ПРО ЦЕ НА НА СТАВ НИ КА О МО ГУЋ НО СТИ МА
ИС ПО ЉА ВА ЊА ЛИЧ НЕ ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВЕ
*На да По ло ви на
**и Ђур ђи ца Ко мле но вић
,
Ин сти тут за пе да го шка ис тра жи ва ња, Бе о град
Ап стракт. У ра ду се ба ви мо фе но ме ном лич не ини ци ја ти ве на став ни ка у школ ској сва ко дне ви ци као чи ни о цем од зна ча ја за ква ли тет на ста ве и уче-ња. Циљ нам је да ис тра жи мо ка ко на став ни ци про це њу ју сво ју ини ци ја тив-ност – у ком оби му и на ко ји на чин ис по ља ва ју ини ци ја ти ву, шта под сти че а шта оме та ње но ис по ља ва ње. У пр вом де лу ра да ана ли зи ран је сам кон структ „ини ци ја ти ва“/“ини ци ја тив ност“ – ње го ве од ред ни це и од нос пре ма срод ним кон струк ти ма. У дру гом де лу ра да пред ста вље ни су ре зул та ти ис тра жи ва ња у ко ме су уче ство ва ла 182 на ста вни ка град ских основ них шко ла са под руч ја це ле Ср би је. На став ни ци су сво је ми шље ње о за сту пље но сти и ис по ља ва њи ма лич-не ини ци ја ти ве да ва ли од го ва ра ју ћи на пи та ња у упит ни ку ко ји је кон стру и сан за по тре бе ис тра жи ва ња. До би је ни по да ци су об ра ђе ни ко ри шће њем кван ти та-тив них и ква ли та та-тив них ме то да. Ре зул та ти по ка зу ју да ве ћи на на став ни ка се бе сма тра ини ци ја тив ним осо ба ма као и то да нај ви ше про сто ра за ис по ља ва ње ини ци ја тив но сти на став ни ци ви де у кре и ра њу ат мос фе ре у раз ре ду, др жа њу на ста ве и у са рад њи са ро ди те љи ма и ко ле га ма, а нај ма ње у ор га ни за ци о ном функ ци о ни са њу шко ле и про фе си о нал ном уса вр ша ва њу. На став ни ци не ми сле да по сто је ве ће пре пре ке ис по ља ва њу њи хо ве ини ци ја тив но сти, али ни осми-шље на по др шка том ис по ља ва њу ка да је реч о фак то ри ма школ ске сре ди не.
Кључ не ре чи: лич на ини ци ја ти ва, на став ник, до ме ни школ ског функ ци о ни са-ња, про ак тив ни при ступ на став ни ка.
* На по ме на. Чла нак пред ста вља ре зул тат ра да на про јек ти ма „Од под сти ца ња ини ци ја ти ве, са рад ње, ства ра ла штва у обра зо ва њу до но вих уло га и иден ти те та у дру-штву (бр. 179034) и „Уна пре ђи ва ње ква ли те та и до ступ но сти обра зо ва ња у про це си ма мо дер ни за ци је Ср би је“ (бр. 47008), ко је фи нан си ра Ми ни стар ство про све те и на у ке Ре-пу бли ке Ср би је (2011-2014).
На сто ја ња да се обра зов ни си стем за 21. век оп ти ма ли зу је ра ди раз ви-ја ња парт нер ства из ме ђу обра зо ва ња и но вих усло ва у сфе ри ра да су о-ча ва ју и на став ни ке и уче ни ке са по ра стом оп штих обра зов них зах те ва и са про ме на ма у по и ма њу про це са уче ња и њи хо вих уло га. Те жи ште у уоб ли ча ва њу про ме на је на уло зи на став ни ка ко ји тре ба да пре но си ре ле вант на и при ме њи ва зна ња и упу ћу је уче ни ке на ко ри шће ње но-вих тех но ло ги ја, да раз ви ја код уче ни ка свест о нео п ход но сти и зна ча ју про це са шко ло ва ња, и да под сти че про цес уче ња и ства ра ње кул ту ре уче ња (Hargrеаves & Ful lan, 2000). Већ ове основ не од ред ни це но ве уло-ге на став ни ка во де ка отва ра њу пи та ња по жељ них свој ста ва (осо би на, по на ша ња), од но сно по жељ них ком пе тен ци ја на став ни ка ко је су у са-гла сно сти са на зна че ним кон цеп ту а ли за ци ја ма и ци ље ви ма обра зо ва ња. У Европ ском ре фе рент ном окви ру о кључ ним ком пе тен ци ја ма за це ло-жи вот но уче ње јед на од осам на ве де них кључ них ко меп тен ци ја на зва-на је сми сао за ини ци ја ти ву и пред у зет ни штво (sen se of ini ti a ti ve and en ter pre ne ur ship), а пре по ру ка је да се раз вој ове (као и дру гих кључ них ком пе тен ци ја) под сти че то ком ини ци јал ног обра зо ва ња мла дих, али и код од ра слих ве за но кроз рад и про фе си о нал но уса вр ша ва ње (Key com-pe ten ces for li fe long le ar ning: Euro com-pean re fe ren ce fra me work, 2006: 13). Та-ко ђе, у раз ма тра њи ма и ис тра жи ва њи ма Та-ко ја се ба ве пи та њи ма ве за ним за прак су ра да у са вре ме ним усло ви ма ор га ни за циј ског функ ци о ни са ња кре и ран је кон структ „лич на ини ци ја ти ва“ ко ји се од но си на са мо по кре-ну та и про ак тив на по на ша ња на ра ду ко ји ма се са вла да ва ју пре пре ке (ре ша ва ју про блем ске си ту а ци је) и оства ру ју ци ље ви (Fre se & Fay, 2001). Зна чај но је ука за ти и на то да је кон структ „лич на ини ци ја ти ва“ на стао као ре зул тат по ре ђе ња рад ног по на ша ња у ор га ни за ци ја ма За пад не и Ис точ не Не мач ке у пе ри о ду рад но-еко ном ског об је ди ња ва ња овог про-сто ра. То је, ујед но, зна чи ло и су о ча ва ње са два ти па рад ног по на ша ња, ко ја су раз ви ја на под ути ца јем две раз ли чи те тра ди ци је со ци ја ли за ци је у окви ру ра да (пред у зет нич ка на спрам адап тив но при хва та ју ће).
