Boidar Jakšiæ
UDK: 316.658(497.11):327(4) Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni rad BeogradSTAVOVI POLITIÈKE I KULTURNE ELITE
SRBIJE O EVROPI KRAJEM DVADESETOG
I POÈETKOM DVADEST PRVOG VEKA
Apstrakt:Na osnovu prethodnih vlastitih istraivanja autor ispituje stavove
srpske politièke i kulturne elite Srbije o Evropi krajem dvadesetog i poèetkom dva-dest prvog veka. Nedorasla izazovima vremena ta je elita dovela Srbiju u otvorene sukobe sa najbliim susedima, a njene graðane izloila meðunarodnim sankcijama. Ratnohuškaèka propaganda glavnih dravnih medija razvijala je u graðanima kse-nofobièna oseæanja i frustracije. Sprega autoritarne vlasti i ratnoprofiterskih krugo-va sistematski je uništakrugo-vala ivote graðana Srbije, dovodeæi ih na ivicu materijalnog siromaštva i duhovne bede.
Proces raspada zajednièke jugoslovenske drave u prvoj deceniji dvade-setprvog veka blii se svom kraju. Kao što nije imala mudrosti, politièke volje i snage da spreèi ratne sukobe i zloèine, tako je elita u Srbiji danas nemoæna da osudi ratne zloèine, da se suoèi sa katastrofalnim posledicama vlastite politike i da graðanima Srbije pomogne da naðu put prosperiteta.
Kljuène reèi:politièka i kulturna elita, Srbija, Evropa, graðanin..
U istraivaèkom pokušaju1da se naðu odgovori na osnovno
pitanje o odnosu kulturnih i politièkih elita Srbije prema Evropi u prethodne dve decenije oba kljuèna pojama – i pojam elite i koncept Evrope – izazivaju ozbiljne nedoumice. Ako se imaju u vidu brojne sociološke rasprave o elitama, s pravom se ne samo moe, nego i mora postaviti pitanje ko u Srbiji èini politièku i kulturnu elitu. U krajnje zaoštrenoj formi pitanje moe da glasi – da li u savremenoj Srbiji uopšte postoji kulturna i politièka elita! I dok je u javnom di-skursu – izuzev donekle antiintelektualistièkog nepoverenja prema kulturi u celini – pitanje kulturne elite ostajalo po strani, kada je reè o
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
2/2006
1 Taj pokušaj zasniva se na prethodnim istraivaèkim iskustvima i radu
auto-ra. Rad je raðen u okviru nauènoistraivaèkog projekta Instituta za filozofiju i
dru-štvenu teoriju u Beogradu, pod nazivomRegionalni i evropski aspekti integrativnih
politièkoj eliti skepsa i sumnièavost bile su daleko izraenije. Tako neki pisci raðe govore o upravljaèkom sloju „politièara“ ili politiè-koj pseudoeliti, nego o politièpolitiè-koj eliti u uobièajenom smilu reèi.2
Ako su neslaganja oko toga kako imenovati uske oligarhijske krugo-ve koji imaju odluèujuæu moæ u Srbiji, slaganja oko toga da je ta, uslovno govreæi politièka elita nedorasla i nekompetentna da odgo-vori na izazove vremena, kao i o njenoj odgovornosti za tragièna zbivanja na tlu bivše Jugoslavije u poslednjoj deceniji dvadesetog veka su daleko šira. Ako je dvadeseti vek na Balkanu poèeo balkan-skim ratovima, sukobima s Bugarima, pripajanjem Kosova Srbiji, a završio se sukobima Srba s Hrvatima, Bošnjacima, Albancima, pa i èitavim svetom, pitanje je kuda je srpsku dravu, srpski narod, pa i sve graðane Srbije, odvela arogantna, primitivno osiona politika srpske nacionalne, pre svega politièke i kulturne vladajuæe elite – ili ako neko više voli – kvazielite.
Na drugoj strani, pojam Evrope takoðe nije neupitan, èak ni za tvorce moderne Evropske Unije. Ne postoji samo „druga Srbija“, moe se s punim pravom govoriti i o „drugoj Evropi“. Èesto se, naime, zaboravlja da je Balkan ne samo deo Evrope, nego i kolevka evropske kulture, kao što se previða da stari stereotipi pripadaju sferi predrasuda i u savremenom svetu nemaju nikakvo, a naroèito ne praktièno, znaèenje. Iz perspektive tih predrasuda ne moe se jasno sagledavati buduænost. Ideja Friedricha Nietzschea o „jednoj Evro-pi“ koju je u novije vreme obnovio francuski filozof Jean-Pierre Faye, nosi u sebi daleko veæi potencijal od starih stereotipa. Jer, aro-gancija izvesnih evropskih krugova prema siromašnom evropskom jugoistoku više govori o bedi duha i ljudskoj kratkovidosti u sagle-davanju strateških interesa, nego o samim siromašnim susedima. Na drugoj strani, tvrdokorno odbijanje svega zapadno-evropskog kao neprijateljskog danas prisutno na javnoj sceni mnogih siromašnih, pa i devastiranih društava kakva je savremena Srbija, govori o ne-moæi i nesreæi tih društava više nego materijalna beda koje su dopali. U „jednoj Evropi“ graðana, u kojoj neæe biti bitno ko je u kojoj dravi roðen, kojoj naciji pripada i koju veru ispoveda, ljudi imaju
BOIDAR
J
AKŠIÆ
2 Uporedi, na primer, Zoran Vidojeviæ, „Nacionalne oligarhije kao politièke
pseudoelite“,Sociološke studijeN° 2, Institut društvenih nauka, Beograd 1992, str.
