Mir ko Bla go je viæ
UDK:322:172.3(281.93-96) Viša teh nièka škola, Požare vac Pre gled ni èla nak In sti tut za fi lo zo fi ju i društvenu teo ri ju, Beo gradRELIGIJSKE PROMENE U POSTKOMUNIZMU
– SLUÈAJ PRAVOSLAVLJA NA PRIMERU
TRANZITNIH DRUŠTAVA
SRBIJE I CRNE GORE I RUSIJE*
(Obrazloženje istraživanja)
Apstrakt: Smatrajuæi da je predložena tema posebno znaèajana kao istraživaèki izazov za sociologije religije u zemljama tzv. postsocijalizma, predmet ovog istraživanja je odreðen kao utvrðivanje karaktera, stanja i smera religijskih promena na pravoslavno dominantnim prostorima Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) i Rusije aktuelnim u poslednjem desetleæu burnih socijalno-politièkih previranja u njima. U ovako odreðenom predmetu istraživanja glavni zadatak istraživanja sastoji se u identifikovanju i preispitivanju osnovnih tendencija u religijskim promenama. Oslanjajuæi se na obiman empirijski materijal o pomenutim promenama, u radu treba uèini pokušaj preciznog detektovanja obima tih promena u razlièitim sferama religijskog, duhovnog i društvenog života mnoštva ljudi u tzv. postsocijalistièkoj transformaciji društva (tranziciji). Stoga cilj istraživanja nije samo utvrðivanje obima i smera promena religioznosti graðana, nego je jedan od glavnih ciljeva istraživanja pokušaj smeštanja navedenih religijskih promena u odgovarajuæi društveni kontekst od koga se polazi u njihovoj teorijskoj eksplikaciji.
Kljuène reèi: re li gijske pro mene, (de)se ku la ri za ci ja, Srbi ja i Crna Gora, Ru si ja.
Re li gi ja je sadržaj sva kog so cio-kul tur nog obras ca i utièe u manjoj ili veæ oj meri, ne kad pre sudno a ne kad manje pre sudno, na so ciokul tur ni kon tekst èo ve ko vog življen ja, ali i re li gi je i in sti tu -cio na li zo va ne re li gijske or gani za ci je, kao i nein sti tu -cio na li zo va ne for me re li giozno sti, eg zi sti ra juæi u tom kon tek stu trpe uti ca je koji do la ze iz van sfe re du hov nog, pos veæe nog, crkve nog i kon fe sio nal -nog. Od nos re ligije pre ma društvenom okruženju, kao i re lacija društva pre ma re ligiji i crkvi, uvek su vremenski si tuirani u kon
kre-III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
F
tan ob lik glo bal nog društva i u od go va ra juæu i sas vim kon kret nu društvenu struk tu ru oda kle za so cio lo ga proi zi la zi po tre ba nji ho vog uza jam nog teo rijskog si tui ran ja. Ta veza izu zet no je sup til na, ne jed -noznaè na, èe sto teško pre poznatlji va, slo je vi ta i pro menlji va, pa je nje no nauè no is kust ve no utvrðivanje i teo rijsko objašnjenje po ve za -no sa po tre bom in ter dis ci pli nar -nog pri stu pa ba rem u ne ko li ko naj-važni jih aspe ka ta: društvenom kon tek stu, što je de lo krug so cio lo gi je i nje nih po seb nih dis ci pli na, so cio lo gi je re li gi je i so cio lo gi je kul tu re te nau ke o po li ti ci, takoðe an tro po lo gi je a sva ka ko isto ri je re li gi ja; za tim psihološkom kon tek stu, de lo kru gu psi ho lo gi je re li gi je i so ci jal ne psi ho lo gi je i fi lo zofs kom aspek tu, po gle du na svet (Welt an -schauungu) kao najopštijem, u kome se ispituje suština re ligije.
Društveni kon tekst re li gijskog ili, pre ciz ni je reèe no, veze re-li gijskog i sve tog sa društvenim i sve tov nim, so cio lo gi ja re re-li gi je najèešæe ra zumeva kao po trebu ili na èin da se èo vekov idejni svet sagleda i pro tumaèi u blis koj vezi sa socijalnim sve tom, sa glo bal-nim društvom ili sa socijalbal-nim gru pama un utar nje ga, jer taj idejni (religijski) svet upravo i na staje u društvenom živo tu i in dividual-nom is kustvu opi sujuæi ga, objašnjavajuæi, osmišljavajuæi i za dovo-lja va juæi neke grup ne ili in di vi dual ne po tre be (Šušnjiæ, 1989:14). Ðuro Šušnjiæ, koji se u do maæoj društvenoj nau ci najsadržajnije ba -vio so cio lo gi jom ide ja, piše da se ide je mogu in ter pre ti ra ti ne samo u kon tek stu veze sa dru gim ide ja ma koje sto je au to nom no od dru-štvenih us lo va, nego baš is klju èi vo u po ve za no sti sa tim us lo vi ma. Tako u nauè nom prouèa van ju re li gijskog fe no me na meðu istraživaèima po stoji pri lièno sla ganje o tome da su mnogi (bit ni) iz vori i ge -ner ato ri re li gi je i re li giozno sti so ci jal ne pri ro de ali je ne sumnji vo i to da svi iz vo ri i ge ner ato ri re li gi je nisu so ci jal ni. Re li gi ja nije jed-noznaèan nego višeznaèan, po lifon od nos èo veka pre ma bogu, sebi, svetu uopšte i društvu u kome živi i upravo zbog te èin jenice re ligija se ne sme re du ko va ti na so ci jal noisto rijski ele ment. Ap so lu ti za ci jom so ci jal nopo ves nog u sociološkom tu maè en ju re li gi je i re li gi -ozno sti previða se važna èin je ni ca da neki pre dus lo vi re li gi je i re li giozno sti iz ra sta ju van kon tek sta so ci jal nog, iz doživlja ja sve tog (numinoznog) kao tak vog, os obenog èina, što se po sebno istièe u fe-no men olo gi ji re li gi je. Ne tre ba smet nu ti sa uma ni biološku ogra-nièe nost èo ve ko vog biæa i nje go vu du bo ku unutrašnju po tre bu da se ne miri sa neu mitnom èin jenicom smrti pa traži de lotvorne
kompen-ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
za to re meðu ko ji ma re li gijski, iako nisu je di ni, sva ka ko jesu naj zna -è ajni ji. Tak ve -èin je ni ce so cio lo gi ja re li gi je mora uvažava ti i tu prak tiè no pre sta je de lo krug važenja nje nih kom pe tent nih objašnje-nja. Ra zu me van je nas tan ka re li gijskih ide ja, ra zu me van je nji ho vih najrazlièitijih for mi i sadržaja što se po javljuju to kom isto rije èo ve-èanstva ne može se postiæi van kon teksta kon kretnih so cijalno-isto-rijskih us lova, ali ni jed nostavnim i is kljuèivim svoðenjem na oblast so ci jal ne de ter mi na ci je (Šušnjiæ, 1995).
Istina, ova metodološka uputstva nije lako pretvoriti u ce lovita teorijska objašnjenja „neo sporno po stojeæe unutrašnje veze izmeðu promena ideoloških i religioznih sadržaja sve sti, s jed ne strane, te struk tu ral nih pro me na or gani za ci je priv red nog i po li tiè kog živo ta, s dru ge“ (Vratuša-Žun jiæ, 1995:89). Otu da se, upo zo ra va au tor ka, u tumaè en ju ove veze lako može za pa sti bilo u jed no stra nost re duk cio ni -za ma u vidu spi ri tua liz ma, bilo u vidu re duk cio niz ma kao jed no nog ma ter ija liz ma. Prvi ob lik re duk cio niz ma, di rekt no ili in di rekt no, so ci jal na uè en ja re li gi ja ili dru gih ideoloških si ste ma vred no sti, po la -zeæi prema tome, od opšteg po gleda na svet i svesnih re ligijskih moti-va ci ja lju di za priv red no de lo moti-van je, vidi kao od lu èu juæe fak to re ukupnog razvo ja. Imanentna ana liza idejnih sadržaja, na pri mer ne kog re li gijskog si ste ma, ne do voljna je i ne plod na kao is klju èi vi ob lik tu-maè en ja razvojnog po ten ci ja la tog si ste ma, da kle, bez smeštanja etiè-kih i dru gih re ligijsetiè-kih sadržaja u artikulisani društveni pro stor koji ima sasvim odreðenu eko nomsku i po litièku struk turu kao i vezu sa glo bal-nim okružen jem u tzv. svetskoj eko nomskoj društvenoj po deli rada i kon ste la ci ji po li tiè ke moæi. Dru gi ob lik re duk cio niz ma svo di pro me ne u sadržaju i znaè enju razlièi tih si stema ide ja lju di u nji hovoj sve sti na ob jek tiv ne eko noms ke i društvene okol no sti koje po sto je ne za vis no od sve sti lju di. Sto ga se, s pra vom sma tra au tor ka, in te gral ni razvoj jed-nog društva mora pos matrati uzi manjem u ob zir i ob jektivnih i sub jek-tivnih momenata iz tog društva, kao i iz okru ženja, koji svi za jedno èine složeni splet èin ilaca koji opet, sa dru ge strane, tvo re „struktural-no-in sti tu cio nal no pod sti cajne, od nos no de sti mu la tiv ne društvene situa cije za in te gral no shvaæ en razvoj“. Eti ka pra vos lavlja, ili pro te -stantska eti ka na pri mer, ne pred stavljaju neza vi s nu, sa mo stal nu i ne-pro men lji vu du hov nu i po kre taè ku silu so ci jal ne re struk tur aci je, ali mogu da budu pre pre ka ili pod sti caj za mo bi li san je ili le gi ti ma ci ju odreðenog tipa i smera društvenog de lanja.
