tu`ila{tva. Pre nego {to je krenula ta pretre-sna faza, u pretpretresnom postupku odr`ano je 34 statusne konferencije. Otkad je krenulo ovo novo su|e-we, od 7. novembra do danas je odr`ano 132 sudska dana, saslu{an je 71 svedok, a Tu`ila{tvu je ostalo prak-ti~no jo{ 6 sati i 15 minuta do kraja. Svemu tome je prethodio {trajk gla|u od 10. novembra do 8. decembra 2006. godine, {to je [e{eq morao da uradi da bi se izborio za garantovano pravo da se sam brani –– podse}a Krasi}.
da mu se registruje i tim koji bi mu pomagao u pripremi od-brane.
– Tog decembra smo prvi put videli dokumentaciju i de-taqnije “u{li” u optu`nicu protiv [e{eqa. Ve} u martu 2007. [e{eq je zatra`io da se pokrene postupak za nepo-{tovawe suda protiv Karle del Ponte, Danijela Saksona i Uerc Reclaf, gospo|e koja istupa ispred Tu`ila{tva zbog pritisaka, pretwi, ucena i drugih nedozvoqenih radwi. Kao dokaz za to ponu|ene su 34 izjave svedoka iz raznih predmeta pred Tribunalom koji su bili predmet stra{ne obrade od strane istra`iteqa. Taj zahtev nije odba~en, ni odbijen. Umesto toga, Pretresno ve}e je 15. maja 2007. nalo-`ilo da se po tom zahtevu ne postupa dok se ne okon~a po-stupak za ratne zlo~ine – isti~e Krasi}.
[e{eq tokom unakrsnog ispitivawa, pritom, ima pra-va da ispituje svedoke Tu`ila{tpra-va da li je bilo pretwi, falsifikata, ucena i drugih nedozvoqenih radwi, {to on uspe{no i demonstrira, upravo u skladu sa pomenutim na-logom od 15. maja 2007.
– Slede}i postupak za nepo{tovawe suda krajem 2007. pokrenut je protiv Kristin Dal, uz desetak izjava svedoka koji su bili predmet wene obrade. Ona je to radila, izme|u ostalog, i u saradwi sa na{im, pardon, Vuk~evi}evim Tu-`ila{tvom za ratne zlo~ine, u wihovim prostorijama. Najkarakteristi~niji primer je upad u stan Jovana Glamo-~anina u Pan~evu – podse}a Krasi}.
Kost u grlu doma}oj vlasti
Radikali smatraju da vi{e ne postoji nijedno pravo ko-je wihovom lideru niko-je prekr{eno. Od prava na `ivot, pa nadaqe.
– Pravo na pravi~no su|ewe, pravo na su|ewe u razum-nom roku, pravo na odbranu, pravo na obave{tavawe o svim aspektima optu`be, pravo na komunikacije i posete. Evo, nekoliko meseci vo|en je postupak povodom Igora Be~i}a. On je, kao prijateq, zatra`io da vidi [e{eqa. Poseta je
odobrena, a kada je do{ao – odbijena, jer on nije prijateq, ve} je ~lan SRS. Da ne pri~amo o problemima drugih funk-cionera radikala – ogor~en je Krasi}.
[e{eqev tim odbrane smatra da je lider SRS diskri-minisan upravo jer mu se ne priznaju neka prava koja u`iva-ju drugi pritvorenici, pogotovo kada je re~ o finansirawu odbrane. Sekretar Tribunala do danas nije realizovao od-luku Pretresnog ve}a koja nala`e Sekretarijatu da u~e-stvuje u finansirawu [e{eqeve odbrane.
– U Tribunalu vi{e nisu ni Dejvid Tolbert, ni Karla del Ponte, ni Hans Holcijus a [e{eq je i daqe izlo`en najbrutalnijoj torturi. Za{to? Bio je kost u grlu dosman-lijskoj vlasti – kategori~an je Krasi}. Na predsedni~kim izborima je stalno, iz prvog u drugi krug pove}avao broj glasova. I to je samo bilo pitawe dana kada }e \in|i}eva vlast da padne i da Srpska radikalna stranka i Vojislav
La`ne optu`be
Formalnopravno, optu`be protiv [e{eqa su ~lan 7, ta~ka 1, stav 1 Statuta Ha{kog tribunala. Krasi} optu`bu opisno predstavqa kao imaginarni koncept udru`enog zlo~ina~kog poduhvata i neposredno izvr-{ewe zlo~ina progona i deportacije putem govora mr`we, vezano za Vukovar, Hrtkovce i Zvornik.
–
– Koliko su to neozbiqne i la`ne optu`be dovoqno je podsetiti samo na Zvornik, gde je kqu~ni svedok proma{io vreme ““kqu~nog”” mitinga za svega 20 meseci. Kqu~ni svedok za Vukovar je onaj koji sada, pod sub penom, ne `eli da svedo~i, a koji je napisao da je [e{eq rekao ““nijedan `ivi usta{a da pro|e””. Niti je ta re~enica izgovorena, niti je miting odr`an. A {to je najva`nije, to su priznali i potvrdili upravo tu`i-o~evi svedoci. A {to se ti~e Hrtkovaca, mislim da je svima jasno da su optu`be la`ne –– isti~e Krasi}.
Promenada branilaca
Prvi branilac od septembra 2003. do marta 2004. godine bio je Aleksandar Lazarevi}, potom je usledio Van der Spul do avgusta 2006. [e{eq je obojicu osporavao, a protiv Van der Spula je ~ak vodio i disciplin-ski postupak pred Advokatskom komorom. U avgustu 2006. [e{equ je dodeqen novi branilac, Dejvid Huper, ali ne ““poznati”” stru~wak za govor mr`we, ve} drugi Huper –– koji je nastupao u sudu za Ruandu. Odluka o do-deli tih branilaca ““pala”” je prvom odlukom @albenog ve}a u oktobru 2006. Ne{to kasnije su, 8. novembra iste godine, ponovo dodelili te advokate kao trajne branioce, ali je i ta odluka oborena mesec dana kasnije.
–
– Novi zahtev za nametawe branioca Tu`ila{tvo je podnelo jula 2008. [e{eq vi{e nije bio nesposoban da se sam brani, ve} je problem bio u zastra{ivawu i pretwama, i wegovo pona{awe u sudnici, gde je svedo-ke nazivao la`nim. Taj zahtev, sa zahtevom da se prekine postupak, Ve}e je odbilo i nalo`ilo nastavak su|e-wa. Potom je i @albeno ve}e odbacilo `albu Tu`ila{tva, {to je va`no za novonastalu situacije, s obzi-rom da je to je ve} bilo predmet razmatrawa @albenog ve}a –– poentira Krasi}.
