Vesti iz sveta racunara
Imate ideju da pomognete svetu? Evo vam 10 miliona $
Kompanija „Gugl” će dodeliti pet puta po dva miliona dolara za ideje koje mogu da pomognu što većem broju
ljudi na Zemlji...
Ako imate ideju kako da svet učinite boljim mestom za život za što više ljudi, kompanija „Gugl” želi da je
čuje od vas - i za to je spremna da plati do 10 miliona dolara, sve da bi učinila da se vaša zamisao realizuje.
Internet gigant je lansirao ovu inicijativu u sklopu proslave 10 godina svog postojanja.
BOLJITAK- Projekat koji je nazvan „Deset na stoti” podrazumeva dodeljivanje pet puta po dva miliona dolara za ideje koje mogu da pomognu što većem broju ljudi na Zemlji.
- Te ideje mogu da budu velike ili male, tehnhološki ili briljantne po svojoj jednostavnosti - ali moraju da naprave utisak. Znamo da postoje genijalne ideje kojima je potrebna novčana podrška - objavljeno je saopštenje „Gugla” u sredu ujutru na sajtu Si-En-Ena.
Ideje je moguće poslati na bilo kom od 25 jezika koji podržava pretraživač „Gugl” (i na srpskom), na internet adresu www.project10tothe100.com, sve do 20. oktobra ove godine. Svi koji se odluče da pošalju ideju, svoju zamisao moraju da opišu jasno i da odgovore na šest pitanja, od kojih je jedno: Ako vaša ideja bude realizovana, ko će imati koristi od toga i koliko?
Zaposleni u „Guglu” će do 27. januara 2009. odlučiti kojih 100 ideja zaslužuju da uđu u finalno takmičenje. Od tog dana do 2. februara svi internet korisnici će moći onlajn da glasaju za ideju koja je na njih ostavila najveći utisak - oni će izabrati 20 najboljih. Još neimenovane sudije će od tih 20 izabrati pet pobednika, koji će za svoje projekte u maju iduće godine dobiti po dva miliona dolara.
- Ne želimo da ih ograničavamo na bilo koji način. Žrelimo različite ideje. Mislimo da se genijalne ideje mogu pojaviti s bilo kojeg mesta - kaže Betani Pul, marketing menadžer „Gugla”, na spekulacije da će najbolje proći ideje koje bi se zasnivale na obezbeđenju smeštaja za beskućnike i hrane za gladne.
Google Android uskoro među nama
Najveći svetski Internet pretraživač Google, pustiće 23. septembra u prodaju svoj prvi mobilni telefon pod operativnim sistemom otvorenog koda, pod nazivom Android, preko američke filijale nemačkog operatera T-Mobile, objavljeno je u Vašingtonu.
Taj telefon će se pojaviti u širokoj potrošnji samo 10 meseci nakon što ga je Google zvanično predstavio. Telefon će nositi naziv Dream ili G1.
otvorenog koda, isplatiti u konkurenciji čuvenog multifunkcionalnog telefona iPhone američke kompanije Apple.
Pogledajte snimak »
Google bi mogao da zaseni Apple pre svega činjenicom da je Android zasnovan na sistemu otvorenog koda, što znači da svi korisnici imaju priliku da unapređuju softverska rešenja koja Android nudi i da ih konstantno poboljšavaju.
Potvrđena pretpostavka o sve većoj Linux zastupljenosti
Anketom, koju smo sproveli na našem sajtu, kao i snimanjem tržišta, onog dela poslovnih subjekata koji posluju s našom kompanijom, došlo se do zaključka da je svaki treći računar u preduzećima sa operativnim sistemom Linux.
Ovo nije empirijski podatak, već podatak dobijen prebrojavanjem "Linux" instalacija. Takođe je pokazala, pomenuta anketa, da je 75% anketiranih korisnika spremno da koristi Linux operativni sistem ( 30% od tog broja je iskazalo tu spremnost nakon pohađanja određene obuke). Ovo sve navodi na zaključak da je od početka bila ispravna orijentacija naše kompanije na razvoju multiplatformskog softvera.
To će u perspektivi značiti da će se poslovni softver izvršavati na raznovrsnim platformama, (WIndows, Linux, Unix, Mac OS...) i da će korisnici imati utisak da rade na jednoj te istoj platformi. Ovaj utisak se pojačava i time što zajednica slobodnog softvera poboljšava sve više i više "office" softver, kao što je openOffice.org, pa on skoro u potpunosti može istisnuti Microsoft Office, bar u najvećem broju slučajeva. Mišljenja smo da će se u budućnosti postotak Windows i Linux distribucija često menjati, čas u korist jednog ili drugog operativnog sistema. Najpre će se dogoditi opstanak kritične mase Windows operativnih sistema, najviše zbog aplikacija, kao što je Microsoft Office, aplikacije za e-banking i specijalnog softvera koji radi samo na ovoj platformi. Erozivnu prazninu će popunjavati razne distribucije Linux operativnih sistema kao i Mac OS-a. Posebno će se primetiti osetno povećanje tržišta Mac OS-a, zbog trenutne agresivne kampanje Apple-a na prodaji svojih računara na našem tržištu. Preduzeća koja imaju sredstava i koja drže do svog nivoa, sve više će nabavljati Apple računare sa preinstaliranim Mac OS-om, kao i druge kompanije u svetu, što će rezultovati primetmi udelom ove platforme na tržištu.
Uz pomoć BusinessWare ERP softvera, koji je jedan od ređih multiplatformskih softvera, multiplatfomnost će dobijati sve više na značaju, jer se time štedi novac, postaje se konkurentan u odnosu na "monoplatformske" poslovne softvere, olakšava se uvođenje (deployment), nije potrebna doobuka za rad na drugim platformama (softver se ponaša identično svuda) i td.
Četrdeset godina Intela
Intel, danas jednu od najpoznatijih svetskih kompanija, pre četrdeset godina osnovali su Gordon Mur, fizičar i hemičar po kome je dobio naziv poznati Murov zakon, i Robert Nojs, fizičar koji je radio na izumu integrisanog kola. Obojica, uostalom kao i osnivači kompanije AMD - Intelovog najvećeg konkurenta, pre toga su radili na Fairchild Semiconductor institutu. Kasnije, kompaniji se pridružio i poznati akademik Endi Gruv.
Prvobitno, naziv kompanije bio je Moore Noyce, po njihovim prezimenima, ali kako je suviše podsećalo na more noise (više buke) ubrzo su odustali od tog imena, jer im asocijacija na buku ne bi donela mnogo koristi u prodaji hardvera, i odlučili se za Integrated Electronics, skraćeno Intel. Mali problem nastao je već na početku, jer je pod tim nazivom bio registrovan lanac hotela, pa su najpre morali da otkupe prava na ovo ime, nakon čega zvanična istorija i neverovatni uspeh Intela počinje.
Godinu dana nakon osnivanja, prvi proizvod ove kompanije pojavio se na tržištu. Bila je to 3101 Schottky bipolarna random access memorija, a tada nastaje i njihov prepoznatljiv logo "dropped e". Sedište u Santa Klari u Kaliforniji osnovano je 1970. godine, a već sledeće predstavljen je prvi mikroprocesor Intel 4004, koji je ujedno bio i prvi ikada napravljen procesor na jednom čipu. Iako je za današnje poimanje to bio procesor siromašnih mogućnosti, u to vreme, bio je revolucionaran. Te godine, kompanija Intel zaradila je 6,8 miliona dolara.
Početak x86 arhitekture
1974. godine prvi pravi mikroprocesor opšte namene - Intel 8080 pojavio se na tržištu i ubrzo je našao široku primenu u svakodnevnom životu.
Od Intelovog procesora 8086, koji se pojavio četiri godine kasnije, potiče ime arhitekture x86, pa su se kasnije za nove procesore dodavani samo brojevi ispred (80286, 80386, 80486), sve dok se početkom 1993. godine kompanija nije odlučila da za novi procesor uzme ime Pentium, marketinško ime koje je trebalo da proizvode učini bližim javnosti, što je, kako se vremenom
ispostavilo, bio dobar potez. Početkom poslednje decenije dvadesetog veka, počela je i kampanja sa prepoznatljivim sloganom Intel Inside, koji je osmislio Denis Karter, a kojim se Intel predstavio kao brend namenjem običnim
domaćinstvima. Pored daleko najpoznatijeg Pentiuma, Intel izbacije i praktično oslabljenu verziju Pentium procesora - Celeron.
U međuvremenu, kompanija je sve više rasla. Osnivači dobijaju priznanja za doprinose nauci, osnovana je Intel fondacija i vremenom, kako kompjuteri postaju dostupni široj populaciji, Intel postaje industrijski lider. Jedan od bitnih događaja u istoriji ove kompanije čini i partnerstvo sa Appleom, odnosno prelazak Macintosh računara sa Power PC na Intelovu x86 arhitekturu, a prvi takav računar pojavio se na tržištu januara 2006. godine.
Iste godine umesto slogana Intel inside, promoviše se novi - Leap ahead. Period procesora za više jezgara započinje 2006. godine, a Intel to čini procesorima Intel Xeon 5300 i Intel Core 2 Extreme. Dve godine kasnije stiže novina u vidu Intel Atom procesora, grupe procesora koji štede energiju, namenjenih mobilnim internet uređajima, notebook računarima i nettop uređajima.
Danas Intel posluje u 50 zemalja sa oko 300 kancelarija širom sveta. Iako je na listi 100 najmoćnijih brendova na svetu (Brandz Ranking 2007, Millward Brown Optimor) kompanija zabeležila značajan pad, sa 15. na 25. mesto pomenute, ona i dalje važi za jednu od najznačajnijih kompanija iz ove oblasti u dosadašnjoj istoriji.