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
Zbog uza jam ne, sup til ne i flek si bil ne veze koja po sto ji izme-ðu društva, re ligije i crkve, pro mene, a po sebno one krup nije i in ten-ziv ni je, kao di na miè na so ci jal na pre vi ran ja, utièu snažno na pri ro du i pos ledice meðusobnog od nosa društva i re ligije. Zato je važno utvrditi kako krup ne društvene pro mene koje obe ležavaju pro ces prelaska iz jed nog tipa glo balnog društva u dru gi (u zemljama post -so ci ja liz ma se uo bièa jio za taj pro ces ter min „tran zi ci ja“) utièu na re li gi ju, re li gioznost i crkvu, i kak ve su kon sek ven ce pov rat nog uti-ca ja re li gijskog kom plek sa na društvene po ja ve, kako one glo bal ne tako i mi kro-so ci jal ne. U tome je so cio lo gi ja re li gi je u pot pu no sti na svom te re nu jer pro na la zi i do ka zu je za ko ni te veze koje po sto je izmeðu pro me ne društvene struk tu re i pro me ne re li gijskih ver ovan ja i ponašanja. Za pravo, ona istražuje društvene si tuacije kao po voljne ili ne po voljne us lo ve za afir ma ci ju ili opa dan je in ter esa za re li gijska ver ovan ja i ponašanja. Poè et kom 90-ih pozna ti hrvats ki so cio log re-li gi je Ja kov Ju kiæ sta vio je so cio lo gi ji kao i ne kim dru gim društve-nim nau ka ma u za da tak da upra vo od go ne ta ju ne samo za go net no i te meljno ustrojstvo post so ci ja li stiè kih društava, nego i re li gijsko i sveto u mukotrpnim pro menama sa ko jima su se ova društva suo èila u pos lednjoj de ce ni ji bur nog XX veka. U tim ana li za ma tre ba lo je, po nje govom mišljenju, dokuèiti da li se u tim pro menama radi o po -ja vi raðan-ja no vog društva kao još uvek pred ka pi ta li stiè kog društva, ka pi ta li stiè kog ili ne kog treæ eg ustrojstva post so ci ja li stiè kog dru štava, jer od govor na to pi tanje omoguæava vidlji vost društvenog kon -tek sta eg zi sti ran ja sva ke re li gi je, pa i kon ven cio nal ne re li giozno sti koja nas u ovom istraživanju prvenstveno in teresuje (Jukiæ, 1991).
Pre ob li ko van je od no sa re li gi je i društva u zemlja ma bivšeg so ci ja liz ma, zemlja ma Istoè ne, Ju gois toè ne Evro pe i Bal ka na, ma ni -fest no za po èin je na kon padaBer lins kog zida mada se iz vesno popu -štanje ne ga tiv nog i èe sto mi li tant nog tre ti ran ja re li gijsko-crkve nog kom plek sa od stra ne so ci ja li stiè ke države može pra ti ti od sre di ne 60-ih a izraženije od sredine 80-ih go dina XX veka. Krajem 80-ih rušenjeBer lins kog zida –gvozde ne za ve se izmeðu Isto ka i Za pa da – veæ je samo pred stavljalo simbolièki akt urušavanja glo balnog tipa društva koje se neg de na zi va lo so ci ja li stiè kim, drug de realso ci ja li -stiè kim ili sam ou prav nim so ci ja li -stiè kim društvom èime na sta je, po opštem uver en ju poè et kom 90-ih, si tua ci ja te gob nog pre las ka ovih društava od tra di cio nal nih pre ma mo der nim, de mo krats kim
društvi-ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
ma.Tak vo shva tan je trans for ma ci je (tran zi ci je) bivših so ci ja li stiè kih društava im pli ci ra ka rak teri za ci ju nji ho vog so ci jal nog i po li tiè kog ustrojstva kao u biti tra di cio na li stiè kog, to ta li tar nog, au to krats kog i ne de mo krats kog društva (Po po viæ, 1991:577-586).
Sa ovim shva tanjem u vezi post avlja se krucijalno pi tanje sa važnim im pli ka ci ja ma po re li gi ju i re li gioznost: nai me, da li je veæ prvo so ci ja li stiè ko društvo stvo re no 1917. go di ne u Sov jets kom Sa-ve zu ili ono stvo re no l945. u bivšoj Ju gos la vi ji pred stavlja lo sas vim novi so ci jal ni po re dak ili je ono zna èi lo zau stavljan je isto rijskog sata na društvu koje mu je pret hodilo. Iako da nas ima malo nes laga-nja o ka rak te ru so ci ja li stiè kog društva, ipak ima razlièi tih mišljelaga-nja o tome da li post socijalizam znaèi vraæanje, na kon 70 ili 50 go dina privremenog „zamrzavanja“, graðanskom društvu, ili zemlje post so-ci ja liz ma – za ovo istraživan je pre svih in ter esant ne Ju gos la vi ja (Srbija i Crna Gora) i Ru sija – tek ula ze u graðansko društvo sa bu -duænošæu po liku prošlosti razvijenih društava.1 Od govor na ovo pi -tan je je znaèa jen ne to li ko zbog pre pozna van ja dis kon ti nui te ta u nužnom pro ce su evo lu ci je svih društava, ko li ko zbog pos le di ca koje ovaj dis kontinuitet ima na meðusobni od nos re ligije i društva (drža-ve), kao i na pro ces i kon cept se kularizacije, ak tuelan od 60-ih go di-na prošlog veka u so ciologiji za padnih društava a koji je prihvatila i do maæa, mark si stiè ka so cio lo gi ja re li gi je sa više ili man je skri ve -nom po li tiè kom ko no ta ci jom radi ublažavan ja vidlji vo sti držav nog in ter ven cio niz ma u stva ri ma (ne)vere.
Ima au tora koji sas vim de cidno tvrde da je tzv. real socijali-zam po svo joj eko nomskoj i po litièkoj suštini predgraðansko dru-štvo. Tako Ja kov Ju kiæ pre ci zi ra da mark si stiè ki so ci ja li zam nije društvo koje razvojno do lazi pos le ka pitalizma, nego mu uvek pret -hodi, što znaèi da je so cijalizam za pravo bio feu dalno društvo u sociološkom i pseu do-religijsko u ideološkom smislu (Ju kiæ, 1991). U sav re me nom, desetogodišnjem složenom i pro tiv reè nom pro ce su tran zi ci je da kle, pre ma ovak vom mišljenju, do la zi do po navljan ja iskustava razvi je nih društava iz vre me na nji ho vog pre las ka u gra
-III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
F
1
ðan sko društvo, samo što je pro ces sav re me ne tran zi ci je u post so ci-jalizmu mnogo di namièniji, što æe reæi da se od vija po veæ viðe nom ali ubrza nom sce na ri ju. U so cio lo gi ji društvenog razvo ja, pre ciz ni je u teo ri ji mo der ni za ci je, mo guæe je pre pozna ti ovaj sled argu men-tacije u pravljen ju spis ka in di ka to ra razvo ja ko jim se prena glašava uzor sav re me nih, za pad nih, razvi je nih društava sa im pli ka ci jom da je di no imi ti ran je ovog uzo ra, stva ran jem sliè nih eko noms kih, po li -tiè kih i kul tur nih in sti tu ci ja te obra za ca ponašanja može da spreèi stagnaciju ili da reši razvojne pro bleme ne zapadnih društava (na pri-mer Ben diks /Ben dix/, Ajzenštat /Ei senstadt/ – vidi: Vratuša-Žunjiæ, 1995:24). Doduše, po stoje i dru gaèija gledišta. Vera Vratuša-Žunjiæ, u do maæ oj so cio lo gi ji je dan od zapaženih au to ra so cio lo gi je dru-štve nog razvo ja, ne ne gira po trebu da se od Za pada uèi, ali smatra da je is kust vo po ka za lo da nije mo guæa pro sta pri me na za pad nog mo-de la jer je bila èe sto i kon tra pro duk tiv na. Li ni ja ovak vog mišljenja ne do vodi u pi tanje vezu koja po stoji izmeðu re ligije i crkve i glo bal-nih so ci jal bal-nih pro me na, koja po sta je pred met zapaženog teo rijskog, em pi rijskog i prak tiè no po li tiè kog in ter eso van ja i rešavanja, veæ do-vo di u pi tan je gledišta po ko ji ma sav re me ni mo der ni za cijski pro ce si u post so ci ja li stiè kim društvima pred stavlja ju samo ob navljan je kla-siè nog mo de la so ci jal ne trans for ma ci je društva u skraæe nom ob li ku. Ovakva razmišljanja vuku pre ma isti canju znaè ajnih razli ka i spe ci-fiènosti ze malja Srednje, Istoène Evro pe i Bal kana, te onih Treæeg sve ta, od za pad nih ze mal ja u vre me nji ho vog pre las ka na graðansko društvo (Lukman, 1994b). Tako do lazimo, po našem mišljenju, do jednog od najvažni jih pi tanja ovog istraživanja: do pi tanja o se kula-ri za ci ji od nos no de se ku la kula-ri za ci ji kao najre le vant ni jem po ka za tel ju re li gijskih pro me na ili, još uže gle da no, tako do la zi mo do pi tan ja o pro me ni re li giozno sti2 lju di sa sociološke taèke gledišta (Ðorðeviæ, 1994). Meðutim, pro ces se ku la ri za ci je, od nos no pro ces de se ku la riza ci je u post so ci ja li stiè kim društvima, može se pos ma tra ti i kao re le -van tan po ka za telj ka rak te ra ne samo re li gijskih nego i glo bal nih dru štvenih pro me na: u kon tek stu najvažni jih od li ka sav re me nih
ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
M
2
post so ci ja li stiè kih društava post avlja se pi tan je o sme ru i sta bil no sti re li gijskih pro me na koje su poè et kom de ve te de ce ni je prošlog veka ma ni fest no na stu pi le u zemlja ma bivšeg so ci ja liz ma i koje su bile pred met ve li kog bro ja teo rijskih i em pi rijskih, jav nomnjenjskih, socioloških i so cijalno-psiholoških istraživanja. Tako se glav ni za-da takistraživan ja sa sto ji u iden ti fi ko van ju i preis pi ti van ju os nov nih ten den ci ja u re li gijskim pro me na ma. Nai me, da li re li gijske pro me ne koje su stupile na društvenu po zornicu kra jem 80-ih i poè etkom 90-ih go di na sa slo mom Sov jets kog Sa ve za i tzv. Dru ge Ju gos la vi je, bez ob zi ra kroz kak ve sve unutrašnje trans for ma ci je pro la zi le to kom ovih de set ili nešto malo više go dina, spo ro ali ipak sigurno vode ova društva pre ma re li gijskoj si tua ci ji u nji ma isto vet noj današnjim, u os no vi se ku la ri zo va nim, najrazvi jen ijim za pad nim društvima, saže-to izraženoj u zakljuè ku da je „evo lu cio na bu duæ nost re li gi je nje no gašenje“ i da je „ovaj pro ces neiz bežan“ (Valis, 1994) – za èiju po -tvrdu ne po stoji da nas empirijska evi dencija ni kod nas ni u Rusiji – ili æe na delu biti dru gaèiji sce narij, sce narij koji pre uka zuje na re li-gijsku ob no vu i pov ra tak sve tog kao da nas do mi nant nog pro ce sa (za šta po sto ji em pi rijska evi den ci ja) sa buduænošæu pre ma istim pre-dviðanjima koja se od nose na sveto u post modernim razvi jenim društvima (Koks, 1994).