šta da uèe jedni od drugih. Izlazak Srbije iz katastrofe u kojoj se našla ne moe biti uspešan bez dubljeg evropskog razumevanja i po-moæi. Samo Evropa slobodnih ljudi, samosvesnih graðana, „usprav-nog hoda“ moe biti i ostati civilizacijski i kulturni svetionik savre-menom svetu. Ne sporeæi i izvanbalkanske odgovornosti za situaciju na Balkanu, moe se reæi da je evropski jugoistok danas evropska glavobolja, da ne kaem (ne mislim nikako samo na Srbiju) evropska kloaka.Ne sporim takoðe da je odnos dela meðunarodnih èinilaca prema Srbiji bio satkan od ignorancije (neznanja) i arogancije (osio-nosti). Meðutim, i pozitivni meðunarodni, posebno evropski impulsi nailazili su u Srbiji preèesto na osiono odbijanje i nerazumijevanje. I tu se krug beznaða zatvara. Inaæenje sa svetom, izigravanje dogovo-ra, gromoglasno odbijanje meðunarodnih inicijativa, da bi se na kra-ju prihvatalo i ono što niko nije ni pomišljao u poèetku krize da trai, bilo je karakteristièno kao politièki manir. Taj tragièni i farsièni ma-nir u odnosu prema Evropi i svetu nije, ni posle politièkih promena koje su dovele do pada Slobodana Miloševiæa sa vlasti, nestao sa po-litièke scene savremene Srbije.
Pokušaji radikalne restauracije preivelih društvenih formi, pozivanjem na „krunu i oltar“, na „slatko pravoslavlje“ i preivele „slavenofilske“ ideje u javnom ivotu Srbije znaèili su njeno novo zatvaranje prema Evropi. „Osloboðenje“ od jedne velike univerza-listièke ideologije staljiniziranog „realnog socijalizma“ i uništenje jednog tipa kolektivizma, uvodilo je Srbiju u primitivni „antikomu-nizam“ i – pomalo paradoksalno – u drugi tip kolektivizma – nacio-nalni, pravoslavni – u svakom sluèaju šovinistièki. Autizam i kseno-fobija postali su obeleja tog društva, okrenutog prema mitovima prošlosti, bez istorijske perspektive i buduænosti.
U analizi ovog stanja neophodan je krajnji oprez. Totalitarni reimi se ne mogu preko noæi i jednostavno pretvoriti u demokrat-ske. Stvaranje demokratske institucionalne strukture dugotrajan je istorijski proces koji ni neke od visokorazvijenih evropskih zemalja nisu do kraja završile. Ako imitiranje demokratskih institucija tih ze-malja po svaku cenu poprima èesto farsiène oblike, apriorno odbi-janje svega što dolazi sa Zapada kao „antisrpske zavere“ uèinilo je veæi deo politièke i kulturne elite u Srbiji snanim generatorima ratnih sukoba. Nema potrebe posebno isticati – rezultati su katastro-falni. Snaan val populizma i fašizacije zemlje doveo do porasta
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
ksenofobije. Veæ 1992. godine izolacija nauke u Srbiji je postala dvostruka: unutrašnjoj autistiènoj i ksenofobiènoj politici pridruio se sistem meðunarodnih sankcija koji je onemoguæavao svaku insti-tucionalnu saradnju u evropskim i svetskim okvirima. Voðeni in-stinktom samoodranja mnogi mladi talentovani i sposobni ljudi su pobegli u druge zemlje3. Srbija je ostala i bez pameti i bez mladosti.
Posmatrano u široj perspektivi, od poèetka devedesetih godina gra-ðani su u dilemi – uasan kraj ili uas bez kraja. U meðuvremenu mnogi su doiveli uasan kraj, a još veæem broju graðana ivot se èini kao uas bez kraja.
„Trijumf“ srpskog nacionalizma i populizma krajem dvade-setog veka, tragièan po srpski narod i sve graðane Srbije, posebno za Srbe van Srbije, ali i narode s kojima su decenijama, pa i vekovima iveli u kakvoj-takvoj zajednici, nije poèeo ni Osmom sednicom Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije4, kada je Miloševiæ osvojio apsolutnu politièku moæ, ni veoma èesto pominjanim
Memo-BOIDAR
J
AKŠIÆ
3 U javnosti se pominju cifre od 200.000 do 300.000, pa i preko trista hiljada
mladih ljudi koji su „privremeno“ ili stalno napustili zemlju. Najèešæe se dodaje: „Otišli su najtalentovaniji i najsposobniji“. Niko ne zna taène podatke, ali se zato èesto lamentira nad sudbinom zemlje. Previða se da ti mladi ljudi u ogromnom broju i ne stiu do uglednih univerziteta, istraivaèkih instituta i biblioteka, da je njihov ivot u razvijenijim zemljama, od Kanade do Novog Zelanda najèešæe svakodnevna borba za preivljavanje. Posebno se previða da je veliki broj mladih i talentovanih ljudi ostao u zemlji i da nemaju – blago reèeno – ruièastu perspektivu i da ogromna veæina mladih NIKADA nije bila u inostranstvu. A blaeno neznanje koje se širi Srbijom nema u vidokrugu èinjenicu da veæina mladih Finaca eli da ode iz te sre-ðene i prosperitetne zemlje u svet i da to niko ne smatra neprirodnim.
4 Sirovi, brutalni stil te sednice skoro da je prikrio nešto što oštrom peru
Mir-ka Tepavca nije promaklo: „Sadašnje stradanje, beda i beznaðe rezultat su nerazum-nog rušenja Jugoslavije i ‘spasavanja’ srpskog naroda populistièkim, agresivnim, šovinistièkim metodama antibirokratske revolucije, koju je inspirisala èuvena Osma sednica. Tome je aktivno pomogla nacionalistièka inteligencija tezom da ne treba in-sistirati na demokratiji dok se ne reši srpsko nacionalno pitanje, a deo opozicije stavom da srpskom reimu ne treba smetati dok vodi rat za nacionalne ciljeve.“
(Uporedi, Mirko Tepavac,Demokratija ili despotija,Zrenjanin – Banat: Graðanska
èitaonica 1994, str. 86.)
Kljuèna taèka mojih kritièkih osvrta na stavove Mihaila Markoviæa iz 1988. godine, u vreme kada se spremao da postane ideolog i potpredsednik Miloševiæeve Socijalis-tièke partije Srbije bilo je upravo pitanje karaktera srbijanske dravnosti – da li æe Srbija biti demokratska ili nacionalna drava. (Uporedi: Boidar Jakšiæ
„Jugoslo-venska kriza i nacionalno pitanje – beleške uz rad Mihaila Markoviæa,Gledišta, br.
