305
Mario V
r a čić
ȆBER
-COCA
«
,
ȆBER
-SEX
«
,
ȆBER
-
NIŠTAVILO«
“ažetak
»Ü e -Coca«, »Ü e -Sex« i »Ü e-Ništa ilo« etafo eàsuàod eđe ihàag egat ihàsta ja:à»Ü er-Coca«
od osiàseà eàF eudo eàekspe i e teàsàkokai o ,àot o e uà oguć ostàdaàseàsa iàzače iàpaàtakoàià
cijela psihoanaliza farmakologizira; »Ü e-Sex« neprestana je tež jaà eà sa oà daà seà seksual ostà kontrolira, regulira, nego, što iše, koristi u samoj proizvodnji, kao svojevrsni motor proizvodnih snaga;
»Ü e -Ništa ilo« od osià seà aà sa eà g a ič eà situa ijeà p oiz ede eà uà tojà ko t oli,à aà o tološkeà
eiz jes ostià kojeà tekà ejas oà azi e oà uà da aš je à t e utku.à O ajà esejà pokuša aà odgo o itià aà
pitanje kako se ti »ü e i« p oži ajuà uà st a a juà o ihà seksual ihà ide titetaà uà d adesetà ià p o à
stoljeću.àP iàdioàesejaàpose uàpaž juàpokla jaàge ezià io oćiàkakoàjuàjeà api ao/laàPaulàBeat izà
Preciado u svojem radu Testo Junkie: Sex, Drugs and Biopolitics in the Pharmacopornographic Era.
Nako à k atkogà p ikazaàge ezeà teà steà io oćià iàkapitaliz aà dolazià seà doà o tološkogà ko eptaà aà
kojem Preciado zasniva svoj argument o farmacijsko-pornografskom kapitalizmu. Radi se naime o
o gaz ičkojà silià kojuà o /aà zo epotentia gaudendi,à kojaà seà eà ožeà ka alizi ati,à ijeà ià uškoà ià že sko,à e aà oda,à kojaà p oži aà ià a i al o,à paà ià sa oà a o ga sko, dakle, skoro da se radi o
koz ičkojà o gaz ičkojà sili.à D ugià dioà esejaà posta ljaà pita jeà oà o tološkojà ute elje ostpotentia gaudendiuspo eđujućià jeà sà d ugo à fa taz o à oà djelo a juà fi a ijskogà kapitaliz aà kakoà jeà
prikazana u Martin Scorseseovom filmu The Wolf of Wall Street, s fokusom na analizu kako se sama
pe fo ati ostà o tološkeà eiz jes ostià u ijekà a o oà aća.à K itizi ajućià P e iadoà ià jegovo/njeno
čita jeàLa a a,àesejàseà a ià»Ü e -Ništa ilo «, koje je, iako izgleda da se javlja na samom kraju u linearnom progresivnom slijedu »Ü e-Coca«, »Ü e-Sex«, »Ü e-Ništa ilo«, prisutno od samih
početaka.
Ključ e riječi:»Ü e-Sex«,à io oć,àkapitalizam, Lacan, »Ü e -Ništa ilo«
Odjel za anglistikuà “ eučilištaà uà )ad u,à O alaà k aljaà Pet aà K eši i aà IVà .à , HR-23 000 Zadar,
306
U pomalo bizarnom tekstu objavljenom 1926. godine pod nazivom »Anti-Sexus«, ruski pisac
Platonov opisuje imaginarnu reklamu za Anti-Sexus aši u,àp oiz odàkojiàos ajaà ijeliàs ijetà
(Wark, 2015:47). Anti-Sexus naprava, ta nedo olj oàist aže aàsp a a,àsp e aàjeàp epla itià
“o jetskià“a ez,àdakle,àt žišteàso -ealiz a.àO oàštoàjeàos o o:àAnti-Sexusjeà aši aàkojaà eà potiskujeà seksà egoà gaà zap a oà s až oà ià ep ikos o e oà eguli a.à Taà ap a a,à oglasà kaže,à p istupač aàjeàs i aàpoà po olj ojà ije i,àspe ijal iàdijelo ià aši eàko t oli ajuàejakula ijuàià količi uà spe e,à us je ujuà žud ju.à Plato o à »oglaša a« tu napravuà pa odi ajućià ushiće aà s jedoča st aàoàiskust i aàsà ap a o à ajpoz atijihàljudiào ogà e e a.àTakoàHe àFo dà hvali tajàelekt ič iàt a sfo ato àkojiàp ipito ljujeàdi ljeàsileàp i odeàuàsta da d eàauto ate,à
aà jego àsi àdodajeàkakoàćeàtaà aši aàpo olj oàutje atià aà ladeà ad ikeàje àseà ećeàže itiàià zahtije atià ećeà plaćeà zaà o oos o a eà po odi e.à Anti-Sexus ima povoljan utjecaj i na o daš jià kolo ijal ià s ijetà- Chambaralin h alià p oduktà je à ćeà s akakoà s a jitià kolo ijal eà e i eà ià spasitià že eà kolo ijal ihà ad i ist ato aà odà silo a ja.à Velikeà holi udskeà fil skeà z ijezdeàkaoàDouglasàFai a ksàh aleàp oduktàje àćeàp o ije itiàfil skuài dust ijuà udećiàžeđà fil skeà pu likeà zaà su li i à tijeli aà edostiž ihà fil skihà z ijezda.à Jedi oà ai ià Cha lieà Chapli à ljaà eštoà p oti àAnti-Sexusa apo i jućià kakoà pute aà ep ed idi ostà ožeà donijeti i poneke sretne trenutke (Wark, 2015:47-56).
Pitanje je kako stojimo s Anti-Sexusom uà d adesetà ià p o à stoljeću?à Od os o,à kakoà seà
iz aža aà taà željaà zaà ko t olo à seksaà uà aše à su e e o à t e utkuà kadaà pok et aà t akaà s akakoà išeà ijeàpa adig aà ada,àkadàsla iàpat ija hal aàfo dističkaàp oiz odnja, a s njom i z ače jeà o itelji,à kadà jeà dep esijaà postalaà olestà ojà jeda à uà isoko az ije i à zapad i à
zemljama, a »liječe jeà iječi a« psihoa aliza à potis utoà aušt à lijeko aà ià fa a eutskeà
i dust ije.à Naà ekià ači à ožeà seà ećià daà jeà Anti-Sexus danas postao globalna pojava. Po og afijaà seà ši ià i te eto à kaoà pla e .à Nep esta oà seà u ažajuà opsku eà ež eà st a i e,à i tual ià p osto ià kojià p ikazujuà po oà u atke,à odà do aćeà ezazle eà a ate skeà p oiz od jeà doà zast ašujućihsnuff filmova. Pornografski uradci nisu samo u
dvodimenzionalnom prostoru nego se useljavaju u tijela, stvaraju usamljene gledatelje i
307
frazu »usamljena gomila«, pornografija proizvodi usamljenu filmsku publiku. Ukratko, danas
je pornografija seksualnost transformirana u spektakl, gdje intimnost postaje javno
dostup a,à izual aà o aàzaàglo al uàsti ula iju.àMastu a ijskaàlogika,àojača aàfa a ijo ,à kibernetikom i audiovizualnim sektorom postaje sve dominantnija ekonomska sila:
pod aža a je,àp až je jeà ezàtjeles ogàko takta,àe up ija.àDa asàjeàpo og afijaà ekaà staà Anti-Sexusa,à sàtež jo à daà seà i e,à daà pa af azi a oà Nietzs hea,à doàÜ e -Sexa. Anti-Sexus,
dakle postaje Ü e -Sexus - tež jaà zaà ep esta i à i te zi i a je à ià p oši i a je à do e eà
pornografske proizvodnje.
