iveli otac i majka, i imali kñer Mirku. Pre nego je Mirka odrasla, umre majka. Drugog meseca po majåinoj smrti ode devojåica svojoj kumi na prelo. Kuma joj poåe govoriti kako bi dobro bilo da se wen otac ponovo oæeni, i da wu, kumu, za æenu u kuñu dovede.
– Ja ñu te mnogo boqe od prave majke paziti, jer ñu ti svake veåeri noæice u mleku prati – govorila je. Mirka to ispripoveda ocu, i otac uze kumu za æenu. Prve veåeri, zbiqa, opra ona svojoj pastorki noge u mleku, ali druge veåeri ne, a kasnije – nikad viãe. Vremenom dobi Mirka åetiri sestrice. Prva je imala jedno oko, druga dva, treña tri, a åetvrta, najmlaœa, åetiri oka. Sada je morala i za sestre raditi, wihove haqine prati, sve prqave i teãke poslove u kuñi obavqati, pa åak i stoku napasati. A mañeha joj je davala da sa sobom na paãu nosi samo stari, stvrdnuti hleb i zaquñeni sir. Pa ipak,
izraste Mirka u lepu devojku, obraza beqih i rumenijih od svojih sestara.
To je mañehu muåilo i trudila se da sazna od åega joj pastorka postaje tako zdrava i lepa. Zato posla kñer sa jednim okom da s Mirkom napasa stoku. Dok su stada i krda na livadi pasla, reåe jednooka sestra: – Mirka, pleti mi kose i pevaj!
Mirka poåe da åeãqa sestrinu kosu i da je plete u kike, a dok je to radila, pevuãila je tihim glasom: „Spi jedno oko, spi!” I devojka usni. Tada doœe ãarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kada su se naveåe kuñi vratile, upita mañeha svoju kñer:
– Ãta si videla?
Ali devojka niãta nije videla. Zato je sutradan sestra sa dva oka morala stoku na ispaãu goniti. Kada su bile izvan kuñe, reåe ona Mirki:
– Hodi, oåeãqaj me!
Mirka je sestri åeãqala kosu i pri tom pevala: „Spi jedno oko, spijte oba!” I opet doœe ãarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. A naveåe, kad stigoãe kuñi, upita mañeha svoju kñer:
– Ãta si videla?
Ali devojka niãta nije videla. Zato je kñi sa tri oka morala drugoga dana da stoku na paãu tera. Kada su bile na paãwaku, reåe ona sestri:
– Sedi, Mirka, i oåeãqaj me!
A Mirka je i wu åeãqala i istu pesmu pevala: „Spi jedno oko, spijte dva, spijte sva tri!” Ponovo doœe ãarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kad bi veåe, prenu se sestra i reåe: „Vreme je, poœimo kuñi!” Kod kuñe upita mañeha kñer:
– Ãta si videla?
A ona, takoœe, nije niãta videla. Drugoga dana potera najmlaœa, åetvorooka kñi, stoku na paãu. A na paãwaku reåe ona sestri:
– Priœi, Mirka, i oåeãqaj me!
Mirka priœe, sede i poåe pevuãiti: „Spi jedno oko, spijte dva, spijte tri!” Ali na åetvrto zaboravi. Opet doœe ãarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Za to vreme, dok su tri oka spavala, åetvrto je sve videlo. Naveåe se sestra toboæe prenu iz sna i reåe: „Vreme je, poœimo kuñi!” Kod kuñe upita mañeha:
– Ãta si videla? A kñi joj odgovori:
– Dok su moja tri oka spavala, doãla je ãarena krava i naãoj Mirki dala sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije.
Mañeha se silno razgnevi i odluåi da ãarenu kravu zakoqe. Stoku je predala svojim kñerima, a pastorki je zapovedila da sedi kod kuñe. Zato je Mirka svakoga dana, gorko plaåuñi, otprañala iz ãtale svoju ãarenu kravu. Jednom joj reåe krava:
– Danas ñe me zaklati. Zamoli mañehu da moj burag urediã. U wemu ñeã nañi koãticu; wu zasadi pored prozora. Iz koãtice ñe izrasti lipa, koja ñe biti od stakla. Pod lipom ñe kevtati psiñ.
Pastorka uåini kako joj je ãarena krava rekla. Iz koãtice izraste ãarena lipa, pod wom se stvori studenac, a kraj studenca zakevta psiñ. Sada je Mirka na studencu odeñu prala i hladila svoje raskr- vavqene ruke.
Jednom naiœe naoåit momak. Htede da proœe mimo, ali ga privuåe kevtawe Mirkinog psiña i nekakva prijatna zvowava. Ugleda divnu lipu koja je treperila i zvonila, pod lipom studenac, a na studencu prelepu Mirku. Sve mu to priraste za srce, a najviãe mu se dopade Mirka, iako je bila u neuglednoj odeñi. On je zaprosi kod mañehe.
Mañeha htede da pukne od jeda ãto je tako naoåit momak, kraj wenih kñeri, zaprosio pastorku. A kada shvati da je wega privukla staklena lipa sa svojom neobiånom zvowavom, zapovedi kñerima da uzmu sekire i drvo poseku. Momku, pak, reåe da po devojku doœe kad proœe sedam dana.