Ovo su sva ka ko fun da men tal na pi tan ja u izuèa van ju pro ce sa se ku la ri za ci je u post so ci ja li stiè kim društvima i za so cio lo ge re li gi je plodan te ren kako za teorijska uopštavanja tako i za uvek preko po -treb na, do bro teo rijski i metodološki ute mel je na, em pi rijska istraži-vanja. Njihov broj se znat no po veæao, na kon glas nosti i pe restrojke (ïåðåñòðoéêà), te obeležavanja hiljadugodišnjice od prelaska Rusa na hrišæanstvo (1988. go dine), i u Ru siji i u Za jednici ne zavisnih država (ZND – ÑÍÃ), što je sva ka ko je dan od bit nih pre dus lo va za kon sti tui san je so cio lo gi je re li gi je ume sto de val vi ra nog, in sti tu cio -nal no podržava nog i de cen ija ma vla da juæ eg nauè nog ateiz ma i atei-stiè kog va spi tan ja.
Pre ma tome,pred met ovog istraživanja odreðujemo pri marno kao utvrðivanje ka rak te ra, stan ja i sme ra re li gijskih pro me na na pra-vos lav no do mi nant nim pro sto ri ma Ju gos la vi je (Srbi je i Crne Gore) i Ru si je ak tu el nim u pos lednjem de set leæu bur nih so ci jal no-po li tiè kih pre vi ran ja u post so ci ja li stiè kim društvima XX veka kao i na sam om poèetku no vog veka i treæeg milenijuma. No, taj za datak teško je
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
ostvariti bez uzi manja u ob zir istorijske di menzije u ko joj se utvrðuju se ri je ma gi stral nih re li gijskih pro me na (pro me na u kon ven cio -nal noj re li giozno sti lju di) u Ju gos la vi ji i Ru si ji u XX veku, koje se po kla pa ju sa kru ci jal nim društvenim (èak epo hal nim) doga ðajima u njima. Radi se najpre o Oktobarskoj re voluciji iz 1917. godine pos le koje je re li gioznost stanovništva Ru si je ra di kal no ero di ra la, što se do go di lo, sa do sta sliè no sti, i na pro sto ri ma bivše Ju go s la vi je pos le II sve tskog rata. Sa iz ves nim i pri rod nim pre vi ran ji ma, tak va si tua ci -ja manje-više osta je u po menutim društvima sve do sledeæeg kru ci-jal nog društvenog dogaðaja: do urušavanja so ci ja liz ma i ra sta kan ja obe fe deracije kra jem 80-ih i poè etkom 90-ih go dina prošlog veka. Nešto malo pre tih dogaðanja, a po sebno pos le njih, kon vencionalna re li gioznost i ve za nost lju di za re li gi ju i crkvu opet doživlja va ju bitne pro me ne, jaèa juæi i po veæa juæi svo ju društvenu re le vant nost. Pos le tih dogaðaja, to kom na red ne de ce ni je i poè et kom no vog veka, religijska si tuacija u ovim društvima se kristališe i upra vo toj re li-gijskoj situaciji u radu æemo, na kon duže teo rijske ra sprave o os nov-nim pojmov nov-nim ok vi ri ma istraživan ja i na kon kraæ eg isto rijskog dis kur sa o položaju re li gi je i crkve i re li gijskoj si tua ci ji u so ci ja li -zmu u Ju gos la vi ji i u Sov jets kom Sa ve zu, pos ve ti ti glav nu pažnju.
Os no vu za kom pa ra ci ju dva od vo je na kom plek sa (re li gij -sko-crkvenog i državno-društvenog) u više od pola veka istorije Srbi je (Ju gos la vi je) i Ru si je (SSSR-a) na la zi mo u ne ko li ko istorijskih èin je ni ca: prvo, hrišæanstvo u pra vos lav noj va ri jan ti prih va -taju i Rusi i Srbi vrlo rano u svojoj isto riji pri èemu se pravoslavlje, dolazeæi od vi zantijskog uzo ra, èvrs to veže za stva ranje države kod jednog i dru gog na roda, a kada se te države naðu u kri zi (Tatarska osvajanja u Rusiji i Oto manska u Srbiji), onda pravoslavlje snažno održava duh na cio nal ne iden ti fi ka ci je i sa mo bit no sti igra juæi prak-tiè no najsnažniju ko he ziv no-in te gra tiv nu ulo gu. To je funk ci ja koja se najèešæe do vodi u vezu upra vo sa religijskim si stemima ide ja.3 Dru go, èe sto se pra vos lavlje, u kon tek stu Ve be ro ve (We ber) „pro te -stants ke teze“, do vo di u vezu sa eko noms kim i po li tiè kim zaos ta
ja-ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
M
3
njem i nerazvijenošæu pra vos lav nih, istoè nih ze mal ja u od no su na protestantski (pa i ka tolièki) Za pad. Treæe, obe zemlje u svo joj no vi-joj isto ri ji beleže avan tu ru ko mu ni stiè kog pro jek ta u kome je malo me sta bilo za jav no is pol je nu re li gioznost i nje no slo bod no izra-žavanje, a crkvu država, prav no je od vajajuæi od sebe, za pravo po zi-cio ni ra sa one stra ne ofi ci jel nog društva, stig ma ti zu je je i pre du zi ma niz re pre siv nih radnji radi mi ni mi zi ran ja, ako ne i pot pu nog išèeza-vanja nje nih, u isto ri ji oèi to va nih, jav nih im pli ka ci ja. I èetvrto, na sam om poè et ku de ve te de ce ni je prošlog veka (1991. go di ne) obe fe-der aci je (SFRJ i SSSR) istov re me no doživlja va ju krah, u poè et ku ma kar samo no mi nal nim urušavanjem so ci ja liz ma, a reli gioznost i èi tav re li gijsko-crkve ni kom pleks za do bi ja znaè aj, koji je pri liè no bio opao do tada, u procesu koji mnogi au tori imenuju ter minima revi talizacije re li gi je, pov rat ka sve tog, de se ku la ri za ci je ili èak re li gijske re ne san se. Doduše, i po red niza sliè no sti najznaè ajni je pos le -di ce ra spa da dve ju fe der aci ja mo ra ju se si tui ra ti u dva razlièi ta mo de la ra spa da: je dan, do maæi mo del, ocrta va ra spad kroz najpo-gubnije moguæe kon flikte koji su rešeni (?) krvavim meðunaci-onalnim i ver skim (?) ra tom i dru gi, koji ocrtava transformaciju Sov jets kog Sa ve za for mi ran jem Rus ke fe der aci je (RF) i sa mo stal nih država (uje din je nih u ZND) iz be ga van jem šireg graðanskog rata iako su unutrašnja he ter oge nost i eko noms ki pro ble mi bili go to vo isto vet ni kao i na pro sto ru bivše ju gos lo vens ke fe der aci je (Goa ti, 1992:330). Na sil no rešenje kon flik ta u bivšoj Ju gos la vi ji i mi ran raspad sov jets ke države proizašli su kru ci jal no iz od no sa pre ma pi-tan ju te ri to ri jal nog razgra niè en ja re pu bli ka, tj. nji ho vih gra ni ca ocrta nih u so ci ja li stiè kom pe ri odu. Nai me, dok je glav ni pro blem u bivšoj Ju gos la vi ji na stao zbog ne priz na van ja ad mi ni stra tiv nih, re pu -bliè kih gra ni ca Hrvats ke i Bos ne i Her ce gov i ne iz Ti to vog režima u kojima je žive lo i znat no srpsko, pra voslavno stanovništvo kao kon -sti tu tiv ni na rod, dot le je Ru si ja priz na la Ukra ji nu, Be lo ru si ju i Ka-zahstan u po stojeæim gra nicama iako je u nji ma žive lo brojno rusko stanovništvo (25 miliona Rusa da nas živi izvan gra nice RF), tako da su one po sta le meðunarodno priz na te gra ni ce.
Pred met istraživan ja, kako smo ga de fi ni sa li, pret post avlja utvrðivanje religijske situacije u ovim društvima do kra ja XX veka kao i dovoðenje u vezu opšteg po litièkog i so cio-kulturnog obras ca ovih bivših so ci ja li stiè kih društava sa re li gi jom, religioznošæu i
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
crkvom. S ob zirom, da kle, na uza jamnu vezu društva, re ligije i crkve pred me tom ovog istraživan ja se obuh va ta ju tri vre mens ke i sa dr žin-s ke rav ni ana li ze. Prva ravan ana li ze se od no si na veæ po me nu to vre mens ko razdoblje od ustrojstva so ci ja li stiè kog društva u Sov je ts-kom Sa ve zu i Dru goj Ju gos la vi ji do poè et ka ili sre di ne 80-ih go di na. To je razdoblje koje se, glo balno gle dano, iako u od nosima društva (države) i re li gi je (crkve) ima va ri ja ci ja, može pos ma tra ti kao jed na za seb na po ves na ce li na sa opštim i spe ci fiè nim od li ka ma eg zi sti ran -ja re li gi je i re li giozno sti. Sociološka i -jav nomnjenjska istraživan -ja re li giozno sti na pro sto ri ma rus kog i srpskog pra vos lavlja, pa i na dru gim pra vos lav nim pro sto ri ma, izu zev grè kog, po ka za la su svo-jom is kust ve nom evi den ci svo-jom da je pro ces ot klo na lju di od re li gi je i crkve, najèešæe na zi van se ku la ri za ci jom, upra vo na nji ma najviše uzeo maha. Na pra vos lav nim pro sto ri ma na juo èl ji vi ji je bio „beg“ ljudi od re ligije i crkve i izu zetan pad proširenosti ne kih znaè ajnih oblika re ligijskog ponašanja lju di, pre svega onih koji spa daju u pouz da ni je po ka za tel je kon ven cio nal ne re li giozno sti kao što su po-se ta ne deljnom bo gos luženju (li tur gi ji), po po-se ta crkvi, post, mo lit va itd. O ne kim obre dima re ligijskog ponašanja se moglo go voriti kao o obre di ma koji su po la ko ne sta ja li iz šire po pu la ci je, a o ne kim kao o obredima koje poštuje tako mali broj ljudi (ispitanika) da se moglo go vo ri ti o pood ma klom pro ce su ero zi je re li gijskog ponašanja i udru-živan ja. Tako je za pra vo pro ces se ku la ri za ci je (atei za ci je) društva na pra vos lav nom kon fe sio nal nom pro sto ru do veo do sman ji van ja bro ja kako de kla ri sa nih tako i stvar nih ver ni ka, do ero di ran ja ver ske prak-se, dis olu ci je dog mats kog sadržaja vere, sman ji van ja uti ca ja crkve i pra vos lav ne re li giozno sti na sva kod nevni život lju di, uz re la tiv no èešæe prak ti ko van je ne kih tra di cio nal nih ver skih obre da i ver ovan ja kao što je na primer krštenje, proslava veæ ih ver skih praznika, priz -na van je kon fe sio -nal nog po re kla, crkve ni ukop po kojni ka, pa možda i vera u boga. Na delu je bila re ligioznost marginalnih društvenih slo je va (seljaštva i nek va li fi ko va nog radništva), siromašnih i nižeg obra zo van ja a ne bo ga tih i pro pul ziv nih, te de mo no poli za ci ja crkve na pra vos lav nim pro sto ri ma od stra ne ofi ci jel nog so ci ja li stiè kog režima (Ðorðeviæ, 1992; Àòåèçì â ÑÑÑÐ: ñòàíîâëåíèå è ðàçâè -òèå, 1986). Pravoslavlje se veoma sla bo oduprlo pritiscima koji su do la zi li od ofi cijelne po li ti ke i mi li tant ne atei stiè ke kul tu re, na ro èi to u bivšem Sov jetskom Sa vezu što nije bio tako dra stièan sluè aj sa
ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
nekim dru gim ver skim or gani za ci ja ma i religioznošæu lju di na nji ma pri pa da juæ im kon fe sio nal nim pro sto ri ma.