Intel zapošljava oko 85.000 ljudi, a politika zaposlenih nije tipična za kompaniju iz "Silikonske doline", i nije ni približno neformalna i opuštena kao, na primer, u Googlu ili Sunu. Zaposleni koji određeno vreme ne
ispunjavaju postavljene zahteve, ne ostaju dugo u kompaniji. Sa druge strane, radi širenja duha egalitarizma, nijedan zaposleni nema svoju kancelariju, pa čak ni CEO - Pol Otelini.
Intel je dobitnik priznanja od strane Working Mother magazina, kao jedna od sto najboljih kompanija za zaposlene majke, a pored toga politika firme promoviše i jednakost bez obzira na versko ili seksualno opredeljenje svojih zaposlenih. U čast 40. godišnjice, CEO kompanije, Otelini je pozvao svoje zaposlene da učestvuju u kolektivnoj donaciji u vidu volontiranja od milion sati i time pomognu razvoju lokalnih zajednica širom sveta, čime kompanija želi da posvedoči o svojoj korporativnoj društvenoj odgovornosti.
Upotreba IKT u Srbiji
Republički zavod za statistiku Srbije sproveo je, po treći put, istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u domaćinstvima i preduzećima.
Jovana Milićević
Istraživanje sprovedeno po EUROSTAT metodologiji, obuhvatilo je 2000 domaćinstava i 2000 pojedinaca, starosti od 16 do 74 godine, a uzorak je podeljen na područja centralne Srbije, Beograda i Vojvodine. Istraživanje nije sprovedeno na Kosovu. Telefonskim putem, kako se ovo istraživanje
sprovodilo, došlo se do podataka da u Republici Srbiji 40,8% domaćinstava poseduje računar, što je povećanje od 6,8% u odnosu na 2007. i čak 14,3% u odnosu na 2006. godinu. Što se razlika u brojkama vezano za tip naselja tiče, urbani deo prednjači sa 47,5%, dok u ruralnim naseljima samo 31,2%
domaćinstava poseduje računar, uz bitnu napomenu da je ta razlika smanjena u
odnosu na 2007. godinu. Razlike su značajne i po regionima, a zastupljenost je najveća u Beogradu, čak 53,1%, zatim u Vojvodini 41,5% i najmanja u centralnoj Srbiji 34,8%.
Što se pristupa internetu tiče, 33,2% domaćinstava u Srbiji poseduje internet priključak, pri čemu i dalje najviše njih koristi modemsku konekciju (51,1%), ali se beleži i znatan porast korišćenja širokopojasne (broadband) konekcije (15,5% ispitanika), pri čemu najveći rast u odnosu na prethodnu godinu beleži ADSL konekcija, sa 12,1% na čak 24,4%. Zavisno od visine mesečnih prihoda, internet priključak većinom poseduju domaćinstva kod kojih taj prihod prelazi 600 evra, a kod onih sa prihodom do 300 evra taj procenat iznosi svega 14,6.
Kada govorimo o pojedincima, za 4,3% povećao se broj lica koja koriste računar u odnosu na prethodnu godinu, a udeo korisnika prema nivou obrazovanja pokazuje da je 76,8% lica sa višim i visokim obrazovanje koristilo računar u poslednja tri meseca, 57,6% sa srednjim i 24,9% sa nižim obrazovanjem. Broj svakodnevnih
korisnika računara povećao se za više od 400.000, i iznosi 1,9 miliona, a internet svakog dana koristi 1,25 miliona stanovnika. Kao najčešći razlozi za nekorišćenje interneta navedeni su nedostatak vremena (49,4%), spora veza (33,3%) i visoke cene bržih konekcija (20,6%).
Anketa je pokazala i da čak 86,3% lica koja koriste internet nikada nije kupovala ili poručivala robu i usluge ovim putem, a od onih koji to čine, 32% naručuje knjige i magazine, 30,4% računarski softver a 26,3% je putem interneta kupovalo elektronsku opremu.
Što se preduzeća tiče, istraživanje je obuhvatilo 1096 pravnih lica sa najmanje 10 zaposlenih iz raznih
privrednih delatnosti, a rezultati ispitanog uzorka govore da čak 97,7% preduzeća koristi računar. Njih 91,5% ima pristup internetu, gde je, za razliku od domaćinstava, na prvom mestu neki oblik DSL konekcije sa 57% i rastom od čak 26,4% u odnosu na 2007. godinu, dok modemska konekcija beleži smanjenje od 14,1%. ERP sistem (Enterprice Resource Planning sistem) tokom januara 2008. godine koristilo je svega 10% preduzeća i to najčešće banke i osiguravajuća društva, a iznenadio je podatak da je broj preduzeća koji koriste ovaj sistem opao u odnosu na prethodnu godinu za čak 6,4%.
Interesantan je i podatak da je čak 17,2% preduzeća koristilo GNU/Linux operativni sistem tokom 2008. godine, što je povećanje od 2,9% u odnosu na prethodnu.
Značajan rast zabeležen je u broju onih preduzeća koja imaju svoj web sajt: 68,9%: u odnosu na 61,8% prethodne i 52,9% 2006. godine. Regionalne razlike su i ovde izražene, pa tako 77,4% beogradskih preduzeća poseduje web sajt, u Vojvodini to iznosi 67,9%, dok ga u centralnoj Srbiji ima 61% preduzeća.
Procenti koji govore o poručivanju putem interneta su i dalje niski, pa je tako samo 17% preduzeća koje imaju internet priključak primalo porudžbine putem interneta, a procenat onih koji su naručivali proizvode i usluge ovim putem iznosi 20,8%. Na pitanje o značaju informaciono-komunikacionih tehnologija, 22,5% preduzeća smatra da je njihova upotreba doprinela reorganizaciji i pojednostavljivanju radnog procesa, 10,7% smatra da je doprinela razvoju novih usluga, a 9,8% vezuje upotrebu ovih tehnologija za veću zaradu preduzeća.
Ovim istraživanjem, Republički zavod za statistiku osim pružanja uvida u trenutno stanje želi i da pruži osnove za dalje planiranje razvoja informacionih tehnologija u našoj zemlji. Kompletno istraživanje možetepreuzeti sa sajta zavoda u PDF formatu.
Mikročip: 50. rođendan
Kako je jedan propušteni godišnji odmor pre pedeset godina uticao na to da vi imate mogućnost da čitate ovaj tekst danas?
Letnji meseci te davne 1958. godine su u laboratorijama Teksas instrumentsa proticali sporo. Za mladog inženjera Džeka Kilbija (Jack Kilby), koji zbog činjenice da je bio tek zaposlen u pomenutoj kompaniji nije imao prava na godišnji odmor, ti meseci su bili ispunjeni mirom i tišinom, a to je bilo sve što je njemu u tom trenutku trebalo. To i laboratorija u kojoj je uporno radio na rešenju jednog od tadašnjih najvećih problema i kočnice daljeg razvoja elektronike.
Naime, Kilbi je radio na rešavanju problema tzv. „tiranije brojeva“, odnosno pokušavao je da pronađe način da međusobno poveže svaki sa svakim veliki broj tranzistora, osnovnih komponenata elektronskih sistema tog vremena. Dugo vremena pre toga inženjeri su pokušavali da reše taj problem i budući da se sa razvojem ideja za primenu elektronskih sklopova povećavao i broj tranzistora i ostalih komponenata neophodnih za realizaciju tih ideja, potreba za opštim rešenjem povezivanja velikog broja komponenata je bila ogromna.
Najbolja rešenja su često i najjednostavnija
Rešenje koje je Kilbi ponudio je bilo više nego jednostavno. Umesto da povezuje tranzistore kao diskretne komponente koje imaju svoje kućište i tri izvoda, Kilbi je tranzistore povezao već u samom poluprovodnuku, osnovnom gradivnom elementu tranzistora. U čemu se sastojala genijalnost Kilbijeve ideje? Ukoliko bi u ruku uzeli tipični tranzistor, primetili bi da on ima plastično ili metalno kućište, najčeće valjkastog oblika i tri izvoda, odnosno žice.
Međutim, to su samo delovi tranzistora koji su načinjeni tako velikim kako bi nama bila olakšana njegova upotreba, dok je deo tranzistora koji je najbitniji sakriven duboko unutar njegovog kućišta. Taj deo je načinjen od poluprovodnika i manji je od 0,01 promila čitave komponente. Umesto da tranzistore povezuje u diskretnoj tehnici (sa sve kućištem i žičanim izvodima) Kilbi je rešio da to obavi već u samom poluprovodniku, gde su tranzistori minijaturnih dimenzija. Uvidevši da je i veliki broj ostalih komponenata (diode, otpornici,
kondenzatori, itd.) bilo moguće napraviti od istog poluprovodnika, Kilbi je došao na ideju da ih sve poveže na jednom komadu poluprovodnika, unutar jednog kućišta.
Ta ideja je bila kamen temeljac razvoja elektronike, a samim tim i čitave nauke i tehnologije i života koji nas okružuje.
Kilbi je svoju ideju o monolitnoj (integrisanoj) izradi komponenata predstavio menadžmentu Teksas instrumentsa 12. septembra 1958. tako što je na parčetu germanijuma (jednog od poluprovodnika) žicama povezao jedan tranzistor i nekoliko ostalih komponenata i pred zapanjenim auditorijumom uz pomoć mernih instrumenata dokazao rad takvog elektronskog sklopa. To prvo
integrisano elektronsko kolo, približne veličine 10mm x 1,5mm predstavljalo je prvi konstruisani mikročip na svetu. Od tog trenutka broj tranzistora u jednom mikročipu je rastao iz dana u dan, a oblasti primene mikročipova su se nizale jedna za drugom.
