The transition from industrial (traditional) to new (information) economy

(1)

Economic Annals no 162, July 2004 - September 2004 99

Bogdan Ili} *

TRANZICIJA INDUSTRIJSKE (TRADICIONALNE)

U NOVU (INFORMATI^KU) EKONOMIJU

THE TRANSITION FROM INDUSTRIAL (TRADITIONAL) TO NEW (INFORMATION) ECONOMY

APSTRAKT: Krajem XX veka nastaje nova ekonomija i informati~ko dru{tvo. To je re-zultat ostvarivanja III i prelaz u IV nau~no-tehnolo{ku revoluciju. Osnovu nove ekono-mije ~ini prelaz sa industrijske na informa-ti~ku tehnolo{ku osnovicu proizvodnje. No-va ekonomija menja karakter faktora proiz-vodnje, strukturu proizvedene vrednosti, motive proizvodnje, polo`aj radnika (roboti zamenjuju robove) i sl. Pored rada, kapita-la, zemlje i preduzetni{tva javlja se informa-cija kao peti i najva`niji faktor proizvodnje. Internet postaje osnov nove ekonomije. On menja na~in na koji ljudi u~e i istra`uju, snosi teret administracije, menja na~in kon-kurencije, smanjuje tro{kove poslovanja, preska~e nacionalne granice i dovodi do pro-cesa globalizacije svetske privrede u jedin-stvenu celinu.

Neke osnovne karakteristike nove ekonomije su: informati~ka osnovica proizvodnje, brze promene proizvoda, fleksibilni proizvodni si-stemi, mre`na organizacija proizvodnje, in-tegracija, usluge su pra}ene proizvodima, ge-neralizacija znanja i ve{tina, obrazovanje, znanje i nadarenost postaju najva`niji fakto-ri dru{tveno-ekonomskog rasta i razvoja i sl. Nova ekonomija dovodi do niza prednosti u odnosu na tradicionalnu ekonomiju. Me|u-tim, ona dovodi i do niza negativnih posle-dica: ekolo{ka zaga|enost, prezadu`enost

nerazvijenih zemalja, produbljenje jaza u nivou razvijenosti regiona, zemalja i pojedi-naca, porast inflacije, nezaposlenost i sl. Me-|utim, nova ekonomija je objektivno uslo-vljena i zadatak svake nacionalne ekonomije jeste da utvrdi najpovoljniji na~in uklapanja u novu ekonomiju (globalizacija).

KLJU^NE RE^I: nova ekonomija, inform-acija, Internet, globalizinform-acija, mre`na orga-nizacija

ABSTRACT: At the end of 20th century a new economy and a new information society emerged, as a result of achieving the third and the transition to the fourth scientific and technological revolution. The basis of this new economy lies in the transition from the industrial production to the production based on information and technology. The new economy contributes to changing the character of the factors of production, the structure of the value produced, the motives of production, the workers' position (robots replacing slaves), etc. Besides labor, capital, land and entrepreneurship, information appears to be the fifth and the most impor-tant factor of production. The Internet is becoming the foundation of the new econo-my and contributes to changing the way people learn and do research, as well as to reducing the burden of administration,

(2)

»Da nije bilo parne i elektri~ne energije, ne bi bilo industrijske revolucije, industrija-lizma i industrijskog dru{tva. ôvek bi nastavio skromno ìvjeti u ovisnosti o pri-rodnoj okolini. Ne bi bilo modernog doba ni mnogobrojnih specijaliziranih znanosti za sva podru~ja prirode i dru{tva. Nikad ~ovjekovo znanje ne bi poprimilo znanstve-ne sadràje, pa prema tome znanstve-ne bi bilo ni postmodernog informacionalisti~kog dru-{tva kojemu je pretpostavka.