Za to vreme åetiri sestre su udarale sekirama u stablo, ali lipa nikako da padne. Kada momak posle sedam dana stiæe pred Mirkinu kuñu, sruãi se staklena lipa i pade na wegova kola, grane joj se polomiãe, liãñe presta da zvoni. Momak se rastuæi, ali odluåi da zajedno sa Mirkom poveze i wenu lipu. Kada su krenuli i psiñ potråa za kolima, pa i wega povedoãe.
Mirka je dobila sina. Kada je mañeha za to saznala, viãe nije mogla da izdræi. Opsedale su je zle misli. Jednog dana poœe Mirki u posetu, a sa sobom povede svoju kñer sa dva oka. Mirka je leæala u posteqi. Mañeha sede kraj prozora i zapita:
– Kñeri, kako se oseñaã? Da nisi bolesna? – Nisam – odgovori joj Mirka.
– Kñeri moja – reåe tad mañeha – onda moæeã ustati. Priœi prozoru i pogledaj kako se ribe u tvom studencu igraju!
Mirka ustade i priœe prozoru, ali je mañeha gurnu preko prozora u studenac. Devojka pade i potonu, ali se u vodi pretvori u patku, koja izroni i poåe tuæna da plovi po studencu. Mañeha pogleda kroz prozor, ali ugleda samo plovku i poverova da se Mirka utopila. Brzo svuåe haqinu sa svoje kñeri koja je imala dva oka i zapovedi joj da legne u Mirkinu postequ.
Kada se mladi domañin kuñi vrati i svoju æenu u posteqi ugleda, zaåudi se i upita:
– Od åega si tako poruænela? Da se nisi razbolela? – Ah, mnogo sam bolesna! – odgovori devojka, podraæavajuñi Mirkin glas. – Ko zna da li ñu ikada viãe biti onako lepa.
– Ne æalosti se – reåe joj tada on. – Neka se samo tvoje dobro srce ne promeni.
Oko ponoñi ulete patka kroz otvoren prozor u sobu, prometnu se u staricu i, plaåuñi, okupa svog sinåiña. Kada ga je povila, sela je uz kolevku i, quqajuñi dete, govorila:
– Moja lipa ne zvoni, dobri psiñ ne laje, a moj sin jako, jako plaåe! Sinåiñu moj, joã ñu te dve noñi pohoditi, a potom nikada, nikada viãe neñu doñi! Druge noñi ulete patka ponovo kroz otvoren prozor, prometnu se u staricu, pripremi vedro i ubruse i okupa sina. Uto zakevta psiñ i probudi mladog domañina. On ustade, pogleda kroz prozor i na svoje veliko åudo spazi da se lipa uspravila. Poœe on u sobu da to saopãti æeni, ali tamo, umesto svoje æene, ugleda staricu. Sakri se iza zavese da vidi ãta ta stara æena tu radi. A ona quqa wegovog sina i govori:
– Moja lipa ne zvoni, dobri psiñ ne laje, a sin mi jako, jako plaåe! Sinåiñu moj, joã ñu te jedne noñi pohoditi, a potom nikada, nikada viãe neñu doñi! Onda se starica prometnu u plovku i kroz prozor izlete napoqe. Åovek, koji je iza zavese sve åuo i sve video, protrqa oåi misleñi da sawa, a kad vide da je budan, odluåi da druge noñi u zasedi åeka.
Treñe noñi ulete patka ponovo kroz prozor, pret- vori se u staricu, okupa i uredi sina. A kada ga je
povila i poloæila u kolevku, poåe silno da plaåe i govori:
– Moja lipa ne zvoni, dobri psiñ ne laje, a moj sin jako, jako plaåe! Sinåiñu moj, ovo je posledwa noñ, i nikada, nikada viãe neñu doñi!
U isti åas iskoåi åovek iz svog zaklona i uhvati
staricu za ruku pre nego je uzmogla da se u patku prometne. Ona poåe da jeca i da moli:
– Pusti me, pusti, dragi, dok je pravi åas!
– Ne puãtam te! – odgovori ovaj, poznavãi glas svoje æene. – Neñu te pustiti dok mi ne kaæeã ãta treba da uåinim.
Tada starica reåe:
– Ja imam pojas okolo trbuha. Ako uspeã da taj pojas jednim zamahom seåiva prereæeã, ostañu kraj tebe, ako li ne uspeã, biñe velikog zla.
Mladi domañin odmah zamahnu seåivom, preseåe pojas otprve i pred wim se stvori Mirka, joã lepãa nego pre. Ona mu ispripoveda ãta joj se pre tri dana dogodilo, pa mladi åovek, ne åaseñi åasa, dograbi mañehinu kñer sa dva oka i najuri iz kuñe. Mañeha kad je vide, od jada presvisnu.
Sada opet lipa zvoni, ispod we laje psiñ, a sinåiñ se osmehuje.
Priredila Jelena Ãolak
CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 39
Slava! : åasopis posveñen rodnoj veri / glavni i odgovorni urednik Vesna Kakaãevski. – 7522 [2014], br. 2 –. – Beograd (Jovana Isailoviña 42) : Vesna Kakaãevski, 7522 [2014]
– (Gorwi Milanovac; Kodeks Print). – 29 cm Dva puta godiãwe
ISSN 2334-9271 = Slava! (Beograd) COBISS.SR-ID 202612748
9 772334 927001 ISSN 2334-9271