Godinu dana nakon Kilbijeve prezentacije, Robert N. Nojs (Robert N. Noyce), koosnivač Intela i Feirčajld semikondaktora podneo je patent Poluprovodničke planarne integrisane strukture, a godine 1960. u Feirčajldu je proizveden prvi mikročip. Doprinos Nojsa je bila u tome što je umesto germanijuma, za osnovu (supstrat) tranzistora iskoristio silicijum, drugi poluprovodnik za koji se kasnije ispostavilo da zbog boljih karakteristika predstavlja povoljnije rešenje, kao i u
tome što je umesto žica, za međusobno povezivanje komponenata izrađenih u silicijumu iskoristio sam
silicijum. To je u mnogome poboljšalo kvalitet izrađenih integrisanih kola pruživši mogućnost daljeg povećanja gustine pakovanja.
Kilbi i Nojs su za svoje doprinose masovnoj proizvodnji mikročipova nagrađeni američkom Nacionalnom medaljom za nauku. Pored toga, Kilbi je 2000. godine nagrađen i Nobelovom nagradom za fiziku, a sam Kilbi je na svečanosti dodele nagrade iskoristio priliku i da ukaže na veliki doprinos Roberta Nojsa, koji je tada već bio pokojni.
Razvojni put mikročipa
Danas je teško zamisliti život bez mikročipova. Ima ih u svim oblastima naših života: u komunikaciji, medicini, transportu, proizvodnji i prodaji, zabavi; teško da postoji jedna oblast naših života u kojima raznovrsna
mogućnost upotrebe mikročipova ne dolazi do izražaja. Ista je stvar i sa naukom. Zahvaljujući mikročipu i napretku tehnologije, uznapredovale su i mnoge nauke, kao i naš pogled na život koji nas okružuje. Mnoge velike kompanije danas se utrkuju u prozvodnji i primeni mikročipova. A nije uvek bilo tako.
Uprkos očiglednim prednostima mikročipa u odnosu na diskretnu tehnologiju (manja cena izrade, bolje performanse, izuzetno manja veličina), bilo je potrebno da prođe određeno vreme pre nego što im je industrija pronašla praktičnu primenu. Kao što to obično i biva sa novim tehnologijama, prvo su vojska i ostale američke vladine organizacije pokazale interesovanje za upotrebu mikročipova. Godine 1961. Teksas instruments je za potrebe američke avijacije napravio tzv. „Molekularni elektronski kompjuter“, uređaj koji je u praksi
demostrirao da je bilo moguće zameniti 8500 tranzistora sa 587 mikročipova. NASA je takođe tih ranih šezdesetih pokazivala zainteresovanost za mikročipove: određeni broj mikročipova je bio ugrađen u Apolov kontrolni računar, kao i u Interplanetarnu sondu za monitoring koja je poslata u
svemir davne 1963.
Godine 1962. Teksas instruments je potpisao ugovor sa Autonetiks divižn ov Nort American aviejšon za dizajniranje 22 različita mikročipa koji će se kasnije iskoristiti za Minuteman I i Minuteman II raketne navodeće sisteme. Bila je ovo prva upotreba mikročipa u neke vojne svrhe. Do 1965. američka avijacija je istisnula NASA-u sa vodećeg mesta na svetskoj rang listi kupaca mikročipova. Koosnivač Intela Gordon Mur (Gordon Moore) je takođe odigrao važnu ulogu u evoluciji mikročipova. U to vreme (1965) još uvek radeći kao direktor u
Feirčajldu, Mur je napisao interni rad na temu „Budućnost razvoja integrisane elektronike“, u kome je pokušao da predvidi pravac i tempo razvoja integrisane elektronike u narednih deset godina. Mur je izneo procenu da će broj komponenti po jednom čipu na kraju te godine dostići 65000 i da će se taj broj duplirati svakih dvanaest meseci. Ovakva formulacija razvoja integrisane tehnologije danas je poznata kao Murov zakon i predstavlja osnovu za razvoj računarske industrije u poslednje četiri decenije.
Šezdesetih godina prošlog veka kalkulatori su bili robusne mašine veličine današnjih računara, koje su se uključivale u mrežno napajanje, kako bi uz veliku potrošnju električne energije došli do validnih kalkulacija. Mikročipovi su promenili sve to. Nipon kalkulejting mašin korporejšon je 1969. godine poručila od Intela 12 različitih mikročipova, specijalno dizajniranih za potrebe izrade njihovog najnovijeg kalkulatora, Busicom 141-PF .
Budući da su već uveliko kasnili sa rokom isporuke, tri Intelova inženjera Ted Hof, Federiko Fagin i Sten Mazor predložili su alternativu u dizajnu: izradu familije od četiri mikročipa, od kojih bi jedan mogao biti naknadno programiran za upotrebu u različitim proizvodima. Tako je rođen 4004, prvi mikroprocesor koga je bilo moguće kupiti na slobodnom tržištu. Iako približne veličine od samo 4,5mm sa 3mm, ovaj mikroprocesor je bio u stanju da izvrši isti broj operacija u vremenu kao i njegov daleki prethodnik ENIAC napravljen još 1949, sa jednom razlikom: ENIAC je bio napravljen od 18000 vakuumskih cevi i bio je veličine jedne poveće sobe!
Dalji razvoj, vođen ekonomskim faktorima doveo je sredinom sedamdesetih do pojave LSI (Large Scale Integration) mikročipova sa gustinom pakovanja od desetak hiljada tranzistora po čipu. Čipovi za kalkulatore, razne memorije i prvi mikroprocesori su imali do oko 4000 tranzistora, dok je prava LSI tehnologija osvojena oko 1974., za proizvodnju memorija za računare i mikroprocesore druge generacije. Nakon ovoga je usledio VLSI (Very Large Scale Integration), korak koji traje i dan danas, počevši od nekoliko stotina hiljada tranzistora u ranim osamdestim, preko jednog miliona tranzistora na čipu (1986. u memoriji i 1989. u mikroprocesoru) pa sve do nekoliko milijardi tranzistora (2005. dostignuta jedna milijarda), koliki je red gustine pakovanja
današnjih mikroprocesora.
Kuda dalje?
Razvoj mikročipova je nezaustavljiv: kako tehnologija napreduje, sve veće gustine pakovanja postaju realnije, što inženjerima pruža mogućnost za
realizaciju sve kompleksnijih funkcija unutar jednog čipa. Novi mikročipovi se ugrađuju u uređaje koji pomažu razvoj novih i boljih tehnologija. Sve ovo liči na začaran krug koji kao rezultat ima munjeviti razvoj društva, tzv.
informatičku revoluciju.
Gledajući u budućnost, u narednih pedesetak godina, ma koliko to bio smeo i
često nepromišljen potez (izuzimajući g. Mura i njegov već pomenuti zakon koji i dan danas važi), usled potrebe za još većom brzinom, manjom potrošnjom energije, kao i usled brige o recikliranju i očuvanju životne sredine, dolazimo do zaključka da će se izgled mikročipa u velikoj meri promeniti. Već sada se vodeće svetske kompanije umesto povećanja radnog takta radije odlučuju za povećanje broja jezgara unutar mikroprocesora. Takođe, pokušavaju da promene koncept prenošenja informacija unutar mikročipa sa žičanog prenosa na prenos putem svetlosti. Potrebe za sve većom količinom podataka za čuvanje otvaraju pitanje organizacije memorije u kule, tj. u visinu, za razliku od današnje upotrebe planarnih struktura, kao i upotrebu organskih materija za smeštanje memorije. Bilo kako bilo, proslava jednog veka postojanja mikročipa verovatno će nam doneti istu količinu uzbuđenja i divljenja, bilo da posmatramo njegovu evoluciju ili sagledavamo mogućnosti njegovog daljeg razvoja.
Stigao je novi MacBook Pro
Kompanija Apple poznata je po kvalitetnom softveru i hardveru, a do nas je stigao novi model njihovog MacBook Pro računara.
Nebojša Rašković
Kada govorimo o kompaniji Apple ono što nam uvek prvo padne na pamet jeste vrhunski hardver upakovan u elegantno dizajnersko rešenje koje privlači apsolutno svakog ko ga ugleda. Za ovog proizvođača je između ostalog
karakteristično i to da sve svoje grupe proizvoda osvežava na godišnjem nivou, što je slučaj i sa MacBook Pro familijom laptop računara koja je polovinom leta dobila svoje nove predstavnike. Mi smo imali prilike da se bolje upoznamo sa trenutno najjačamo petnaesticom i nećemo biti nimalo skromni ako kažemo da se možda radi i o najboljem notebook računaru na svetu. Šta je to konkretno po čemu se MacBook Pro izdvaja od ostalih laptop mašina... Prvi Apple računari bili su zasnovani na seriji procesora kompanije Motorola (Motorola 680x0), da bi nakon toga bio predstavljen i Mac sa PowerPC procesorom. Ove procesore proizvodili su Freescale i IBM i na njima su sve Apple mašine veomo dobro funkcionisale. Do pre samo godinu i po dana
Tranzistor izrađen u diskretnoj tehnici pod rentgenom
Freescale PowerPC G4 procesori bili su ugrađivani samo u prenosne računare, dok je IBM proizvodio moćnije G5 procesore koji su bili predviđeni za Appleove desktop mašine. Ipak, usled nemogućnosti daljeg
napredovanja po pitanju brzine, odnosno radnog takta, što se posebno odnosilo na G4 modele namenjene prenosnim računarima, ali i prevelikog zagrevanja IBM PowerPC G5 procesora, Apple je rešio da se okrene novoj Intel Core arhitekturi.