Ta determiniranost podjednako postoji i u nastupu informati~ke znanstveno-teh-nolo{ke revolucije, informacionalizma i infomracionalisti~kog zajedni{tva. Inform-ati~ka revolucija je donijela informacionalizam, paradigmu koja se temlji na uve}a-nju ~ovjekove sposobnosti obrade informacija u mikroelektronici (mikro~ipovi, kompjuteri, telekomunikacije i njihovo umre`avanje) i genskoj tehnologiji. Za cijeli sustav najva`niji je razvoj softvera. Sva ssu ddru{tva nna nneki nna~in iinformacijska ddru-{tva ii ssvako ggospodarstvo nna nneki nna~in ppo~iva nna zznanju. Informati~ka revolucija stvara i razvija visoke tehnologije koje u informacije i znanje unose znanstvene sadr-`aje (podvukao B.I.).

Toj novoj znanstvenoj paradigmi svojstvena je samorazvijaju}a sposobnost obrade podataka (u pogledu opsega, slo`enosti i brzine), sposobnost rekonbiniranja i decen-trirana fleksibilnost.

Na iinformacionalizmu iizrasta uumreèno iinformacionalisti~ko ddru{tvo, ddru{tvena struktura kkoja uu ssvojoj pposebnosti ii uu ssvojoj ccjelovitosti ppostaje ssloèna iinformacijska mreà. RRad sse iindividualizira, aa kkultura hhumanizira ii ddemokratizira. NNa ttim tteme-ljima ssvijet vve} zzahva}a dduh iinformacionalizma kkoji hhakerskom kkulturom ii eetikom zlatnim zzrakama oobasjava zzoru ttre}eg ttisu}lje}a« (podvukao B.I.)

A. Dragi~evi}, D. Dragi~evi}, Doba kiberkomunizma, Zagreb, 2003, str. 35-36

Ekonomski anali br 162, jul 2004. - septembar 2004.

100

changing the way of competition, reducing operating costs, crossing national borders and leading to the process of globalization of the world economy into an integral entity. Some basic characteristics of this new econo-my are the following: the information basis of production, rapid changes of products, flexible production systems, network organi-zation of production, integration, services backed by products, skills and knowledge generalization, education, knowledge and talent becoming the most important factor of the socio-economic growth and develop-ment, etc.

The new economy leads to a number of advantages when compared to the tradition-al one. However, it tradition-also has a number of neg-ative consequences: pollution, indebtedness of underdeveloped countries, widening the gap between the development level of regions, countries and individuals, growing inflation, unemployment etc. But the new economy is objectively conditioned and the task of each national economy is to determine the most favorable way of its incorporation into this new economy (globalization).

(3)

Od sredine 1980-ih godina javlja se naziv nova ekonomija, odnosno informa-ti~ka ekonomijaili ekonomija znanja. Ovaj termin danas se upotrebljava, uglav-nom, u dva zna~enja:

Prvo, pod novom ekonomijom se podrazumeva onaj deo ekonomije koji se sastoji od visokotehnolo{kih oblasti. U ovom zna~enju nova ekonomija se defini-{e kao zbir oblasti koje se odlikuju visokotehnolo{kim elementima, za razliku od stare ekonomije. Ali u ovakvom zna~enju termin je novijeg datuma.

Termin nova ekonomija pojavio se ve} po~etkom 1980-ih godina, ali se tada upotrebljavao u drugom zna~enju – koristio se za opisivanje ekonomije, koja se u najve}oj meri oslanja na sferu proizvodnje usluga, vi{e nego na sferu proizvod-nje robe, a po~etkom 1990-ih godina po~eo se upotrebljavati u smislu visokoteh-nolo{ke ekonomije. Danas termin nnoovvaa eekkoonnoommiijjaa upotrebljava se i u jednom i u drugom zna~enju. To je takav uticaj visokih tehnologija na ekonomsko okru`enje, koji vodi ka promeni odre|enih makroekonomskih parametara.

