480
Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):480-483 DOI: 10.2298/SARH1408480V
ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 615.222.099
Correspondence to: Nada VASIĆ Klinika za pulmologiju Klinički centar Srbije Dr Koste Todorovića 26 11000 Beograd Srbija
nada.vasic@kcs.ac.rs
КРАТАК САДРЖАЈ
Увод Ан ти а рит мик амјо да рон са др жи је ди ње ње јо да и има тен ден ци ју да се на ку пља у не ким ор га ни ма, укљу чу ју ћи и плу ћа. Ово је у ко ре ла ци ји са ста ро шћу бо ле сни ка, до зом и ду жи ном при-ме не ле ка.
При каз бо ле сни ка При ка зу је мо бо ле сни ка ста рог 73 го ди не, пу ша ча, ко ји је при мљен као хи тан слу чај због из ра зи тог гу ше ња, са зна ци ма та хип но је, ци ја но зе и сла бо сти ди сај них ор га на. Ра ди о-граф ски сни мак груд ног ко ша от крио је обо стра не ди фу зне не хо мо ге не сен ке у гор њим и сред њим плућ ним по љи ма, ко је су по бу ди ле сум њу на ту бер ку ло зу. Анам не за је по ка за ла да је не ко ли ко го ди на па тио од хро нич не оп струк тив не бо ле сти плу ћа, ар те риј ске хи пер тен зи је и атри јал не фи-бри ла ци је, због ко је је ле чен амјо да ро ном шест го ди на. Ми ко бак те ри је ни су на ђе не у узор ци ма спу-ту ма ди рект ном ми кро ско пи јом, а ме то дом ели ми на ци је спе ци фич ног, не спе ци фич ног и ма лиг ног про це са по ста вље на је ди јаг но за ток сич ног деј ства амјо да ро на на плу ћа – тзв. амјо да рон ска плу ћа. Фи бе роп тич ка брон хо ско пи ја и па то хи сто ло шки на лаз брон хи о ли тис об ли те ранс ор га ни зи ра ју ће пне у мо ни је по твр ди ли су ди јаг но зу. Ис кљу че ње амјо да ро на био је пр ви те ра пиј ски по сту пак, да би по том био укљу чен ме тил пред ни зо лон 21-(на три јум-сук ци нат) у до зи од 40 mg i.v. то ком две не де ље, па ме тил пред ни зо лон орал но у до зи од 30 mg днев но на ред на три ме се ца. Већ то ком пр ве не де ље ле че ња по стиг ну то је знат но су бјек тив но по бољ ша ње, да би у да љем то ку до шло до по ступ ног по пра вља ња ди сај не функ ци је и по вла че ња ра ди о граф ских про ме на у плу ћи ма с њи-хо вом пот пу ном ре гре си јом за осам ме се ци.
За кљу чак Мо гућ ност по сто ја ња амјо да рон ских плу ћа тре ба увек да се узме у об зир, по себ но код ста рих бо ле сни ка с ре спи ра тор ним симп то ми ма и про ме на ма у плу ћи ма, чак и он да ка да узи ма ју ма лу до зу амјо да ро на ду жи пе ри од.
Кључ не ре чи: амјо да рон; ток сич ност; плу ћа; ди јаг но за; атри јал на фи бри ла ци ја; функ ци ја плу ћа
Токсични ефекти амјодарона на плућа – приказ
болесника
Нада Васић1, Драгица Пешут1,2, Ружа Стевић2,3, Драгана Јовановић1,2, Славиша Радивојевић1
1Клиника за пулмологију, Клинички центар Србије, Београд, Србија; 2Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија;
3Центар за радиологију и магнетну резонанцу, Клинички центар Србије, Београд, Србија
УВОД
Амјо да рон је ан ти а рит миј ски лек ко ји се нај че шће ко ри сти за ле че ње вен три ку лар них и не ких су пра вен три ку лар них арит ми ја. Са др жи је ди ње ње јо да, ко је има тен ден ци ју да се аку му ли ра у не ким ор га ни ма, па и у плу ћи ма [1]. Штет ни ефек ти ово га ле ка у плу ћи ма – амјо да рон ска ток сич ност, по зна та као „амјо да рон ска плу ћа“, нај че шће се ис по ља ва ју у ви ду акут не и хро нич не ин тер сти циј ске пне у мо па ти је. Бо ле сни ци ко ји при ма ју амјо да рон че сто има ју и удру же не кар ди о пул мо нал не бо ле сти, ко је мо гу да ма ски ра ју ток сич ни ефе кат ово га ле ка, па да се ди јаг но за по ста ви ка сно, ка да је бо лест на пре до ва ла. Рет ко мо же да на ста не и син дром акут ног ре спи ра тор ног дис тре са (енгл. acu te re spi ra tory dis tress syndro me – ARDS), пр вен стве но у пе ри о пе ра ци о ном пе ри о ду бо ле сни ка ко ји при ма ју амјо да рон ску те ра пи ју [2].
ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА
Бо ле сник стар 73 го ди не, пу шач, не ко ли ко го ди на се ле чио од хро нич не оп струк тив не бо ле сти плу ћа (ХОБП), ар те риј ске хи пер
тен зи је и атри јал не фи бри ла ци је (АФ). Два ме се ца пре при је ма у бол ни цу ја ви ли су се по ја ча но гу ше ње, сув ка шаљ, за ма ра ње, гу би так апе ти та, а изгубио је и шест ки ло гра ма те ле сне ма се у том пе ри о ду. При мљен је као хи тан слу чај, дисп но и чан, са зна ци ма сла бо сти ди сај них ор га на и про ме на ма на ра ди о гра му груд ног ко ша ко је су по бу ди ле сум њу на спе ци фич ни про цес у плу ћи ма. До при је ма је ре дов но узи мао пул мо ло шку антиоп струк тив ну ин ха ла ци о ну те ра пи ју (брон хо ди ла та то ри – β2 аго ни сти и кор ти ко сте ро и ди), ан ти хи пер тен зив ну терапију (ин хи би то ри ангиотен зинкон вер ту ју ћег ен зи ма), ди гок син, а по след њих шест го ди на амјо да рон у до зи од 100 mg сва ког дру гог да на и орал ну ан ти ко а гу лант ну те ра пи ју. На при је му је био из ра зи то дисп но и чан, ци ја но ти чан и та хип но и чан (26 ре спи ра ци ја у ми ну ти). Над плу ћи ма је утвр ђен из ме њен ди сај ни шум са обо стра ним ди фу зним на ла зом пу ко та. Ср ча на ак ци ја је би ла арит мич на, ти па ап со лут не арит ми је, с фре квен ци јом од 120 уда ра у ми ну ти; ар те риј ски при ти сак је био 110/70 mm Hg. Га сне ана ли зе ар те риј ске кр ви у ста њу ми ро ва ња по ка за ле су сле де ће: PaO2 4,2 kPa; Pa CO2 6,5 kPa; pH 7,39; SAT O2 87%; крв на сли ка – Le 11×10
481
Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):480-483
www.srp-arh.rs
сат; γGT 80 IU/l; оста ли на ла зи пе ри фер не кр ви би ли су у гра ни ца ма нор мал них вред но сти. Елек тро кар ди о грам при при је му: ап со лут на арит ми ја ко мо ра; фре квен ци ја 120/мин. и зна ци ин ток си ка ци је ди ги та ли сом.
