БИОГРАФИЈА ПРОФ. ДР ХАЈНЦ БРАНДЛ Технички универзитет у Бечу

БИОГРАФИЈА ПРОФ. ДР ХАЈНЦ БРАНДЛ Технички универзитет у Бечу Хајнц Брандл је рођен 29. 06. 1940. у Знојму, Република Чешка. Дипломирао је грађевинарство на Техничком универзитету у Бечу 1963. године, где је 1966. године стекао степен доктора техничких наука из области Геотехничко инжењерствo. Од 1963. до 1966. године је био асистент на Механици тла и геотехничком инжењерству на Техничком универзитету у Бечу, а затим је биран за доцента и руководиоца Лабораторије за механику тла. Ванредни професор, са хабилитацијом, је постао 1971. године, али је напустио Универзитет ради стицања богате праксе и примењених истраживања у својству самосталног консултанта на многим пројектима и градилиштима у Аустрији и иностранству. Од 1977. године др Х. Брандл је редовни професор за Механику тла и стена на Техничком универзитету у Грацу. Од 1978. до 1981. био је руководилац Геотехничког института у Грацу, а од 1981. године прелази на Технички универзитет у Бечу у звање редовног професора. У том периоду је био директор престижног Института за механику тла и геотехничко инжењерство који је формирао професор Карл Терцаги (Terzaghi) 1928. године. За професора емеритуса изабран је 2009. године. Креативни рад професора Брандла сачињава преко 550 објављених научних радова (већином у својству јединог аутора, укључујући и 21 књигу), од којих су поједини публиковани на 18 језика. Теме су обухватале лабораторијска истраживања и испитивања на терену, механику тла и стена, фундирање објеката, санације косина, земљане радове, тунеле и подземне конструкције у урбаним срединама, рестаурацију споменика културе, објекте саобраћајне инфраструктуре (путеве и железнице), хидротехничко инжењерство и објекте за заштиту животне средине (насипи, депоније), геосинтетику, геотермално инжењерство ("енергетски темељи и тунели"), ублажавање природних катастрофа и рестаурације објеката, итд. У својим радовима је обухватио и филозофске и етичке аспекте струке (нпр. на Првој међународној конференцији о образовању и обучавању у геотехничком инжењерству, 2000. године у Румунији; потом у Аустралији, Канади, Немачкој и Русији, САД-у, итд.). Проф. др Х. Брандл је у својој професији премостио јаз између теорије и праксе. Био је ангажован као одговорни инжењер на око 4.000 пројеката у грађевинарству, геотехничком и инжењерству животне средине у Аустрији и другим земљама: потпорни зидови висине 70 m, високи насипи на магистралним путевима (висине и до 135 m у Аустрији и Грчкој), стабилизација ризичних косина, мостови у нестабилним теренима, сви мостови на Дунаву у Аустрији од 1976. године, мост код Бешке у Србији (2009. године) и други изазовни мостови преко река, аутопутеви, брзе пруге и метрои, дубинске стабилизације тла, фундирање високих објеката (Куле у Куала Лумпуру, Миленијумска кула у Бечу, итд.), дубоки ископи, депоније отпада, обнова загађеног земљишта, регулација река, бране, електране, индустријски објекти и они фундирани на "слабом" тлу (мека тла и сеизмички активна подручја), заштита од поплава, одрона, лавина итд. Тренутно развија генерални план за главни град Судана, Картум (8,5 милиона становника). Креативним полу-емпиријским методама и прорачуном ризика (комбиновано с вероватноћом) постизао је не само значајне уштеде, већ и комбиновање инжењерских активности с многим могућностима за истраживања и увођење многих теоријских и практичних новина. Његове иновације у геотермалној геотехници су значајан допринос заштити животне средине. На пример, све нове метро станице у Бечу су опремљене системима геотермалног грејања и хлађења, што је поред