Mnogi su u početku mislili da će prelaskom na Intel x86 procesore Mac nestati, što se naravno nije dogodilo. Za one koji ne znaju, osnovu Mac platforme čini Mac OS X, a svi novi Mac računari zasnovani na Intel
procesorima i dalje koriste ovaj operativni sistem. Ono što je kod aktuelnih računara baziranih na Intel
procesorima evidentno jeste da su sada nesumnjivo brži, kao i da nude mogućnost instaliranja Windows XP ili Vista operativnih sistema, što ih je automatski učinilo još atraktivnijim za krajnje kupce. Potrošači time dobijaju računar koji radi i sa Mac OS X platformom (koja slovi za jednu od najnaprednijih i najbezbednijih) i sa
Windows operativnim sistemima.
Dizajn i performanse
Minimalistički sadržaj je nešto na šta smo već navikli kada su Apple proizvodi u pitanju, pa smo pored
notebooka u prelepoj crnoj kutiji našli još samo par kratkih brošura o proizvodu, kabl sa adapterom za napajanje i dva instalaciona diska. Po postavljanju računara na radni sto odmah se uočava besprekorna izrada koja, po našem mišljenju, za nijansu odskače u poređenju sa prethodnom generacijom. Sam laptop je kompletno
napravljen od brušenog aluminijuma, čija je površina presvučena posebnim materijalom koji dodatno osigurava računar od ogrebotina i oštećenja. Finiš je sjajan - naprosto ne postoji detalj na koji dizajneri nisu obratili pažnju i to posebno naglašavamo.
U vizuelnom segmentu novi MacBook Pro podseća na svoje prethodnike, mada se boljim posmatranjem može uočiti par sitnica koje ga čine posebnim. Naravno, njihova uloga u realnom radu je nikakva - čista estetika. Tastatura na novom Macu je doživela blago unapređenje - tasteri su veliki, imaju plitak hod i osrednji otpor pri kucanju, što se u praksi pokazalo kao jedno od najboljih rešenja za većinu korisnika notebook računara. U suštini za prijatan rad sa tasturom velikim delom je zaslužna nova Apple tehnologija (slična Logitechovoj scissor switch), koja je nastala upravo sa željom da obezbedi što lagodniji rad za MacBook Pro mašinom. Srce testiranog modela čini Intelov Core2 Duo procesor na radnom taktu od 2,5 GHz, a važno je napomenuti da se u aktuelnoj ponudi nalazi i model baziran procesoru od 2,4 GHz koji je dostupan po nešto nižoj ceni. Uskoro se na tržištu očekuje i rešenje sa trenutno najboljim Intelovim Mobile procesorom (2,6 GHz), ali kada će se novi MacBook pojaviti sa njim nije poznato.
Dizajneri ovog lepotana su odlučili da implementiraju 2 GB DDR2 memorije (na taktu od 667 MHz), što je sasvim dovoljno i za izvršavanje najsloženijih radnih zadataka, a ako vam je neophodna veća količina
ostavljeno je prostora za maksimalno još 2 GB (ukupno 4 GB). Računar koji se nama našao u rukama je došao sa HDD-om kapaciteta 250 GB (jeftiniji model ima za 50 GB manje prostora), potpisanom od strane
korporacije Fujitsu, koja važi za jednu od najboljih u njihovoj proizvodnji. Na svim našim testovima ugrađeni čvrsti disk se pokazao sjajno, a posebno nas je iznenadilo koliko je tih u radu.
Za MacBook Pro računare je karakterističan vrhunski displej koji potpisuje par najboljih igrača u ovoj oblasti (jedan od njih je i Elo - tvorac legendarnog touch displeja na iPhoneu i iPod touchu), pa izuzetak nije ni novi model. Rezolucija ugrađenog ekrana je 1440x900 piksela i može reći da po pitanju prikaza slike briljira. Oštrina, detalji i reprodukcija boja dovedeni su gotovo do savršenstva. Veliku odgovornost za sjajan prikaz slike ima i grafički akcelarator (nvidia GeForce 8600M), koji uz odlične brzinske karateristike dolazi sa 512 MB GDDR3 memorije, što će posebno obradovati kupce koji vole da se igraju. Po broju raspoloživih portova novi Mac se ne razlikuje previše od svog prethodnika (model čije srce čini procesor na taktu od 2,3 GHz), što znači da su i dalje su na raspolaganju dva USB 2.0 (jedan sa leve, a drugi sa desne strane), jedan DVI i jedan FireWire 800 port. Pored njih tu su još i mrežni konektor, kao i wireless adapter, koji funkcioniše po novom 802.11n standardu uz podrazumevanu kompatibilnost sa prethodnim.
A softver?
Sve aktuelne verzije MacBook Pro računara se krajnjim potrošačima isporučuju sa najnovijom verzijom Mac OS X operativnog sistema (radi se o ekstenziji 10.5.xx, poznatijoj pod nazivom Leopard) i velikim brojem osnovnih programa (iTunes, iDVD, iChat, Safari...). Ono što je trenutno aktuelno, jeste da se pojavio veliki broj aplikacija za Leoparda, između ostalog i Microsoft Office paket. Ono što moramo naglasiti jeste da sav softver koji dolazi uz operativni sistem funkcioniše odlično i radu sa njim nismo primetili nikakve znakove bagovitosti.
MacBook Pro je u ovom trenutku jedan od najboljih notbookova na svetu, kako po pitanju hardvesrke konstrukcije, tako i u pogledu softverskih rešenja na kojima je bazirana. Na žalost, ni on nije baš bez mana -prednji deo se previše greje, pa je neophodno pazariti neki dobar laptop ventilator (npr. Cooler Master Notepal Infinite) kako bi se adekvatno rashladio kod dugotrajne dnevne upotrebe. Isto tako, njegova cena je za naše uslove previsoka (najslabiji model košta skoro 2.000 evra), što je opet veoma bitan faktor u omasovljavanju Apple rešenja kod domaćih potrošača. U svakom slučaju, kada se saberu ostvareni rezultati i podvuče crte može se dodati i to da je Apple sam sebi postavio domaći zadatak kada su upitanju buduća MacBook Pro rešenja za koja verujemo da će biti podjednako atraktivna kao i aktuelna.
Tutoriali
Kako ukloniti fajl?
Verovatno ste se ne jednom našli u situaciji da neki fajl ne možete obrisati. Rešenje postoji, a na vama je da odlučite da sami to uradite ili poverenje poverite nekom programu.
Ana Labović
Više puta kad želite da uklonite neki fajl i da dolazi do poruke o grešci da jednostavno ne može biti obrisan sa računara. Neke od poruka koje se tada pojavljuju su: "Cannot delete file: Access is denied" ili "Make sure the disk is not full or write-protected and that the file is not currently in use".
Postoji par načina na koje možete obrisati ove fajlove na Windows XP operativnom sistemu, kao i nekoliko besplatnih aplikacija koje mogu ovo uraditi za vas. Ukoliko želite da ovo ručno uradite i da se uverite da su fajlovi stvarno obrisani trebate da prođete kroz sledeće korake:
1. Idite na Start, Search, All Files and Folders i unesite ime fajla za koji je operativni sistem prijavio da ne može da se obriše.
2. Kada je fajl lociran, desnim klikom na njega odaberite properties i zabeležite putanju na kojoj se nalazi. 3. Zatim odaberite Start, Run upišite cmd i pritisnite enter kako bi startovali komandni prompt i ostavite ovaj prozor otvoren.
4. U run dijalogu sada upišite taskmgr.exe i pritisnite enter da bi startovali Task Manager. Idite na karticu Processes, klinite na proces explorer.exe i kliknite na End Process dugme.
5. Sada se vratite u prozor komandnog prompta da biste obrisali fajl. Iskoristite zapisanu putanju do fajla i komandu del kako biste ga obrisali. Npr. del C:\Program Files\imefajla.exe
6. Vratite se u Task Manager, izaberite File, New Task, upišite explorer.exe i pritisnite enter. Ovim postupkom ste ručno obrisali fajl i sada možete zatvoriti i komandni prompt i Task Manager.
Što se tiče besplatnih programa koji ovu proceduru odrađuju automatski dobro su se pokazali sledećiPocket KillBox koji je jednostavan za upotrebu, ali će obrisati i temporary fajlove, editovati Host fajl i uraditi još mnogo toga što možda ne biste želeli u tom trenutku.Unlocker će nakon instalacije omogućiti da desnim klikom aktivirate neku od funkcija programa, a detaljno uputstvo možete naći na sajtu proizvođača.Remove on Reboot Shell Extension omogućava da desnim klikom zadate da fajl bude obrisan nakon sledećeg startovanja računara.
Ubrzajte rad računara
Više različitih faktora (softverskih i hardverskih) utiče na rad i na brzinu startovanja računara i podizanje Windows operativnog sistema. Postoji više načina da skratite vreme za koje će vaš računar doći u operativno stanje.
Ana Labović
Jedna od prvih je da napravite nekoliko jednostavnih izmena u BIOS-u računara. Prilikom uključivanja kompjutera u BIOS možete ući pritiskom na taster koji je odredio proizvođač. Najčešće su to DEL, F1, F2, F10, itd.
U Boot podešavanjima odaberite opciju Quick Boot i namestite je na vrednost enable. Zatim nađite opciju Boot Device Priority i postavite da na prvom mestu bude hard disk. Potom možete podesiti neke opcije u samom Windowsu. Koristeći alat System Configuration Utillity možete izvršiti najviše potrebnih promena za brže podizanje sistema. Ovaj alat se već nalazi na vašem računaru i potrebno ga je samo pokrenuti: kliknite na Start meni, odaberite opciju Run, upišite msconfig i pritsnite Enter.