»Ü e -Coca«, »Ü e -Sex« i »Ü e -Ništa ilo« etafo eà suà od eđe ihà ag egat ihà sta ja:à »Ü e -Coca« od osiàseà eàF eudo eàekspe i e teàsàkokai o ,àot o e uà oguć ostàdaàseà sa iàzače iàpa tako i cijela psihoanaliza farmakologizira; »Ü e -Sex«jeà ep esta aàtež jaà eà sa oà daà seà seksual ostà ko t oli a,à eguli a,à egoà što išeà ko istià uà sa ojà p oiz od ji,à kaoà svojevrsni motor proizvodnih snaga; »Ü e -Ništa ilo«od osiàseà aàsa eàg a ič eàsituacije
p oiz ede eà uà tojà ko t oli,à aà o tološkeà eiz jes ostià kojeà tekà ejas oà azi e oà uàà da aš je à t e utku.à Uà o o à esejuà pokuša a à odgo o itià aà pita jeà kakoà seà tià »ü e i« p oži ajuà uà st a a juà o ihà seksual ihà ide titetaà uà d adesetà ià p o à stoljeću.à Uà p vom dijeluà esejaà pose uà paž juà pokla ja à ge ezià io oćià kakoà juà jeà api alaà Paulà Beat izà Preciado u svom radu Testo Junkie: Sex, Drugs and Biopolitics in the Pharmacopornographic
Era.à Nako à k atkogà p ikazaà ge ezeà teà steà io oćià ià kapitaliz a,à dolazi à do o tološkogà
koncepta na kojem Preciado zasniva svoj argument o farmacijsko-pornografskom
kapitaliz u.à ‘adià seà ai eà oà o gaz ičkojà silià kojuà o aà zo epotentia gaudendi, koja se ne ožeàka alizi ati,à ijeà ià uškoà iàže sko,à e aà oda,àkojaàp oži aàiàa i al o, pa i samo anorgansko, dakle, sko oà daà seà adià oà koz ičkojà o gaz ičkojà sili.à Uà d ugo à dijeluà esejaà
posta lja à pita jeà oà o tološkojà ute elje ostpotentia gaudendi uspo eđujućià jeà sà d ugo à
fantazmom o djelovanju financijskog kapitalizma kako je prikazana u Martin Scorseseovom
filmu The Wolf of Wall Street (2013.), s fokusom na analizu kako se sama performativnost
o tološkeà eiz jes ostià u ijekà a o oà aća.à K itizi ajućià P e iadoà ià jego o/ je oà čita jeà
308
linearnom progresivnom slijedu »Ü e -Coca«, »Ü e -Sex«, »Ü e -Ništa ilo«, prisutno od
sa ihàpočetaka.
»Über-Sex«
)ati à sa à sta ilaà dildoà uà do jià dioà s ojegaà tijela.à P o,à ealistič oà o liko a i,à zati à e go o ič i,àkojiàp odi eàuà ojàa us.àU ijekàjeàlakšeàkadàsta i à eštoàuàs ojàa us,àkojià jeà ultidi e zio ala àp osto à ezàč stih,àkoščatihà u o a.àV ije eàje!àNaàkolje i aà sa ,àok e ulaàsa àleđaàka e i,à ho iàp stijuàiàgla aàp itišćuàpod,àd ži à ukeàizaàse e,à
kao bih mogaoàza islitiàd aàdildaàuà e i.àTiàsiàjedi iàkojià ià ogaoàčitatià ojuàk jigu.à Isp edàka e eàuàiskuše juàsa àdaà ap a i àt ojàpo t et.àDaàdizaj i a àse e,àkaoàdaà sam ti. Pretvorim te u drag. Preodjenem te. Uskrsnem s ovom slikom (Preciado, 2013:19).
U djelu Testo Junkie Preciado dokumentira kratki period svojega ži otaà uà ko à seà pod g uo/pod g ulaà s až ojà testoste o skojà te apiji,à pisa jeà kojeà dolazià izà tijelaà ilià teoretiziranje iz trbuha, anusa, crijeva, detektiranje p eo ažajaà lastitihà e o ija,à kojeà a
k ajuà ià isuà sa oà p i at aà zo a,à egoà st uja jeà e oti ihà e e gijaà slič i aà L ota do i à li idal i à i te ziteti a.à Kaoà štoà jeà jego / je à ide titetà hi ida ,à takoà jeà ià sa aà k jigaà hibridna tvorevina - ješa i aà e oa aà kojià toà ià isu,à općihà az at a jaà oàkapitalizmu u
da aš je à t e utku,à filozofskoà p opiti a jeà o ogà štoà azi aà po o-farmacijskim kapitaliz o .à Nadah ut/aà p ijaš ji à ekspe i e ti a,à kaoà F eudo à sà kokai o ,à ilià Be ja i o à sà hašišo ,à P e iadoà astojià api atià si gula ostà postoja ja,à tekto skih po i a jaàu uta àtijela,à oda,àkakoà aàse i,àtakoàià aàd ugi a.àáàpolazišteàjeàpolupe ife ija,à op esi ià eu opskià u à F a o eà Špa jolskeà - iakoà jeà P e iadoà kas ijeà ži jelaà uà eliki à s jetski à et opola aàkaoàštoàsuàPa izàiàNe àYo k.
309
Burgos-Be li .àGa ažaàCentral nalazila se u ulici du General Mola,nazvana po branitelju koji je 1936. vodio ustanak protiv Republike. Najskuplji automobili koje su vozili razni duž os i iàià ogatašià alaziliàsuàseào dje.àUà ojojàkućià ijeà iloàk jiga,àsa oàauto o ilià
(Preciado, 2013:23).
Metalàu jestoàko i a,àgu eàu jestoàpapi a,à zi aàià ož jaàu jestoàpisa ja.àTajà iog afskià detaljà upućujeà ià aà sa eà ko ije eà o ogaà štoà P e iadoà zo eà po og afsko-farmacijskim kapitalizmom, na putu od Anti-Sexusa do Ü e -Sexusa, od fordizma do farmakopornizma.
O oà štoà jeà až oà apo e uti,à aà aà toà ćuà seà atitià kas ije,à zaà P e adio,à t a s estitskuà marksisticu, farmako-po og afskaàp oiz od jaà ijeàtekà eštoà u o,àpotisnuto nego upravo
taà p oiz od jaà od eđujeà ilià ka akte izi aà s eà ači eà p oiz od jeà uà su e e oj,à glo al ojà političkojàeko o iji.