5-6/1988, str. 223-233.i „Povodom odgovora Mihaila Markoviæa...“,Gledišta, br.
randumom Srpske akademije naukai umetnosti5. Srpski nacionali-zam u formi masovnog populistièkog pokreta samo simbolizuju tak-ve manifestacije kakva je proslava šestogodišnjice bitke na Kosovu, krajem juna 1989. godine, tzv. jogurt revolucija u Vojvodini, „mitin-zi istine“ u gradovima Srbije septembra i oktobra 1988. godine i masovni miting Slobodana Miloševiæa u Beogradu, na Ušæu 19. no-vembra iste godine. Pri tome treba imati u vidu da srpski nacionali-zam i populistièki pokreti u Srbiji imaju daleko duu tradiciju i dublje korene.Novumje bio da je populizam „od marginalne“ po-stao „dominantna pojava“ u srbijanskom društvu i meðu Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao što je to u svojoj studiji poka-zao Nebojša Popov6. To više nije bio populizam Dimitrija Ljotiæa i
sliènih marginalnih pokreta, niti titoistièki populizam „velikog sla-vlja“ (prilikom njegovih trijumfalnih povrataka s putovanja po dale-kim zemljama ili obilazaka zemlje) ili „velike tuge“ neposredno po-sle Titove smrti (mimohod ogromne mase ljudi pored Titovog kovèega), nego dominantni naèin iskazivanja frustracije, beznaða, oèaja, straha pred neizvesnom buduænošæu, sasvim izvesnog osiro-mašenja i nestanka srednje klase sa društvene scene. U tom populis-tièkom valu slike novog „voðe“ preplavile su Srbiju, a bujice mrnje su svesno izazivane i usmeravane prema prvim susedima i èitavom svetu. Taj nalet populizma koji su planski indukovali dominantni po-litièki i kulturni elitni krugovi Nebojša Popov je okrarakterisao kao „proces varvarizacije – nastajanje osobenog ‘prirodnog stanja’ u ko-jem se teško razaznaje ko koga, i zašto, ubija, pljaèka i rasteruje“7.
Nezavisno od samozavaravajuæih uverenja pojedinih pripad-nika politièkih i kulturnih elita, demokratski potencijal koji bi kore-spondirao demokratiji u pojedinimevropskim zemljama u novijoj
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
2/2006
5 „Memorandum SANU“ se prvi put pojavio u javnosti u
Veèernjim
novosti-makao nedovršen dokument 25. i 26. septembra 1986. godine i od tada je iveo svoj
pomalo „nezavisan“ ivot, osporavan i hvaljen, ali u svakom sluèaju nezaobilazan dokument o rastakanju društva. Mirko Tepavac posmatra problem u široj perspektivi i s pravom primeæuje: „Naša zla imaju duu istoriju nego naš komunizam. Jugoslavi-ja, a Srbija pre svega, bila je do komunizma zaostala, polupismena i patrijarhalna, na skromnom stepenu kapitalistièkog razvoja, a vrlo duge i ukorenje tradicije
populiz-ma, apsolutizma i liène vlasti lokalnih i nacionalnih voða.“ Uporedi Tepavac,Op.
cit., str. 83–84.
6 Uporedi, Nebojša Popov
„Populizam“, Vreme, (dodatak) br. 135, 24. 05. Beograd 1993.
7
istoriji Srbije je veoma slab8. Stoga ne treba da èudi antievropsko
ras-poloenje onog veæinskog dela politièke i kulturne elite okupljene oko Slobodana Miloševiæa. Namesto da razume svetsko-istorijski znaèaj pada Berlinskog zida taj veæinski deo politièke i kulturne elite koji je kao rimske legije „izvikao“ Slobodana Miloševiæa za „voðu“, uporeðujuæi ga sa najslavnijim liènostima iz istorije Srba9, taj „serkl“
oko jednog jedinog centra moæi je graðanima Srbije, posebno Srbi-ma, punio glave politièkim glupostima o kominternovsko-vatikan-skoj zaveri protiv Srba, o Srbima kao „najstarijem“, „nebeskom naro-du“, koji baklju slobode èoveèanstva dre visoko uzdignutom. U meðuvremenu, èinjeni su zloèini u Vukovaru, Dubrovniku, Sarajevu, u ime „odbrane vaskolikog srpstva“, preæeno je razaranjem Rima, Pariza, Londona, a o Zagrebu da se i ne govori. Realno, razarani su ne samo Vukovar i Sarajevo, a slika o Srbima kao Vandalima dvadese-tog veka širila se svetom. Groteskno zvuèi, ali je istina da su pripad-nici tog dela elite i javno izraavali mišljenje da æe „braæa Rusi“ da pomognu, a bilo je i opskurnijih ideja. Meðutim, oèekivana bratska podrška Rusa je izostala, a izneverili su i kozaci koji nisu došli da na
BOIDAR
J
AKŠIÆ
8 Bilo bi korisno, na primer, uporediti sliku o Srbiji u britanskom javnom
mnjenju poèetkom prve i poslednje decenije dvadesetog veka. Zbog naèina na koji je dinastija Obrenoviæa „zamenjena“ dinastijom Karaðorðeviæa Britanija je bila preki-nula diplomatske odnose sa Srbijom, a britanska štampa je pisala o Srbiji u tako tam-nim bojama da se to do granatiranja Dubrovnika poèetkom devedesetih nije ponovi-lo. Zanimljivo da upravo taj dolazak na vlast dinastije Karaðorðeviæa istoriografija u Srbiji smatra zlatnim periodom srpske demokratije.