Pod pre težnim uti ca jem po li ti ke se ku la ri za ci ja (atei za ci ja) je u svim so ci ja li stiè kim društvima stvo ri la prak tiè no dve vrste kul tu -re, meðusobno pri liè no udal je ne: jed nu si stems ku i atei stiè ku koja se svim in sti tu cio nal nim sredstvi ma podržava la pa i na me ta la što je re-zul ti ra lo nje nom he ge mo ni jom u kul tu ri i dru gu, iz van si stems ku, ali le gal nu koja se efi kas no po tis ki va la u sfe ru pri vat no sti bez znaè ajnih jav nih društvenih ma ni fe sta ci ja. Ta nes kri ve na opreè nost dva kul-tur na i sim bo liè ka si ste ma vred no sti, jed nog sa oèi tim jav nim funk-ci ja ma le gi ti ma funk-ci je so funk-ci ja li stiè kog si ste ma i dru gog sa one stra ne poželjnih vrednosti i ponašanja, ali sa ne kakvom unutrašnjom au to-no mi jom i kontinuirato-nošæu, kao svo jevrs na al ter na tiv na kul tu ra, agre gat u re zer vi pa i le gal na opo zi ci ja vla da juæ em po li tiè kom si ste mu i do mi nant nim vred no sti ma, is pol ja va se kao te meljna pro ti vu -reènost u kul turi so cijalistièkog društva (Vrcan, 1980; 1986). U tom smis lu zna ci uz na pre do va log pro ce sa atei za ci je do sre di ne 80-ih go-dina XX veka na pro storima bivše Jugoslavije mogu se u prvom redu, mada ne i do kraja, do vesti u vezu sa jed nim iz razito ne stimula-tiv nim, a èe sto i vrlo re pre siv nim po li tiè kim i so cio-kul tur nim okružen jem u kome eg zi sti ra ju, bol je reèe no preživlja va ju, re li gi ja i crkva. Neo sa mo stal je na so cio lo gi ja, još u zna ku isto rijskog ma ter i -ja liz ma, tre ti ra la je re li gi ju i crkvu ili sa pros ve ti telj skih polazišta ili preko teo rije odra za, u sva kom sluèa ju da leko od ozbiljnih i sup til-nih ana li za. Dog mats ku, mark si stiè ku po zi ci ju u shva tan ju položaja i bu duæ no sti re li gi je u so ci ja li stiè kom društvu, po zi ci ju ko jom se na re li gi ju gle da lo kao na za blu du i ilu zi ju koja æe po ste pe no ne sta ja ti kako budu nauè na sazna ja pro dirala u svest lju di i kako se materijal-ni život lju di bude poboljšavao u us lo vi ma tzv. so ci ja li stiè kih dru-štve nih od no sa, ju gos lo vens ka so cio lo gi ja re li gi je je na pu sti la mnogo pre od sov jetske „nau ke o društvu“ kada je kra jem pe desetih go di na izašla ispod okril ja isto rijskog ma ter ija liz ma, te je pre va zi la -zeæi teo ri ju odra za, a po tom gno seo lo gi zam i so cio lo gi zam koji su se još dugo zadržali u sov jetskoj „sociologiji“, išla u susret shvatanju i isti can ju kom pleks no sti re li gijskog fe no me na. Re li gi ja i re li gi o -znost se sada sa gle da va ju ne samo pre ko so ci jal nih pret post av ki (religija kao ko lektivan èin), nego i u onto-an tropo-psihološkim pretpostavkama – da kle, kao liè ni doživljaj svetog i smisao živo ta (Skledar, 1990; Šušnjiæ, 1988).
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
U Sov jets kom Sa ve zu, meðutim, kon cep ci ja nauè nog ateiz ma osta je vla da juæa go to vo sve do kra ha so ci ja li stiè kog društva. Ova kon cep ci ja se zas ni va la na Len ji no vom (Ëåíèí) shva tan ju re li gi je kao in stru men ta vla sti, eks pli cit no i pri lièno nes ret no izraženom shva tan ju u gla so vi toj sen ten ci o re li gi ji kao opi ju mu za na rod, o re li -gi ji kao sredstvu u in stru men tal nom po se du vla da juæe kla se ko jim se narod drži u pot èinjenosti što, iako se po ziva na Mark sa (Marx), stro -go gle da no ne od -go va ra nje -go vom odreðenju re li gi je u iz ra zu Opium des Volks sa im pli ka ci jom da èo vek (na rod) sam stva ra re li gijske pred sta ve, doduše kao pri vid nu, „ilu zor nu sreæu“, kao ob ma n ju juæu ute hu u ono zemljas kom, ak cio no ne moæ nu i u suštini os lo n je nu samo na nadu. Istina, u marksizmu re ligija i je ste shvaæena kao neka vrsta društvene kon tro le i od bra ne pro menlji vih in ter esa vla da juæ ih slo je -va u klas nom po retku društ-va pa je kao tak -va ne gativno odreðena, manje zbog toga što pod vostruèuje svet u kome èovek živi, a više zbog toga što skriva suštinu bede i otuðenja u klasnom po retku dru -štva. No, za Mark sa i marksizam re ligija kao otu ðenje nije sa mosta-lan fak tor nego samo odraz otuðenog kapitalistièkog sve ta èiji najdublji ko re ni nisu u ne kom ob li ku èo ve ko vog du hov nog sve ta nego u ma ter ijal nim pret post av ka ma društva, u nje go voj priv red noj, eko noms koj de lat no sti. Od 60ih go di na u Sov jets kom Sa ve zu kon ti -nui ra no se vo di la dis ku si ja o pred me tu i struk tu ri teo ri je nauè nog ateizma a da se nije došlo do jed noznaènog odreðenja nauènog atei -zma, što je svakako bio je dan od os novnih razlo ga podvo ðenja pod ovu dis ci pli nu istraživan ja vrlo raznovrs nih aspe ka ta re li gi je i atei-zma, mada je bilo sociologa kao što su na pri mer Jablokov i Ugrino-viè (ßáëîêîâ, 1979; Óãðèíîâè÷, 1985) koji su 80-ih težili da napu-ste, ko liko je to tada bilo moguæe, dog matske po zicije u prouèa vanju re li gijskoatei stiè kog fe no me na što su se razvi le u kri lu mark si stiè -ko-len ji ni stiè ke fi lo zo fi je i stal ji ni stiè ke ostavštine (Ðorðeviæ, 1990). Iz ove ostavštine nezaobilazno je bilo pi tanje atei stièkog va -spi tan ja. Atei stiè ko va -spi tan je je bilo pri sut no u veæi ni ze mal ja pod di rekt nim uti ca jem Sav jets kog Sa ve za. Isti na, u bivšoj Ju gos la vi ji nije bilo sprovoðeno sa tak vim in tezitetom i nije izazvalo tak ve po sle-di ce kao u po men utim zemlja ma, zah val ju juæi pre sve ga po li tiè kim dogaðanjima u so ci ja li stiè kom blo ku 1948. go di ne i udal ja van ju soci -jalistièke Ju goslavije od Sov jetskog Sa veza, zemlje koja je po sov-jets kim au to ri ma bila ko levka atei stiè kog va spi tan ja ko jim se stva ra lo
ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
društvo ma sov nog ateiz ma.4No i po red upli va atei stiè kog va spi tan ja, ponajviše pu tem pro pa gan de,5 mada su u praksi upo trebljavana i dru ga or gani za cio na, re pre siv ni ja rešenja, na po ri dru štva da se ma sov -nim, atei stiè kim va spi tan jem uklo ni re li gi ja nisu dali za do vol ja va juæe re zul ta te. Atei stiè kim va spi tan jem se upli vi sa lo u sve znaè ajne jav ne sfe re sov jets kog društva uz angažovan je ple ja de pozna tih part ijskih i „zas lužnih rad ni ka“ – teo re tièa ra ateiz ma i atei stiè kog va spi tan ja od BonèBrue vièa prekî Kra si ko va, Krups ka je i Lunaèarskog do Skvor -can-Ste pan ova i Ja ros lavskog (Áîí÷-Áðóåâè÷, Ï. À. Êðàñèêîâ, Í. Ê. Êðóïñêàÿ, À. Â. Ëóíà÷àðñêèé, Ñêâîðöàí-Ñòåïàíîâ, Å. Ì. ßð î-ñëàâñêèé), da pomenemo samo najznaè ajnije, i mnoštva lo kalnih agi ta to ra, pro pa ga to ra ateiz ma. Sve to meðutim, nije spreèi lo ob no vu isto rijske vere u Ru si ji koja je erup tiv no na stu pi la poè et kom 90-ih kao da masovnog ateiz ma ni kada nije ni bilo. To se de limièno može ob jas ni ti i èin jen icom os lon jen osti atei stiè ko-mark si stiè ke mis li na nauè nu (da kle ra cio nal nu) kri ti ku po svo joj biti a(i)ra cio nal nog – (re-ligije), te zbog shva tanja da æe re ligija èi liti u onoj meri u ko joj se bude razvi jao so ci ja li zam (Æi miæ, 1984). Meðutim, so ci ja li zam se nije razvijao pre ma ideološkim po stulatima, ali ako samo i pret posta-vi mo tu ni kad ost va re nu ide ju, pi tan je re li gijskog ne bi iz gu bi lo na kre di bil no sti pošto po red so ci jal nih pret post av ki re li gijskog fe no me-na po stoje i dru ge koje su sovjetski au tori oèi to dugo vre meme-na za ne-ma ri va li. Uzi ne-ma juæi u ob zir Len ji no vo teo rijsko shva tan je re li gijskog
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
F
4 Carska Ru sija je pre Ok tobra bila zemlja sa najveæ im bro jem ne pismenih i
ver ni ka u Evro pi, sa ja kim uti ca jem pra vos lav ne crkve na mase. Pos le re vo lu ci je broj ne pis me nih se brzo sman ji vao, uo sta lom kao i broj ver ni ka. Sov jets ki au to ri su sma-tra li da je pod pre sud nim uti ca jem ra di kal nih re vo lu cio nar nih pro me na došlo do ko-ren itog so cio-eko noms kog, po li tiè kog i kul tur nog preo bražaja društva i rešenja na cio nal nog pi tan ja (!?), a kao važan fak tor po ja ve ma sov nog ateiz ma na vo de i izu-zet no agil nu pro pa gan du ateiz ma i uvoðenje atei stiè kog va spi tan ja. (Aòåèçì â ÑÑÑÐ: ñòàíîâëåíèå è ðàçâèòèå, 1986).