Automobilska industrija bila je paradigmatski vid proizvodnje – fordizam. A fordizam nije
samo proizvodnja automobila nego proiz od jaà p osto a,à o atizi a ihà kući a,à
sta da dizi a ihàkuća sta a,àsta da dizi a ihà elikihàp edg ađa,àpaàiàsa eàpo odič eài ti e,à idealnih standardiziranih porodica, standardiziranih emocija, dakle - danas bismo primijetili -
sa ogà ači aà ži ota.à Početkom sedamdesetih, s velikom energetskom krizom i padom
industrijske proizvodnje utemeljene na pokretnoj traci dolazi do transformacije ekonomije.
Poči jeàseàgo o itiàoà o i ài dust ija aà- ioke ijskoj,ài fo atičkoj,àko u ika ijskoj.àTajà
prijelaz Preciado (2013) ut oàosjećaà aàtijeluàs ogàdjeti jst a;à jego o/ jezi oàtijeloàopi eà
seà hete oseksual ojà at i i,à o ati i a;à postajeà a o al o,à izlože /aà jeà t adi io al i à po odič i ,àkatolički àp itis i a,àkas ijeàseàiàsa /aàizlažeà fa akološki eksperimentima. V ije eàjeàtoàup a oàp elaskaàp e aàt ećojàfaziàkapitaliz a,àodào ogàfo dističkogàkà io oći:à
ači o à lada jaà»uài eàži ota« - o i eàštoàži i,àpaàiào i eàštoàu i e.
310
jed aà odà aj až ijihà te aà ilaà seks,à seksologija,à alià a a oà sà o o à hlad o atovskom
militarnom dozom. Naà p i je ,à a odià kako,à Vikto à Ko stati o ičà Kal e zà pate ti aà p ià
polietilenski penis 1974. godine kao prevenciju za impotenciju; Amerikanci odgovaraju
sofisticiranijom tehnologijom, Tom F. Lue, Emil A. Tanaghoy i Richard A. Schmidt, implantirali
su »seksualni pejsmejker« u pacijentov penis povezan s elektrodama na prostatu kako bi se
e ek ijaà ko t oli alaà dalji ski à up a ljače .à Uà toà ije eà up a oà jeà á e ikaà i esti alaà uà p ouča a jeà seksaà ià seksual ostià išeà egoà ià jed aà ze ljaà aà s ijetu.à Isto e e oà poči jeà ioteh ičkaà p oiz od jaà ho o a,à fa a eutskaà p oiz od jaà si tetičkihà olekulaà uà ko e ijal eà s heà kakoà ià seà odifi i alià patološkià seksual ià ide titeti.à O ja ljujuà seà demografske studije o seksualnim devijacijama - Kinsey Reports o ljudskom seksualnom
po aša juà .àià . ;à‘o e tà“tolle o àp otokolàzaà » uško« i »že sko« (1968.); John Mo e e aàstudijaàoàkli ičkojàope ati ojàiàe dok i ološkojàp o ije iàseksual ogàide titeta.à Govori se o proizvodnji testosterona, t a sseksual i à oso a a,à aà otk ićeà ko t a ep ijskeà
pilule mijenja »prirodna pravila« heteroseksualne reprodukcije. Upravo se i tada uspostavlja
termin rod kaoà eštoà sas i à higije skoà eut al o,à aà taà eut al aà klasifika ijaà op a da aà
teh ološkeàzah ate,à aàp i je à az eàope a ije,àho o skaàliječe jaàhe af oditskeàdje e.à Sve to dovodi do stvaranja »seksualno-rodnog industrijskog kompleksa« (Preciado, 2013).
Otudaàiàpoči juà ije eàkoji aàs jedoči oàiàda as:àt a sfo a ijaà oda,àspola,àseksual osti,à
seksual ihà ide titetaà ià seksual ogà zado oljst a.à Neà adià seà išeà sa oà oà ko t oli a juà
seksualnosti, nego i o proizvodnji iste u tehno-kapitalizmu, globalnim medijima,
bio-teh ologija a.à Op esi a,à alià ià p odukti aà s agaà io oći,à kak uà jeà Fou aultà ko ipi aoà
analizi ajućià up a lja jeà popula ijo ,à s eà seà išeà teh ologizi a,à ja ljajuà seà ik o-p otetičkià
eha iz ià ko t oleà su jekti ostià po oćuà io- olekula oà ià ulti edijal ihà teh ičkihà p otokola.àP oiz odeàseàto eàsi tetičkihàste oida,àteh ološkiàt a sfo i a ihàorgana -
tehno-sperma, tehno-krv, tehno-ovulacija - zau ijekà ije jajućià uà d adesetà ià p o à stoljećuà eà
samo koncepte seksualnosti nego i tijela. Ukratko, znanstveno-teh ološkià sekto à p oiz odià
311
homoseksualnosti, transseksualnosti, interseksualnosti – proizvodnja u intimi potaknuta
globalnim farmaceutskim korporacijama.
áliàs eàtoàjošàu ijekà eàp edsta ljaàp o je uà»seksualno-rodnog industrijskog kompleksa« u
farmacijsko-pornografski globalni kapitalizam. Naravno, i sama pornografija paralelno se
ije ja.àNeà adiàseàsa oàoàli e alizi a juàpo og afskihàsad žajaà egoàiàši e juàpo og afijeà odàskuče ih,àopsku ihàzat o e ihàp osto aàdoài stitu io aliza ijeàuà i tual o às ijetu.àHugh Hef e ,à os i ačà Playboya, transformira 1959. godine Chicago Mansion kao posebno »ljubavno gnijezdo«, sastavljeno od trideset i dvije sobe. á e ičkaàe otskaàutopijaàpostajeà ja iàpa optiko ,à astu ato skiàpot ošačiàpoči juà adzi atiàs eàštoàseàdogađa,àodàHefnera doà ogućegà seksaà uBig Brotheru, od pornografskog klasika Deep Throat (1972.) do eu opskogà egaà o delaàot o e ogàp ijeàs jetskogà ogo et ogàp e st aàuàNje ačkoj,àuzà blagoslov same kancelarke Angele Merkel. Farmaceutska industrija proizvodnjom pilula, od
Viagre paà adalje,àsti uli aàiàp odužujeàpo og afskià ad,àaliàzah aljujućiàpilula aà otk i aàià
nova akrobatska zadovoljstva.
“ eà teà p o ije eà P e idaoà à po ezujeà sà o i à i fo atički à teh ologija aà kojeà povezuju farmaciju i pornografiju. Dok se farmacijsko odnosi na bio-molekularnu
teh ologiju,à po og afskoà seà od osià aà se iotičko-teh ičkuà katego ijuà kojaà up a oà pute à i te etaà pop i aà o uà di e ziju.à Ud uže ià astu a ijskià adà postajeà glo ala ,à aà pornografski potencijal globalnom robom.