И у на шем За ко ну о осно ва ма си сте ма обра зо ва ња и вас пи та ња (Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/2009 и 52/2011) реч/кон цепт „ини ци ја ти-ва“, а још уче ста ли је си но ни ми ове ре чи – на при мер ак ци ја, по кре та-ње, пред у зи мљи вост – при сут ни су у ви ше кључ них по гла вља. Реч је о по гла вљи ма ко ја се од но се на про грам ске и ван про грам ске ак тив но сти, као и о по гла вљи ма ко ја се ти чу те ма ти ке пра ва и оба ве за уче ни ка, на
став ни ка и оста лих струч них ор га на шко ле. Да кле, у на ве де ном за ко ну,
ви ше ин ди рект но не го ди рект но, узет је у об зир зна чај ини ци ја тив но сти за оства ри ва ње ши ро ког спек тра ак тив но сти и ци ље ва у школ ској сре-ди ни.
про це на ма на став ни ка о то ме ко ли ко су ини ци ја тив ни у свом ра ду и на ко ји на чин ис по ља ва ју сво ју ини ци ја тив ност. Циљ нам је да по кре не мо ба вље ње овом те мом ко ја, пре ма на ма до ступ ним ин фор ма ци ја ма (пре-глед ба зе SCIndex), до са да ни је ис тра жи ва на у на шој сре ди ни.
Ини ци ја ти ва/ини ци ја тивнoст и срод ни пој мо ви
У реч нич ким од ре ђе њи ма реч „ини ци ај ти ва“ има ви ше ни воа зна че ња, а то су: свр хом усме рен план ба вље ња од ре ђе ним про бле мом; спо соб ност да се са мо стал но од лу чу је и де лу је; моћ и/или при ли ка да се де лу је и оства ри пред ност у од но су на дру ге; ко рак ко ји во ди ка ак ци ји; про цес
кроз ко ји по је ди нац или гру па мо гу под сти ца ти си стем ске про ме не
(Ox-ford advan ced le ar ners encyclo pe dic dic ti o nary, 1993: 465). Зна че ње ре чи „ини ци ја ти ва“ мо же се ши ре са гле да ти и кроз ре чи ко ји ма се озна ча ва ју су прт на по на ша ња, а то су рав но ду шност, не за ин те ре со ва ност, ле тар-ги ја (пре у зе то са: www.bu si nes sdic ti o nary.com).
гет-ску сна гу и ак ци о но усме ре ње ка ци љу чи је оства ре ње има емо ци о нал но зна че ње за кон крет ну је дин ку (La za rus, 1991: 92). Слич ност је при сут на и ка да је реч о фе но ме ну/кон струк ту „пред у зет ни што“, по себ но ка да се овај кон структ де фи ни ше у ши рем сми слу као „на чин раз ми шља ња ко ји се мо же при ме њи ва ти у сва ко днев ном жи во ту у свим обла сти ма ра да и де ло ва ња а укљу чу је ин ди ви ду ал ну спо соб ност пре тва ра ња иде ја у де ла“ (Šev ku šić i sar., 2010: 17).
ка да је реч о функ ци о ни са њу на став ни ка, бли ска је опи си ма по на ша ња ко ји се ис ка зу ју син таг мом/кон струк том про ак тив ни при ступ на став ни ка (pro ac ti ve te ac her ap pro ach).
У овом ра ду фо ку си ра мо се на раз ма тра ње фе но ме на ини ци ја тив но-сти на став ни ка као аспек та ин ди ви ду ал ног по на ша ња ко је има по тен-ци јал да ство ри до дат ну вред ност у по бољ ша њу ква ли те та на ста ве и уче ња. Циљ нам је да ма пи ра мо уче ста лост и ма ни фе ста ци је ини ци ја-тив но сти на став ни ка у раз ли чи тим до ме ни ма школ ског функ ци о ни са-ња. Кон крет но, тра жи мо од го во ре на пи та ња ко ли ко се и у ко јим сег-мен ти ма основ но школ ског обра зов ног кон тек ста на став ни ци по на ша ју ини ци ја тив но, шта су пре пре ке а шта под сти ца ји ис по ља ва њу ини ци ја-тив но сти на став ни ка.
МЕТОД И РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Ме тод
Узо рак. Узо рак ис тра жив ња је при го ди но фор ми ран, а чи не га 182 на став-ни ка (на став став-ни ци пред мет не и раз ред не на ста ве, струч став-ни са рад став-ни ци) од че га је 84% жен ског, а 16% му шког по ла. Ис пи та ни ци у на шем узор ку су на став ни ци из основ них шко ла Бе о гра да, Пан че ва, Кра ље ва, Ужи ца, Ни ша и Ки кин де. Нај ве ћи број на став ни ка је у жи вот ној до би од 35 до 45 го ди на (36.5%), за тим од 45 до 54 го ди не (27.2%), сле де ис пи та ни ци у до би од 24 до 34 го ди не (18.6%) и они од 55 до 63 го ди не (17.7%). Ду жи на укуп-ног рад укуп-ног ста жа и рад укуп-ног ста жа у обра зо ва њу при ка за на је та бе лар но (Та бе ла 1). Уоч љи во је да раз ли ке из ме ђу укуп ног рад ног ста жа и ста жа сте че ног у обра зо ва њу ни су ве ли ке што зна чи да је нај ве ћем бро ју на став-ни ка у узор ку ис ку ство ра да у шко ли је ди став-ни об лик рад ног иск су тва.