9 A kako se u Srbiji najugledniji mediji odnose prema znaèajnim liènostima iz
politièke istorije vidljivo je iz svedoèanstva koje mi je ljubazno ustupio ugledni gra-ðanin Beograda, arhitekta Mihailo Miljkoviæ, koji je, povodom èlanka o
stogodi-šnjici smrti Jovana Ristiæa, objavljenog uPolitici, 13. novembra 1999. godine,
svojim konjima pomognu „braæi Srbima“. Zaèudo, nije upotrebljeno ni „tajno Teslino oruje“! Narod je zaluðivan i sluðivan, dok su se uski oligarhijski krugovi moæi i mafiozno organizovani ratni profiteri enormno bogatili. „Rat za odbranu vekovnih srpskih ognjišta“ pret-vorio se u vulgarnu pljaèku, razaranja, ubijanja civilnog stanovništva i rat kao naèin privreðivanja. Meðunarodne sankcije pogaðale su osi-romašeno stanovništvo Srbije, ali ne i srpske politièke voðe i ratne profitere. Naprotiv, njima su sankcije odgovarale, jer su, izmeðu ostalog, svu odgovornost za materijalnu i duhovnu bedu u kojoj se našli graðani Srbije prebacivali na meðunarodne èinioce. „Voða“ je s ponosom mogao da saopšti srpskom narodu da mu sankcije ne mogu ništa, trajale one i hiljadu godina, kao što je „kumanovski vojno-teh-nièki sporazum“-eufemizam za kapitulaciju-predstavio kao veliku pobedu nad NATO agresorom.10
U pripremi ratnih zbivanja i širenju antievropskih raspolo-enja prednjaèile su elitne institucije propagandnog aparata, kao što su programi Radiotelevizije Srbije i izdanja najstarije novinske kuæe u Srbiji –Politike. „Odjeci i reagovanja“ u dnevnom listuPolitika postali su ogledna parcela za sejanje mrnje. U maniru kvislinškog Apela srpskom naroduiz 1941. godine u toj „rubrici“ su se oglaša-vali predstavnici svih slojeva stanovništva, od akademika i profeso-ra univerziteta, advokata i lekaprofeso-ra, ininjeprofeso-ra, do profeso-radnika, obiènih slu-benika i naroèito penzionera. Neki ljudi su, moglo bi se reæi, postali stalni saradnici. Svoje „umeæe“ iskazalo je 3.799 pojedinaca, 84 gru-pe, 225 kolektiva, a 12 priloga je bilo anonimno11. Ako su „Odjeci i
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
2/2006
10Pa ipak, Slobodan Miloševiæ nije bio ni „boljševik“ (staljinista) ni
„naciona-lista“, kako su ga èesto površno predstavljali domaæi kritièari i spoljnopolitièki pos-matraèi i analitièari. Bio je jednostavno „aparatèik“ eljan apsolutne moæi, pragmatik i cinik, osoba koja je dosta rano izgubila svaki oseæaj za realnost i saoseæanje za patnju vlastitog i drugih naroda. iveo je u „virtuelnoj realnosti“ koju je sam stvarao. Cinizam i arogancija s kojom se obraæao nesretnim rtvama rata, obiènim ljudima, koji su svedoèili u Hagu, pokazali su da se ni u toj, za njega krajnje ozbiljnoj situaciji, nije oslobodio iluzija u kojima je iveo dok je imao apsolutnu moæ.
11 Kritièki osvrt na sadraj „Odjeka i reagovanja“ napisala je Svetlana Slapšak,
(uporedi: Svetlana Slapšak,Ogledi o bezbrinosti, Beograd: Radio B92, 1994.) a i
je-dan od dugogodišnjih saradnika i urednika listaPolitika, Aleksandar Nenadoviæ, kao i
neki drugi pisci, Ivan Èoloviæ, na primer. Sistematiènu analizu pod naslovom„Vreme
reagovanja“ bili poligon za nacionalistièka iivljavanja, mada nisu bili usmereni samo u tom pravcu, televizijski programi imali su još šire dejstvo12. Zloupotreba reèi, slike i zvuka prosto nije imala
grani-ce. „Srbi su narod najstariji“, govorio je slikar Miliæ od Maève, ali i mnogi drugi. „Srbi su nebeski narod“, laskao je Srbima akademik Enriko Josif. Srbi su „ostatak zaklanog naroda“, a „Kosovo je naj-skuplja srpska reè“ besedio je pesnik, akademik Matija Beækoviæ!13
Nacionalistièki orijentirani akademici, profesori univerziteta, knji-evnici, slikari, novinari su se utrkivali ko æe više i bolje sluiti i ve-lièati Miloševiæa i slediti njegove zamisli14.
Da bi doneo „plodove zla“, reim u Srbiji pokrenuo je ogrom-nu dravogrom-nu i paradravogrom-nu, vojogrom-nu i paravojogrom-nu, policijsku i parapoli-cijsku, kulturnu i kvazikulturnu ratnopropagandnu i drugu mašine-riju. Tako je graðane gurao u ratne, najèešæe zloèinaèke poduhvate, mrnju prema drugima i moralno porazne: ravnodušnost i izabrano neznanje. Vizuelno su u prvom planu bile gomile navijaèa na fudbal-skim i drugim stadionima15, a zatim i rulje mlaðih ljudi sa šubarama,
kokardama, bradama, koji su uz vulgarne gestove, pijani ili polupijani
BOIDAR
J
AKŠIÆ
12Naime, osiromašeno stanovništvo nije bilo u stanju da kupuje dnevne
novi-ne, niti je inaèe navika kupovine dnevnih novina bila u Srbiji široko rasprostranjena. S elektronskim medijima je drugi sluèaj. Ljudi praktièno svakodnevno gledaju tele-vizijske programe i slušaju razne radio stanice, a dobro montirana slika na ekranu je ubojito sredstvo! Prema tome, za graðansku opciju u Srbiji nije nikakva uteha što se
ugled, na primer, dnevnog listaPolitikasrozao ili što mu je opao tira.
13Besmisao takvih njegovih floskula pokazala je Svetlana Slapšak (S. Slapšak,
Ogledi o bezbrinosti).
14 Tako pesnik Milovan Danojliæ piše Miloševiæu: „Dunuo si ivot srpskoj
duši. Jeste, ništa ne bi postigao bez naroda, ali ni narod bez tebe ne bi mogao izvesti
to što je izveo.“ (Citirano prema Nebojša Popov,„Populizam“, Vreme, (dodatak) br.