Стан дард ни ра ди о граф ски на лаз груд ног ко ша на при је му при ка зан је на сли ци 1. Бу ду ћи да се по сум ња ло на спе ци фич ни про цес, узор ци спу ту ма су лаборато ријски истражени на присуство микобактерија. Аци до ал ко хо ло ре зи стент ни ба ци ли ни су на ђе ни ди рект ном ми кро ско пи јом, а ма те ри јал је упу ћен на за се ја ва ње на кул ту ри Ле вен штајн–Јен сен (Löwen ste in–Jen sen); ка сни је при спе ли ре зул та ти би ли су не га тив ни. Ре зул та ти иму но ло шких ис пи ти ва ња су по ка за ли ти тар AN CA IGg (IIf) + ци то пла змат ска cAN CA: 1/40. Тест на ту мор ске мар ке ре био је не га ти ван. На на ла зу ком пју те ри зо ва не то мо гра фи је (CT), при ка за ној на сли ци 2, уочен је за де бља ли ин тер сти ци јум с про ме на ма из гле да млеч ног ста кла и зо на ма кон со ли да ци је обо стра но у гор њим и сред њим плућ ним по љи ма. На осно ву ово га по сум ња ло се на амјо да рон ски ток сич ни ефе кат у плу ћи ма (АТП). Ехо кар ди о граф ски на лаз је от крио уве ћа ње ле ве прет ко мо ре ср ца (5,3 cm) и бла гу ми трал ну ре гур ги та ци ју (1+), а те сто ви функ ци је плу ћа сма ње ње то тал ног плућ ног ка па ци те та (TLC: 71%) и ди фу зи је (DLCO: 28%). Спи ро ме триј ски на лаз је по ка зао сле де ће вредности:
FVC 86%, FEV1 78%, FEV1%FVC 65,73. Оф тал мо ло шки,
дер ма то ве не ро ло шки и ен до кри но ло шки на лаз би ли су нор мал ни, као и брон хо скоп ски на лаз. Па то хи сто ло шки на лаз тран сброн хи јал не би оп си је ука зао је на об ли те рант ни брон хи о ли тис ор га ни зи ра ју ће пне у мо ни је са на ла зом „пе на стих ма кро фа га“. Ме то дом ели ми на ци је по ста вље на је ди јаг но за „амјо да рон ских плу ћа“. Амјо да рон је ис кљу чен из те ра пи је и укљу че на је сле де ћа па рен те рал на си стем ска кор ти ко сте ро ид на те ра пи ја: ме тил пред ни зо лон 21(на три јумсук ци нат) у до зи од 40 mg днев но i.v. то ком пр ве две не де ље, по том пе ро рал но ме тил пред ни зо лон у до зи од 30 mg днев но. До су бјек тив ног по бољ ша ња ста ња до шло је већ то ком пр ве не де ље, док је хи пок се ми ја по сте пе но ко ри го ва на. По сле се дам да на по бољ ша ли су се и ла бо ра то риј ски на ла зи: SE 30/пр ви сат; PaO2 7,3 kPa; Pa CO2 5,3 kPa; pH
7,44; SAT O2 89%. На кон трол ним ра ди о гра ми ма плу ћа
по сле две не де ље ле че ња, за тим по сле ме сец да на, три ме се ца и осам ме се ци (Сли ка 3), уоче на је по сте пе на а по том и пот пу на ре гре си ја про ме на у плу ћи ма, што је по твр ђе но и на кон тр ол ном CT сним ку груд ног ко ша (Сли ка 4). До за ме тил пред ни зо ло на је по сте пе но сма њи ва на, а при ме на ле ка об у ста вље на на кон че ти ри ме се ца, ка да су те сто ви функ ци је плу ћа по ка за ли по бољ ша ње ра ни јег на ла за (TLC 92%; DLCO 46%). Спи ро ме триј ски на лаз при от пу сту (FEV1 99%; FVC 115%; FEV1%FVC 65,73) ука зао је на зна чај но по бољ ша ње ста
ња бо ле сни ка. Кар ди о ло шки на лаз био је за до во ља ва ју ћи. Ле че ње је на ста вље но кар ди о се лек тив ним бе та бло ка то ром и орал ном ан ти ко а гу лант ном те ра пи јом.
Сли ка 4. CT сни мак груд ног ко ша осам ме се ци по сле те ра пи је по-ка зу је пот пу но по вла че ње про ме на у плу ћи ма
Figure 4. Chest CT shows complete regression of the previous lung findings eight months after therapy
Сли ка 1. Ра ди о граф ски сни мак груд ног ко ша на при је му: обо стра-не ди фу зстра-не ре ти ку ло но ду лар стра-не про ме стра-не у сред њим и гор њим плућ ним по љи ма, ви ше де сно
Figure 1. Chest x-ray on admission: bilateral diffuse reticulo-nodular shadows in the middle and upper lung fields, more expressed on the right side
Сли ка 2. CT сни мак груд ног ко ша, про зор за плу ћа. Уоча ва се за де-бљао ин тер сти ци јум, про ме не ти па млеч ног ста кла и зо не кон со-ли да ци је обо стра но у гор њим и сред њим плућ ним по љи ма.