U svojoj analizi Preciado (2013) tehnologizira performativ Judith Butler. Tehnologizacija vodi
312
seksaàià odaà eàpotičeàodàfe i iz a,à egoàizài dust ijsko-rodnog kompleksa hladnoratovske
ere.
Kakoà s eà toà utječeà aà p o eseà su jekti iza ije,à aà pita jeà slo ode?à Od os oà i aà lià uopćeà izlazaà izà teà ko pleks eà ioteh ološkeà aši eà zaà p oiz odnju raznih subjekata? Prema P e iadoàčita aàp oduk ijaàp oiz odiàkakoà azličiteàsu jekteàtakoàià o eà ido eàpo o lja a ja,à do odiàdoàlogikeào ogàštoàMau izioàLazza atoà azi aà» aši skaàpo o lje ost«:
,Maši skaà po o lje ostʼà sastojià seà odà o ilizi a jaà ià oduliranja pred-individualnih, pred-kognitivnih i pred- e al ihà ko po e tià su jekti iza ije,à p oiz odećià aspekteà pe ep ijeàiàse za ijeàjošà ei di idualizi a eàiliàapso i a eàuàsu jekt,àkojeàdjelujuàkaoà kotačićià ekeà aši e.à Dokà seà su jekti iza ijaà tičeà socijalnih sepstava i globalnih i di idua,à tihà k aj jeà a ipulati ih,à o al ihà su jekti ihà ep eze ta ija,à , aši skaà po o lje ostʼà po ezujeà ele e teà kojià jošà isuà pe so alizi a ià ià so ijalizi a ià zah aljujućià o al ojàeko o ijiàželjeàkojaàseàteškoà ožeàod žatiàuàfosilizi a i ,àk uti à so ijal i à eza a.àMaši skaàpo o lje ostà ijeàdakleàistoàštoàiàso ijal aàsu jekti iza ija,à kojaà jeà išeà o al a,à i di idualizi a aà di e zijaà su jekti osti,à egoà akti i aà molekularne, pred-individualne, pred-verbalne, pred-socijalne dimenzije (Maurizio Lazza ato,à TheàMa hi e ,à iti a oàizàP e iado,à : .
Dakle,à aši skoà po o lja a jeà od ijaà seà aà p eds jes o ,à es jes o à polju.à Kak aà jeà uà svemu tome uloga psihoanalize, od Anti-Sexusa do Ü e -Sexusa, od fordizma do
farmakopornizma? Pitanje s pravom postavljamo jer usprkos raznim performativima i
teh ologija aàkojeàp oiz odeà o eàsu jekte,à eà ože oàseàota asitiàželje,àžud jeàià ago a.
»Über-Coca«
U Testo Junkyju, u poglavlju pod nazivom »Narko-a aliza:à psihot opič i korijeni kritike kod
Freuda i Benjamina«,F eudàjeàs ješte àuàs eàpsihot opič eàEu ope.à‘ođe àjeà .àgodi e,à
313
i kuli a jaà az ihà a kotika,àpsihodelič ihàsupsta i:àopiju a,àlaudiu a,àhašiša,à a ihua e,à he oi aà ià d ugih,à az ihà ià a jeà poz atihà supsta i.à Kokai à seà ko istioà kakoà ià seà os ježilià
iscrpljeni bavarski vojnici ili kakoà iàpilotiàzaà ije eàP ogàs jetskogà ataà ogliàdužeàletjeti,à
p odužitià fokusi a ost,à o e uà goto ost.à Veo aà a oà uà s ojojà ka ije i,à F eudà seà zai te esi aoàzaàekspe i e ti a jeàsàkokai o :àkakoàpodićiàk iàtlak,ào ladatiàis plje ostià tijela,àpodićià aspolože je,àpospješitiàlokal uàa estezijuàitd.à)aà ladogàjeàF eudaàekspe i e tà sàkokai o àepiste ološki,àaliàiàeko o skiàp ojekt.àGodi eà .àš čeàp uàdozuàkokai a,àaà godi uàda aàkas ijeàpišeàuàdjeluàÜ e àCo akakoàkokai àutječeà aàpo išta a jeà iloàkakvog dep esi ogàsta ja,àteàp oiz odiàzd a oàeufo ič oà aspolože jeàuà e e al o àko teksuà ezà obzira na tjelesne organe. Zato, prema Preciado (2013), Freud, pa samim tim i psihoanaliza,
ijeà sa oà he e eutičkaà ig aà iječià ià teh ikaà aso ija ija,à k alje ski put u nesvjesno, nego somatsko-se iotičkaàteh ikaào is aàoàke ijski àsupsta a a.àPos ijediàjeàdakleàs oje s ià
revizionizam koji psihoanalizu svodi na doslovnu intoksikaciju slikama i jezikom,
fa ako iza ijuà es jes og.àD ugi à iječi a,àputàp e aàozd avljenju, prema Ü e -seksu jest
Ü e -Coca.
álià ipakà ijeà s eà s ede oà aà ke ijuà ià teh ologiju.à P e iadoà uà s oji à d e ički à zapisi aà h alià želju,à pišeà oà a i a juà želje,à ep esta o à talasa juà želja;à eu išti aà željaà u a jaà uà pods jes o,à opetà seà ja lja,à još jača,à žila ija,à t a sfo i a a.D e ičkià zapisàTesto Junkija
ep esta oàjeàpozi a jeàželje,àžud je:à»Jaàželi àsa oà asta itiàželjeti,à ezàikak eà oguć ostià ko ač ogàzado olje ja.« (Preciado, 2013:252)
Nijeà teškoà u idjetià kakoà jeà o djeà p esuda à utje ajàDeleuzea i Guattarija (1987) i njihove ko ep ijeà željeà kaoà p oiz od eà t o i e,à aši aà željeà uà ep esta o à poziti o à p oiz ođe ju,à aši aà kojaà seà ep esta oà po ezujeà sà d ugi à aši a a,à uslož ja aà ià u oža a.à álià ijeà sa oà željaà kaoà eu išti aà p oiz od ja prisutna u teorijskoj zgradi
farmacijsko-pornografskog kapitalizma. U cyborg infrastrukturi, Preciado (2013) pronalazi
eštoà štoà jeà p oiz ođačà ià p oiz od,à primus movens čita ogà sustava –
314
Ja to zovem potentia gaudendi,àilià,o gaz ičkaàsilaʼ,à st a aàilià i tual a às agaàtijelaàuà
total o àuz uđe ju,às agaàkojaàseà eà ožeàka alizi ati;à e aà oda,à ijeà ià uškoà ià že sko,à ijeà iàljudskoà iàži oti jsko,à iàži oà a i i ano), ni mrtvo (anorgansko). Ono ijeà sputa oà ikak i à od i à g a i a aà ià uški ,à ià že ski ,à eà og a iča aà ià hete oseksual ost,à iàho oseksual ost,à iàg a i uàiz eđuàsu jektaàiào jektaà ... àO oà ne favorizira ni jedan organ, pa tako penis ne posjeduje išeà o gaz ičkeà sileà egoà agi a,à očià ilià ipele.à O gaz ičkaà silaà su aà jeà pote ijal eà uz udlji ostià uà s akojà
materijalnoj molekuli (Preciado, 2013:42).