Та бе ла 1: Ду жи на укуп ног рад ног ста жа и ста жа у обра зо ва њу
Ду жи на рад ног ста жа Укуп ни стаж (%) Стаж у обра зо ва њу ( %)
1-5 11.9 14.3
6-10 21.1 23.3
11-15 18.2 17.3
16-20 18.2 17.8
21-25 8.1 7.3
26-30 11.2 9.6
31-35 7.9 6.8
Због то га смо у да љим ана ли за ма узи ма ли у об зир са мо рад ни стаж у обра зо ва њу. За по тре бе про ду бље не ана ли зе по да та ка узо рак је стра ти-фи ко ван с об зи ром на вр сту на став них ак тив но сти (на став ни ци раз ред-не и на став ни ци пред мет ред-не на ста ве), као и с об зи ром на при ро ду пред-ме та ко је на став ни ци пре да ју. У том сми слу на став ни ци су раз вр ста ни у шест под гру па: на став ни ци раз ред не на ста ве (27.2% узор ка), на став-ни ци ма тер њег и стра став-них је зи ка (24% узор ка), на став став-ни ци при ро ди став-них на у ка – би о ло ги ја, хе ми ја, фи зи ка, ге о гра фи ја (17.8% узор ка) на став ни ци ма те ма ти ке – ма те ма ти ка, ин фор ма ти ка, тех нич ко обра зо ва ње (13.9% узор ка), на став ни ци дру штве них на у ка – исто ри ја, гра ђан ско вас пи та-ње, ве ро на у ка (7.9% узор ка), на став ни ци умет нич ких пред ме та и фи-зич ке кул ту ре (7.3% узор ка)1.
Ко ри шће ни ин стру мент. За по тре бе ис тра жи ва ња кре и ра ли смо
упит ник, ко ји је, по ред основ них би о граф ских по да та ка, са др жао 13 пи-та ња, од но сно 18 ај те ма кон стру и са них пи-та ко да до при не су са гле да ва-њу ка ко на став ни ци ми сле и про це ва-њу ју сво ју ини ци ја тив ност (ко ли ко је при сут на, на ко ји на чин се ис по ља ва, шта под сти че и оме та ње но ис по-ља ва ње). Кон крет но, упит ник је об у хва тао два пи та ња за тво ре ног ти па (по ну ђе ни од го во ри), јед но пи та ње отво ре ног ти па (на ра тив ни од го во ри) и де сет тврд њи на ко је су ис пи та ни ци да ва ли од го во ре за о кру жу ју ћи вред ност на пе то сте пе ној ска ли (ра спон од го во ра од 1 – уоп ште се не
сла жем до 5 – у пот пу но сти се сла жем). Ко вер ти ра ни упит ни ци
на-став ни ци ма су про сле ђе ни пре ко ко ор ди на то ра ис тра жи ва ња у шко ли, а на исти на чин (ко вер ти ра но) упит ни ци су вра ће ни ис тра жи ва чи ма. По-сту пак је обез бе дио до бро вољ ност (на став ни ци су мо гли да вра те и не-по пу ње не упит ни ке, што је учи ни ла тре ћи на на став ни ка) и ано ним ност уче сни ка ис тра жи ва ња. Ис тра жи ва ње је ре а ли зо ва но у дру гој по ло ви на 2011. го ди не.
План ана ли зе по да та ка. По да ци су ана ли зи ра ни ком би но ва њем кван ти тав них и ква ли та тив них ме то да ана ли зе од го во ра. Од кван ти-та тив них по сту па ка ко ри шће ни су по ступ ци де скрип тив не сти-та ти сти ке (фрек фен циј ска ана ли за, ра чу на ње арит ме тич ких сре ди на и стан дард-них де ви ја ци ја), а од сло же ни јих по сту па ка при ме њен је по сту пак ана-ли за зна чај но сти раз ана-ли ка арит ме тич ких сре ди на и по сту пак ана ана-ли зе ва ри јан се. Од ква ли та тив них по сту па ка ко ри шће на је ин дук тив на те-мат ска ана ли за са др жа ја (гру пи са ње на ра тив них од го во ра пре ма са др-жа ју).
1 Два ис пи та ни ка се ни су из ја сни ла о при ро ди пред ме та ко ји пре да ју. Та ко ђе, из
За сту пље ност, ма ни фе ста ци је и кон текст ис по ља ва ња
ини ци ја тив но сти на став ни ка: пер спек ти ва на став ни ка
Ми шље ње о соп стве ној ини ци ја тив но сти на став ни ци су ис ка за ли кроз три пи та ња и де сет тврд њи. Ка да је реч о соп стве ној ини ци ја тив но сти у рад ној сре ди ни (Та бе ла 1) го то во сви ис пи та ни ци у овом ис тра жи ва њу2 ви де се бе као ини ци ја тив не: и за ви сно од си ту а ци је (42%) и у оп штем сми слу (39.8%).
Та бе ла 1: Ка ко на став ни ци про це њу ју сво ју ини ци ја тив ност
Да ли на став ни-ци се бе сма тра ју
ини ци ја тив ним осо ба ма?