135, 24. 05. Beograd 1993, str. 23, u napomeni 125). Ni pariška distanca nije spreèila srpskog pesnika da iskae svoje divljenje „voði“.
15 Jedan analitièki pokušaj nosi naslov „Rat je poèeo na Maksimiru“. O tome
da su iza navijaèkih grupa stajali dravni i policijski organi najbolje svedoèi podatak
da je „voða“ navijaèa fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, tzv.delija,bio eljko
Ranatoviæ Arkan, jedan od kljuènih Miloševiæevih ljudi u organizaciji paramilitar-nih grupacija koje su èinile zloèine po Hrvatskoj i Bosni i pljaèkali sve što im stigne do ruke u ime „odbrane ugroenog srpstva“. Ranatoviæ je postao jedan od bogatijih ljudi u Srbiji, pojam „moænog èoveka“, koji je bio nedodirljiv dok je bio neophodan za obavljanje te kljuène uloge u ratnim zbivanjima u kojima „Srbija nije
uèestvova-la“. Formirao je èak i jednuparlamentarnupartiju! Kada je odigrano svoju ulogu
završio je „prirodnom smræu“ za takav tip ljudi. Uporedi:Rat je poèeo na Maksimiru.
pevali skaradne pesmice i organizovano obilazili tzv. mitinge istine16.
Bio je to samo deo dobro organizovane scenografije i pseudo-rural-nog i pseudo-urbapseudo-rural-nog populistièkog folklora koji je valjano analizi-rao Ivan Èoloviæ u svojim knjigamaPolitika simbolaiBordel ratnika. Taj val folklornog populizma bio je neiscrpno vrelo za hrvatsku i bošnjaèku nacionalistièku propagandu i kljuèni „dokaz“ o „èetnièkoj genocidnosti“ Srba. Izrazèetnikpostao je u obzorju te propagande si-nonim zasvakogSrbina. Šteta je da Ivan Èoloviæ u pomenutim deli-ma u svojoj analizi nije išao korak dalje i ukazao na ovu evidentnu vezu izmeðu navijaèkih grupa i vrha politièke vlasti u kojoj su i jedna i druga „ugovorna strana“ imale i ostvarivale svoje interese, jer bi onda karakter društvenih odnosa kao naèelno autoritarnih i mafioznih pokazao u punom svetlu. Navijaèke grupe su jednostavno pretvarane u paramilitarne, a moæni ljudi politièkog vrha su preuzimali nešto od sjaja popularnosti sportskih, posebno fudbalskih klubova.
Ratnohuškašku propagandu i mrnju prema susednim narodi-ma i narodi-manjinanarodi-ma raspirivala su skoro sva sredstva javnog informisan-ja17. Pojedinci i retki listovi i èasopisi koji u tome nisu uèestvovali
oznaèavani su kao „izdajnièki“ i „mondijalistièki“. Meðu tako stig-matizovanim listovima posebno mesto zauzima marginalni, ali za oèuvanje ljudskog dostojanstva graðana Srbije veoma znaèajan list –Republika.Taj list je više od petnaest godina dosledno zastupao svoje osnovno stanovište izraeno geslom „Glasilo graðanskog sa-moosloboðenja – Protiv stihije straha, mrnje i nasilja“, a ni u vreme NATO vazdušnih napada nije pristajao na cenzuru. I u vreme naj-ešæih unutrašnjih pritisaka i spoljnjih sankcija okupljao je veliki broj saradnika iz zemlje i inostranstva i predstavljao „iak“ slobod-nog mišljenja u nacionalistièkom mraku. Neveliki broj javnih liènosti okupljenih oko Beogradskog kruga, u poèetku nespretno
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
2/2006
16Iz tih i sliènih grupa regrutovali su se i tzv vikend ratnici, ljudi koji su
viken-dom prelazili granicu Bosne na Drini, najèešæe u Ljuboviji, traili oruje, a zatim od-lazili u okolna bosanska sela, ubijali i pljaèkali sve od reda. Nisu birali, niti su u svo-joj eði za nekanjenom pljaèkom razlikovali srpska od bošnjaèkih sela. Vraæali su se potom u Srbiju, prodavali opljaèkane stvari i oruje, da bi se sledeæeg vikenda opet vraæali. Bili su „mora“ i za Bošnjake i za Srbe u Istoènoj Bosni. Slièno su postupali i „branitelji“ bošnjaštva i islama u mnogim selima istoène Bosne.
17 Uporedi,
Rat je poèeo na Maksimiru. Govor Mrnje u medijima(Grupa
autora), Beograd: Medija centar 1997, kao i knjigu Majkla Ignjatijeva,Virtuelni rat,
nazvanog, „nezavisnih intelektualaca“ u vreme populistièkog besni-la je uporno svojom aktivnošæu pokazivao da postoji i jedna „druga Srbija“. Toj „drugoj Srbiji“ su svakako pripadale i neke, mada ne sve, nevladine organizacije. Na ove èinjenice je neophodno ukazati u istraivanju jer se i u okruenju, kao i u nekim meðunarodnim kru-govima veoma èesto previðaju.