Figure 2. Chest CT, lung window. Thickened interstitium, ground glass opacities and bilateral consolidations in upper and middle lung fields.
Сли ка 3. Стан дард ни ра ди о граф ски сни мак груд ног ко ша по ка зу је пот пу но по вла че ње про ме на у плу ћи ма осам ме се ци на кон при-ме не кор ти ко сте рид не те ра пи је
482
doi: 10.2298/SARH1408480V
Васић Н. и сар. Токсични ефекти амјодарона на плућа – приказ болесника
ДИСКУСИЈА
При ка за ли смо ре дак слу чај бо ле сни ка на по чет ку осме де це ни је жи во та код ко јег су по сле ше сто го ди шње не пре ста не при ме не 100 mg амјо да ро на (сва ког дру гог да на) на сту пи ли ток сич ни ефек ти ле ка у плу ћи ма. Уче ста лост амјо да рон ског пне у мо ни ти са, нај че шћег об ли ка овог штет ног ефек та на плу ћа, је сте 0,1–0,5% код бо ле сни ка ко ји узи ма ју амјо да рон 200 mg днев но, 5–15% код бо ле сни ка ко ји при ма ју нај ма ње 500 mg ово га ле ка на дан, а до 50% код бо ле сни ка ко ји узи ма ју нај ма ње 1200 mg амјо да ро на днев но [3]. Фак то ри ри зи ка за раз вој АТП су: днев не до зе ле ка ве ће од 400 mg (ток сич не ре ак ци је на лек че шће су код бо ле сни ка са кон цен тра ци јом амјо да ро на у се ру му ви шом од 2,5 mg/l), ХОБП или прет ход на опе ра ци ја плу ћа, тра ја ње те ра пи је ду же од два ме се ца, ста рост, пол и ра са, из ла га ње ви со ким кон цен тра ци ја ма ки се о ни ка код бо ле сни ка на ме ха нич кој вен ти ла ци ји или без ње. Два ова фак то ра су нај зна чај ни ја за на ста нак АТП – ста рост и тра ја ње те ра пи је, а они су, уз по сто је ћу ХОБП, за бе ле же ни код на шег бо ле сни ка.
Не по сто ји си гур на до за ле ка. Код ве ћи не бо ле сни ка про ме не у плу ћи ма на ста ју 12–18 ме се ци од по чет ка при ме не ле ка [2]. По сто је две глав не хи по те зе па то ге не зе АТП: ди рект на ци то ток сич ност ле ка и ин ди рект на иму но ло шка ре ак ци ја пре о се тљи во сти. Ди рект на ци то ток сич ност по ве за на је са ду гим по лу вре ме ном из лу чи ва ња и ви со ким афи ни те том ко ји амјо да рон има за плућ но тки во. Ре ак ци ја пре о се тљи во сти се ја вља код не ких бо ле сни ка с лим фо цит ном ин фил тра ци јом, лим фо ци то зом CD8T и по зи тив ном иму но флу о ре сцен ци јом IgG у плу ћи ма. На ста нак ток сич ног ефек та мо же да бу де по ве зан и са по сто је ћом бо ле шћу плу ћа. Пне у мо па ти ја као по сле ди ца АТП је по не кад кли нич ки при кри ве на ра ни је огра ни че ном плућ ном ре зер вом из дру гих раз ло га [3].