Dakle,à i a oà eštoà štoà ijeà li ido,à alià jeà slič o.Dodušeà aà o e te,potentia gaudendi nadasve je slič aà ‘ei ho o à à o go u;à podsjeti oà seà sa oà pod aslo aà
njegove knjige Funkcija orgazma, seksualno-eko o skià p o le ià iološkeà e e gije, dakle
sasvim vidljivo oznanstvenjivanje, biologiziranje seksa, kao » iološke«e e gije,àaliàdodušeàuzà
priznanje da postoje nekakvi problemi. Seksualna frustriranost izvor je neuroza i bolesti koje
seà oguà izliječitià »zdravim« sekso .à O gaz ičkaà silaà o eća aà s edi o à p ošlogà stoljećaà potpu uà e a ipa iju,à oslo ađa jeà odà pot ošačkihà oko a.à Da asà s jedoči oà up a oà obrnutoj situaciji: potentia gaudendi, ilià o gaz ičkaà sila,à či ià seà potpu oà ka alizi a om,
isko ište om zaà pos e aš jeà ši e jeà kapitalaà ià t žišta.à Či ià seà daà seà taà li idi al aà silaà p et o ilaà uà t žiš ià p oiz od,à p ekoà po og afijeà uà potpu ostià ukalupilaà ià postala paradigmatski model globalnog kapitalizma.
P e adioà à pokuša aà tuà o gaz ičkuà silu,potentia gaudendi,à od žatià uà a i ale t o à položaju:à sà jed eà st a eà s jes aà ‘ei ho eà ià Ma useo eà ai ostià kojià suà e izio ističkià pokušalià p očistitià li idoà odà »otrova civilizacije«,à sà d ugeà st a e,à pak,à o gaz ičkaà silaà jeà osnovni pogon kako »rodno-industrijskog« kompleksa tako i farmacijsko-pornografskog
kapitaliz a.à álià sa aà taà d oj ostà či ià seà edo olj oà o jaš je a:à kak aà jeà sp egaà iz eđuà transformirane orgazmičkeà sileà ià jezi ogà eko ta i i a ogà ostatka?Štoà seà događaà s
315
događaàuà as jepuàiz eđuà»Ü e -Coce« i »Ü e -Seksa«?àKo ač o,àštoàseàdogađaàsàčita i à ti à p ojekto à akoà seà oz ilj oà eà uz eà uà o zi à ko ta i i a ostà t eći à ele e to à - eha iz o à t žišta?à P ešuće ià ele e t,à potis utià fakto à kaoà pos ed ikà edijato à uà čita o à to à fa a ijsko-po og afsko à ko pleksu,à poà oje à išlje ju,à a aà tajà p ojektà u azad,à od os o,à p ik i aà s ojeà t adi io al oà jezg o,à ču aà i a eà opozi ije,à teà dopuštaà dekonstrukcijsko rastvaranje.
Daà ihào jas ioàtuàt adi io al uà i a uàopozi iju,àuzetàćuàzaàp i je àfilm The Wolf of Wall Street,à kojià poà oje à išlje juà oslika aà d uguà st a uà edalje,à sagleda aà li idi al uà
ekonomiju farmacijsko-pornografskog kapitalizma s druge strane.
»Ü er- ištavilo«
Film temeljen na knjizi Catching the Wolf of Wall Street epska je p ičaà kojaà p atià uspo à
Jo da aà Belfo taà glu ià gaà Leo a doà DiCap io ,à odà pozi ijeà ešeta a-počet ikaà aàWall Streetu, do gubitka posla nakon pada burze 1987. godine i ponovnog vrtoglavog uspona
njegove tvrtke Stratton Oakmont, za koju je trenirao skupinu svojih poznanika (i gubitnika).
Uz sve zavrzlame, uz prevare Belfrot i »stretonovci« as oslo oà seà o ogate,à a ajućià
i estito e,à jašućià uspješ oà k ozà i te aleà padaà ià uspo aà dio i a.à Naà k ajuà seà s eà aspada,à Belfort gubi nekretnine i pokretnine i odlazi na služe jeà zat o skeà kaz e.à Kaoà ià o ič o,à
azg a iče jeàiz eđuàp e a eàiàuo ičaje ogà ešeta e jaàsàdio i a aàpop ilič oàjeà ut oàià eà azlikujeàseàpu oàodàd ugihà o alizi a ihà o ča ihàt a sak ija.à
U filmu, jedna od osnovnih binarnih opozicija koja kasnije generira filmski narativ dana je na
sa o à početkuà fil aà kadà iskus ià fi a ijskià ešeta ,à Ma kà Ha aà dajeà uputeà lado à počet ikuàBelfo tuàkaoàs oje s uàself helppouku.à)ap a o,àkaoàštoàće oàusko oà idjeti,à adià seàoàspe ifič ojàuloziàiàpodijeliàiz eđuà»Ü e -Coce« i »Ü e -Sexa«.
Mark Hanna: ») ači,àp oàp a iloàWall Streeta. Nitko -- i boli me jesi li Warren Buffet ili
316
a najmanje brokeri. Ali moramo se pretvarati da znamo. Samo pazi da si uvijek
opušte .àNitkoà eàželiàkupitià eštoàodà ekogaàtkoàz učiàkaoàdaà jese àda aà ijeàje ao.à Kadàosjetišàdaàsiàpodàst eso ,àidià aàpauzu,àizd kajàseàakoà ožeš.àVolišàd ki u,àjelda?«
Jordan: »Pa... da, naravno.«
Mark Hanna: »Fi o,àključàjeàuàd ki i.àIàtoploàp epo učuje àkokai ,àodà jegaàćešà itià žià
na telefonu, a to je, naravno, dobro za mene. I, sine, peri deri (Winter, 2013).1
) u jujućaà self-help pouka:à ià ištaà eà z a o,à alià p a i oà seà daà z a o.à Noà ijeà prijetvornost jedi iàele e tàtogàšizof e ogàludiz a.àIào oàštoà u zeàp odajuàpukoàjeà išta,à
fik ija.àDakleàp o o i aàseàteh ikaàko t oleàtijelaàdaà iàseàp oda aloà išta,àfik ija,à ezàikak ogà ust uča a jaàilià o al ihàog ada.àO djeàjeàzap a oàpog eš oà ećiàdaàseà adiàoàdjelovanju bez
morala jer etika je jasna: pohlepa je dobra (greed is good .à Pohlepaà h a ià čita à susta ,à
pok ećeà ga;à pohlepuà eà t e aà e di atià kaoà uà fil o i aà izà osa desetihà p ošlogà stoljećaà
(npr. filmu Wall Street, iz 1987., Olivera Stonea). Ostaje samo ejas oà štoà jeà sà puko à
p e a o ,à o a ji a je ?à Uputeà kojeà Ma kà Ha aà dajeà eiskus o à počet iku,à dakle,à od oseà seà odà sa ogà početkaà aà st ategijuà poslo a jaà uà tak ojà stià usta o e:à oke ià suà
prisiljeni blefirati o usponu i padu dionica jer oni »najmanje znaju« o njihovom kretanju.