Prethodni organi vlasti i posednici neogranièene politièke moæi su, koristeæi ogroman propagandni aparat, uspavljivali graðane uvodeæi ih u jednu virtuelnu realnost koja se jedino mogla videti na TV ekranima i vilama novih bogataša iz uskog oligarhijskog kruga moæi i ratnih profitera. Prvo je ta propaganda bila usmerena na pro-speritet(„najprosperitetnija zemlja u Evropi“, dostizanje „švedskog standarda“), da bi kasnije bila pomerena prema podilaenju nacio-nalnom ponosu Srba („sankcije nam ne mogu ništa“, „izdraæemo pod sankcijama i hiljadu godina ako treba“)18. Napokon, u
posled-njoj fazi, te vlasti su smislile novu osnovu svoje legitimnosti i pri-hvatljivosti za graðane koju je karakterisala snana propagandna kampanja velièanja „pobede nad mrskim i zloèinaèkim agresorom“, nad „najmoænojom vojnom mašinerijom koju je upoznala svetska istorija“ – snagama NATO, i velièanjem procesa „obnove i izgradnje zemlje“. A graðani su dobro znali kakva je bila ta „pobeda“: zemlja je bila opustošena meðunarodnim sankcijama i bombardovanjem NATO snaga, opljaèkana od nosilaca vlasti i moæi i ratnih profitera do te mere da je samo kratkovida politika pojedinih amerièkih pred-sednika koji smatraju da je jedini naèin „ulaska u istoriju“ uèešæem u nekom „pobednièkom ratu“ mogla zemlju da izloi fizièkom raza-ranju – bombardovanjem19. Tako su zapravo vazdušni napadi NATO
BOIDAR
J
AKŠIÆ
18Graðanima je u prethodnom reimu nuðena „svetla buduænost“ pod
ma „ako treba, ješæemo korenje“, „Srbija se saginjati neæe“ i sliènim. Takvim parola-ma Srbija je odvojena od sveta, a drava i društvo uvedeni u autistièni tip ponašanja.
19 Videti o tome šire u mom radu „Kosovski izazovi“,
Filozofija i društvo,br. XV (1999), str. 59-76. U delu rada koji sam prethodno prezentirao na meðunarodnom
skupuLa dictature des marchés? Une autre monde est possible,u Parizu (Univerzitet
Paris 8), 25. juna 1999. godine odbacio sam i politiku NATO i politiku Slobodan Miloševiæa: „Naime, dilemu ili NATO ili Slobodan Miloševiæ smatram lanom, odnos-no propagandistièkom podvalom i jedne i druge strane. Nisam za politiku Slobodana Miloševiæa ako sam protiv agresije na moju zemlju. Ne podravam vojne akcije NATO protiv moje zemlje, ako sam protiv politike Slobodana Miloševiæa... Odbacujem i jed-nu i drugu politiku. Štaviše smatram ih odgovornim za beskrajni lanac stradanja
bili usluga politièkoj oligarhiji u Srbiji, jer su prekrili razmere pljaè-ke i prethodnog uništenja privrednih potencijala zemlje. Ako je vlast Slobodana Miloševiæa dovela graðane Srbije do prosjaèkog štapa, bombardovanje NATO je i taj štap slomilo. To je polazna taèka nove situacije u kojoj je Demokratska opozicija Srbije (DOS) preuzela vlast u Srbiji, zahvaljuæi, pre svega, glasovima graðanaprotivvlasti Slobodana Miloševiæa septembra 2000. godine i odbranom svojih glasova 5. oktobra iste godine.
Politièke promene u Srbiji 2000. godine pobudile su izvesne nade graðana u moguænosti demokratskog razvitka, pa time i rešenja dravne krize. Daleko sam od pomisli da se u Srbiji nije ništa prome-nilo, ali sam, od samog poèetka skeptièan prema demokratskim po-tencijalima tih promena. Naime, nova vladajuæa elita u Srbiji našla se pred izazovima vremena koji prevazilaze njene moguænosti. Neke od problema pred kojima se našla i da je htela nije u kratkom roku mogla da reši, neke je pokušala da reši manje ili više uspešno, a neke je i sama stvarala. Svakako da je pokretanje novog investicionog i proizvodnog ciklusa u zemlji koja je razorena i opljaèkana, koja je davno „pojela“ supstncu kapitala, nemoguæe bez stranih ulaganja i pomoæi. Ni razorene dravne institucije koje bi bile demokratski ustrojene se ne mogu uspostaviti preko noæi. Namerno ne kaem obnovitijer je model prethodnog dravnog aparata bio takav da bih se kao graðanin veoma bojao njegovog obnavljanja.
Ako je na snanom valu etnonacionalistièki obojenog popu-lizma Slobodan Miloševiæ vladao ivotom i smræu graðana Srbije onoliko dugo koliko i Hitler Nemaèkom, zvuèi paradoksalno da ni vlast onog dela politièke elite koji je sebe oznaèio kao demokratski (DOS) nije bila imuna na obnovu populistièkih tendencija u Srbiji. Te tendencije prate snani impulsi restauracije nemodernizacijskih, tradicionalnih rituala i stilova, monarhistièkih simbola i politièkih orijentacija, opšta klerikalizacija javnog ivota i, kao šlag na tortu, arogantni i primitivni antikomunizam. Ove tendencije protkane su èesto ideologijom ekstremno shvaæenog liberalizma èija je glavna mantra „trište“20, mada je nejasno šta ta reè znaèi u potpuno
razore-FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
2/2006
20 Naravno da je
nom ekonomskom ivotu zemlje. Tome posebno doprinosi konzer-vativni, klerikalizmom natopljeni, nacionalizam. Dodvoravati se svetini kao da postaje trajno obeleje ponašanja voða politièkih par-tija u Srbiji. Kao da populistièkim manirima i podsticanjem populi-zma pojedine politièke partije u Srbiji ele da nadoknade slabosti unutrašnjeg funkcionisanja i meðusobne saradnje: nerazumevanje prirode dravnih poslova i funkcija, slabo poznavanje logike funk-cionisanja dravnih ustanova i pojedinih oblasti javnog ivota, od obrazovanja, zdravlja, kulture, nauke, do privrede i bankarstva. Za-brinjavajuæa je nesposobnost pojedinih politièkih voða da shvate da politièki suparnik, a naroèito koalicioni partner nije neprijatelj kojeg treba uništiti. Još više zabrinjava otsustvo svakog smisla za pitanja socijalnog koncenzusa. Napokon, noviju srpsku politièku elitu ka-rakteriše staljinistièki manir „kadriranja“. Ma koliko da su neke od tih partija antikomunistièki orijentisane, ideja o „sverešavajuæoj ulo-zi kadra“ nije im strana. Naravno, u „balkanskoj krèmi“ politike u Srbiji ta se ideja pretvara u banalni grabe lukrativnih mesta u drav-noj upravi i preduzeæima.