еколошког аспекта и енергетски веома ефикасно решење. У међувремену, ова идеја се проширила широм света за све врсте објеката. Његово искуство обухвата истраживања земљане и стенске масе, генерално и детаљно планирање, пројектовање и прорачуне, грађевинске радове, инжењерски консалтинг, управљање градњом и контролу, надзор, дугорочно праћење и радове на санацији. Ова синергија између науке и праксе у значајној мери је допринела основним истраживањима, иновацијама и примењеним наукама. Осим тога, бројни студенти, научници и сарадници на тај начин могу да се образују као особе са широким професионалним спектром. Професор Брандл је активан широм света још од 1968. године, као руководилац, генерални извештач, извештач о најсавременијим достигнућима, специјализован, кључни и уводни предавач, лидер дискусија и панелиста на многобројним међународним конференцијама на тему механике тла и стена, земљаног инжењерства, нискоградње, заштите животне средине, геосинтетике и др. До сада је одржао преко 500 различитих предавања по позиву широм света (и као гостујући професор), покривајући целу област професије. Професор Брандл је био први потпредседник Међународног друштва за механику тла и геотехнички инжењеринг (ISSMGE) за период од 1997. до 2001. године. Од 1972. године је председник Аустријског друштва за механику тла и геотехнички инжењеринг. Осим тога, био је председавајући и члан одбора многобројних националних и међународних техничких комитета за геотехнички инжењеринг, истраживање путева и саобраћајни транспорт, управљање отпадом и санацију земљишта, водопривреду, заштиту од поплава, ублажавање последица природних катастрофа и рехабилитацију, геосинтетику, и очување/рестаурацију старих зграда итд. још од седамдесетих година двадесетог века. Од тада је, такође, био и члан саветодавних одбора, научних комитета и комитета за преглед научних радова многобројних научних конференција широм света, као и члан редакционих одбора и комитета за преглед међународних научних часописа (тренутно 25 часописа). До сада су његове међународне активности покривале 97 земаља на свим континентима. Године 1992. професор Брандл је именован за иностраног члана Краљевске академије наука у Белгији, а од 1997. године је и члан Њујоршке академије наука. Добитник је многобројних националних и међународних награда, девет почасних доктората и других почасти (нпр. Аустријски крст части прве класе за науку и уметност, почасни професор Државног универзитета у Перму – Русија).

Био је Rankine предавач 2001. године (Лондон) и Manuel Rocha предавач 2008. године (Лисабон). Осим тога, био је први K. Széchy предавач у Мађарској (1994. године), први E. Nonveiller предавач у Хрватској (2000. године), Л. Сукље предавач у Словенији (2003. године) итд., а творац је и престижне награде "Vienna Terzaghi Lecture". Био је Миленијумски предавач (Заједничка светска конференција о ISSMGE, ISRM, IAEG) у Мелбурну, 2000. године; Giroud предавач на Светској конференцији о IGS (Међународно друштво геосинтетике) у Бразилу, 2010. године; 10. истакнути CW Lovell предавач (Јубиларни догађај) на Универзитету у Пердуу, САД, 2011. године; E. de Beer Меморијални предавач у Белгији; предавач на 75. годишњици ISSMGE у Атини, 2011. године; Х. Лоренз предавач у Немачкој, 2013. године; предавач на 50. годишњици DECGE 2014. године. Од јуна 2003. године, професор Брандл је председник Аустријског друштва инжењера и архитеката, основаног давне 1848. године и од тада представља кључну организацију аустријских инжењера и архитеката.

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ У ВЕЗИ СА БИОГРАФИЈОМ 1964. Оснивач Дунавско-европске конференције за механику тла и геотехничко инжењерство. Циљ ових конференција је окупљање колега са истока и запада, са обе стране гвоздене завесе. Дунавски регион од Немачке до Црног мора (укључујући суседне земље попут Пољске и др.) је одувек неговао блиске културне, економске и личне односе. У међувремену, за скоро 50 година, Дунавско-европска конференција се показала као дугорочно успешна, а проф. Брандл је остао покретачка снага иза ње. Ове Дунавско-европске конференције (DECGEs) дају веома позитиван пример за стварање Балтичких геотехничких конференција у којима је проф. Брандл још увек активно укључен (од тадашњег СССР-а до Немачке, 2012. године). Од 1967. Члан Управног одбора (и 17 година потпредседник) Аустријског друштва за путеве, железнице и транспорт. Од 1968. Члан Савета ISSMGE (раније ISSMFE) (Међународно друштво за механику тла и геотехничко инжењерство).