Budućiàdajeààfi a ijskaàe u ija ijaài deksal a,à e aàko ač ogàoz ačitelja,àp et a a jeàjeà općaàpoja a,àaà je o a jeàuàt žišteàs ihàsudio ikaà ep ikos o e iàjeàu jetàopti ajaàkapitala.à Mešeta iàuàStratton & Company neprestano suàizlože iàp itisku.à“t esàjeà epod ošlji .àKakoà seà ositià sà ji à d ugià jeà dioà Ha i ogà sa jeta:à daà ià aà k ajuà izd žalià p epo učujeà seà masturbacija i kokain. Dakle »Ü e -Coca i »Ü e -Sex« aizgledà e ajuà ištaà saà sa i à
poslom, s poslovanjem koje je iako strahovito stresno u potpunosti apstraktno, a s filmske
točkeà gledištaà edo olj oà za i lji o.à )atoà seà edateljà Ma ti à “ o seseà fokusi aà aà o gijastičkeàs e e,àkokai skeàsea seàkoje,àiakoàseàčestoàdogađajuàuàsa ojàko pa ijiàStratton Oakmont, mjestu financijskihà t a sak ija,à osta ljajuà kapitalà dje iča skià čisti .à Paà ià sa à
p osto à ko pa ijeà odišeà eko à u eđe o à p az i o ,à od os oà p užaà pa optiko skoà adzi a jeàsa ihà ojki,à e e al ih,àkog iti ihàope a ija,àdokàseàsa ào gijastičkiàele e tà
1
317
p epuštaàfil skojàpu li i.à“a aàa hitektu aà eàodajeà išta,àčita àtajà aka alijski,ào gaz ičkià pokušajà daà seà o uzdaà st esà e idlji à je.à Fi a ijskoà jeà s edišteà s ijetaà p az o,à od os oà kola jeàjeàkapitalaàuà ojka a,à egdjeàd ugdje;à oćàseàzap a oà eà idi.à
Dakleà p ilič oà a alna i staromodna binarna opozicija: s jedne strane tradicionalna hete oseksual a,àčestoàiàpat ija hal aào gija,àsàd ugeàst a eàkapital.àIliàod eđe ije,àfi a ijskià kapital,à od os oà fi a ijaliza ijaà političkeà eko o ije,à kojaà s eà išeà le iti aà uà edokuči im t a s e de tal i àp osto i a.àKaoàštoàF a oàBifoàBe a dià : àt di:
Fi a ijalizi a jeà kapitalističkeà eko o ijeà p edsta ljaà astućuà apst akt ostà adaà ià od aja jeàko u ika ijeàodàtjeles eàdi e zije.àKaoàštoàjeàsi oliza àekspe i e ti aoà
odvajanje àli g ističkogàoz ačiteljaàodàoz ače og,às ojeà efe e t eàfu k ije;àistoàtakoà fi a ijskià kapitaliza ,à i te alizi ajućià li g ističkià pote ijal,à azd ajaà o eta ià oz ačiteljàodàs ojeàfu k ije,àde ota ijeàià efe e t ostiàp e aàst a i à o a a.
Kao da seà taà edokuči aà efe e ijal ost,à suhopa ostà teh ičkogà fi a ijskogà jezikaà
adok ađujeà zaà ije eà pauzaà ilià poslo ihà dogo o aà erupcijama vulgarnosti, prostota. Belfo tàià ešeta ià eàza a ajuàseàs oji àuči i a,àod os oàefekti aà jiho ogàfi a ijskogà ešeta e jaà aà jiho eà klije te,à paà o daà ià ši e,à aà epoz atuà asuà duž ika,à p opalihà ià devastiranih. Oni ulaze u sfere nevidljive pornografije, financijske pornografije kojom se ni
“ o sese,à ià fil à eà a e.à O ià e idlji ià gu it i i,à duž i i,àlooseri posljedica su posebnog pornografskog spektakla – partenogeneze vrijednosti ( parthenogenesis of value ).
Pa te oge ezaà ijed ostià iz azà jeà kojià upot e lja aà Be a dià .à Toà jeà teh ičkià iz azà zaà ezg eš oà začećeà uà k šća sko à teološko à disku su,à kojià uà o o à ko tekstu ukazuje na apst akt uàoplod juàfi a ijskogàkapitala:à o a àseàseksaàsà o e ,à o a àoplođujeà o a . Noàjeàliàtaà azlikaà e e ti a a,àjesuàliàteà i a eàopozi ijeàpostoja e?àŠtoàjeào daàsà »Ü e -Cocom« i »Ü e -Sexom«?à“lužeàliào iàsa oàkakoà iàsti ulirali partenogenezu financija?