Izaberite Startup karticu i videćete spisak svih programa i servisa koji se startuju prilikom pokretanja operativnog sistema. Svaka stavka koja je čekirana automatski se učitava pri svakom ulasku u Windows. Ukoliko se na spisku nalazi veliki broj, vreme za koje će operativni sistem biti spreman za rad se produžava. Zato jednostavno možete isključiti startovanje onih stavki koje vam nisu potrebne tako što ćete odštiklirati kvadrat koji se nalazi ispred njih. Naravno, morate voditi računa da ne isključite drajvere neophodne za rad samog računara. Nakon modifikacije ovog spiska restartujte računar.
Oslobodite mesto na disku
Oslobađanjem prostora na hard disku takođe ćete poboljšati performanse računara. Alatka Disk Celanup će vam u tome pomoći omogućavajući vam da se oslobodite nepotrebnih fajlova na disku kao što su: privremeni internet i Windows fajlovi, instalirani programi koje niste dugo koristili, komponente operativnog sistema koje vam nisu potrebne... Da biste ovo učinili, kroz Start meni potražite Program Files, Accessories, System Tools pa Disk Cleanup. Scandisk alat uradiće skeniranje vašeg diska na Fajl i Disk greške, a
Defragmentation alat će analizirati i defragmentirati vaš hard disk. Ovi alati se mogu naći na tabu Tools na Properties od vašeg Hard diska. Obavezno skenirajte vaš računar na viruse i spyware komponente. Neki od besplatnih online virus skenera možete naći na sajtovima firmiKaspersky, F-Secure,TrendMicro iliSymantec.
Na kraju, takođe, možete i hardverski nadograditi vaš računar dodavanjem dodatne memorije. Povećanjem RAM memorije omogućićete računaru da lakše i brže startuje programe kao i sam sistem.
TOR (The Onion Route)
Sta je TOR-mreza i kako se nejnom primenom moze obezbediti sigurno i anonimno surfovanje Internetom?
Prilikom koriscenja Interneta, gotovo svaki korisnik se ponekad zapitao : Koliko sam zaista bezbedan prilikom pretrazivanja ili objavljivanja web - stranica, dok boravim na forumima, koristim mail - naloge ili pak usluge koje daju IRC – Internet Realy chat, SSH – Secure Shell i ostali TCP protokoli –
Transmission Control Protocol…?
Malo ozbiljnije korisnike web-a, sigurno zanima kako da svoju privatnost na Internetu zastite na nekom visem nivou a uz to da ostanu i potpuno anonimni!?
Jedno vrlo dobro a uz to I free resenje, koje ce biti opisano u daljem nastavku teksta vezano je za koriscenje TOR-a tj. distribuirane mreze takozvanih Onion servera.
Naime, koriscenjem ove mreze za anonimnost, mozemo spreciti analiziranje mreznog prometa koji smo ostvarili prilikom boravka na Internetu i tako zastiti svoju privatnost!
1. Na kom principu se zasniva rad TOR-mreze?
Analizom Internet prometa moguce je saznati mnogo o aktivnosti bilo kojeg korisnika web-a, tj. mozemo saznati podatke koje salje ili prima, njihovu velicinu, vreme slanja i jos mnogo toga, cak iako su ti podaci kriptovani.
TOR - mreza upravo stiti klijente od ovakve vrste analize njihove komunikacije, i to tako sto se unutar ove mreze transport podataka vrsi uspostavljanjem kriptovanih veza izmedju veceg broja nasumicno odabranih posrednika, odnosno preko lancano povezanih Proxy servera, koji se u ovom slucaju nazivaju Onion serveri, a od kojih ni jedan ne poznaje pravo izvoriste niti konacno odrediste podataka, ili tacnije jedan Proxy zna samo od kog Proxy servera iz lanca je dobio paket sa podacima i kojem Proxy-ju u lancu treba nadalje da ga prosledi. Tako da se veze u okviru TOR-mreze ostvaruju u koracima, a pri svakom koraku se koristi poseban enkripcijski kljuc, te se podaci koji putuju kroz TOR-mrezu visestruko kriptuju tj. u svakom koraku, sto samim tim otezava ili bolje receno onemogucava neovlasceno
pregledanje njihovog sadrzaja.
Posto se izvorna poruka visestruko kriptovala, putujuci kroz TOR-mrezu, tako je nastala jedna viseslojna struktura, te da bi se na krajnjem odredistu mogao videti njen pravi oblik, potrebno je samim tim i visestruko dekriptovati tu sada vec slozenu strukturu i to pocevsi od spoljnjih slojeva kako bi se doslo do unutrasnjih tj. do izvorne poruke. Ovaj postupak visestrukog dekriptovanja se opet obavlja preko jedanog nasumicno odredjenog broja Onion servera od kojih svaki sadrzi simetrican kljuc za
dekriptovanje kao i upustvo za dalje prosledjivanje poruke.
Tako da se poruka putujuci kroz TOR-mrezu, s Proxy-ja na Proxy sada ljusti kao luk (onion = luk - otuda ipotice naziv ovoe mreze) da bi se tek u zadnjem cvoru video njen originalan oblik.
Na ovaj nacin se postize da prvi cvor u lancu zna odakle ali ne i gde saljemo podatke, a poslednji cvor lanca zna gde ali ne i odakle su podaci poslati!
Treba reci i to da se primaocu poruke, poslate kroz TOR-mrezu, zajedno sa poslatom porukom dostavlja i Onion za odgovaranje, pa je samim tim moguce to iskoristiti da se na isti, vec opisani nacin, izvrsi slanje poruke odnosno odgovora posiljaocu.
2. Kako se podesava TOR?
Operativni sistemi koji omogucavaju koriscenje TOR-mreze su svakako Windows, zatim Linux, Unix, Mac OS i BSD.
Medjutim, TOR-programski paket, nakon instalacije je podesen samo kao klijent, a postavke klijentske aplikacije nalaze se u konfiguracijskom fajlu, cija podesavanja zadovoljavaju potrebe vecine prosecnih korisnika.
Naime, pored TOR-klijenta potreban nam je i program Privoxy, koji se inace ponasa kao http/https Proxy (by default na Portu 8118). Njegovo koriscenje je neophodno da bi se onemogucilo necije zlonamerno pristupanje nasim DNS-zahtevima (Domain Name Service), jer se u logovima naseg lokalnog DNS-servera tacno mogu videti svi sajtovi koje smo posecivali, stoga koriscenjem Privoxy-ja zelimo omoguciti da nas browser sa TOR-om komunicira preko socks 4a protokola, koji je u mogucnosti da preko Socks Proxy-ja resava DNS zahteve.
Privoxy inace treba podesiti da u radu koristi TOR-mrezu i to tako sto cemo u konfiguracijskom fajlu Privoxy-ja podesiti liniju koja se inace odnosi na TOR:
forward-socks4a / 127.0.0.1:9050 .
Posto Privoxy sav nas ostvareni promet zabelezava i cuva u svojim zapisnickim datotekama, da bi se onemogucio taj zapis, potrebno je da na samom pocetku tri linije unutar konfiguracijskog fajla Privoxy-ja unesemo znak # , i tako ih pokrenemo. Te tri linije su:
logfile logfile jarfil jarfile
debug 1 # show each GET / COONECT request
Zatim je potrebno ponovo pokrenuti Privoxy kako bi ucinjene izmene postale vazece.
Da bi se, sada vec instalirani TOR i Privoxy, uskladili sa radom naseg web-browsera potrebno je postaviti parametre u browser , a toj postavci se pristupa na sledeci nacin:
-Kod Mozille i Firefox-a na Windows Operativnom Sistemu idemo na: Tools – Options – Advanced – Network – Connection
-Kod Internet Explorera radimo sledece:
Internet Option – Connections – Lan Settings – Check Proxy Server -Advanced Sada u prva cetiri protokola, a to su: HTTP, SSL, FTP i Gopher unesimo sledece:
localhost, a kao Port pisemo: 8118
na ovaj nacin smo izvrsili preusmerenje ka Privoxy-ju. Medjutim, u mesto za SOCKS treba uneti:
localhost, a kao Port pisemo:9050
cime su svi protokoli, osim prva cetiri, usmereni ka TOR-klijentu.
Nakon svih ovih podesavanja neophodno je pokrenuti Privoxy i pokrenuti TOR, kada nam se pojavi poruka:
to znaci da smo sve dobro odradili i da mozemo poceti sa koriscenjem TOR-mreze.
Jedna mala napomena pri koriscenju TOR-mreze je da tamo gde to mozemo iskljucimo Javu i ActiveX jer se oni lako mogu spojiti na neki server gde se moze zabeleziti nasa prava IP-adresa, takodje treba iskljuciti i javascript jer on moze otkriti nasu vremensku zonu... sto moze ostaviti sumnjiv trag o nama.
Zaustavite rad zeljene aplikacije u Startup-u Windowsa Vista
U Windowsu Vista postoji default-ni panel koji vam ovo omogucava.Da biste brzo pristupili ovom panelu, mozete otvoriti Control Panel, a zatim kucati "startup" u search box-u. Link za "Stop a program from running at startup" momentalno se pojavljuje.
Sada mozete videti ekran Windows Defender koji vam omogucava rad sa Start-Up programima.
Mozete ukloniti, ili samo ugasiti bilo koju start-up stavku koristeci ovaj panel.
Imacete pristup i mnogim drugim korisnim informacijama, pogotovo kada se malo bolje upoznate sa start-up procesima.
Rad sa vise monitora
Omogucite vise razlicitih wallpaper-a na svakom desktopu u Visti ili XP-u.