5 Sna ga an ti re li giozne i an ticrk ve ne pro pa gan de da le ko je bila izraženi ja u
fe no me na, os nov ne prin ci pe sov jets ke vla sti pre ma re li gi ji i crkvi kao i prak su atei stiè ke pro pa gan de i atei stiè kog va spi tan ja, mno gi za pad -ni so cio lo zi, fi lo zo fi i teo lo zi ne gi ra li su ka rak ter ma sov nog ateiz ma kao suštinski po ve za nog sa iz gradnjom so ci ja li stiè kog društva u Sovjets kom Sa ve zu u smis lu išèezavanja so ci jal nih os no va re li gi je i re li -giozno sti i razma tra li su po ja vu ateiz ma u Sov jets kom Sa ve zu ili kao sluè ajnu,6ili kao re zul tat pri me ne sile nad ver ni ci ma ili ad mi ni stra tiv -nog uti caja na crkvu. Sami pak sov jetski au tori ne samo da priz naju, veæ i enormno ve lièaju, pod ru kovodstvom KPSSSR-a voðenu atei-stiè ku pro pa gan du kao snažan fak tor pro ce sa nas tan ka i širenja ma-sovnog ateiz ma. I mada su Len jin, nje govi sa radnici i na stavljaèi po li ti ke širenja ma sov nog ateiz ma isti ca li da je atei stiè ka pro pa gan da voðena samo ideološkim sredstvima, prak sa je isuviše èe sto uka ziva-la i na metode koje su bile da leko od „ideološkog ubeðivanja“ a mora se priz nati da je i „èist“ ideološki uti caj sadržavao ele mente pri sile,7 ako ne ot vorene a ono si gurno pri krivene, zna ne samo veštim agi tato-ri ma sa pre fin je nim me to da ma ma ni pu la ci je ljuds kim du hov nim živo tom.
Dra ma atei za ci je na pro sto ri ma bivše ju gos lo vens ke fe der aci -je bila -je man-je dra matièna od sov -jetske. No, i na ovim pro storima si las kom sve tov ne ideo lo gi je so ci ja liz ma sa istro rijske po zor ni ce nakon što je potrošila resurse in tegracije društvenih gru pa u je din-stve ni svet za jed niè kih vred no sti, re sur se osmišljavanja sve ta (so ci-ja liz ma) i živo ta u nje mu kao i le gi ti mi san ci-ja društvenog po ret ka, sazre la je u so cio lo gi ji re li gi je upit nost: ko li ko je pro ces se ku la ri za -ci je u tzv. real-so -ci ja li stiè kom društvu bio ge ner isan ob jek tiv nim eko noms kim i so ci jal no-kul tur nim ka rak ter isti ka ma tog društva, a ko li ko iz ves nim ar bi trar nim, po li tiè kim od lu ka ma establišmenta i sredstvima koja su korišæena? Kra jem 80-ih i poè etkom 90-ih go
di-ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
M
6
Sov jets ki au to ri su sma tra li, na su prot ovom shva tan ju, da pro ces se ku la ri za -cije baš na Za padu ima stihijski ka rakter i da se po tome razli kuje od pro cesa se kula-ri za ci je u so ci ja liz mu. Se ku la kula-ri za ci ja u so ci ja liz mu, sto ga, po se du je ob jek tiv nu za ko no mer nost (Ðorðeviæ, 1990:208, 230).
7 „Mi možemo braæe i se stre na Za padu da oba vestimo o našim iskustvima u
na XX veka umnožila su se sla ganja so ciologa o tome da je se kulari-za ci ja u ju gos lo vens kim us lo vi ma bila, ne pot pu no i do kra ja, ali sva ka ko pre težno sves no, da kle po li tiè ki in du ko va na, pro težira na i is for si ra na, iznuðena i ubrza na po ja va jer nije na sta la prvenst ve no kao od go vor na do stig nu ti so cio-kul tur ni nivo razvi jen osti što je za-pad ni, doduše veæ razvi je ni obra zac se ku la ri za ci je im pli ci rao, nego je u suštini imala znaè ajnu po litièku ulo gu (Vrcan, 1986; Skledar, 1991; Zrinšèak, 1991). Zbog toga se znaè aj teo ri je se ku la ri za ci je sre di nom 60ih go di na u for ma tiv nom pe ri odu ju gos lo vens ke so cio lo gi je re li gi je nije iscrplji vao samo u teo rijskometodološkoj pod lo -zi za prva em pi rijska sociološka istraživan ja re li gi je i re li giozno sti, nego je se ku la ri za cio na teza, ako ne ne pos red no a ono sva ka ko im-pli cit no, sa so bom no si la odreðenu po li tiè ku re le vant nost.8 Ona je, nai me, sa dog mats ki ori jen ti sa nog mark siz ma i vla da juæ ih po li tiè kih sub je ka ta tre ba lo da ski ne atri bu te na mer ava ne atei za ci je, sa ele-men ti ma na sil ja, te da svo jim is kust ve nim po ka za tel ji ma do ku ele- men-tuje da se, u stvari, radi o pro cesu koji ne samo što je na delu i drug de na Za padu, nego da je to nužan, ob jektivan i spon tan pro ces sa komplek som us lo va i uz ro ka na èelu sa pro ce som in du stri ja li za ci je so ci -ja li stiè kog društva na prvom me stu, a za tim i ur ba ni za ci je, od va -jan -ja crkve od države, ra cionalizacije mišljenja i ponašanja itd. (upor. Kerševan, 1984:16-17). Marko Kerševan je upravo sa gledavanjem re li gi je kao po li ti cu ma, što je ona na pro storima bivše Jugoslavije i bila, došao do zakljuèka da je i sama so ciologija re ligije u Ju goslavi-ji na sta la i ar ti ku li sa la se u meðudejstvu sa po li tiè kom sfe rom. Sto ga je i pi tanje ateiz ma bilo po li ti cum, jer je marksistièki atei zam ne
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
F
8 Dru ga stra na tog, u znat noj meri po litièki pro težiranog pro cesa, nije samo u
samo de po li ti zo vao i de na cio na li zo vao tra di cio nal ne re li gijske ra-zli ke i isto rijske ani mo zi te te, veæ je bio je di no mo guæa „re li gi ja“ u bivšoj Ju gos la vi ji koja ne bi de lo va la de zin te gra tiv no na novi po li tièki si stem. Upravo ova kav smer razmišljanja dop rineo je u najno -vi je vre me bol jem shva tan ju i objašnjenju re ver zi bil nog pro ce sa, pro ce sa po veæ an ja kre di bil no sti re li gi ja i crka va na èi ta vom pro sto ru bivše Ju gos la vi je u us lo vi ma društvenih pre vi ran ja na bal kans kim pro sto ri ma koji su išli pre ma (re)po li ti zo van ju i (re)na cio na li zo va -nju tra di cio nal nih kon fe sio nal nih razli ka. Na sto jaæe mo da u ovom istraživan ju pos ve ti mo do voljnu pažnju široj ela bo ra ci ji društvenih us lo va eg zi sti ran ja re li gi je i crkve sa prak tiè nim kon sek ven ca ma pre sve ga na (pra vos lav nu) kon ven cio nal nu re li gioznost lju di i dru štve-nih gru pa u so ci ja li stiè kom društvu, kako bivšem ju gos lo vens kom tako i sov jetskom.
Sle deæe, dru govre mens ko razdoblje i ra van ana li ze obuh va ta period od kraja 70-ih go dina XX veka kada je pribavljena is kustvena evi den ci ja uka zi va la da se iz ves ne pro me ne sa re li gi jom i religioznošæu dešavaju, na ro èi to na ka to liè kim re li gijskim i kon fe sio nal -nim pro sto ri ma, te da se na kon ne pri kos no ve ne vla da vi ne pro ce sa se ku la ri za ci je, u do tada pro te klom de set leæu, stva ra ju us lo vi za afir-ma ci ju, ob no vu i re vi ta li za ci ju re li gi je (Ro ter,1984; 1984a; 1986). Kasnivši go to vo de ce ni ju u od no su na ka to liè ke kon fe sio nal ne pro-sto re, pro ces is pol ja van ja de se ku la ri zu juæ ih uèin aka na pra vos lav-nim kon fe sio nal lav-nim pro sto ri ma bivše Ju gos la vi je, bit no po ve zan sa kra hom so ci ja liz ma, ra spa dom SFRJ i pro ce si ma ho mo ge ni za ci je nacija, postao je ak tuelan tek krajem 80-ih go dina, mada su se poè etni zna ci pro me na re li gijske si tua ci je mo gli veæ nazre ti neg de po lo vi -nom 80-ih (Pantiæ, 1974; 1988; Flere, 1984). To je, da kle, vre me re vi ta li za ci je iz ves nih tra di cio nal nih sim bo la lo ka lnog kon fe sio nal -nog iden ti te ta, ob no ve za bo ravlje ne isto rijske vere na kon pola veka re gre si je na izu zet no širokom geo grafs kom pro sto ru Ru si je, Esto ni -je, Lit va ni -je, Le to ni -je, Mol da vi -je, Ukra ji ne, Gru zi -je, Jer me ni -je, Azar bejdžana i Bal ka na, kako na pro sto ri ma pre ov la da van ja hri-šæanstva tako i na prostorima sa islamskim stanovništvom (Martin, 1994).