Опи са на су че ти ри об ли ка ток сич ног ефек та амјо да ро на на плу ћа:
1) Хро нич ни ин тер сти циј ски пне у мо ни тис, као нај че шћи, ма ни фе сту је се су ба кут ним по чет ком и на па ди ма су вог ка шља, дисп не је и гу бит ка те жи не нај ма ње два ме се ца од по чет ка ле че ња. Стан дард на ра ди о гра фи ја груд ног ко ша от кри ва фо кал на или ди фу зна ин тер сти циј ска за сен че ња;
2) Ор га ни зи ра ју ћа упа ла плу ћа са брон хи о ли тис об ли те ран сом или без ње га чи ни око 25% слу ча је ва. По че так је аку тан, у ви ду су вог ка шља, че сто уз зна ке за па ље ња пле у ре. На стан дард ном ра ди о граф ском сним ку груд ног ко ша ви де се мр ља сте ал ве о лар не сен ке, а аускул та циј ски на ла зе пу ко ти над плу ћи ма и не кад пле у рал ни та реж. Овај об лик од свих нај ви ше ли чи на ин фек тив ни пне у мо ни тис;
3) ARDS је по тен ци јал но смр то но сан об лик бо ле сти. Ја вља се рет ко и обич но ви ђа у ане сте зи о ло шкој прак си, јер се од ли ку је фул ми нант ним то ком, нај че шће код бо ле сни ка по сле опе ра ци је или ан ги о гра фи је плу ћа. Уче ста лост ARDS по сле опе ра ци је плу ћа је 11% код бо ле сни ка ле че них амјо да ро ном у по ре ђе њу са 1,8% код оних ко ји ни су прет ход но при ма ли овај лек [4]. Озлед
ни едем се обич но раз ви ја од пр вог до че твр тог да на на кон екс ту ба ци је. Од ли ку је се ди фу зним оште ће њем ал ве о ла ко је по ка зу је зна ке акут ног ин тер сти циј ског пне у мо ни ти са с хи ја ли ним мем бра на ма. Прет по ста вља се да амјо да рон иза зи ва сен зи би ли за ци ју код бо ле сни ка ко ји при ма ју ве ли ке кон цен тра ци је ки се о ни ка то ком ок си ге но те ра пи је, па има ју ви со ку фрак ци ју удах ну тог ки се о ни ка (FiO2), или да по ја ча ва осе тљи вост на јод на
кон траст на сред ства. Због мо гу ћег раз во ја ARDS по сле опе ра ци је код бо ле сни ка ко ји при ма ју амјо да рон, то ра ко ско пи ја и отво ре на би оп си ја плу ћа из во де се са мо ка да су сви дру ги ди јаг но стич ки мо да ли те ти ис цр пље ни. 4) Со ли тар на плућ на ма са та ко ђе је опи са на као ком пли ка ци ја амјо да рон ске те ра пи је [4].
Ра ди о ло шке ме то де игра ју глав ну уло гу у ди јаг но сти ци АТП. На ра ди о граф ском сним ку груд ног ко ша ви де се мр ља сте или ди фу зне не пра вил не сен ке, нај че шће обо стра но. Не ка за сен че ња има ју из глед млеч ног ста кла. Де сно плућ но кри ло, по го то во де сни гор њи ре жањ, че шће је за хва ће но од ле вог плућ ног кри ла [2, 4].
CT че сто от кри ва да се бо лест про ши ри ла ви ше не го што се то уоча ва на ра ди о гра му груд ног ко ша, у ви ду би ла те рал них ин тер сти циј ских, ал ве о лар них или ме шо ви тих (ин тер сти циј ских и ал ве о лар них) ин фил тра та. По чет ни ра ди о граф ски на лаз у АТП су про ме не ти па млеч ног ста кла, ко је су кључ не за от кри ва ње бо ле сти у ра ној и по тен ци јал но ре вер зи бил ној фа зи [5]. У зо на ма нај гу шћих ин фил тра та обич но се уоча ва ју за де бља ња пле у ре. Пле у рал ни из ли ви су та ко ђе опи са ни, али су ре ђи. На лаз јед ног плућ ног чво ри ћа или ви ше њих или ту мо ро ли ких сен ки на ра ди о граф ском сним ку ни је уоби ча јен. Ако се на ђу, нај че шће се ви де у гор њим ре жње ви ма плу ћа, че сто пе ри фер но, а кат кад уз са му пле у ру. Прет по ста вља се да ти чво ри ћи пред ста вља ју ме ста прет ход не упа ле на ко ји ма лек има тен ден ци ју да се на ку пља. На лаз на ра ди о гра му груд ног ко ша мо же да се одр жа ва и до 18 ме се ци пре пот пу не ре гре си је [1, 3].