фреквенца ва лид ни% ку му ла тив ни%
Да 70 39.8 39.8
По не кад, за ви сно
од лич ног осе ћа ња 28 15.9 55.7 По не кад, за ви сно
од си ту а ци је 74 42.0 97.7
Не 2 1.1 98.9
Не што дру го 2 1.1 100.0
Укуп но 176 100.0
Пи та ње о на чи ни ма на ко је са ми на став ни ци ис по ља ва ју сво ју ини ци-ја тив ност у школ ској сре ди ни би ло је отво ре ног ти па. Део ис пи та ни ка (9.34%) ни је дао од го вор на ово пи та ње. С об зи ром да су ис пи та ни ци да ва ли на ра тив не од го во ре у ана ли зи по да та ка при ме њен је по сту пак ин дук тив не те мат ске ана ли зе са др жа ја на осно ву ко га су из два ја на три те мат ска окви ра кроз ко је на став ни ци спе ци фи ку ју ис по ља ва ње соп стве-не ини ци ја тив но сти. Те мат ски окви ри су: (1) ини ци ја тив ност као ино
ва тив ни при ступ на став нич ком ра ду (уво ђе ње про ме на, ак тив но сти и
но вих при сту па на ста ви; пред ла га ње но вих иде ја/те ма/за да та ка; ства ра-лач ки рад на ча су, рад на про јек ти ма и ини ци ја тив но сти у ван на став ним ак тив но сти ма); (2) ини ци ја тив ност у раз ви ја њу са рад нич ких од но са у
шко ли (по моћ уче ни ци ма, мла дим ко ле га ма, ро ди те љи ма; са рад ња у
ак-ти ву, ко лек ак-ти ву и са ро ди те љи ма; ак-тим ски рад са ко ле га ма; по се те дру-гим шко ла ма и уче ство ва ње на так ми че њи ма; раз ме не ми шље ња,
сти ца ње, по др жа ва ње); (3) ини ци ја тив ност у од но су на про фе си о нал но уса вр ша ва ње (ин те ре со ва ње за но ва зна ња и но ви не у ра ду).
На став ни ци су да ва ли ми шље ње о сте пе ну ис по ља ва ња соп стве не ини ци ја тив но сти (ис ка за но на ска ли од 0% до 100%) у раз ли чи тим сег-мен ти ма рад ног де ло ва ња и функ ци о ни са ња. Ре зул та ти ових про це на пред ста вље ни су у Та бе ли 2. Ви си на при ка за них сред њих вред но сти не-сум њи во по ка зу је да на став ни ци, уоп ште но по сма тра но ини ја тив ност ви де у кре и ра њу ат мос фе ре у раз ре ду, а нај ма ње у ор га ни за ци о ном функ ци о ни са њу шко ле и про фе си о нал ном уса вр ша ва њу. Овај за кљу чак по твр ђу ју на ла зи те ста зна чај но сти раз ли ка из ме ђу сред њих вред но сти за сва ку тврд њу/сег мент рад ног по на ша ња на став ни ка (ме ђу соб но по ре-ђе ње сред њих вред но сти по прин ци пу сва ка са сва ком). Ов де ће мо из дво-ји ти са мо нај ва жни је на ла зе.3
Та бе ла 2: Сте пен ис по ља ва ња ини ци ја тив но сти на став ни ка у раз ли читм до ме ни ма про фе си о нал ног де ло ва ња:
ми шље ње на став ни ка
Про стор за лич ну ини
ци-ја тив ност на ста ви ка AS SD
Из во ђе ње на став ног
про гра ма 69.61 22.442
Кре и ра ње ат мос фе ре
у раз ре ду 78.86 20.410
Са рад ња са ро ди те љи ма
уче ни ка 67.38 23.961
Са ра да ња са ко ле га ма
у шко ли 69.38 21.872
Ор га ни за ци о но
функ ци о ни са ње шко ле 56.21 29.046 Про фе си о нал но
уса вр ша ва ње на став ни ка 60.80 27.383
На став ни ци су про це ни ли да има ју ви ше про сто ра за лич ну ини ци ја-тив ност ка да је реч о кре и ра њу ат мос фе ре у раз ре ду не го ка да је реч о: из во ђе њу на став ног про гра ма (t= -5.902; df=165; p=0.000, ста ти стич-ки зна чај но на ни воу 0.01); са рад њи са ро ди те љи ма (t=7.792; df=165; p= 0.000, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.01); са рад њи са ко ле га ма у шко ли (t=5.739; df=165; p=0.000, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.01); про фе си
нал ном уса вр ша ва њу (t=7.952; df=162; p=0.000, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.01); ор га ни за ци о ном функ ци о ни са њу (t=9.751; df=160; p=0.000, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.01). Та ко ђе, ста ти стич ки су зна чај не раз ли ке у по гле ду про це на на став ни ка да има ју ви ше про сто ра за лич ну ини ци ја тив ност у про це су из во ђе ња на став ног про гра ма не го ка да је реч о свом про фе си о нал ном уса вр ша ва њу (t=4.472; df=162; p=0.000, ста ти-стич ки зна чај но на ни воу 0.01) и ка да је реч о ор га ни за ци о ном функ ци о-ни са њу у рад ној сре ди о-ни/шко ли (t= 6.088; df=160; p=0.000, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.01). Слич но прет ход ном, на став ни ци про це њу ју да има ју ви ше про сто ра за лич ну ини ци ја ти ву у до ме ну са рад ње са ро ди-те љи ма не го у од но су на ор га ни за ци о но функ ци о ни са ње шко ле (t=5.086; df=160; p=0.000, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.01) и не го у од но су на соп стве но про фе си о нал но уса вр ша ва ње (t=2.852; df=162; p=0.005, ста-ти сста-тич ки зна чај но на ни воу 0.01). Го то во је исто вет на си ту а ци ја ка да је реч о про сто ру за лич ну ини ци ја ти ву на став ни ка у са рад њи са ко ле га ма у шко ли. У овом про сто ру на став ни ци ви де ви ше мо гућ но сти за раз ви-ја ње ини ци ви-ја тив но сти не го у ор га ни за ци о ном функ ци о ни са њу (t=7.066; df=160; p=0.000, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.01) и про фе си о нал ном уса вр ша ва њу (t=3.864; df=161; p=0.000, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.01).