Em pi rijska evi den ci ja stvo re na do sre di ne 90-ih go di na prošlog veka za pro sto re srpskog pra vos lavlja (Bla go je viæ, 1995; Pan tiæ, 1993; Vu kiæe viæ, 1993, i dr.) dozvol ja va la je ar gu men to va nu
ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
kon sta ta ci ju o ob no vi re li giozno sti, ali ne u onom obi mu i in ten zi te tu kako se spek ta ku lar no na javlji va lo kra jem 80-ih, kada je so ci ja li zam, barem ideološki ako ne stvarno, ubrza no veæ si lazio sa istorijske po -zor ni ce. Isti na, neki in di ka to ri kon ven cio nal ne re li giozno sti pružaju uverl ji ve ar gu men te o re vi ta li za ci ji i ob no vi re li giozno sti, kako u ukupnom stanovništvu Srbije tako i u ne kim veæ im re gionima koji su bili pred met jav nomnjenjskih i socioloških empirijskih istraživanja. U pe riodu od 1975. do 1980. go dine re ligioznost stanovništva Srbije bez Ko sova kre tala se oko 25% a u pe riodu od 1991. do 1993. go dine oko 42% (Pan tiæ, 1993). Još vidlji vi ja re vi ta li za ci ja re li giozno sti sta-novništva, na os no vu samoo ce ne re li giozno sti, može se oèi ta ti iz ne-ko li ne-ko em pi rijskih socioloških istraživan ja dva ve li ka okru ga u Srbi ji (branièevskog i niškog) i istraživanja re ligioznosti u Crnoj Gori, èiji re zul ta ti po ka zu ju da se re li gioznost kre ta la oko 70%. Raširenost po-zi tiv ne kon fe sio nal ne iden ti fi ka ci je, izu zet no proširene i do kra ja 80-ih, u de ve toj de ce ni ji prošlog veka je do sti gla ver ovat no svo je krajnje taèke: pre ma po pisu stanovništva iz 1991. go dine („Veroispo-vest...“, 1993) u Beo gradu je bilo 88,6% lju di koji su se pre poznali u konfesionalnim ter minima, u Srbiji 92,8%, u Crnoj Gori 94,3%, na Kosovu i Me tohiji èak 98,4%, a u bra nièevskom okru gu 96,7%. Ipak, naše istraživanje (branièevski okrug 1993. go dine) koje je uklju èiva-lo dva de se tak in di ka to ra ve za no sti za re li gi ju i crkvu kao i for mi ran je in dek sa tra di cio nal ne i ak tu el ne ve za no sti za re li gi ju i crkvu, te in-deks re li gijskih ver ovan ja, ar gu men to va no re zul ta ti ma istraživan ja, upuæi va lo je na di ja gno zu re li gijske si tua ci je na jed nom pra vos lav no ho mo ge nom pro sto ru sre di nom 90-ih koja je gla si la: zau stavljen je trend dal jeg opa danja proširenosti re ligijskog ponašanja a po javljuju se i iz ves ni, ali samo poè et ni, zna ci re vi ta li za ci je prak ti ko van ja obre-da iz sadržaja ak tuelnog re ligijskog ponašanja i nešto pri metniji zna ci re vi ta li za ci je re li gijskih ver ovan ja. Tra di cio nal na ve za nost lju di za religiju i crkvu nije ni kada ni bila u toj meri do vedena u pi tanje da bi se mo glo go vo ri ti o ne kom spek ta ku lar nom pov rat ku obre di ma tra di -cio nal ne pri ro de, mada i kod njih, na ro èi to kod ispi ta ni ka grads kog mil jea, pri me æu je mo zna ke re vi ta li za ci je. Isti ni za vol ju, em pi rijska evi den ci ja za do maæe re li gijske i kon fe sio nal ne pro sto re sa važen jem za kraj de ve te de ce ni je prošlog veka potvrdi la je svo jim is kust ve nim obaveštenjima pret hod no samo nagoveštenu ten den ci ju de se ku la ri-za ci je sa poè et ka de ce ni je (Ra dis avlje viæ-Æi pa ri zo viæ, 2001). Je dan
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
od za da ta ka ovog istraživan ja tre ba da bude ana li za prih vatl ji vog teorijskog kon cep ta in ter pre ta ci je re li gijskih pro me na u post so ci ja li stiè -kim društvima, koja treba da us ledi na kon pret hodne pre cizne de tek ci je pro me na re li giozno sti lju di i nji ho ve ve za no sti za crkvu u Ju gos la vi ji (Srbi ji i Crnoj Gori) i Ru si ji.
Kao što se kra jem 80-ih go di na na pra vos lav nim pro sto ri ma u bivšoj Ju gos la vi ji poèe la ma nifest no men ja ti do ta da vrlo ne po voljna re li gijska si tua ci ja po in sti tu cio na li zo va ne re li gijske or gani za ci je – crkve i religioznost lju di, tako se isti trend uoèa va i u So vjetskom Sa -ve zu. Ukup nim uvi dom u em pi rijsku evi den ci ju, ras krsnu taè ku vidlji vih ma ni fe sta ci ja ku mu la tiv nog zbi ra po ste pe nih re li gijskih pro me na na la zi mo u 1987/88. go di ni. Tek od kra ja osme de ce ni je prošlog veka možemo da go vorimo o stidlji vom zaè etku pro cesa revitalizacije re ligije i vraæ anju lju di re ligiji i crkvi u do tada ne pri-kos no ve nom atei stiè kom kul tur nom ozraè ju Sov jets kog Sa ve za (Ëèñîâ ñêèé, 1996:398399). Kao i u sluèa ju do maæe empirijske evi -den ci je, em pi rijska evi -den ci ja stvo re na poè et kom 90-ih za rus ki kon-fe sio nal ni i re li gijski pro stor omo guæi la je da se ten den ci ja re vi ta li za ci je re li giozno sti s kra ja 80-ih potvrdi, jer se re li gioznost ma ni fe st no po jaèa la u mno gim do me ni ma re li gijskih ver ovan ja, po-našanja i udruživanja (Filatov, 1993; Greeley, 1994; Gee, 1995). Tako do la zi mo do treæe, najvažnije rav ni ana lize ovog istraživan ja. Na os no vu kom pa ra tiv ne ana li ze pro me ne re li giozno sti u Ju gos la vi ji i Ru si ji do kra ja XX veka tre ba uka za ti na pro ble ma tiè nost pro ce sa i kon cep ta se ku la ri za ci je, ogra niè en ja ovog kon cep ta kao i do me na njegovog važenja, ali isto tako i na ele mente ovog pro cesa koji u bu -duæ no sti post so ci ja li stiè kih društava ima ju per spek ti vu. Da li je sa-vre me no, kako neki kažu erup tiv no, ob navljan je re li giozno sti i po v ra tak re li gi ji i crkvi do se glo krajnje do me te, da li je de se ku la ri za -ci ja sta bi lan pro ces ili se mogu oèe ki va ti pro me ne re ver zi bil ne pri ro-de – po nov no okre tan je lju di od re li gi je i crkve i za post avljan je religijskog ponašanja? Na te melju onog što su o religijskim pro mena-ma na pisali Fle re (1994: 204-208) i Ðorðeviæ (u više svo jih ra dova) mogli bi smo zaklju èiti da je sa propašæu so cijalizma u Istoènoj Evro -pi i u bivšoj Ju gos la vi ji snažno na stu -pio ne pro ces de se ku la ri za ci je veæ, ima juæi na umu ka rak ter dra me atei za ci je na ovim pro sto ri ma koja je vo deæu ulo gu igra la više od pola veka, pro ces dea teizacije koji æe biti kratkog veka, ali æe pripremiti put sada ne za is forsiranu i po li tiè ki in strui ra nu, veæ za au to nom nu, pri rod nu i istins ku se ku la
ri-ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
za ci ju.9 U našoj so ciologiji Dragoljub B. Ðorðeviæ je bio prvi so cio-log koji je lan si rao ide ju, na sta lu u teo rijskom di ja lo gu sa tek sto vi ma Ja ko va Ju kiæa, o „strateškom znaèa ju istins ke se ku la ri za ci je“ za ra-zvoj današnjeg ju goslovenskog (srpskog) društva. Naime, smatra ovaj au tor, ako pri sta je mo na tezu o trans for ma ci ji sav re me nog post-so ci ja li stiè kog društva iz tra di cio nal nog u mo der no društvo, onda nužno pri sta je mo i na tezu o se ku la ri za ci ji i pos ve tovljen ju. „Ju go s -lo vens ko društvo æe kro èi ti na put zbiljske se ku la ri za ci je“ (Ðorðeviæ, 1995; vi deti i Ðorðeviæ, 1994), iako iz gleda da je tak va tvrdnja para-dok sal na s ob zi rom da je re li gijsko-crkve ni kom pleks od poè et ka do sre di ne 90ih go di na upra vo doživeo vid nu afir ma ci ju. Pro ces re vi ta -lizacije re ligije znaèi, po ovom so ciologu, ne bi trebao da bude du gog veka. Bu duæ nost re li gijske si tua ci je, tu maèe na u ok vi ri ma na ve de -nog mišljenja, tre ba da iz gle da sas vim dru ga èi je od sav re me -nog sta-nja koje se opi su je u ter mi ni ma pov rat ka sve tog i re vi ta li za ci je re li gi je. Na la zi mo da od go vor na pi tan je bu duæ no sti pro ce sa se ku la -ri za ci je/de se ku la -ri za ci je pred stavlja os nov ni cilj ovog istraživanja. Zbog toga æe biti po treb no dublje prou èi ti ove re ver zi bil ne pro ce se u bivšem Sov jetskom Sa vezu i današnjoj Ru siji, kao i u bivšoj Ju gosla-viji i današnjoj Srbiji i Crnoj Gori, na roèito od sredine 80-ih go dina, oslanjajuæi se pri tome ne samo na istraživanja sov jetskih i ruskih autora veæ i na do prinose, istina ret ke, ali ne zaobilazne, koji se po ovom pi tanju mogu naæi i u našoj so ciologiji (Ðorðeviæ, 1990). Do -pri no si na ve de noj pro ble ma ti ci beleže se i u sve brojni joj is kust ve noj evi den ci ji za pad nih au to ra koji su se ba vi li em pi rijskim istraživan ji -ma na tlu bivšeg Sov jets kog Sa ve za pos le pro me ne po li tiè kog režima. Prouèavanja koja se od nose na religijsku si tuaciju u bivšoj i sadašnjoj Ju gos la vi ji su ne samo veæi ni do maæ ih so cio lo ga pozna ta nego su i do stupnija.