Од 1970. Члан Техничких комитета ISSMGE и ÖNORM (аустријске норме), DIN (немачке норме), CEN (европске норме). Од 1972. Председник Аустријског националног комитета ISSMGE. Пре тога био је генерални секретар овог ISSMGE друштва, стварајући прве блиске контакте између западних и источних друштава ISSMGE, али одређених особа са истока/запада и севера/југа. Од 1979. Члан ICOLD (Међународна комисије за високе бране) и водећи стручњак релевантног Аустријског федералног министарства.

Од 1979. Дугорочна сарадња са Међународним друштвима повезаним са ISSMGE (ISRM, IGS, IAEG, ITA, ICOLD, PIARC, IABSE). Публиковање Геотехничког јубиларног издања поводом 75. годишњице К. Терцагијеве фундаменталне књиге Erdbaumechanik (Рођење модерне механике тла), у којем су сва ова друштва заступљена са научним радовима њихових садашњих и бивших председника (Беч 2000/2001). Од 1983. Оснивач IGS (Међународно друштво геосинтетичара). Члан ISRM (Међународно друштво механике стена). Од 1988. Усредсређивање на геотехнику животне средине, заштиту животне средине и сродне животне науке; развој геотермалне геотехнике, нарочито "енергетских темеља" и других (термо-активних) конструкција. Од 1988. Снажни поборник геотехничких конференција Балтика (балтичких земаља: Естоније, Летоније, Литваније) и Балтичког мора (све земље дуж Балтичког мора). Уводни предавач, председавајући сесија, итд. на већини ових догађаја; члан њихових саветодавних и научних комитета. 1991. Оснивачки поборник Техничких одбора за геотехнику животне средине и ерозију речних корита ISSMGE.

Од 1991. Снажна подршка у организацији Дунавско-европских конференција у независним републикама бивше Југославије (у међувремену, конференција у Хрватској, Словенији). Успешан предлог и подршка Србији као наредној земљи домаћина. 1996, 1998. Предлог Светске комисије о заштити животне средине и формулисање званичног саопштења у име IGS поводом 4. међународне конференције о геосинтетици у Сингапуру, 1996. године и у име ISSMGE поводом 3. међународног конгреса о геотехници и заштити животне средине у Лисабону, 1998. године. 1998. Успешан предлог Међународном техничком комитету за друмски и железнички инжењеринг у оквиру ISSMGE (оснивач поборник као потпредседник ISSMGE). 1997-2001. Снажна препорука (као председник ISSMGE Европе) за формирање посебног Геотехничког друштва у Републици Србији и пуна подршка њеном чланству у ISSMGE. Од 2006. Председавајући Аустријске експертске комисије за заштиту од поплава. Од 2008. Председавајући Аустријске савезне комисије за управљање отпадом и санацију загађеног земљишта (у вези са Министарством савезног живота Аустрије). Од 2008. Председавајући Међународне комисије за подземно складиштење нуклеарног отпада у Немачкој. 2013. Добитник је „Кевин Неш“ (Kevin Nash) златне медаље на 18. међународној конференцији (Светски конгрес) о механици тла и геотехничком инжењерингу у Паризу (највиша награда ISSMGE која се додељује једној особи у четири године широм света). Од 2014. Члан Европске академије наука и уместности. Председник Аустријског друштва за геосинтетику. Од 2015. Члан ISSMGE – Техничког комитета "Геотехничка инфраструктура за мегалополисе и нове глобалне центре". Експерт за QS рангирање светских универзитета. Пионирске активности у истраживању и развоју које су имале значајан утицај на међународно геотехничко инжењерство  Развој прве светске истраживачке лабораторије за истраживање понашања земљишта и других зрнастих материјала услед циклуса замрзавања/одмрзавања. Температура ваздуха између +25° C и -40° C, симулирање подземних вода и раста ледених сочива. Свеобухватне серије испитивања довела су до успостављања значајних критеријума за друмски и железнички инжењеринг већ крајем 1960-их и почетком 1970-их година.  Стабилизација тла са кречњаком, цементом и другим адитивима 1960-их и 1970-их година. Лабораторијска и теренска испитивања довела су до формулисања међународних смерница и прописа.  Геосинтетика од 1970-их година у истраживању и пракси грађевинарства (и архитектуре), нарочито у геотехничком, хидро-, друмском и железничком инжењерству. (Додељена почаст у виду Х. Ф. медаље за хемију).  Побољшање дубоког тла тешким набијањем, дубоком динамичком консолидацијом и дубоким мешањем земљишта и кречњака ("кречњачки шипови") од 1970-их година.