Ка да је реч о сте пе ну до ко га је мо гу ће ис по љи ти лич ну ини ци ја-тиву ве за но за раз ли чи те сег мен те рад них ак тив но сти, не ма раз ли ке у ми шље њу из ме ђу на став ни ка раз ред не и на став ни ка пред мет не на ста-ве (сста-ве гру пе), ни ти ме ђу соб них раз ли ка у под гру па ма на став ни ка (на-став ни ци раз ред не на ста ве, на (на-став ни ци раз ли чи тих гру па пред ме та)4. Ста ти стич ки зна чај на раз ли ка до би је на је за фак тор уз ра ста (го ди не жи-во та) и то ка да је реч о про це ни про сто ра за ини ци ја тив ност на став ни-ка ве за но за про фе си о нал но уса вр ша ва ње (F=2.713; df=7; p=0.011, ста ти-стич ки зна чај но на ни воу 0.01) и ор га ни за ци о но функ ци о ни са ње шко ле (F=2.350; df=7; p=0.026, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.05). У оба слу-ча ја раз ли ка има сле де ћи пра вац: на став ни ци нај мла ђе (24-29 го ди не) и нај ста ри је (60-63 го ди не) уз ра сне гру пе ви ше од оста лих ви де у до ме ну про фе си о нал ног уса вр ша ва ња и ор га ни за ци о ног функ ци о ни са ња шко ле мо гућ но сти за лич ну ини ци ја тив ност. Та ко ђе, (као што је пред ста вље но на Гра фи ко ну 1) у још два уз ра сна пре се ка на став ни ци ви де ви ше мо-гућ но сти за ис по ља ва ње лич не ини ци ја ти ве ве за но за про фе си о нал но уса вр ша ва ње (40-44 го ди не и 50-54 го ди не) и ор га ни за ци о но функ ци о-ни сње шко ле (50-54 го ди не). Слич ност две кри ву ље да је осно ва за прет-по став ку да прет-по сто је жи вот на раз до бља (ко ре спрет-по дент на са про ме на ма у окви ру ин ди ви ду ал ног и по ро дич ног жи вот ног ци клу са) ка да су на став-ни ци ви ше или ма ње укљу че став-ни у оне сег мен те рад став-них ак тив но сти ко је на ди ла зе основ ни рад у на ста ви и раз ре ду.
Гра фи кон 1: Про це на на став ни ка раз ли чи тих уз ра сних гру па о ис по ља ва њу лич не ини ци ја ти ве ве за но за ор га ни за ци о ни рад
шко ле и про фе си о нал но уса вр ша ва ње
Ле ген да. Ап сци са: уз ра сне гру пе/ин тер ва ли: 1 (24-29год.); 2 (30-34 год.); 3 (35-39 год.); 4 (40-44 год.); 5 (45-49 год.); 6 (50-54 год.); 7 (55-59 год.); 8 (60-63 год.). Ор ди на та: про цен-ту ал но ис ка зан сте пен ини ци ја тив но сти (0-100%). Ли ни ја 1: ини ци ја тив ност у од но су на ор га ни за ци о ни рад шко ле. Ли ни ја 2: ини ци ја тив ност у од но су на про фе си о нал но уса вр ша ва ње.
Ка да је у пи та њу ор га ни за ци о но функ ци о ни са ње у шко ли, до би је на је и ста ти стич ки зна чај на раз ли ка у од но су на ду жи ну рад ног ста жа у обра-зо ва њу (F=2.315; df=7; p=0.029, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.05), а смер ове раз ли ке је сли чан раз ли ка ма до би је ним за уз ра сне гру пе (на-став ни ци са нај кра ћим и они са нај ду жим рад ним ста жем у обра зо ва њу ви ше од оста лих ви де про стор за лич ну ини ци ја тив ност у сфе ри ор га ни-за ци о ног ра да шко ле).
На став ни ци нај ви ше про сто ра за лич ну ини ци ја тив ност ви де на ми кро си стем ском ни воу ра да/кон тек сту ал ног де ло ва ња (пре све га у кре и ра њу кли ме у раз ре ду, из во ђе њу на ста ве, са рад њи са ро ди те љи ма и ко ле га ма), а нај ма ње у оним сег мен ти ма ра да ко ји су по ве за ни са ме-зо си стем ским ни во ом функ ци о ни са ња (упра ва шко ле, ми ни стар ства и за во ди), што мо же од ра жа ва ти не са мо при ро ду по сла ко ји оба вља ју, већ и до жи вљај соп стве не по зи ци је и соп стве не мо ћи (тач ни је не мо ћи и/или не и ни ци ја тив но сти у по пра вља њу по зи ци је) у обра зов ном си сте му као це ли ни.
ли-сан је у не га тив ном сме ру (пи та ња о при ро ди пред ме та и ван на став ним ак тив но сти ма). По да ци о уче ста ло сти од го вра пред ста вље ни у Та бе ли 3 ука зу ју да на став ни ци фак то ре ко ји огра ни ча ва ју про стор за лич ну ини-ци ја тив ност нај ви ше ви де у про пи са ним стан дар ди ма за њи хов пред мет (54.5% се сла же, али је до ста нео д луч них 33.3%), и у оп штим стан дар ди-ма по стиг ну ћа у основ ној шко ли (51.4% а 24% је нео д луч них), а до не кле и у про пи са ним про гра ми ма (48.1%). Нај ма ње огра ни че ња на став ни ци ви де у при ро ди пред ме та ко ји пре да ју (12.1% а 18.9% је нео д луч них). Уоч љив је и ви сок сте пен из бо ра од го во ра „и сла жем се и не сла жем“ што се мо же ту ма чи ти на раз ли чи те на чи не, а јед но од мо гу ћих ту ма че-ња је и то да је са ма те ма за на став ни ке по ста вље на на но ви на чин.
Ана ли за уче ста ло сти од го во ра о по др шци раз ви ја њу лич не ини ци ја-тив но сти на став ни ка по ка зу је да на став ни ци из во ре под сти ца ја за сво ју ини ци ја тив ност у рад ној сре ди ни, пре све га, ви де у лич ним осо би на ма (87.3% на став ни ка), лич ној мо ти ва ци ји (84.5% на став ни ка) и по тре би за лич ним на пре до ва њам (59.1% на став ни ка). Мно го ма њи број на став ни ка ор га ни за циј ско-струк ту рал не чи ни о це ви де као под сти цај не за раз вој сво је ини ци ја тив но сти, а за оне ко ји не ис кљу чу ју у пот пу но сти овај из-вор по др шке струч ни ак тив је од ве ћег зна ча ја (46.4% на став ни ка) не го струч не слу жбе (28.4% на став ни ка).