Razmere socijalne katastrofe u Srbiji teško je opisati: okolno-sti tragiènog rata, opšte osiromašenje stanovništva, politièka, kultur-na i moralkultur-na beda su samo osnovni orijentiri pomoæu kojih je moguæe razumeti uèinke delovanja elite moæi – i politièke i kulturne – u Srbi-ji.21Neka ovde bude – informacije radi – navedeno samo nekoliko
podataka. Bruto nacionalni dohodak je, prema zvaniènim pokazate-ljima, 1999. godine bio 1.300 USA $ po stanovniku na godišnjem ni-vou. Armija nezaposlenih brojala je i još uvek broji impozantnih 850.000 radno sposobnih graðana. Toj armiji treba dodati i oko 800.000 formalno zaposlenih, ali neproduktivnih radnika na tzv. pri-nudnim odmorima. Nivo industrijske proizvodnje je veæ u periodu 1990–1994. godina opao za 41%22. U prvih osam meseci 2001.
godi-ne opadao je i bio manji je za 3% u odnosu na 2000. godinu. Pri tom niskom stupnju industrijske proizvodnje u isto vreme bilo je zaposle-no 50% više radnika nego što je potrebzaposle-no. Iskorišæezaposle-nost privrednih kapaciteta bila je oko 25%, a oprema proizvodnih firmi bila je stara u
BOIDAR
J
AKŠIÆ
21 U dokumentu
Strategija nauènog i tehnološkog razvoja Republike Srbije do 2010 godine,ministarstva za nauku i tehnologiju republike Srbije iz marta 2000. godi-ne naveden je podatak da je društveni proizvod od 1991. do 1993. godigodi-ne opao za 51%.
proseku izmeðu dvadeset i trideset godina. Srbija i Crna Gora su 1992. i 1993. godine prošle kroz period hiperinflacije, po stopama koje su nezabeleene u svetskoj ekonomiji23. Dugovanja prema
ino-stranstvu na kraju tzv. Miloševiæeve ere dostigla su iznos od 12,4 milijarde USA $, a dug drave prema graðanima na ime štednje u de-vizama iznosio je 4,6 milijardi USA $. Vrednost javnih (dravnih) preduzeæa bila je skoro tri puta manja od vrednosti duga drave ino-stranstvu i graðanima. U isto vreme, Srbija je imala jednu izuzetno skupu dravu: finansirala je preko sedamdeset ambasada, dva parla-menta (savezni i republièki), dve vlade (saveznu i republièku).
Za razvoj jednog društva i njegovu evropsku orijentaciju zna-èajan pokazatelj je stanje u nauci, a ne verbalni iskazi nacionalne eli-te. Kakvi su u toj oblasti rezultati vladajuæe politièke i kulturne elite u poslednjoj deceniji dvadesetog veka? Prema slubenim procena-ma u Srbiji se 1994. godine nauèno-istraivaèkim radom bavilo oko 16.500 istraivaèa na šest univerziteta i 174 nauèna instituta i istra-ivaèke jedinice, a za nauèna istraivanja izdvajano je oko 1% dru-štvenog proizvoda. Meðutim, prema prikupljenim nepotpunim po-dacima, u periodu od 1990–1994. godine iz Srbije je na rad u inostranstvo otišlo 918 istraivaèa.24 Do 2000. godine broj
istrai-vaèkih organizacija se poveæao na 227 (plus 89 fakulteta i 38 neregi-strovanih nauèno-istraivaèkih oprganizacija), a broj istraivaèa se smanjio na 15.716, od kojih je sa punim radnim vremenom bilo za-posleno 9.687 istraivaèa i saradnika. Od ukupnog broja istraivaèa 37,7% je imalo doktorat nauka, 22,2% magisterij, 1,9% specijaliza-ciju, dok je najveæi broj – 38,2% imalo samo osnovno fakultetsko obrazovanje.25Ulaganja u nauku su bila šest puta manja u odnosu na
srednjerazvijene zemlje, na primer u Sloveniji, a deset i više puta u
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
2/2006
23 Uporedi, Stjepan Gredelj „Obstacles to the Modernization of Serbian
Socie-ty“, u: Zagorka Goluboviæ i George F. MacLean,Molels of Identities in Postcommunist
Societies,The council for Research Values & Philosophy, Washington 1999, p. 91. Gredelj navodi da je stopa inflacije u januaru 1994. iznosila 313 miliona procenata, a da su plate i penzije za decembar 1993 i januar 1994. iznosile izmeðu 10 i 30 DEM.
24Izvor:
Stanje migracija visokostruènog, nauènog kadra iz SR Jugoslavije sa predlogom smernica i mera za ublaavanje negativnih efekata na razvoj zemlje, Sa-vezno ministarstvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, Beograd, mart 1996.
25 Izvor:
odnosu na visokorazvijene zemlje. Dok veæina zemalja, èlanica OECD za nauku izdvajala izmeðu 2 i 3% bruto nacionalnog proizvo-da, u Srbiji je u 2001. godini bilo predviðaeno izdvajanje od 0,25% bruto nacionalnog proizvoda (odnosno nešto preko 55 miliona DM, što predstavlja poveæanje od 100% u odnosu na 2000. godinu), a za 2002. godinu bilo je predviðeno poveæanje na 0,4% BNP.26 Tek u
srednjoroènoj perspektivi predviðeno je bilo poveæanje na 1%, ali nije realizovano. No, tu nije kraj prièe: dok se u visokorazvijenim zemljama ulaganja u nauku iz javnih prihoda kreæu na nivou od 45-60%, u Srbiji je privreda toliko osiromašila, da se zapravo nauè-no-istraivaèki rad finansira skoro iskljuèivo iz budeta. Ako to nije sasvim taèno za neka primenjena istraivanja, za fundamentalna istraivanja, naroèito u oblasti društvenih i humanistièkih nauka je to pravilo. Napokon, ulaganja po istraivaèu bila su 10 do 30 puta veæa u srednje i visokorazvijenim zemljama nego u Srbiji.27
Savremeni trenutak stavio je politièku i kulturnu elitu Srbije pred dva suštinska izazova: prvo, kako koncipirati unutrašnje ustrojstvo nezavisne, samostalne Srbije kao evropske drave i dru-go, kakav stav zauzeti u procesu odreðivanja statusa Kosova i Meto-hije. Pri tome treba imati u vidu da je hiljadu i sedam stotina graðana Crne Gore na majskom referendumu 2006. godine svojim glasovima odredilo sudbinu tri drave: ukinulo je dravni provizorij dravne zajednice Srbije i Crne Gore, donelo je Crnoj Gori ostvarenje poli-tièkog projekta o suverenoj Crnoj Gori, a Srbiji (ne)eljenu nezavi-snost. Tako se Srbija posle više od osamdeset godina našla suoèena sama sa sobom. Lament „terazijskih Crnogoraca“ koji su predvodili dvojica èlanova SANU ostao je ono što je u suštini bio od prvog tre-nutka – farsa.