318
O djeà jeà ije eà daà seà ati à aà sa à početak,à od os oà aà p opiti a jeà fa a ijsko -po og afskogà kapitaliz a.à Uà čita ojà i p esi ojà teo ijskojà zg adià P e iadoà à zaposta ljaàiàpotiskujeàos o ià eha iza àt žiš eàeko o ije, bilo da se radi o pornografiji ili stolovima – eha iza à az je eà kojià p etposta ljaà az je skuà ijed ost,à o uà ià eštoà
sasvim apstraktno – o a !à Biloà elekt o ičkià iloà papi ati.à Istoà tako,à daà ià seà usposta ilaà
astu a ijskaà ijed ostà uà d ušt uà spektakla, odnosno masturbacijska vrijednost kao vid az je skeà ijed osti,ào aào isiàoàuz uđe osti,àoàželji,àdodušeà eštoàd ugačijojàodàželjeàkakoà jeà idiàP e iado.àDaà is oàtoà ispitali,à poà oje à išlje ju,àt e a oà »korigirati« Preciadino tu ače jeàLa a a,àkojegào aàčitaàuàjed odi e zio al o à idu,àk ozàp epoz a a jeàdjetetaà uàz alu,àod os oàk ozàtz .àfazuàz ala.àP e iadoàdakleàs odiàLa a aà aàsi oličko,àdokàjeà ità političkogà up a oà uà ep epoz a a ju,à od os oà e a ipato skià pote ijalà ležià uà neprepoznava ju,à uà e oguć ostià daà seà uklopià doà k ajaà uà iloà kaka à susta à p eze ta ije.à
O djeàseà adi,àusuđuje àseà eći,àoàfalsifika ijiàLa a a:àzaàLa a aà(1993) prepoznavanje u fazi z alaà ijeà o e tà kojià ià dijeteà uà potpu ostià ukalupiloà uà si oličko.à Nap oti ,à toà prepoznavanje ujedno je i neprepoznavanje, zauvijek dvojbeno, ambivalentno. Kad
prepoznam sebe u ogledalu, kada pomislim »to sam ja«, to »ja« fiktivna je cjelina, to je
ujedno i svojevrsni nesporazum. Prepoznavanje koje je istovremeno i neprepoznavanje uvodi
i dvojnika, uvodi sablasno, ili objet petit a.à ákoà seà složi oà sà P e iado à à daà jeà
ep epoz a a jeà oguć ostà političkog,à o daà taà oguć ostà političkogà uključujeà ià išakà- ep epoz a a jeàd oj ika,àsa lasti,àod os oàpolitičkoàkaoà eštoàštoàdjelujeàiliàuzi aàuào zi à sa last.àIli,à ože oàs eàp eok e utiàpaà ećiàdaàjeàisti skoàpolitičkoào oàkojeàistoàtakoàdjelujeàià aà pod učjuà sa lasti,à ut a a,à a pi a,à čudo ištaà itd.à Ilià ože oà ećià daà jeà da asà jedi oà isti skoàpo og afskoàtijelo,àod os oàtijeloàkojeàjeàisključe oàizàčita ogà od o-industrijskog kompleksa, farmacijsko-pornografskog kapitalizma – mrtvo tijelo terorista. To je tijelo
univerzalno pornografsko: pornografsko jer se intimnost tijela, unutarnjih organa pokazuje
kaoà ja o;à u i e zal o,à je à tak oà aspad utoà tijeloà eà p ipadaà ika o.à Nijeà čakà iše ni zazo o,à ijeàčakà iàgoliàži ot,ào oàjeàu i e zal aàpo og afija.àO oàjeà oždaàp a iàsi pto à
319
Kako se uspostavlja monetarna vrijednost pojedinih penetracija, koliko vrijede pornografski
snimci, razmjenska vrijednost penisa i vagi aà ià s aà d ugaà ogućaà pita jaà uà s ezià sà
farmacijsko-po og afski à kapitaliz o ?à Čita à i dust ijskoà od ià ko pleksà po og afije,à
kaoà odelàglo al ogàt žištaàzaposta ljaàt ećià e ate ijal iàči e ikà– novac, pogled, i mogli is oà dodatià fetiš,à od os oà o oà štoà Ma à à zo eà fetiškià ka akte à o e.à Uà p o esuà zrcaljenja s eàpostajeàse iotičkiàz akà- eàsa oàpe isiàià agi eà ećàiào ič eàst a iàkaoàstol,à
kaoàià ašeà ije je oà»ja«.àFetišàià o aàuàkas iji às et i àià es et i àspoje i aàpsihoa alizeàià marksizma postajuà itekakoà až ià Žižek,à .à )aà F eudaà fetišà jeà p ik i a jeà či je i aà daà
ajkaà e aà pe is;à fetišà jeà t au atskoà jestoà odsut ostià ià za je eà eči à d ugi ,à t iju fà o lada a jaà elagodo à ià st aho à odà kast a ije.à álià istoà takoà fetišà zausta ljaà e o ijuà u traumatskoj amneziji, na pola puta, kao »posljed jaà i p esijaà kojaà asà štitià odà sa las ogà
(unheimlich) i traumatskog« F eud,à : .àFetišàjeàsupstitu ijaàuàoz ačiteljsko àla u,à
fetišàkaoà o aàaso i aà aàželju,à aàe otsko.àáliào djeàželi à aglasitià»sablasno«kaoà eštoàštoà jeà jakoà lizuà fetišu,à sa las ostà kojaà jeà potis uta,à alià est a oà lizu,à zaglušujućeà lizuà o oža a ogào jekta.ààà
Ma à jeà oda oà p i ijetioà eu a oteže uà eko o ijuà sa lastià ià ut a aà kojaà eà estajeà az oje à teh ologijeà ià ši e je à kapitalizma kao prvog globalnog fenomena u ljudskoj po ijesti.à I o a ije,à otk ićaà eà ukidajuà sa lastià egoà up a oà sup ot o:à sa lasti,à ut a e,à a pi i,àčudo ištaàjošàseà išeàu ažaju.à Naàp i je ,à ikto ija skiàst aho iàoàseksual ostiàuà romanu Brama Stokera Drakulaià daljeà ži eà uà d ugi à fo a a,à p i ije je ià uà o i à
ela ija a.à ákoà suà p ijaš jià o li ià seksual ostià ilià potis utià ià a pi izi a ià – lezbijstvo,
homoseksualizam, nekrofilija itd. – a potom razotkriveni i upregnuti na primjer u
»hladnoratovski rodno-industrijski kompleks« P e iado,à ,à eà z ačià daà s oà ihà seà doà k ajaàoslo odili.àO iàseàiàdaljeà az oža ajuà– samo u drugim oblicima.
Up a oàjeà ajo ič ijiàp ed età– stol – kojiàjeàpo udioàtak oàMa o oà az išlja jeàuàp o à
poglavlju Kapitala, s podnaslovom Fetiškià ka akte à o eà ià jezi aà taj a dobar primjer. Tu
320
upo a o à ijed ošću,à kojaà a à seà eà či ià upit a,à s ià z a oà zaštoà a à t e aà stol,à kojeà zajed ičkeà pot e eà zado olja aà itd.à O oà štoà jeà zap a oà e ig atič oà jestà az je skaà ijed ostà stola,à o oà štoà do odià ajo ič ijià stolà uà ezuà sà čita i à izo à az ihà p ed eta,à esko ač i à izo ,à esko ač o à se ijal ošću,à štoà istoà takoà ag etskià p i lačià ostaleà
predmete – stol je dakle roba u dvostrukom smislu, s jedne strane objekt koji ima uporabnu
vrijednost, a s druge strane objekt koji predstavlja apstraktnu razmjensku vrijednost. A ta
fo aà kaoà fetišà ià kaoà o a,à ožeà seà ià daljeà eta o fizi atià uà ekuà hi id u,à g otesk uà poja u,àkojaàčakà ožeàià»zaplesati«uà ela ijiàsàd ugi à o a aà V a čić,à : .
Kaoà o a,à stolà seà dakleà u aža,à z ali.à E oà kakoà jeà La a à : à oslikaoà e tal ià ekspe i e tàuàko eàseàstolàiàčo jekà alazeàiz eđuàd aàogledala:
Koja je zapravo razlikaà iz eđuà stolaà ià as,à akoà jeà uà pita juà ašaà s ijest,à takoà elikaà s ijest,àakoàpakàstolà ožeàlakoàpodsjetitià aà as,à itiàp iz a àuàig uàiz eđuà e eàiàte e,à o daà ojeà iječià oguà iloà kojuà g eškuà uči itià ogućo .à Takoà akoà seà stolà s jestià iz eđuà asà ià d aà pa alel aà ogledala,à izgledatà ćeà kaoà daà jeà eflekti a à uà sa uà esko ač ost,àštoàzap a oàdajeà aslutitiàdaàstolàpostajeàs eà išeàsliča àp o at aču,àje à opažajućià slikuà kojaà seà po a ljaà aà istià ači ,à z ačià zap a oà gledatià k ozà očià d ugogaà kada gleda sebe, ezàtogàd ugogà e aàod aza,à eà ià iloàp o at ačaàkojià ià idioàse eà gledajućiàse e.