Та бе ла 3: Фа кто ри ко ји огра ни ча ва ју или под сти чу ис по ља ва ње на став ни ко ве и ни ци ја тив но сти
(уче ста лост од го во ра и сред ње вред но сти)
Фак то ри огра ни-ча ва ња ини ци ја-тивнoсти на став ни ка
1
(%) (%)2 (%)3 (%)4 (%)5 Тотал AS SD
При ро да пред ме-та ко ји пре да јем не оста вља пу но про сто ра за лич-ну ини ци ја ти ву
48.9 20.0 18.9 8.3 3.9 100.0 1.98 1.170
Про пи са ни на-став ни про грам оста вља до во љан про стор за ини-ци ја ти ву
По ста вље не стан-дар де по стиг ну ћа мо гу ће је оства-ри ти на број не на чи не ко ји оста-вља ју про стор за лич ну ини ци ја-ти ву
25.4 26.0 24.3 15.5 8.8 100.0 3.56 .935
Про пи са ни стан-дар ди у на ста ви мог пред ме та умно го ме огра-ни ча ва ју иогра-ни ци-ја ти ву
1.7 10.6 33.3 38.9 15.6 100.0 2.71 1.016
Са мо у окви ру до дат не на ста ве и сло бод них ак тив-но сти на став ни ци мо гу да ис ка зу лич ну ин ци ја ти ву
16.0 20.6 40.6 21.7 1.1 100.0 2.56 1.266
Фак то ри под сти-ца ња ини ци ја
тив-но сти на став ни ка 1 2 3 4 5 То тал По др шка
струч них
слу жби 12.8 16.1 32.8 26.7 11.7 100.0 3.08 1.186 По др шка
струч ног
ак ти ва 3.3 16.6 33.7 38.1 8.3 100.0 3.31 .958 Лич не осо би не
и спо соб но сти 2.8 2.2 7.8 40.6 46.7 100.0 4.26 .905 Лич на
мо ти ви са ност 1.7 3.3 10.5 40.9 43.6 100.0 4.22 .884 По тре бе за на
пре-до ва њем у стру ци 5.0 5.0 30.9 37.0 22.1 100.0 3.66 1.034
Ле ген да. 1. уоп ште се не сла жем; 2. углав ном се не сла жем; 3. и сла жем се и не сла жем; 4. углав ном се сла жем; 5. у пот пу но сти се сла жем.
У Та бе ли 3 пред ста вље не су и сред ње вред но сти од го во ра на став ни ка на тврд ње о фак то ри ма огра ни ча ва ња и фак то ри ма под сти ца ња ини ци-ја тив но сти са мих на став ни ка. Има ју ћи на уму да све тврд ње ни су истог сме ра, до би је не про сеч не вред но сти су осно ва са мо за про ду бље ну ана-ли зу од го во ра. У пр вом ко ра ку про ду бље не ана ана-ли зе ме ђу соб но су по ре-ђе ни од го во ри на став ни ка на сва ку од де сет тврд њи (по прин ци пу сва ка тврд ња се по ре ди по је ди нач но са сва ком дру гом тврд њом) што је да ло укуп но 45 по ре ђе ња од ко јих је че тр де сет јед но по ре ђе ње да ло ста ти-стич ки зна чај ну вред ност раз ли ка у сте пе ну сла га ња на став ни ка. До би-је ни на ла зи од ра жва ју већ ин тер пре ти ра не на ла зе фрек фен циј ске ана ли-зе па их не ће мо де таљ ни је пред ста вља ти.5 У дру гом ко ра ку про ду бље не ана ли зе до би је на је ста ти стич ки зна чај на раз ли ка из ме ђу на став ни ка раз ред не и на став ни ка пред мет не (све гру пе) на ста ве (t=3.253; df=167; p= 0.001, ста ти стич ки зна чај но на ни воу 0.01). На став ни ци раз ред не на ста ве ви ше не го на став ни ци пред мет не на ста ве про пи са не стан дар де ви де као фак тор огра ни ча ва ња сво је ини ци ја тив но сти. Ме ђу соб ним упо ре ђи ва-њем од го во ра свих под гру па (на став ни ци раз ред не на ста ве, на став ни ци раз ли чи тих гру па пред ме та) ни су утвр ђе не ста ти стич ки зна чај не раз ли-ке, као ни раз ли ке с об зи ром на го ди не жи во та и го ди не рад ног ста жа. До би је ни на ла зи се мо гу по ве за ти са чи ње ни цом да су у Ср би ји стан дар-ди за крај оба ве зног обра зо ва ња (пред мет ну на ста ву) сту пи ли на сна гу знат но ра ни је (2010. го ди не) не го стан дар ди за раз ред ну на ста ву (2011. го ди не), да је за на став ни ке пред мет не на ста ве ор га ни зо ва на при пре-ма за њи хо ву им пле мен та ци ју, док за на став ни ке раз ред не на ста ве ни је, иако је за све на став ни ке им пле мен та ци ја стан дар да по че ла у исто вре ме (по че так школ ске 2011/12. го ди не) – упра во у вре ме ка да је ре а ли зо ва но ово ис тра жи ва ње. У том сми слу се мо же ре ћи да су на став ни ци раз ред-не на ста ве у пе ри о ду ре а ли за ци је на шег ис тра жи ва ња би ли у ред-не при ви-ле го ва ном по ло жа ју у од но су на на ста вни ке пред мет не на ста ве ка да је реч о уво ђе њу стан дар да, тач ни је ни су има ли вре ме на ни при ли ку да се при пре ме за су о ча ва ње са но вим зах те ви ма прак се.