Dakle, pod nazivom nova ili informati~ka tehnologijapodrazumevaju se unu-tra{nje su{tinske promene u savremenoj ekonomiji. Pojavni oblik takvih prome-na je ekonomska globalizacija koja neprekidno poprima sve ve}e razmere. Eko-nomska globalizacija dovodi do prerastanja nacionalnih ekonomija u jedinstven svetski ekonomski prostor u kojem postepeno nestaju ve{ta~ke barijere izazvane raznovrsnim, prvenstveno politi~kim intervencijama. To name}e nove, ali jedin-stvene op{te standarde pona{anja u privredi, {to podsti~e tehnolo{ku, a zatim i civilizacijsku globalizaciju. I obrnuto, civilizacijska globalizacija podsti~e dalji tehnolo{ki razvoj.

Informati~ka i komunikacijska tehnologija uti~e na promenu ekonomske strukture nacionalnih ekonomija i svetske privrede u celini. One deluju na sve sfere ekonomskog ìvota, zadràvaju}i osnovne standarde razvijene u eri indu-strijske ekonomije, ostavljaju mogu}nost za izraàvanje individualnih, kolektiv-nih i nacionalkolektiv-nih specifi~nosti. Sve to dovodi do nove, digitalne podele rada, tj. podele na one zemlje koje mogu iskoristiti konkurentske prednosti savremene informati~ke i komunikacione tehnologije i one koje to ne mogu.

Novu ekonomiju karakteri{e »seljenje« proizvodne aktivnosti iz materijalne u nematerijalnu sferu (podru~je usluga), ainformacijapostaje osnovni poslovni resurs. Krajem XX veka Internet1 _{je progla{en »op{tim dobrom ~ove~anstva«,}

Economic Annals no 162, July 2004 - September 2004

101

1 _{“Imaju}i ovo u perspektivi, poseban zna~aj bi trebalo dati razvoju Interneta, koji }e se pro{iriti}

(4)

{to je dovelo do druga~ijeg poimanja tradicionalnog lanca vrednosti, odnosno dovodi do njegove transformacije u mre`nu vrednost, {to se ogleda u mnogo-brojnim interakcijama i me|uzavisno{}u poslovnih subjekata.

Nova (informati~ka) ekonomija zasniva se na tri principa2_:

• Kompleksnost • Haos i

• Sinergija

Kompleksnost u ekonomskoj nauci predstavlja novi, veoma zna~ajan po-jam. Njega odlikuje visok stepen individualnosti. Kompleksni sistemi, po pravi-lu, nisu rezultat sukcesivnog sleda doga|aja, uklju~uju veliki broj komponenti, otvoreni su prema okolini i njenim uticajima, nisu linearni, pa se njihovo pona-{anje ne mo`e obja{njavati linearnim odnosima i analiti~ki, ve} samo holisti~ki.

Haos u ovom slu~aju ne predstavlja negativnu i destruktivnu pojavu. On predstavlja posebnu formu kompleksnosti. U ovom slu~aju izraz haos predsta-vlja klicu stvarala~ke komponente, jer vodi u nove oblike organizacije i komplek-snosti, otvara nove horizonte slobode i daje mogu}nost ispitivanju novih tipova odnosa unutar datog sistema. Neki autori3_{smatraju da u osnovi haosa postoji i}

odre|eni red, jer proces prela`enja sistema u haos sadr`i neke zajedni~ke karak-teristike, bez obzira na pojedine specifi~nosti sistema ([umpeter: »Stvarala~ka destrukcija«).

Sinergijaje tre}i element nove ekonomije. Ona ne zna~i prisilu, zabranu, ni-ti se ostvaruje svesnim putem. Svaki element sistema deluje u skladu sa sopstve-nim, naizgled krajnje egoisti~kim ciljem, tako da su njihovi ciljevi naj~e{}e vrlo razli~iti. Me|utim, sistemi funkcioni{u tako da spontano poma`u jedni druge. Krajnji je rezultat nepostojanje unutra{njih konflikata u sistemu.