Istraživan je koje pre du zi ma mo po la zi od ne ko li ko re le vant-nihhi po te za koje se od nose na proces sekularizacije uopšte, a onda i na pri ro du i bu duæ nost ovog pro ce sa na pro sto ru ju gos lo vens kog (srpsko-crnogrs kog) i rus kog post so ci ja li stiè kog društva:
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
F
9
Hi po te za l. Po la zi mo od pret post av ke da je se ku la ri za ci ja re-ver zi bil na po ja va. Istina, ne po sto ji sa glas nost ni u de fi ni san ju poj-ma se ku la ri za ci je niti po sto ji je dinst ve ni kon cept se ku la ri za ci je. Jedni smatraju da je ovaj proces neiz bežan u sav remenom društvu, drugi da nije, treæi da se se kularizacija uopšte ne zbi va, a ima istra -živaèa koji ga posmatraju kao re verzibilnu po javu. Od kako je 60-ih go di na teo ri ja (teo ri je) se ku la ri za ci je ste kla le gi tim nost u so cio lo gi -ji, po ja vi la su se ba rem dva is kri sta li sa na shva tan ja se ku la ri za ci je: po prvom shva tanju u sav remenim društvima (misli se prvenstveno na razvi jena društva) to kom du gog pe rioda pos le II svets kog rata na delu je bio proces od vajanja lju di od re ligije i crkve, gu bitak dru štve-nog znaèa ja re li gi je i pos ve tovljen je (Akua vi va /Ac qua vi va/, Vil son /Wilson/, Koks /Cox/, Fen /Fenn/, Ju kiæ, Vrcan, Ðorðeviæ); sa druge stra ne „an ti se ku la ri sti“ sma tra ju da je re li gi ja u sav re me nom sve tu samo pro me ni la svo je izražajne for me, ospo ra va juæi razlièi tom argu mentacijom ne semo ter min, nego i se ku la ri za ci ju kao rea lan so-ci jal no-isto rijski pro ces (Luk man /Luk mann/, Mar tin, Bel /Bell/, Glasner, Šajner /Shi ner/, do nekle i Šušnjiæ i dru gi). Tragajuæi za pri-h vatl ji vim de fi ni ci ja ma re li gi je i se ku la ri za ci je na sto jaæe mo da po-kažemo da tre ba prih vatiti srednje rešenje, koje neæe iæi na nužno prih va tan je jed ne op ci je kao je di no isti ni te ili ba rem teo rijski plod-ne, veæ æe uvažava ti ne po bit ne ar gu men te dru gog pri stu pa. Tak vo srednje rešenje za govara Filip He mond (1994:142 – /Hammond/) mada u jed nom spe ci fiè nom smis lu razli ko van ja re li gijskog i sve tog i našim teškoæama u kon cep tu al noj pre ciz no sti koja nije po stig nu ta u pre pozna van ju sve tog us red sve tov nog pošto se sve to ne na la zi samo u re li gioznom. Brojne ele men te se ku la ri za ci je lako je mo guæe iden ti fi ko va ti ne samo u najrazvi jen ijim nego i u man je razvi je nim društvima sav remenog sve ta, ali su u svim tim društvima moguæe i „pro va le“ re li giozno sti (bilo kon ven cio nal ne bilo post mo der ne) i pov ra tak lju di u kri lo crkve nog au to ri te ta i sve tog uopšte, što ite ka ko za vi si od pro menlji vog so ci jal nog kon tek sta u kome re li gi ja i crkva eg zi sti ra ju. Doduše, ni svi „se ku la ri sti“ ne sma tra ju da pro ces se ku la ri za ci je po dra zu me va išèezavanje, pot pu ni ne sta nak re li gi je i re li -giozno sti, što znaèi da se ku la ri za ci ja nije jed nos me ran pro ces pošto su obrti uvek moguæi (Fen).
Hip te za 2. Po kre ti ob no ve re li giozno sti za poèe ti kra jem 80-ih godina prošlog veka u veæi ni bivših ko munistièkih društava i po red
ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
toga što su na sta li u jed nom širem am bi jen tal nom kon tek stu izu zet no du bo ke društvene kri ze, kra ha glo bal nog društva, i po veæa ne slobode savesti i iz bora, bili su, kako Mar tin piše, suštinski na cionalizam i in -ci dent no ver ski. U tim us lo vi ma se poè et kom pro ce sa re vi ta li za -ci je nije re vi ta li zo va la re li gi ja per se, nego re li gi ja i re li gi oznost kao po li -tiè ke i na cio na li s-tiè ke po ja ve u ok vi ri ma, ne uni ver zal nog, nego lokal nog i et no cen triè nog. Re li gi ja (crkva) združena sa lo kal nim na-cio nal nim ima svo ju ma ni fest nu, ali i la tent nu funk ci ju (Mer ton). Ma ni fest na funk ci ja pred stavlje na je u sam oj re li giozno sti kao ko gni -tiv nom i emo cio nal nom od no su pre ma bogu. Skri ve na funk ci ja je u po zi ci ji ga ran ta od bra ne kul tu re i na cio nal nog iden ti te ta sa jas nim obe ležjem pro tek tiv nog i in te gra tiv nog, ho mo ge ni zu juæ eg. Ako bi opas nost i ugroženost na cio nal nih ili re li gijskih gru pa u plu ra li stiè-kim na cionalnim i kon fesionalnim društvima prošla, ili se ba rem znaè ajno sman ji la, os no va no je pret po sta vi ti da bi i re li gi ja i crkva u onoj meri u ko joj snaže pro ce se et no re li gijske mo bi li za ci je sla bi le kod po jedinca i društvenih gru pa, pa bi se odnos lju di pre ma re ligiji i crkvi tada više zas ni vao na ne kim dru gim kom pen za tors kim funk ci -ja ma re li gi je i crkve što -jaèa unutrašnje ob no vi teljske po ten ci -ja le crkve èi sto re li gijske pri ro de.
Hi po te za 3. Od govor na pi tanje da li æe u bivšim ko munistiè-kim društvima istins ka se ku la ri za ci ja biti nji ho va bu duæ nost mora uzeti u ob zir smer razvoja ovih društava pre ma pret postavkama de -mo kra ti za ci je post so ci ja li stiè kog društva. Ako pret po sta vi -mo da u društvenim pro ce si ma mogu na stu pi ti nove okol no sti i neoèe ki va ne ten den ci je, onda ne možemo biti ned vos mis le ni ni u od go vo ru na pitanje da li æe bu duænost ovih društava biti u znaku po trebe za ma-sov nim re li gijskim i kon fe sio nal nim iz ra zom ili æe na stu pi ti frag-men ta ci ja si ste ma uver en ja i re li gioznog ponašanja. Ono u šta možemo biti si gur ni je èin je ni ca da æe opšte so cio-po li tiè ke pri li ke u ovim društvima znaè ajno opre del ji va ti i sam pro ces (de)se ku la ri za -ci je. Svo jim društveno znaè ajnim im pli ka -ci ja ma re li gijsko-crkve ni kom pleks æe ili po ste pe no gu bi ti na kre di bil no sti, pov laèeæi se u sfe-ru pri vat no sti in di vi dua i ma lih gsfe-ru pa pos veæe nih veri, ili æe ak tu elna obnova re ligioznosti, budu li se ova društva kre tala u sus ret et nocen-tri stiè kom zat va ran ju, biti važan fak tor nove re li gijske ideo lo gi je i na njoj zas no va ne razvojne fi lo zo fi je – te mel ju na kome sto je pos lednjih de se tak go di na odreðene po li tiè ke gru pa ci je i u Srbi ji i u Ru si ji.
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
Zakljuèno razmatranje u ovom radu treba da na os novu ana lize re li-gijskih pro me na u Ju gos la vi ji i Ru si ji ok vir no ukaže na bu duæ nost sve tog, re li gi je i crkve kao i re li giozno sti lju di u post so ci ja liz mu na poè et ku treæ eg mi len iju ma.
Istraživan je æe se, na os no vu kon sul to van ja li te ra tu re, prven-stveno na srpskom i rus kom a manje i na en gleskom je ziku, te na osno vu uvi da u obim nu em pi rijsku evi den ci ju, najpre ba zi ra ti na ana li tiè kom me to du èiji je za da tak da sve stra no ana li zi ra re zul ta te i zakljuè ke mno go brojnih em pi rijskih istraživan ja re li gijske si tua ci je u po menutim društvima sve do kraja XX veka, a za tim da na ovim os no va ma u sin te tiè kom pri la zu uob lièi od go vor na pi tan je fun da -men tal no za ovo istraživan je: da li sav re me ne re li gijske pro me ne u ovim društvima ocrta va ju sta bi lan pro ces de se ku la ri za ci je ili æe sta-bil ne društvene okol no sti di fer en ci ra ti odreðene pro por ci je ver ni ka, neopredeljenih i atei sta (Ðorðeviæ) na osnovu ko jih se može iz vuæi zakljuè ak o na stu pa juæ em pro ce su se ku la ri za ci je? Dva pri stu pa, bit-no razlièita, so ciografski i sociološki, u ovom istraživanju su kom-ple men tar ni. Prvim se obezbeðuje od go va ra juæa is kust ve na os no va za teo rijska sociološka uopštavanja o religijskoj si tuaciji, najpre u društvenom ok vi ru so ci ja liz ma, a po tom o kar di nal nim re li gijskim pro me na ma u Ju gos la vi ji i Ru si ji pos le urušavanja tog si ste ma u tzv. pe ri odu tran zi ci je.
Literatura
Agad ja ni an, Alex an der (2001) „Re vi sing Pandora’s Gifts:Re li gio us and Na tio nal Iden ti ty in the Post-So viet So cie tal Fa bric. http://www.find ar ti cles.com/cf.de/
Àâðàìåíêî, À. À. (2001), „Ðåëèãèîçíàÿ îáñòàíîâêà â Êàëóãå“,Ñîöè
îëî-ãè÷åñêèå èññëåäîâàíèÿ, ¹ 11.
Àòåèçì â Ñîâåòñêîì Ñîþçå:ñòàíîâëåíèå è ðàçâèòèå (1986), Ìîñêâà, Ìûñëü.
Baæe viæ, Ljil ja na (1964), „Neki aspek ti stan ja re li gijskog fe no me na u našem društvu“, u Ju gos lo vens ko jav no mnen je o ak tu el nim po li tiè -kim i društvenim pi tanjima, IDN; Cen tar za istraživanje javnog mnjenja, Beograd, Sveska A-4.
Bah ti ja re viæ, Štefica (1975), „Re li gijsko pri pa dan je i se ku la ri za ci ja“,Naše teme, br. 3.
ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
Áàëàãóøêèí, Å. Ã. (1996), „Íîâûå ðåëèãèè êàê ñîöèîêóëüòóðíûé èè äå-îëîãè÷åñêèé ôåíîìåí“, Îáùåñòâåíûå íàóêè è ñîâðåìåíîñòü, ¹ 5.
Ba riæ, Ro bert (1999), „Po li tiè ka kom po nen ta rus ke eko noms ke kri ze“, Po li -tiè ka mi sao, br.4.
Bašiæ, Go ran (2001), „Meðuetnièki od nosi i položaj man jina u sav remenoj Evro pi“, u Vera man ji na i man jins ke vere, JUNIR godišnjak VIII, Niš, JUNIR i ZOGRAF.
Bell, Da niel (1986), „Pov ra tak sve to ga? Dis ku si ja o bu duæ no sti re li gi je“,
Lica, br. 7-10.
Benc, Ernst (1991), „Velièina i sla bosti pra voslavlja“, u Pra vos lavlje izmeðu neba i zemlje,Gra di na, br. 10-12.
Ber ger, Pe ter (1969),The Sa cred Ca no py, Ele ments of a So cio lo gi cal Theo-ry of Re ligion, New York.