У про ду бље ној ана ли зи ве за ној за фак то ре ко ји мо гу да под стак ну ини ци ја тив ност на став ни ка, го ди не рад ног ста жа у обра зо ва њу су се по-ка за ле зна чај ним је ди но за тврд њу о по др шци струч них слу жби раз ви-ја њу на став ни ко ве ини ци ви-ја тив но сти (F=2.419; df=7; p=0.022, зна чај но на ни воу 0.05). Нај ви ше се са на зна че ном тврд њом сла жу на став ни ци ко ји има ју од 11 до 20 го ди на рад ног ста жа, а нај ма ње они са нај ви ше рад ног ста жа (31-40 го ди на ста жа), док су у по гле ду мо гу ћег до при но са струч-них слу жби раз ви ја њу на став ни ко ве ини ци ја тив но сти нај не о длуч ни ји на став ни ци по чет ни ци (1-5 го ди на ста жа у обра зо ва њу). До би је ни ре-зул та ти су ге ри шу да наставни ци не ми сле да по сто је ве ће пре пре ке ис-по ља ва њу њи хо ве ини ци ја тив но сти, али ни осми шље на ис-по др шка тој
сти ис по ља ва ња у школ ској сре ди ни. У том сми слу, све оста је на лич ном при сту пу на став ни ка и ње го вом по и ма њу соп стве не уло ге и ка ри јер них мо гућ но сти и ци ље ва.
Ди ску си ја ре зул та та и за кључ на раз ма тра ња
У ра ду смо се усред сре ди ли на фе но мен лич не ини ци ја ти ве на став ни ка као фе но мен ко ји укљу чу је про ак тив ност и пред у зи мљи вост ко је су нео-п ход на свој ста ва за лич ни раз вој на став ни ка и раз вој ква ли те та ра да у школ ској сре ди ни. Исто вре ме но, раз ви ја ње ова квог при сту па на став ни-ка ра ду у школ ској сре ди ни има и до дат ну вред ност мо де ло ва ња по на ша-ња што је по себ но зна чај но за бу ду ће функ ци о ни са ње уче ни ка/мла дих у сфе ри ра да.
(лич не осо би не и мо ти ва ци ја, по тре ба за лич ним на пре до ва њам), а мно-го ма њи број на став ни ка из во ре под сти ца ја ви ди у рад но-про фе си о нал-ној сре ди ни (пре све га у ра ду струч них ак ти ва).
Ре зул та ти ис тра жи ва ња по ка зу ју да на став ни ци, на ни воу ми шље-ња и про це њи ва шље-ња, пре по зна ју зна чај соп стве не ини ци ја тив но сти у ра ду, али да по сто ји још до ста про сто ра за афир ма ци ју лич не ини ци-ја тив но сти „на те ре ну“ – у са мој школ ској сре ди ни. На ла зи су ге ри шу да је по треб но по ди за ти ни во све сно сти о зна ча ју лич не ини ци ја ти ве на став ни ка у са мој шко ли. Та ко ђе, нео п ход но је ства ра ти под сти цај ну кли му за не го ва ње про ак тив ног при сту па про бле ми ма и иза зо ви ма сва-ко днев ног функ ци о ни са ња у шсва-ко ли кроз ства ра ње сва-кон крет них про грам-ских ак тив но сти – на при мер, раз ви ја ње раз ли чи тих ини ци ја ти ва (на ни воу раз ре да и/или по је ди на ца; на ни воу струч ног ак ти ва и/или по је ди-нач них на став ни ка) око јед не ре ал не про блем ске или раз вој но иза зов не си ту а ци је у шко ли. Чи ни се да са вре ме ни при сту пи ко ји под сло га ном „про бу ди ти џи на ко ји спа ва“ упу ћу ју на раз ви ја ње на став ни ка као ли-де ра (Kat zen meyer & Mol ler, 2009) мо ра ју про ши ри ти по ље ути ца ја и на „бу ђе ње шко ле као успа ва ног ор га ни за циј ског џи на“, од но сно на про-дук тив ни је ко ри шће ње ор га ни за циј ских по тен ци ја ла шко ла у функ ци ји по др шке раз ви ја њу на став ни ко ве ини ци ја тив но сти.
На кра ју тре ба до да ти да је уоп шта ва ње ре зул та та пред ста вље ног ис тра жи ва ња огра ни че но ка ко ве ли чи ном узор ка, та ко и чи ње ни цом да је узо рак при год но фор ми ран. Та ко ђе, сли ка раз ма тра не те ма ти ке је сте сли ка ко ја афир ми ше са мо пер спек ти ву на став ни ка. С тим у ве зи, укљу-чи ва ње ви ђе ња оста лих ва жних ак те ра (уче ни ци, ди рек то ри шко ла) оста је као иза зов за бу ду ћа ис тра жи ва ња.
Ко ри шће на ли те ра ту ра
Am bery, M.A. & R.K. Ste in brun ner (2007): Pro mi ses to prac ti ce: le ar ning a pro ac ti ve ap pro-ach to et hi cal di lem mas, Young Chil dren, Vol. 63, No. 4, 90-96.
An der son, C. & S. Spa ul ding (2007): Using po si ti ve be ha vi or sup port to de sign ef fec ti ve clas-sro oms, Beyond Be ha vi or, Vol. 16, No. 2, 27-31.
Ban du ra, A. (1997): Selfef fi cacy: the exer ci se of con trol. New York: Fre e man and Com-pany.
Clu ni es-Ross, P., E. Lit tle & M. Ki en hus (2010): Self-re por ted and ac tual use of pro ac ti ve and re ac ti ve clas sro om ma na ge ment stra te gi es and the ir re la ti on ship with te ac her stress and stu dent be ha vi o ur, Edu ca ti o nal Psycho logy, Vol. 28, No. 6, 693-710.
Crant, M.J. (2 000): Proactive behavio r in or ganizations , Journal o f Menagement, Vol. 26, 435-462.
European C omm ission and t he Memb er States wi thin th e Edu cation T raining 20 10 Work P rogramme (2006) : Key competen ces for li fel ong learning: European referen ce framework, Official Journal o f the Eur opean Union. Retrieved Feb ruary 20, 2012 from World Wide W eb h tt p :/ /eur-lex. eu ropa.e u/L exU riServ /site/en/oj/2006/l_394/ l_
Hargreaves, A. & M. Fullan (200 0): Mentoring i n the new mi llennium, T heory Into Pr actice, Vol. 39, N o. 1, 50 -5 6.