Naziv sinergija ovde ozna~ava ~injenicu da je celina vi{e od mehani~kog zbi-ra njenih delova, odnosno da se njena funkcija u kvalitativnom smislu ne mo`e objasniti na kvantitativan na~in. To zna~i da u sinergijskom sistemu elementi se

102

sela, zato {to mreà (oznaka za novu ekonomiju, prim.B.I.) menja na~in na koji ljudi komuni-ciraju”... Internet menja na~in na koji ljudi u~e i istraùju, snosi teret administracije, i ima uti-caj na {irenje zabavne industrije... Internet bi pre trebalo porediti sa pismeno{}u. Pre jednog veka, dru{tvo je moglo grubo da se podeli na one koji mogu da ~itaju i pi{u i nepismene. Sada sli~na podela moè da se napravi na one koji imaju pristup Internetu i na one koji nemaju mogu}nost da ga koriste. Ovo je polje gde }e se odigrati borba za ve}u produk-tivnost i samim tim bolji ìvotni standard (podvukao B.I.).” G.Kolodko, The “New Economy” and Old Problems - Prospects for fast Growth in Postsocialist Countries,TIGER WP Series No 9, Warsaw, June 2001, pp. 3-8

(5)

uzajamno poma`u i podsti~u, ~ime istovremeno doprinose pove}anju kvaliteta celine.

Sva tri navedena elementa predstavljaju samoorganiziraju}i sistem u novoj ekonomiji. Takvi sistemi predstavljaju dinami~ke strukture, jer poseduju spo-sobnost prelaza iz postoje}ih u nove oblike na nepredvidiv na~in, budu}i da ima-ju vi{e transformacionih opcija. Nakon transformacije, sistemi poprimaima-ju sa-svim druge osobine.

Va`an element nove ekonomije jeste i informacija. Zna~aj informacije u no-vom sistemu obja{njava se shvatanjem organizacije kao kvaliteta odnosa. Naime, organizacija u novom sistemu predstavlja na~in uspostavljanja veza unutar same nje. Te veze su utoliko kvalitetnije, {to je br`i protok informacija izme|u eleme-nata organizacije strukture sistema.

Dakle, u novoj ekonomiji nema ~vrstog temelja ili stati~kog oslonca, jer eko-nomski sistem predstavlja mre`u dinami~kih i te{ko predvidivih odnosa. Jedno-stavnost zamenjuje kompleksnost, nije bitna fizi~ka organizacija sistema, ve} kvalitet odnosa u njemu. Osnovu opstanka poslovnih sistema u dinami~kim uslovima ~ine procesi generisanja razmene i adekvatno kori{}enje informacija.

Do sada su ispunjeni mnogi uslovi za nastanak i razvoj nove ekonomije. To se ogleda u tome, {to prestaju biti va`ni neki osnovni elementi industrijske (»for-disti~ke«) ekonomije, kao na primer: ekskluzivnost kvalifikovanog rada, neinte-ligentne proizvodne ma{ine, odnosno pogoni i prirodne sirovine; kao i negativne nuspojave industrijske ekonomije: masovna unificirana proizvodnja, uska speci-jalizacija i birokratizacija dru{tva.

Neke karakteristi~ne manifestacije nove ekonomije su slede}e: • materijalna proizvodnja zahteva sve manji broj zaposlenih ljudi; • razvija se nova, globalna i kvalitetnija komunikaciona infrastruktura; • proizvode se novi, inteligentni radni i proizvodni alati, primenjivi u

hu-manijim radnim uslovima i sredinama;

• slobodnog kapitala ima u izobilju i on nesmetano kru`i svetom; • razvija se preduzetni~ki duh.