 Напредни земљани радови од 1970-их година, нарочито у технологији набијања: насипи аутопутева до 135 m висине на хетерогеном тлу или уз нестабилне косине. Континуирана контрола набијања интегрисаним ваљцима (CCC) – што је довело до формирања међународних смерница и стандарда.  Специјални темељи и заштита великих мостова дуж падина уз клизање/течење. Свеобухватно истраживање у вези са пројектовањем, анализом ризика, прорачунима, извршењем и (дугорочним) праћењем од 1970-их година.  Претходно напрегнути темељни анкери велике дужине (до 150 m) у истраживању и пракси, нарочито у 1970-им и 1980-им годинама; затим и широм света.  Дубоки кутијасти темељи (нпр. "кутијасти шипови") високих зграда, речних мостова или мостова на клизним падинама, итд. од 1970-их година.  Развој "полу-емпиријских пројектних метода са прорачунатим ризиком" у геотехничком инжењерству (такође користећи "методе посматрања"). Ово је допринело значајним уштедама током последњих 35 година.  Развој и оптимизација депонија, углавном одлагање комуналног и опасног отпада од 1980-их година (нпр. системи са више баријера).  Свеобухватна истраживања и пракса у области санације загађеног земљишта од касних 1980-их година.  Насипи са шиповима на меком тлу: од 1970-их година за аутопутеве; од 1990-их година за брзе железнице (камени стубови, шипови и конструкције пуњене композитима).  Геотермално инжењерство на малим дубинама од краја 1980-их година (широм света). Промоција "енергетских темеља", "енергетских тунела", итд. за грејање и/или хлађење свих типова зграда (видети, на пример, писану верзију престижног Rankine предавања, Лондон 2001. и 2006. година).  Свеобухватна истраживања и пракса у области заштите од поплава. Оптимизација и заштита од поплава брана, насипа, нарочито после 2000. године (на основу ранијих сопствених научних активности између 1965. и 1995. године).

Организација Међународних конференција у Бечу 1964. 1968. 1. и 2. дунавско-европска конференција ISSMGE (Међународно друштво за механику тла и геотехничко инжењерство) 1976. 6. европска конференција ISSMGE 1979. 16. светски конгрес о путевима Светске асоцијације за путеве (PIARC) 1980. 11. светски конгрес Међународног друштва за мостове и објекте високоградње (IABSE) 1986. 3. светски конгрес о геотекстилу Међународног друштва за геосинтетику (IGS) 1995. Конференција и изложба Укупног животног циклуса – Копно, море и ваздух – (са SAE) 1997. Светски конгрес о тунелима Међународног друштва за тунеле (ITA) Од 1997. Аустријске конференције о геотехници (на сваке 2 године) 1998. Међународна конференција о дубоком темељењу, Институт за дубоко темељење (DFI), САД 2000. Међународна конференција о лавинама – клизиштима – одронима – одвајањима водених токова (CALAR) – "Живети са хазардима" Од 2000. MOEL - ÖIAV Конференције, Железничка инфраструктура (средње и западне европске земље) 2004. Европска конференција за младе геотехничке инжењере 2014. Јубиларни догађај – 50. годишњица Дунавско-европских конференција (DECGEs) Међународног друштва за механику тла и геотехничко инжењерство (ISSMGE )