Те сто ви функ ци је плу ћа у АТП обич но от кри ва ју ре стрик циј ске или ме шо ви те смет ње вен ти ла ци је плу ћа, као што је за бе ле же но код на шег бо ле сни ка. Ди фу зи ја је обич но сма ње на. Пад DLCO 20% од пред ви ђе не вред но сти или вред но сти ма ње од 80% пред ви ђе них и сма ње ње TLC ви ше од 15% је дан су од ди јаг но стич ких кри те ри ју ма АТП, ко ји је та ко ђе био ис пу њен код на шег бо ле сни ка. Ме ђу тим, изо ло ва ни пад DLCO, услед не до стат ка кли нич ких до ка за бо ле сти, не спе ци фи чан је и не до во љан за ди јаг но зу АТП [6].
Фи бе роп тич ка брон хо ско пи ја и брон хоал ве о лар на ла ва жа су ко ри сни у ис кљу чи ва њу дру гих ин тер сти циј ских бо ле сти плу ћа. У ла ва ту се налазе по ли мор фо ну кле ар ни ле у ко ци ти и Тсу пре сор ске CD8+ ће ли је. По сто ја ње тзв. пе на стих ма кро фа га, ко је су за бе ле же не и код на шег бо ле сни ка, ни је по у здан ди јаг но стич ки знак, јер ове ће ли је мо гу да се ви де и код ско ро по ло ви не бо ле сни ка ко ји при ма ју амјо да рон а не ма ју зна ке АТП. Ме ђу тим, уко ли ко се не за па жа ју, ди јаг но за АТП је ма ло ве ро ват на [4].
483
Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):480-483
www.srp-arh.rs
фа зи бо ле сти и код огра ни че них ле зи ја. Због на ку пља ња ле ка у ма сном тки ву и ду гог по лу вре ме на осло ба ђа ња, зна ци ток сич но сти ле ка у плу ћи ма мо гу у по чет ку и да ље да на пре ду ју упр кос об у ста ви примене ле ка. Кор ти ко сте ро и ди тре ба да се при ме не код бо ле сни ка са знат ним за хва та њем плућ ног па рен хи ма, ре ги стро ва ним ра зним ме то да ма ви зу е ли за ци је са исто вре ме ном хи пок се ми јом или без ње. Пре по ру чу је се пред ни зо лон у днев ној до зи од 40 до 60 mg (уз по сте пе но сма ње ње до зе) нај ма ње 4–12 ме се ци, да би се из бе гао ре лапс бо ле сти. Зна ци АТП мо гу по но во да се ја ве по пре ки ду кор ти ко сте ро ид не те ра пи је [2]. Ока ја су (Okayasu) и са рад ни ци [7] су утвр ди ли да го ја зни бо ле сни ци с ве ћим ин дек сом те ле сне ма се има ју че шће ре ци ди ве АТП при сни жа ва њу до зе кор ти ко сте ро и да. Узрок ово ме је на ку пља ње ли по фил ног амјо да ро на у ма сном тки ву. Ова кав вид ле че ња до во ди до ра ни јег опо рав ка и ма њег ри зи ка од фи бро зе па рен хи ма. Ире вер зи бил на плућ на фи бро за раз ви је се код око 30% бо ле сни ка. Ако ле че ње за поч не пра во вре ме но, мно ги бо ле сни ци има ју до бру прог но зу. Ка сни је
от кри ве на и про ши ре на бо лест мо же да до ве де до ком пли ка ци ја с ло ши јом прог но зом, укљу чу ју ћи фи бро зу плу ћа и/или смрт ни ис ход, по себ но код бо ле сни ка код ко јих се раз ви је ARDS [8].
У за кључ ку, кли нич ком сли ком и ра ди о граф ским из гле дом АТП мо же да опо на ша спе ци фич ни про цес и дру га ста ња у плу ћи ма ста рих осо ба. Ме ђу тим, по ја ва су вог ка шља, мр ша вље ња, гу ше ња и плућ них про ме на на ра ди о граф ском сним ку груд ног ко ша код бо ле сни ка ко ји не пре кид но ду го трај но узи ма њу амјо да рон увек тре ба у ди фе рен ци јал ној ди јаг но зи да по бу ди сум њу на ток сич ни ефе кат амјо да ро на на плу ћа. Ова те шка ком пли ка ци ја мо же да се раз ви је и код бо ле сни ка ко ји узи ма ју ма ње, чак и су боп ти мал не до зе ово га ле ка. Код при ка за ног бо ле сни ка об у ста ва при ме не амјо да ро на и кор ти ко сте ро ид на те ра пи ја да ле су по зи ти ван учи нак у ви ду бр зог пре стан ка те го ба, по бољ ша ња функ ци је плу ћа и повлачења ра ди о граф ских про ме на у плу ћи ма. Ком пли ка ци ја то ком го ди ну да на кли нич ког пра ће ња бо ле сни ка ни је би ло.