Umesto da placate software za odvojene wallpaper-e, ili kreirate wallpaper u Photoshop-u, Jon Tackabury kreirao je besplatan software DisplayFusion koji vam omogucava da jednostavno postavite zasebne wallpaper-e za svaki desktop.
Jednom kada je software instaliran, primeticete novu tray ikonicu. Klikom na Desktop Wallpaper opciju iz desnog klika i menija otvoricete dijalog gde mozete podesiti wallpaper.
Mozete kliknuti na svaki desktop na displa-u i postavitit display podesavanja razlicita za svaki monitor, ili rasiriti jedan wallpaper preko oba (ili vise) monitora.
Ili mozete ucitati wallpaper iz Flickr, sto je sjajna mogucnost. Kucajte "vista wallpaper" i dobicete neke zaista dobre pozadine.
Ukoliko izaberete Settings iz menija tray ikonice, primeticete da ova aplikacija takodje dodaje citav set slovnih skracenica koje mogu koristiti za pomeranje prozora sa jednog monitora na drugi.
System Requirements
* Windows 2000, 2003, XP or Vista * Microsoft .NET Framework v2.0
* DisplayFusion works best with multiple screens, but it can be used with just 1
Programi
XP Srpski prevod
Download RapidShare Mirror : Srpski_Windows_XP.rar (4.2 Mb)USB Disk Security
USB Disk Security provides 100% protection against any threats via USB drive, however, the majority of other products are unable even to guarantee 90% protection. USB Disk Security is the best antivirus software to permanently protect offline computer without the need for signature updates, but other antivirus software should update signature database regularly, and they cannot effectively protect offline computer. This light and easy to use solution is 100% compatible with all software and doesn't slow down your computer at all. You pay USB Disk Security once and get it all, however, other antivirus products should be paid for updates every year. Product Highlights:
>> 100% protection against any malicious programs via USB storage
USB Disk Security uses innovative proactive technology to block any threats via USB drive. There are
relatively few products available in shops or on the Internet which offer even close to 100% protection against any malicious programs via USB drive. The majority of products are unable even to guarantee 90% protection. USB Disk Security is the world's best software to block threats via USB drive.
>> The best solution to protect offline computer
Other antivirus software should update signature database regularly, and they cannot effectively protect offline computer that is not connected to the Internet. When new viruses, worms and other malicious attacks strike, traditional signatures are insufficient. Every minute one waits for a virus signature update creates a window of vulnerability that could have devastating consequences. USB Disk Security uses advanced proactive detection techniques, requires no signature updates, and closes the window of vulnerability left open by other reactive, signature-based responses.
>> The world's fastest and smallest antivirus software
With USB Disk Security, it’s not necessary to sacrifice speed for detection and scanning. Compare antivirus software and you'll discover that USB Disk Security is by far one of the smallest applications in the industry. For example, the v5.0 of USB Disk Security installer is just 1 MB. The program utilizes approximately 1 to 7 MB of RAM.
>> 100% compatible with all software
Incompatibility between antivirus programs is an issue. In the vast majority of cases, installing two antivirus programs from different vendors on one machine (for increased protection) is technically impossible, as the two programs will disrupt each other's functioning. However, USB Disk Security is 100% compatible with all
software, including Windows Vista. >> Simple to use
USB Disk Security has been specifically designed to perform effectively regardless of the user’s level of computer expertise. Just install and forget it.
>>> System Requirement
100MHz Processor or more, 16MB RAM or more. The operating system should be Windows 95, Windows 98, Windows 2000, Windows XP, Windows NT 4.0, Windows ME, or Vista.
Download:
http://w15.easy-share.com/1700236141.html
http://rapidshare.com/files/110285132/USB_Disk_Security_V5.0.0.55.rar
Arcadia PhotoPerfect
PhotoPerfect combines the power of a professional photo editing software with the simplicity of one-click image optimizations to give photo enthusiasts, semi-professional and professional photographers the ability to create the best possible images. Start using this photo editor with one-click photo optimizations; then challenge yourself to achieve your dream shot. PhotoPerfect offers you every photo enhancement functionality in one easy-to-use program. Learn here why PhotoPerfect is the best choice for every-day photography tasks and at the same time for professional and semi-professional photographers. Imagine you have just returned from a great vacation and hundreds of pictures on your memory card. Do you have the time to individually optimize every single photo? Usually not! But thanks to PhotoPerfect applying the Xe847 Auto-Optimization to a complete directory full of pictures is also super easy.
Some features:
- Fully automized one click image optimization with the included algorithm Xe847 - Brightness and contrast correction
- Correction of flash effects, backlight effects and shadow brightening - Remove red eye effects
- Saturation setting (also selective)
- Comprehensive histogram correction facilities - Perform retrospective white balance
- Color balance, color temperature, stepless channel switch - Noise suppression / Color noise suppression
- Various advanced softening and sharpening tools (USM) - Lab curves for editing images in Lab color space
- Band filter for removal of symmetrical distortion - 16 bit support for RAW and TIFF files
- Import and edit RAW files
- Merging with Dynamic Range Increase (DRI)
- Remove color casts using multi-stage gray balance technique - Comprehensive masking functions
- Color vibrance for selectively tweaking the saturation of over- or under saturated areas - Intelligent retouching function with repair and remove brushes
- MonochromiX extension for advanced black & white (grayscale) conversion - Color management for monitor display and output on various devices - Remove hot pixels and stuck pixels
- Cut images to predefined or custom formats - Retouching (free drawing, cloning, shading etc.) - Insert logo, date and text
- Lossless rotation and cropping - Measure and mark image content
- Savable window and key combination profiles - Integrated scripting engine for VB- und JScripts - Improved support for Photoshop compatible plugins - Send images by email directly from PhotoPerfect - Image conversion into various formats
- Integrated, fast image viewer - New, scriptable batch processing Size: 12.7 MB
Mobilna telefonija
"Pametnice" iz Nokijine kuhinje
Nokija je u utorak, 26.08. predstavila dva nova multimedijalna mobilna telefona N serije pod oznakama N79 i N85. Finci se trude da zadrže vodeću poziciju među proizvođačima „pametnih telefona”, kojih je prodato 32,2 miliona samo u prvom tromesečju 2008. godine. Gotovo polovina (45 odsto) svetskog tržišta pripada Nokiji, za kojom slede Blekberi (13,4 odsti) i Epl (5,3 odsto).
POVEZIVANJE - „Nokija N79” je monoblok, težak 97 grama, opremljen kolornim displejom dijagonale 6,1 cm, kamerom od 5 megapiksela (Karl Cajs optika) sa dva LED blica, 2.0 „blututom”, TV izlazom, radiom sa FM prijemnikom, priključkom za slušalice (3,5 mm) i sa deset „N-gage” video-igara. Mikro SD kartica od 4 gigabajta dovoljna je da smestite 3.000 pesama, 2.500 fotografija ili 4 sata video-klipova DVD kvaliteta (30 slika u sekundi). Poklon je tromesečno besplatno korišćenje navigacije.
Podržava super brzi 3.5G, kao i GPS i Wi-Fi. Gotovo je identičnih dimenzija kao „nokija N78”, a prodavaće se po ceni od 350 evra u pet različitih boja - svetloplavoj, beloj, koral crvenoj, espreso braon i maslinastozelenoj.
Model „nokija N85” (težina 128 grama) je dual-slajder, slično N96 telefonu. Kao i N79, raspolaže kamerom od 5 megapiksela (autofokus), ali ima za pola centimetara dužu dijagonalu OLED displeja. U paketu s telefonom dobija se i mikro SD kartica od 8 gigabajta. Sve ostale karakteristike (3.5G, radio s FM prijemnikom, 10 „N-gage” igara...) identične su modelu N79, osim naravno cene, jer će se N85 od oktobra prodavati za 450 evra. Baterija bi trebalo da bude dovoljna za 28 sati rada.
Očekuje se da će N85 biti pun pogodak, jer u jednom ujedinjuje tri modela - N81 (igrački tasteri i dizajn), N96 (elegantni dual-slajder) i N95 (funkcije) po prilično razumnoj ceni. „Nokija N85“ je zamišljena kao zaokruženi paket mobilne zabave za povezivanje, razmenu i otkrivanje.
Nokia ugradila slabiji procesor u N96
Nokia ugradila slabiji procesor u N96!?Zapisano u (Hardware, Mobilni telefoni, Razno) | Autor: X3mE | Datum: 25-07-2008
Video sam jednu jako zanimljivu stvar upravo. Naime, upoređujući novi Samsung INNOV8 sa specifikacijama Nokije N96, primetio sam nešto što mi je do sad promicalo (ili je nedavno ispravljeno na Nokijinom sajtu), a to je da Nokia N96, najbolji telefon u Nokijinom repertoaru i njeno novo čudo i uzdanica za duže vreme, ima procesor radnog takta na mizernih 264 MHz. Ne znam da li je ovo greška, ali ako jeste - bolje bi bilo Nokiji da to ispravi, i to brzo. Dovoljno je to što je baterija mnogo manjeg kapaciteta nego što bi trebalo.
Nokia je do sad u svoje novije s60v3 telefone ugrađivala dve vrste procesora: 1) Single procesore, oznake ARM 11, radnog takta na 369 MHz.
2) Dual procesore (sa dodatnom FPU), oznake takođe ARM 11, radnog takta na 332 Mhz.
Obično su Nokijini vrhunski Nseries modeli (poput recimo N95 ili N82) imali i dodatni 3D Graphics Hardware Accelerator, koji je dodatno rasterećivao glavni CPU.