Nastankom dve nove suverene i nezavisne drave proces ra-spada zajednièke jugoslovenske drave nije završen. Mada se re-šenje nazire, još uvek nije završen proces odreðenja statusa Kosova i Metohije. U tom procesu, kao što se to najèešæe dogaðalo na bal-kanskom tlu, meðunarodni èinioci igraju kljuènu ulogu. Politièka i kulturna elita Srbije lamentira nad moguænošæu gubitka „kolevke srpstva“, meðunarodnim proklamovanjem nezavisnosti Kosova, ali
BOIDAR
J
AKŠIÆ
26 Izvor:
Izveštaj Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj republike Srbije tokom prethodnog šestomeseènog perioda, Beograd, 6. avgusta 2001. godine.
27 Izvor:
nema nikakav aktivni program niti strategiju racionalnih rešenja i nalaenja zajednièkog jezika sa Albancima. Naravno, osim opštih politièkih floskula koje je skoro nemoguæe racionalno obrazloiti, kao što je ona „više od autonomije, manje od nezavisnosti“. Ta elita nespremna je, a verovatno i nesposobna da se suoèi sa surovim real-nostima ivota, vlastitim promašajima i zabludama, a naroèito sa zlom i zloèinstvima koje je prethodna politika nanela svim graða-nima Kosova i Metohije, kako Albancima, tako i Srbima. Nesprem-na je da se suoèi sa oporom èinjenicom da veæ sada drava Srbija nema praktièno nikakve ingerencije na Kosovu i Metohiji. Nema ni snage da tu èinjenicu u direktnoj formi predoèi javnosti, ali zato èini sve da jaz izmeðu graðana Kosova, Srba i Albanaca, što više produ-bi. Zaèudo, niko od onih koji najgrlatije u Beogradu „brane srpsko Kosovo“, èak i pod uslovom da su roðeni na Kosovu ili Metohiji, nije spreman da ode i ivi na Kosovu i podeli zlehudu sudbinu njego-vih stanovnika. Ukratko, ni u daleko povoljnijim istorijskim okol-nostima politièka i kulturna elita Srbije nije bila u stanju da pronaðe optimalna rešenja da zaustavi proces „razaranja društva“ i stvori prosperitetnu dravu. Nema nagoveštaja da æe sutra ta elita pokazati više mudrosti i proizvesti više energije da Srbiju izvuèe iz katastro-falne situacije u kojoj se našla, upravo kratkovidošæu, nedoraslošæu i nesposobnošæu politièke i kulturne elite.
Moe nekome zvuèati paradoksalno da se u istraivanju odnos raznorodnih delova politièke i kulturne elite u Srbiji prema Evropi prelama kroz prizmu (katastrofalnog) stanja u kome se našla srbijanska drava i srpsko društvo, a nedovoljno istaknute pro-evropske i antipro-evropske orijentacije elitnih krugova, pre svih – elite vlasti. Uèinjeno je to iz dva razloga koja se mogu jasno obrazloiti. Prvo, Srbija i njeni graðani su deo Evrope, ne samo geografski, a sadašnje stanje je upravo najbolji pokazatelj kuda je Srbiju i njene graðane odvela vladajuæa politièka i kulturna elita, naravno ne bez suodgovornosti pojedinih meðunarodnih krugova. Drugo, svaki od samoproklamovanih, pogrešno dijagnosticiranih ili stvarnih delova nacionalnih, politièkih i kulturnih elita u Srbiji ima neku „svoju Evropu“. Neki tu „svoju Evropu“ vide u zasadima politike irinov-skog, Baburina, Lukašenka, Lepena i Hajdera, neki u istorijski pre-vaziðenoj demohrišæanskoj Evropi, neki su okrenuti narodnjaèkoj, neki socijaldemokratskoj, a neki neoliberalnoj Evropi interesa
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
velikih svetskih kapitalistièkih grupacija. Najreði su oni koji svoju orijentaciju grade na idealima Francuske revolucije, dostugnuæima evropske demokratije i, uopšte, na naèelima humanog i pravednog društva. Ove poslednje je moguæe uslovno oznaèiti kao utopiste. Ako za Srbiju i njene graðane nije izgubljena svaka nada – oni su ta nada ma koliko da su danas izloeni pogrdama i podsmehu.
Boidar Jakšiæ
VIEWS OF EUROPE AMONG SERBIAN POLITICAL AND CULTURAL ELITE IN LATE 20TH
AND EARLY 21ST CENTURY Summary
On the basis of his own previous research the author examines views of Eu-rope held by the Serbian political and cultural elite in the late 20th and early 21st cen-tury. Unable to meet the challenges of the historical moment, this elite has brought Serbia into open conflict with its closest neighbors and exposed its citizens to interna-tional sanctions. War-mongering propaganda of the major state-controlled media was developing feelings of xenophobia and frustration among citizens. The collusion bet-ween authoritarian government and war profiteers was systematically destroying the lives of Serbian citizens, bringing them to the brink of material impoverishment and spiritual misery.
The process of dissolution of the common Yugoslav state is coming to its end in the first decade of this century. Just as it lacked wisdom, political will or strength to prevent armed onflicts and crimes, the Serbian elite today is unable to condemn war crimes, to face disastrous consequences of its own policies, and to help Serbian citi-zens find their way toprosperity.
Key words: political and cultural elite, Serbia, Europe, citizen.
BOIDAR
J