1. Camus P, Martin WJ, Rosenow III EC. Amiodarone pulmonary toxicity. Clin Chest Med. 2004; 5(1):65-75.
2. Nacca N, Bhamidipati C, Yuhico L, Pinnamaneni S, Szombathy T. Severe amiodarone induced pulmonary toxicity. J Thorac Dis. 2012; 4(6):667-72.
3. Jarando J, Lee A, Leigh R. Amiodaronoma: an unusual form of amiodarone-induced pulmonary toxicity. CMAJ. 2007; 176(10):1411-3.
4. Wolkove N, Baltza M. Amiodarone pulmonary toxicity. Can Respir J. 2009; 16(2):43-8.
5. Oyama N, Oyama N, Yokoshiki H. Detection of amiodarone-induced pulmonary toxicity in supine and prone positions: high-resolution computed tomography study. Circ J. 2005; 69:466-70.
6. Gleadhill IC, Wise RA, Shonfeld SA. Serial lung function in patients treated with amiodarone: a prospective study. Am J Med. 1989; 86:4-10.
7. Okayasu K, Takeda Y, Kojima J. Amiodarone pulmonary toxicity: a patient with three recurrences of pulmonary toxicity and consideration of the probable risk of relapse. Intern Med. 2006; 45:1303-7.
8. Yamada Y, Shiga T, Matsuda N. Incidence and predictors of pulmonary toxicity in Japanese patients receiving low-dose amiodarone. Circ J. 2007; 71:1610-6.
ЛИТЕРАТУРА
SUMMARY
Introduction Amiodarone, an antiarrhythmic drug, which contains iodine compound, has a tendency to accumulate in some organs including the lungs. This is age, drug dosage and therapy duration dependent.
Case Outline We present a case of a 73-year-old man, a smoker, who was admitted as emergency case due to severe dyspnea, tachypnea with signs of cyanosis and respiratory insufficiency. Chest x-ray revealed bilateral diffuse pulmonary shadows in the middle and upper parts of the lungs, similar to those in tuberculosis. His illness history showed chronic obstructive pulmonary disease, arterial hypertension, and atrial fibrillation which has been treated with amiodarone for six years. Sputum smears were negative for mycobacteria, and by the diagnostic elimination method for specific, non-specific and malignant disease the diagnosis of amiodarone pulmonary toxicity was made. Fiberoptic bronchoscopy and pathohistological findings
of bronchiolitis obliterans organizing pneumonia confirmed the diagnosis. As the first therapeutic approach, amiodarone therapy was stopped. Then, systemic therapy with methylpred-nisolone 21 (sodium succinate) 40 mg i.v. daily during the first two weeks was initiated and continued with daily dose of meth-ylprednisolone 30 mg orally during the next three months. The patient showed a marked subjective improvement during the first week, which was followed by the improvement of respi-ratory function and withdrawal of pulmonary changes with complete radiographic and CT resolution after eight months. Conclusion Amiodarone pulmonary toxicity should be taken into consideration, especially in elderly patients with respira-tory symptoms and pulmonary changes, even if only a low dose of amiodarone is administred over a longer time period.
Keywords: amiodarone; toxicity; lungs; diagnosis; atrial fibril-lation; lung function
Amiodarone Pulmonary Toxicity: Case Report
Nada Vasić1, Dragica Pešut1,2, Ruža Stević2,3, Dragana Jovanović1,2, Slaviša Radivojević1
1Clinic for Pulmology, Clinical Center of Serbia, Belgrade, Serbia; 2School of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia;
3Center for Radiology and MRI, Clinical Center of Serbia, Belgrade, Serbia