Što se N96 tiče, ne samo da nema 3D Graphics Hardware Accelerator, već je i radni takt oboren na mizernih 264 MHz. Tačno je da se radi o Dual CPU, ali opet ispada da N96 ima jedan od najslabijih procesora od svih s60v3 telefona. Sad, možda bi čovek pomislio da je greška, ali CPU ima čak i drugu oznaku - ARM 9. Možda ima neke nenavedene
karakteristike (možda mnogo veći keš?) koje bi ga izdvojile od ostalih procesora, ali sve mi se čini da je Nokia na ovom polju uštedela. Što me još više odvlači ka pomenutom Samsungu.
Nokia drži 40% tržišta mobilniih
Nokia, najveći svetski proizvođač mobilnih telefona, ostvarila je u čevrtom kvartalu 2007. povećanje dobiti za 44 odsto. Neto dobit finske kompanije u četvrtom tromesečju prošle godine iznosio je 1,84 milijarde evra ili 47 evrocenti po akciji, što nadmašuje očekivanja Blumbergovih analitičara koji su predviđali dobit od 1,51 milijarde dolara. Prihodi kompanije porasli su za 37 odsto na 15,7 milijardi evra.
Tržišni udeo Nokije bio je u četvrtom kvartalu veći nego zajednički udeo Motorole, Samsunga i Soni Eriksona, njenih najvećih konkurenata. Samsung i LG ciljaju visoku klasu mobilnih.
Samsung Electronics i LG Electronics ozbiljno ciljaju visoku klasu mobilnih telefona. Te dve kompanije su došle do zaključka da korisnici često više cene funkcionalnost i dizajn od cene.
Zvaničnici kompanije Samsung navode da kompanija planira da proda oko 50 miliona mobilnih telefona skupljih od 200 dolara u ovoj godini. Očekuje se da će Samsung prodati oko 200 miliona mobilnih telefona u 2008. Poređenja radi, u 2007. godini je južnokorejski gigant prodao 161.1 milion mobilnih telefona i trenutno drži drugo mesto na svetskom nivou.
LG ima slične planove - oko 40 miliona telefona skupljih od 200 dolara. Pri svemu tome, LG planira da ukupno isporuči oko 100 miliona mobilnih telefona, tako da će telefoni više klase u njegovim isporukama imati značajniji udeo. LG trenutno drži peto mesto top liste proizvođača mobilnih telefona. Kompanija očekuje da će se u ovoj godini u zemljama u razvoju potražnja za mobilnim telefonima više klase povećati za oko 50 procenata.
Telenor omogucio prvi mobilni poziv iz aviona na svetu
Fornebu, 25. mart 2008 – Prvi na svetu dozvoljeni poziv sa mobilnog telefona u toku komercijalnog avionskog leta obavljen je pošto je kompanija „Emirates Airline“ uspešno uvela sistem AeroMobile, zajednički poduhvat Telenora i ARINC..
Ovaj razgovor označava početak redovne upotrebe usluga mobilne telefonije i slanja i primanja podatka u avionima. Studije na terenu i tržišna istraživanja nedvosmileno pokazuju da je većini putnika, posebno
poslovnim ljudima i onima koji često lete, veoma važno da imaju mogućnost mobilne komunikacije tokom leta. Rešenje AeroMobile-a omogućava putnicima da bezbedno koriste svoje mobilne telefone tokom leta, potpuno isto kao kad su na Zemlji. Pozivi se naplaćuju sa postojećeg mobilnog računa putnika kao međunarodni pozivi u romingu.
„Većina ljudi ceni mogućnost da komunicira u svakoj prilici, pa i kad lete. Osim što nudi prvoklasnu uslugu mobilne telefonije u 12 zemalja, Telenor ima bogato iskustvo u oblasti satelitskih komunikacija, koje su ključne za mobilnu komunikaciju na brodovima i u avionima. AeroMobile je prirodno proširenje Telenorove ponude mobilnih usluga. Ponosni smo što smo zahvaljujući AeroMobile predvodnici na ovom novom tržištu,“ rekao je Bjarne Omot, potpredsednik Telenora i predsednik Upravnog odbora AeroMobile-a.
Prvi poziv je obavljen na letu EK751 avio kompanije Emirata između Dubaija i Kazablanke 20. marta, pošto su dobijene sve potrebne dozvole.
AeroMobile
AeroMobile Limited je kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji u vlasništvu Telenor ASA i ARINC Inc. U odgovoru na tržišnu potražnju, Kompanija od 2003. godine teži da omogući bezbednu upotrebu mobilnih telefona i PDA (ručnih kompjutera) putnika. AeroMobile pruža celokupno rešenje za avio kompanije koje žele da ponude svojim putnicima i osoblju usluge mobilnih komunikacija na letovima. AeroMobile je prva
komercijalno dostupna tehnologija mobilnih komunikacija na letovima. Sistem AeroMobile ima interfejs sa postojećim i budućim sistemima komunikacija vazduh-zemlja i koncipiran je tako da je u potpunosti u skladu sa važećim zahtevima za izdavanje uverenja za vazduhoplove/letivost i regulatornim zahtevima zemaljskih
telekomunikacija. Za više informacija pogledajte http://www.aeromobile.net
Vip mobile i Vodafon, vodeća međunarodna grupacija iz oblasti mobilnih komunikacija u svetu, danas su svečano najavili da će intenzivirati svoje ekskluzivno strateško partnerstvo.
Vipovi korisnici će se pridružiti Vodafonovoj globalnoj zajednici koja trenutno ima više od 520 miliona članova širom sveta: krajem 2007. godine Vodafon je imao preko 252 miliona korisnika u 25 zemalja na 5 kontinenata u kojima ima direktne investicije. Vodafon je dodatno prisutan i na 41 partnerskom tržištu, sa 270 miliona korisnika u više od 60 zemalja.
Vodafon je najavio da će u Srbiji sarađivati ekskluzivno sa kompanijom Vip mobile.
“Srbija je važno tržište telekomunikacija u Evropi koje se ubrzano razvija. Zato nam je drago što je Vodafon sada, kroz partnerstvo sa Vipom, u mogućnosti da ovdašnjim korisnicima ponudi kompletnu paletu internacionalnih proizvoda i usluga. Zadovoljni smo dugoročnom, veoma dobrom saradnjom sa mobilkom austria grupom, koja je poznata kao lider u inovacijama i po primeni visokih standarda poslovanja, i drago nam je što sada našu saradnju proširujemo i na Srbiju“, rekao je Pol - Gerhard Itjeshorst, izvršni direktor Vodafona za partnerska tržišta.
Vip je prvi operater u Srbiji koji je ponudio Blackberry® iz Vodafona u decembru 2007. godine.
“Parnerstvo Vipa i Vodafona donosi mnoge pogodnosti korisnicima. Ono spaja iskustvo vodeće međunarodne grupacije u oblasti mobilnih komunikacija u svetu i Vipovo poznavanje lokalnog tržišta, tako da će korisnici uživati u najboljem od oba sveta“, rekao je Alexander Šperl, predsednik Upravnog odbora Vip mobile.
Zahvaljujući ovom partnerstvu, Vipovim korisnicima će u budućnosti biti ponuđene još inovativnije usluge i ekskluzivni telefoni, a imaće i pristup Vodafonovoj mreži međunarodnog rominga.
Kako je objašnjeno na današnjoj konferenciji za novinare, oba partnera nastaviće da posluju kao nezavisne kompanije, ali Vip ima ekskluzivno pravo da svojim korisnicima nudi Vodafonove proizvode i usluge.
Nekoliko članica mobilkom austria grupe, kao što su mobilkom austria (Austrija), Vipnet (Hrvatska), Mtel (Bugarska) i Si.mobil (Slovenija) već su sklopile partnerstvo sa Vodafonom.
Vip mobile će dodati Vodafonov logo na sve proizvode i usluge koje bude nudio srpskom tržištu kao rezultat ovog partnerstva.
Nauka
Zemlju ce progutati Sunce
Zemlju će nakon sagorevanja progutati umiruće Sunce - to je sudbina koju je našoj planeti predvideo Robert Smit, poznati britanski astronom, a koja nas čeka za 7,6 milijardi godina.
Ovaj neuobičajen proračun Smit je objavio u britanskom časopisu „Astrofiziks“. Smit, koji predaje astronomiju na Univerzitetu u Saseksu, na jugu Engleske, tvrdi da će Sunce, kada ostane bez goriva, početi da se širi u opasnog crvenog džina.
Prema njegovom mišljenju, iako će u tom procesu sagoreti, Zemlja će uspeti da izbegne potpuno uništenje.
Smit kaže da će i pre te kataklizme život na Zemlji postati nepodnošljiv. Za milijardu godina, kako se Sunce bude polako širilo, okeani će isparavati, puneći atmosferu vodenom parom i podižući temperature na Zemlji.
Smit smatra da naša planeta ima dve mogućnosti da izbegne tu strašnu kob. Jedna je da iskoristi gravitacioni trzaj izazvan prolaskom asteroida koji će odvući Zemlju van opasne zone. Jedan ovakav trzaj svakih 6.000 godina bio bi dovoljan da naša planeta preživi najmanje pet milijardi godina, osim ako usled loših proračuna asteroid ne padne na Zemlju umesto da prođe tik pored nje.
„Sigurnije rešenje bilo bi da se sagradi flota interplanetarnih splavova koji bi stalno mogli da manevrišu van domašaja Sunca, ali, ipak, dovoljno blizu da koriste njegovu energiju“, kazao je Smit.
Pet velikih pitanja o zivotu
Kako je zivot poceo?
Pre 4 milijarde godina, Zemlja je iznutra bila super zagrevana nuklearnom i gravitacionom energijom, a spolja razarana udarima asteroidima. U to vreme nije izgledala baš kao stvorena za nastanak života - ali ipak, to se dogodilo.