Ber ger, Pi ter (2001), „So cio lo gi ja: pov laè en je po zi va“, u Ðorðeviæ, B. D. So cio lo gi ja fo re ver,Niš, Punta.
Bo ne ta, Željko (1989), „Re li gijska si tua ci ja u Ri je ci“,Ar gu men ti, br. 1-2. Bešiæ, Miloš; Ðukanoviæ, Bo rislav (2000), Bo go vi i lju di. Re li gioznost u
Crnoj Gori, Pod gorica, CID i SOCEN.
Bi go viæ, Ra do van (2000), „De mo kra ti ja i pra vos lavlje“ u Crkva, Država i ci vil no društvo, Beo grad, Cen tar za demokratiju.
Áûçîâ, Ë. Ã; Ôèëàòîâ, Ñ. Á. (1993), „Ðåëèãèÿ è ïîëèòèêà â îáùåñòâå-ííîì ñî çíàíèè ñîâåòñêîãî íàðîäà“ u Íà ïóòè ê ñâîáîäå ñîâåñòè
– II, Ìîñêâà, Èçäàòåëüñêàÿ ãðóïà „Ïðîãðåññ“; „Êóëòóðà“. Bla go je viæ, Mir ko (1995),Pri bližavan je pra vos lavlju, Niš, JUNIR; Gra dina. Bla go je viæ, Mir ko (1996), „Re li gijske pro me ne, de se ku la ri za ci ja i na ci o na
-li zam“, uRe li gi ja, crkva, na ci ja, JUNIR godišnjak III, Niš; Sub oti-ca, JUNIR i Otvoreni Univerzitet.
Bla go je viæ, Mir ko (2001), „Re vi ta li za ci ja re li gi je i di ja log“, uIn ter re li gij -ski di ja log kao vid po mi ren ja u Ju gois toè noj Evro pi, Beograd, BOŠ. Bogdanoviæ, Mira (1997), „Vek i po tran zicije u Srbi ji: bi lansi i iz gledi“ u
Pro me ne post so ci ja li stiè kih društava iz sociološke per spek ti ve, Beograd, IDN, Cen tar za sociološka istraživanja.
Bog da no viæ, Mira (2000), „Radništvo i mo der ni za ci ja u Srbi ji“,So cio lo gi -ja, br. 4.
Bošnjak, Bran ko; Bah ti ja re viæ, Štefica (1970), Po ro di ca, crkva i re li gi ja, Za greb, IDIS.
Bujišiæ, Bra nis la va (1995), „Tran zi ci ja izmeðu re for me i re vo lu ci je“ u Za-sto ji u ju gos la vens koj tran zi ci ji, Beo grad, IDN, Cen tar za soci olo-ška istraživanja.
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
Coser, L. A. (1956), The Function of So cial Con flict, Lon don, Rout led ge and Ke gen Paul.
Crkva, država i ci vilno društvo(2000), Beo grad, Cen tar za de mo kra ti ju. Èenan, Oli ver (1994), „Se ku la ri za cio na pa ra dig ma: si ste ma ti za ci ja“, u
Pov-ra tak sve tog? Niš, Gradina.
D’ankos, Elen Ka rer (1992), Rus ka nes reæa (ogled o po li tiè kom ubist vu), Srems ki Kar lov ci; Novi Sad, Iz da vaè ka knjižnica Zo ra na Sto ja no viæa. Da ren dorf, Ralf (1989), „Èudan kraj so ci ja liz ma“,Književne no vi ne, l. X. Dou glas, Mary (1986), „Poslje di ce mo der ni za ci je po re li gijske prom je ne“,
Lica, br. 7-10.
Društveni ka rak ter i društvene pro me ne u svet lu na cio nal nih su ko ba (1995), Beo grad, In sti tut za fi lo zo fi ju i društvenu teo ri ju i Fi lip Višnjiæ.
Dve hil ja de go di na hrišæanstva na Bal ka nu(2001), JUNIR godišnjak VII, Niš, JUNIR i ZOGRAF.
Äóáîâ, È. Ã. (2001), „Óðîâåíü ðåëèãèîçíîñòè è âëèÿíèå ðåëèãèîçíûõ óñòîíîâîê íà îòíîøåíèå ðîññèÿí ê ïîëèòè÷åñêèì ëèäåðàì“,
Ïîëè òè÷åñêèåèññëåäîâàíèÿ, ¹ 2., http://www.po lit stu dies.ru/ful l -text/2001/2/7.htm.
Ðorðeviæ, B. Dra goljub (1984),Beg od crkve, Knjaževac, Nota. Ðorðeviæ, B. Dra goljub (1987),Stu den ti i re li gi ja, Niš, Zbi vanja.
Ðorðeviæ, B. Dra goljub (1990),O re li gi ji i ateiz mu, Niš, Gra dina; Beo grad, Struèna knji ga.
Ðorðeviæ, B. Dra goljub (1992), „Pravoslavlje izmeðu neba i zemlje“, Gra-di na, br.10-12.
Ðorðeviæ, B. Dra gol jub (1994), „Sve to i sve tov no – se ku la ri za ci ja kao sociološki pro blem“, u Pov ra tak sve tog?, Niš, Gradina.
Ðorðeviæ, B. Dra gol jub (1994a), „Re li gijsko-crkve ni kom pleks, ra spad Dru ge i bu duæ nost Treæe Ju gos la vi je (frag men ti)“ u Ra spad Ju go -sla vi je, Fi lo zo fi ja i društvo, VI.
Ðorðeviæ, B. Dra gol jub (1995), „Se ku la ri za ci ja, re li gi ja i razvoj ju gos lo -venskog društva“, u Re li gi ja i razvoj, JUNIR godišnjak II, Niš, JUNIR.
Ðorðeviæ, B. Dra goljub (1998),Proroci ’nove istine’ – sek te i kul tovi, Niš, JUNIR i Društvo za razvoj i unapreðenje zdravlja dece i omladine. Ðorðeviæ, B. Dra goljub (2001),So cio lo gi ja fo re ver, Niš, Pun ta.
Ðorðeviæ, B. Dra goljub (2001a), „Klasièna re ligiozost Roma“ u JUNIR godišnjaku VIII, Vera man ji na i man jins ke vere, Niš, JUNIR i ZOGRAF.
Ðorðeviæ, B. Dra gol jub; Ðuroviæ, Bog dan (1994), „Se ku la ri za ci ja i pra vo -slavlje: sluè aj Srba“, u Pov ra tak sve tog?, Niš, Gradina.
ÆI
V
E
J
O
G
A
L
B
O
K
RI
Ðorðeviæ, B. Dra gol jub; To do ro viæ, Dra gan (2000), Mla di, re li gi ja, ve ro-nau ka, Beo grad, Age na; Niš, KSS.
Ðorðeviæ, B. Dra gol jub; To do ro viæ, Dra gan (2001), „Re li gijska veæi na o re-li gijskoj man ji ni“ u In ter re li gijski di ja log kao vid po mi ren ja u Ju-gois toè noj Evro pi, Beograd, BOŠ.
Ðorðeviæ, Je le na (2000), „Kul tu ra kao èin ilac tran zi ci je i mo der ni za ci je“,
Teme, br. 3-4.
Ðorðeviæ, Je le na (2001), „In ter re li gijski di ja log i sva kod nevni život“, u In-ter re li gijski di ja log kao vid po mi ren ja u Ju gois toè noj Evro pi, Beograd, BOŠ.
Ðorðeviæ, Je lena (2001), „Nevidljiva re ligija – nužna pro mena, moda ili je -res“, u Vera man ji na i man jins ke vere, JUNIR godišnjak VIII, Niš, JUNIR i ZOGRAF.
Ýëáàêÿí, Å. Ñ.; Ìåäâåäêî, Ñ. Â. (2001), „Âëèÿíèå ðåëèãèîçíûõ öåííî-ñòåé íà ýêîíîìè÷åñêèå ïðåäïî÷òåíèÿ âåðóþùèõ ðîññèÿí“,
Ñîöèîëîãè÷åñêèå èññëåäîâàíèÿ, ¹ 8.
Etno-re li gijski od no si na Bal ka nu (1997), JUNIR godišnjak IV, Niš, JUNIR.
Ôàêòîð åòíîêîíôåñèîíàëüíîé ñàìîáûòíîñòè â ïîñòñîâåòñêîì îáùå-ñòâå (1998), (óð.Ì.Îëêîòò i À. Ìàëàøåíêî), Ìîñêâà, Car ne gie Cen ter.
Ôåäåðàëüíûé çàêîí „Î ñâîáîäå ñîâåñòè è î ðåëèãèîçíûõ îáúåäè íå-íèÿõ“, (1997), 1. îêÿòáðÿ,Ðîññèéñêàÿ ãàçåòà.
Ôåäîòîâà, Â.Ã. (1997), Ìîäåðíèçàöèÿ „äðóãîé“ Åâðîïû, Ìîñêâà, ÈÔ ÐÀÍ.
Ôëå÷åð, Ó. (1987), „Ñîâåòñêèå âåðóþùèå“, Ñîöèîëîãè÷åñêèå è
ññëåäî-âàíèÿ, ¹ 4.
Ôèëàòîâ, Ñ. Á. (1988), „Íóæíà ëè íàì ’âíóòðåííÿÿ çàãðàíèöà?“,
Ñîöèîëîãè÷åñêèåèñ ñëåäî âàíè, ¹ 5.
Ôèëàòîâ, Ñ. Á. (1992), „ÐÏÖ è ïîëèòè÷åñêàÿ ýëèòà“ u Ðåëèãèÿ è ïîëè
-òèêà â ïîñòêîììóíèñòè÷åñêîé Ðîññè (Ìàòåðèàëû êðóãëîãî ñòîëà),Âîïðîñû ôè ëîñîôèè, ¹ 7.
Fi la tov, Ser gei (1994), „On pa ra do xes of the Post-Co mu mu nist Rus si an Or-to dox Church“, in Ci pria ni Ro ber Or-to (ur)Re li gions sans fron tie res?. Pre sent and Fu tu re Trend of Mi gra tion,Cul tu re and Com mu ni ca -tion, Roma, Pre si den za Del Con si glio Dei Mi ni stri. Dip ar ti men to Per L’informazione E L’editoria.
Ôèëàòîâ, Ñ. Á. (1999), „Íîâîå ðîæäåíèå ñòàðîé èäåè: Ïðàâîñëàâèå êàê íàöèîíàëüíûé ñèìâîë“,Ïîëèòè÷åñêèå èññëåäîâàíèÿ, ¹ 3.; http://www.po lit stu dies.ru /full text/1993/3/14.htm.
III
X
X
–II
X
X
O
V
T
Š
U
R
D
I
A
JI
F
O
Z
O
LI