Hu me , A. & A. Berry ( 20 11): Constr uc ting C oR es: a strategy for building PCK in pre -service science t eacher educatio n, Research in Science Educati on, Vol . 41, No. 3 , 341-355 . Katzenmeyer, M. & G. M ol ler (2009): Awakening the s leeping giant : hel ping teach er s devel
op as leader s (thir d edi tion). C alifornia: Corw in – A Sa ge Company.
Key competences for lifelong learning: European reference framework (2006). Retrived October 29, 2012 from World Web Wide http://ec.europa.eu/dgs/education
Lazarus, R.S. (1991): Emo tion and adap ta tion. New York: Ox ford Uni ver sity Press.
Ox ford advan ced le ar ners encyclo pe dic dic ti o nary (1993). Ox ford Uni ver sity Press. Par ker, S.K. & C.G. Col lins (2010): Ta king stock: in te gra ting and dif fe ren ti a ting mul ti ple
pro-ac ti ve be ha vi ors, Jo ur nal of Ma na ge ment, Vol. 36, 633-662.
Par ker, S.K., U. Bindl & K. Stra uss (2010): Ma king things hap pen: a mo del of pro ac ti ve mo ti-va tion, Jo ur nal of Ma na ge ment, Vol. 20, No. 10, 1-27.
Rick, D.A. & F. Arend (2011): De fi ning stu dent en ga ge ment, Chan ge: The Ma ga zi ne on Hig her Le ar ning, Vol. 43, No. 1, 38-43.
Ro ac he, JE. & R. Le wis (2011): The ca rot, the stick, or the re la ti on ship: what are the ef fec-ti ve di sci pli nary stra te gi es, Euro pean Jo ur nal of Te ac her Edu ca tion, Vol. 34, No. 2, 233-248.
Šev ku šić, S., R. Go šo vić, J. Če kić-Mar ko vić, S. Mi šlje no vić, N. Sto ja no vić, R. Vu lić i Lj. Špi-rić (2010): Pred u zet nič ko uče nje u gim na zi ja ma: pri ruč nik za na stav ni ke sred njih op šte o bra zov nih ško la. Be o grad: Mi ni star stvo pro sve te i In ter na ti o nal Me na ge ment Gro up. Wort man, J. & D. Wo odb (2011): The per so na lity tra its of li ked pe o ple, Jo ur nal of Re se arch
inPer so na lity, Vol. 45, 519-528.
Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va nja i vas pi ta nja (2009). Slu žbe ni gla snik RS - Pro svet ni gla snik, Br. 72/09.
Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va nja i vas pi ta nja (2011). Slu žbe ni gla snik RS - Pro svet ni gla snik, Br. 52/11.
Na da Po lo vi na and Đur đi ca Ko mle no vić TE AC HERS’ AS SES SMENT OF THE POS SI BI LI TI ES
FOR DE MON STRA TING PER SO NAL INI TI A TI VE
Ab stract
Key words: per so nal ini ti a ti ve, te ac her, do ma ins of school fun cti o ning, pro ac ti ve ap-pro ach to te ac hing.
На да По ло ви на и Джурд жи ца Ко мле но вич
МНЕ НИЕ ШКО ЛЬ НЫХ УЧИ ТЕ ЛЕЙ О ВО ЗМО ЖНО СТЯХ ПРО Я ВЛЕ НИЯ ЛИЧ НОЙ ИНИ ЦИ А ТИ ВЫ
Ре зю ме
В ра бо те рас сма три ва ет ся фе но мен лич ной ини ци а ти вы учи те ля в шко ль ном бы ту как фак то ра, вли я ю щ е го на ка че ство об у че ния. Це ль на ше го ис сле до ва-ния – вы я ви ть, как учи те ля оце ни ва ют свою ини ци а тив но сть – в ка ком объ-е мобъ-е и ка ким обра зом они про я вля ют ини ци а ти ву, что по о щ ря объ-ет и что пробъ-е пят-ству ет ей. В пер вой ча сти ра бо ты ана ли зи ри у ет ся сам кон структ „ини ци а ти-ва“/“ини ци а тив но сть“ – его ба зо вые со ста вля ю щ ие и от но ше ние к по доб ным кон струк там. Во вто рой ча сти ра бо ты пред ста вле ны ре зу ль та ты ис сле до ва ния, в ко то ром уча ство ва ли 182 учи те ля го род ских во сь ми лет них школ со всей тер ри то рии Сер бии. Учи те ля свое мне ние о на ли чии и про я вле ни ях лич ной ини ци а ти вы из ла га ли отве чая на во про сы, сфор му ли ро ван няе в во про сни ке, скон стру и ро ван ном для нужд на сто я щ е го ис сле до ва ния. По лу чен ные дан ные об ра бо та ны при по мо щи ка че ствен ных и ко ли че ствен ных ме то дов. Ре зу ль та-ты по ка зы ва ют, что бо ль шин ство учи те лей счи та ет се бя ини ци а тив ны ми, и что луч шие во змо жно сти для про я вле ния ини ци а тив но сти они усма три ва ют в со зда нии бла го при ят но го пси хо ло ги че ско го кли ма та в клас се, в пре по да ва нии ма те ри а ла и в со труд ни че стве с ро ди те ля ми и кол ле га ми, тог да как ме нь ше все-го та кие во змо жнмо сти ими свя зы ва ют ся с ор га ни за ци он ным функ ци о ни ро ва-ни ем шко лы и про фес си о на ль ным усо вер шен ство ва ва-ни ем. Учи те ля не ду ма ют, что су щ е ству ют круп ные ба рь е ры для про я вле ния их ини ци а тив но сти, од на-ко, они счи та ют, что нет осмы лен ной под дер жки про я вле нию ини ци а ти вы в кон тек сте фак то ров шко ль ной сре ды.