Još pre 50 godina je dokazano u laboratorijskim uslovima da su amino kiseline, osnovna građa proteina, mogle nastati na sprženoj Zemlji izloženoj raznim kosmičkim i UV zracima. Ali danas se smatra da su prvo postale RNK, koje nisu samo prenosile informacije, već su delovale i kao primitivni enzimi, katalizatori životnih procesa.
Možda je pitanje nastanka života više geološko nego biološko pitanje. Trebalo bi uzeti u obzir geohemijsko okruženje rane Zemlje i zapitati se gde su se materija i energija mogle spojiti kako bi proizvele životne strukture i kakve bi
termodinamičke i hemijske reakcije bile neophodne. Prvobitna Zemlja mogla je da ponudi samo dva prostora moguća za nastanak života: u nasipima nataloženih minerala na kiselim izvorima na obodu okeana, ili na alkalnim izvorištima negde na dnu okeana. Oba tipa staništa neprekidno stvaraju materiju i energiju i šalju je u okean, oba su dobro zaštićena i danas su naseljena živim organizmima.
Ako je život i započeo na ovim mestima, kakoje izgledao" Verovatno poput nepokretnih jedinjenja gvožđa i sumpora -balončića. Polupropustljive, poluprovodljive i sposobne za katalizaciju, ove membrane su prethodile organskim membranama, i, najvažnije, spajale su molekularnu građu, pružajući odgovarajuće okruženje za životne hemijske procese.
Ako su jedinjenja gvožđa i sumpora zaista učestvovala u stvaranju života na Zemlji, onda bi ovi beživotni mehurići mogli odigrati istu ulogu na bilo kojoj vlažnoj, kamenoj, suncem obasjanoj planeti u svemiru. Tako bi se nastanak života mogao dogoditi bilo gde u svemiru i trajati sve dok ima vode u tečnom stanju.
Kako mutacije vode do evolucije?
Genetske mutacije su osnovni materijal evolucije. Ali koje su mutacije važne" Biolozi su po tradiciji naglašavali promene u genima - DNK sekvencama koje nose šifru za proteine. Pretpostavka je da se takve mutacije dešavaju povremeno kod proteina sa drugačijim nizom amino kiselina koje daju pojedincu prednost u preživljavanju i vode evoluciji kroz prirodnu selekciju. Međutim, neki geni se uopšte ne menjaju milionima godina. Da li se ovakav spor tempo može odnositi na evoluciju morfologije i ponašanja"
U skorije vreme došlo se do otkrića važne uloge koju u adaptivnoj evoluciji igraju mutacije u regionima DNK koji upravljaju ispoljavanjem gena. U prošloj deceniji otkriveni su Hox geni koji postoje kod različitog broja životinja, od vinske mušice do čoveka. Čini se da je evolucija očuvala gene, a izmenila njihovu interakciju i regulaciju kako bi nastale tako različite životinje, Takozvana cis regulacija dozvoljava organizmu da bira između različitih oblika istog gena, proizvodeći nešto drugačije proteine. Regulacija nam otkriva da više nije dovoljno posmatrati evoluciju iz ugla jednog gena. Sada postaje jasno da se mogu otkriti čitave mreže gena, što će povećati našu sposobnost da razumemo kako mutacije uzrokuju adaptivne promene uformi i funkcijama.
Kako nastaju nove vrste?
Ne tako davno smo mislili da znamo kako nastaju vrste. Verovali smo da taj proces gotovo uvek započinje potpunom izolacijom neke populacije. Biolozi još uvek misle da je geografska izolacija važan faktor, ali su se ideje udaljile od slučajnosti i malih populacija. Drugi važni faktori su ekološka selekcija (gde se nove vrste formiraju kao rezultat prilagođavanja promenljivim uslovima) i seksualna selekcija (gde izbor određenih seksualnih karakteristika vodi razilaženju unutar populacije).
Jedna od najbojih ilustracija moći ekološke selekcije je paralelno nastajanje vrsta, gde se gotovo iste vrste javljaju nezavisno na različitim lokacijama kao odgovor na sličnu sredinu. Seksualna selekcija se može zasnivati, kao kod određene vrste tropskih riba, na sposobnosti ženskih jedinki da prave razliku između različito obojenih mužjaka i na taj način biraju samo one čije im boje više odgovaraju. Tako se može desiti da se populacije riba koje izgledaju slično mogu izolovati u reprodukciji što bi kasnije dovelo do nastanka nove vrste.
U teoriji, može se testirati šta je uzrok nastajanja vrsta, traženjem »gena specijacije« - koji su odgovorni za sprečavanje parenja unutar različitih vrsta. Što se više genoma ispituje, naučnici su sve nestrpljiviji za pronalazak takvih gena.
Da li se evolucija moze predvideti?
Evolucija proizlazi iz ponavljajuće interakcije slučajnih i selektivnih sila. Postojanje nasumičnog elementa (mutacija, rekombinacija i migracija) i slučajnosti koje mogu uticati na preživljavanje jedinke i verovatnoću nalaženja para, sugerišu da se evolucija ne može ponavljati, predvideti, ona ne prati pravila.
Ipak, kao što je Darvin primetio, slučajnost deluje rame uz rame sa prirodnom selekcijom. Njegova teorija predviđa da će se organizmi prilagoditi svojoj sredini. Međutim, svaka predviđanja na osnovu Darvinove teorije su nepouzdana.
Danas postoji sve više dokaza za postojanje određenih osnovnih pravila evolucije. Bolje razumevanje mehanizama evolucije pruža nagoveštaje da su određeni ishodi verovatniji od drugih. lako postoji ograničen broj uspešnih rešenja za
određeni izazov evolucije, postoji više načina za dostizanje istog rešenja. Evolucija se samo ponavlja ako određene fenotipske inovacije imaju visoku verovatnoću za nastajanje ili ih favorizuje selekcija. Kada bi se evolucija ponovo desila, Homo sapiens možda i ne bi evoluirao, ali postoji verovatnoća da bi se to dogodilo kod nekih drugih organizama, takođe sa dve noge i dva oka.
Kakve veze sa ovim ima Bog?
Religija deluje u oblasti metafizike i nije podložna naučnom ispitivanju, ali možda i postoji naučno objašnjenje zašto religija postoji i kada se javila tokom evolucije.
Ljudi poseduju jednu karakternu crtu koja ih razlikuje od drugih životinja, a to je neobična spremnost da se prihvati volja ili neka velika ideja zajednice kojoj se pripada, pa čak i da se za nju pogine. Da bi ovo funkcionisalo, pojedinac mora da bude spreman da žrtvuje trenutne lične interese za dobitak na duge staze. Takođe, potrebna je i određena zaštita od socijalnih parazita - koji uživaju koristi života u društvu, ali ne plaćaju cenu. Religija nudi rešenje za oba problema jer objavljuje da postoji pretnja od intervencije sile koja nije pod Ijudskom kontrolom, a deluje momentalno ili nakon smrti. Ideja o bogovima se u evoluciji javila sa razvitkom mozga, kako bi omogućila održavanje stabilnosti u velikoj Ijudskoj zajednici. Pojavila se nakon što su se pojavili anatomski moderni Ijudi godina i posle nastanka jezika koji je uslov za njeno postojanje.
I dok se religija može posmatrati kao efikasno sredstvo za kažnjavanje, postoji i njena pozitivnija strana, ona je način da se pojača produktivnost grupe, ona je odbrambeni zid od nesavršenosti sveta.
Podmetanjem nedodirljivog, nedokazivog, religija možda jeste učinila prevaru - možda i nije ali je uspela nešto što nauci, na dužu stazu, nikada nije polazilo za rukom da pruži utehu ma gde ona bila.
Nobelova nagrada za otkrice koje je omogucilo hard diskove
Krajem osamdesetih godina prošlog veka, Francuz Albert Fert i Nemac Peter Grünberg su otkrili pojavu koja se danas naziva magnetorezistansa, odnosno magnetorezistivnost. Reč je o fenomenu koji je omogućio postojanje hard diskova i svih sličnih sistema za skladištenje podataka na bazi magneta. Nobelov Komitet je objavio, dvadesetak godina kasnije, da će dvojici naučnika biti uručena Nobelova nagrada za fiziku zbog ovog otkrića. Oni su 1994. godine dobili McGroddy nagradu, zajedno sa Stjuartom Parkinom. Fert je objavio svoja otkrića u Physical Review Letters (PRL) časopisu 21. novembra 1988. godine, a njegov rad je i dalje u listi 10 najčešće citiranih radova u istoriji časopisa.
Grünberg, sa druge strane, nije objavio svoj rad do 1. marta 1989. godine, ali ga je nadležnim insititucijama dao na uvid devet meseci ranije. Obojici je priznato da su opisali i tačno razjasnili fenomen magnetorezistivnosti, te će sada podeliti Nobelovu nagradu. Pored prestiža, slave, priznanja i časti, podeliće i oko 1.5 miliona dolara novčane nagrade.
Uputstvo za izradu stampanih plocica
1. UVOD
Štampana plocica (PCB - printed circuit board) može da se uradi rucno ili mašinski. Ovde ce biti opisane verzije rucne izrade za amaterske potrebe. Prvo je potrebno izabrati odgovarajuci materijal za izradu, pa pristupiti izradi PCB-a, koja se sastoji iz nekoliko faza. Faze u izradi su sledece: isecanje plocice, cišcenje bakarne površine, zaštita površina koje želimo da imamo na PCB-u, nagrizanje nepotrebnih bakarnih površina (ecovanje), skidanje zaštite sa bakra, bušenje, zaštita gotove plocice, kalajisanje, finalna obrada. U zavisnosti od nacina izrade i potreba, redosled može da bude i drugaciji, a neke faze da se izostave.