321
ogledalu;à izàogledalaào daàp edsta ljaà az je skuà ijed ost.àáliào oàštoàjeà iste ioz oàkodà stola,àpaà iàpo og afskogàp izo aà ilià iloàkojegàsad žajaàsà astu a ijsko à ijed ošću,àjestà ači à aà kojià seà p oiz odià išak,à p ofit,à iste ioz ià X.à Tajà iste ioz ià Xà za odià željuà uà se a tičkiàla a , prazni je, tjera na neprestano metonimijsko klizanje, daleko od one punine željeàkak uàzastupaàP e iado (2013).àTajàXàz alià sa uà esta il ostàželje,à ikadàide tiča àsà njom, ali p e a ujeàstolàpute à esko ač ogàz alje jaàuà esko ača às ijetà o aàiliàuàs ijetà
esko ač eà oguć ostià z alje ja,à iloà čega.à áli,à kaoà štoà jeà ià sa à Ma à p i ijetio,à p oiz od jaà o eà p oiz odià ià so ijal eà od oseà eđuà ljudi a.à Može oà ećià daà zaà Ma aà kapitalà s akakoà i aà ià fa tastič uà di e ziju.à Daà ià seà došloà doà teà agič eà ko e zije,à
pot e oàjeàdaàseàiàsa oà ašeà je o a jeàuàsta jeàst a ià iste ioz oàisk adeàizà as,àdaàosta eà negdje izvan nas samih, u orbiti, ni subjektivnoj ni objektivnoj Žižek,à .Može oà ećiàdaà
sa eà st a ià t a sfo i a eà uà o uà je ujuà uà s ojeà jestoà uà esko ač o ,à uà d o a ià sà ogledali a.à Kaoà daà st a i,à ašà stol,à kaoà ià iloà štoà d ugoà aà t žištuà ži ià jošà eki à d ugi à ži oto ,ài aàs ojeàd oj ike.
U knjizi Spectres of Marx, Jacques De idaà aest al oà p ikazujeà s e uà togà agič ogà
a i iz aàkadaào ič iàd e iàstol,àsaàs oji àd e i à oga aàiàd e o àgla o ,àodjed o à oži i uàspi itual ojàsea si.àToàjeà o e t,àa alizi aàDe idaà ,àkadaàseà ajo ič ijaàst a à p et a aà uà eštoà poputà sup ase zual eà se zual osti,à estjeles ogà tijela,à tijelaà oplođe ogà o e ,à uà čudo išteà – to je moment preobrazbe stola u robu. Ili, kao roba stol postoji u eđup osto u,àp osto uà ezàp osto a,à jestoàkoji àhujeàsa lasti.àToà»sablasno« stolaàteškoà je, gotovo ne oguće,à i e o ati.à Istoà tako,à uà de idija sko à duhu,à po og afskoà st uja jeà
slika u pornografsko-farmacijskom kapitalizmu u momentu transformacija penisa, vagina,
322
Onda se postavlja pitanje koliko potentia guadendi upregnuta u meha iza à t žiš eà
eko o ijeà ožeà postatià sa las aà ià štoà ià s eà teà sa lastià ogleà z ačitià uà slože ojà ežià
proizvodnje novih subjektiviteta?
Literatura:
Berardi, B. Franco (2012). The Uprising: On Poetry and Finance, New York: Semiotext(e)
Deleuze, Gilles; Guattari, Felix (1987). A Thousand Plateaus: Capitalism and Schizophrenia,
Minneapolis: University of Minnesota Press
Derrida, Jacques (2006). Spectres of Marx, London: Routledge
Freud, Sigmund (2005). Fetishism, in: Evans, Jessica; Hall, Stuart (eds.). Visual Culture: The
Reader, London: SAGE Publications Ltd, p. 324-327
Lacan, Jacques (1977). The Freudian Thing , Ecrits: a Selection, London: W. W. Norton, p.
114-146
Lacan, Jacques (1993). The Psychoses: The Seminar of Jacques Lacan, New York: Routledge
Marx, Karl (1947). Kapital I, Zagreb: Kultura
Preciado, Beatriz (2013). Testo Junkie: Sex, Drugs and Politics in the Pharmacopornographic
Era, New York: The Feminist Press
Reich, Wilhelm (1990). Funkcija orgazma, Beograd: Mladost
Stoker, Bram (1993). Dracula, London: Wordsworth Editions
V a čić,à Ma ioà .à TheLacanian Thing: Psychoanalysis, Postmodern Culture and Cinema, New York: Cambria Press
Wark, McKenzie (2015). Molecular Red: Theory for the Antropocene, London: Verso
Winter, Terence (2013). The Wolf of Wall Stret, The Internet Movie Script Database,
http://www.imsdb.com/scripts/Wolf-of-Wall-Street,-The.html, (26. 12. 2015.)
323
Mario Vr
a čić
ÜBER
-COCA ,
ÜBER
-SEX ,
ÜBER
-NOTHINGNESS
Abstract
Ü e -Coca , Ü e -Sex and Ü e -Nothingness are metaphors of certain aggregate states: Ü e -Coca refers to Freud's experiments with cocaine, an open possibility of pharmatizing the conception as well as the entirety of psychoanalysis; Ü e -Sex is a constant need of not only controlling, and regulating sexuality, but of using it in production itself, as a particular sort of engine of productive
fo es;à »Ü e -Nothingness refers to borderline situations produced in such a control, ontological
u e tai tiesà o l à aguel à dis e i leà f o à toda sà a tageà poi t.à Thisà essa à t iesà toà a s e à theà
question of how these übers permeate each other in creation of new sexual identities in the twenty-first century. First part of the essay deals with genesis of biopower which was mapped by Paul Beatriz Preciado in his work Testo Junkie: Sex, Drugs and Biopolitics in the Pharmacopornographic Era. After a brief overview of this type of biopower and capitalism, we are led to the ontological concept on which Preciado concieves his argument regarding pharmaceutical-pornographic capitalism. The issue discussed here is a concept referred to as potentia gaudendi, an orgasmic force which cannot be channeled, which is neither male nor female, a neuter, which permeates the animal realm, too, even the inorganic, therefore, it can almost be understood as a cosmic orgasmic force. Second part of the essay asks the question regarding the ontological merit of potentia gaudendi comparing it to another phantasm of the workings of financial capitalism as portrayed by Martin Scorsese's movie The Wolf of Wall Street, with a focus on analysis of the very performativity of ontological uncertainty which constantly returns. By criticizing Preciado and his/her reading of Lacan, the essay deals with Ü e -Nothingness«,à hi hàsee sàtoàappea ào l àatàtheàe dàofàtheàli ea àp og essi eàse ue eàofà»Ü e -Coca , Ü e -Sex , Ü e -Nothingness , but is actually there from the very start.
Key words: Ü e -Sex , biopower, capitalism, Lacan, Ü e -Nothingness