Piter Draker svrstava specifi~nosti nove ekonomije u tri grupe:

• industrijska proizvodnja se u tro{kovnom smislu osamostaljuje od siro-vina i povezuje se prete`no sa uslugama – dokaz je kontinuirani pad cena sirovina i porast udela tro{kova usluga u ceni proizvoda od 1977. godine naovamo;

• industrijska se proizvodnja ostvaruje i pove}ava uz konstantno smanjenje broja neposredno zaposlenih proizvodnih radnika – te`i{te zapo{ljavanja ne-prestano se »seli« iz materijalne proizvodne u uslu`nu (informati~ku) sferu;

(6)

• transformacija svetske privrede vr{i se od realne prema simboli~koj – pod pojmom simboli~ka privreda podrazumeva se to da koli~ina raspo-lo`ivog kapitala uveliko nadma{uje vrednost ukupnog prometa robe. Navedene karakteristike nove ekonomije ilustruje i slede}a tabela:

INDUSTRIJSKA I NOVA (INFORMATI^KA) EKONOMIJA

U novoj ekonomiji konkurentska prednost zavisi prvenstveno od znanja, ume}a i ve{tine ljudi. Zbog toga, jedna od klju~nih pretpostavki prelaza u eru no-ve (informati~ke) ekonomije jeste fleksibilan obrazovni sistem, koji }e mo}i da odgovori na promenljive i sve zahtevnije potrebe informati~ko-komunikacijskih industrija i njihovih korisnika. U takvim uslovima nacije prerastaju u »pametnu populaciju«, a zemlje (dr`ave) u »mudre zemlje«4_.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE NOVE EKONOMIJE

U svojoj znamenitoj knjizi: »Nova pravila za novu ekonomiju...« K.Keli5_je

naveo osnovne karakteristike nove ekonomije koje su najo~iglednije u svetu koji se menja, i to:

104

Industrijska ekonomija Nova informati~ka ekonomija

Energetski intenzivna Industrijski intenzivna Standardizovana Prilago|ena meri Stabilan proizvod Brze promene proizvoda Fiksirani pogoni i oprema Fleksibilni proizvodni sistemi Automatizacija Sistematizacija

Pojedina~na kompanija Mre`na virtuelna organizacija Hijerarhijska struktura upravljanja Kooperativno upravljanje Segmentacija u radne jedinice Integracija

Proizvodi su pra}eni uslugama Usluge su pra}ene proizvodima Centralizacija mo}i i znanja Distribucija mo}i/Podela znanja Specijalizacija ve{tina i znanja Generalizacija ve{tina i znanja Dr`avno vlasni{tvo i kontrola Dr`avna koordinacija i regulacija

4 _{Detaljnije videti @. Panian,}_{Informacijska ekonomija – izazov ekonomskoj znanosti u 21.stolje}u,}

Zbornik “Razvitak ekonomske misli”, Ekonomski fakultet, Zagreb, 2001, str. 269-281

5 _{K. Kelly,}_{New Rules for the New Economy - Ten Radical Strategies for a Connected World,}

(7)

- globalni karakter teku}ih promena,

- operisanje neopipljivim bogatstvima: idejama, informacijom i uzajam-nim odnosima,

- tesno preplitanje i uzajamni uticaj pojedinih segmenata nove ekonomije.

M.Kastels6_{izdvaja pak, pet karakteristika koje odlikuju novu ekonomiju, i to:}

1. proizvodnja sve vi{e zavisi od kori{}enja dostignu}a nauke i tehnike, kao i od kvaliteta informacije i menad`menta,

2. u razvijenim zemljama dolazi do pomeranja pa`nje proizvo|a~a i kori-snika od materijalne proizvodnje na informati~ku delatnost,

3. duboka transformacija organizacije proizvodnog procesa (od standardi-zovane masovne proizvodnje na atomiziranu proizvodnju i od vertikalno integrisane organizacije na horizontalne mre`e uzajamnih odnosa izme-|u delova),

4. globalni karakter ekonomije, u kome su kapital, proizvodnja, menad`-ment, tr`i{te, rad, informacija i tehnologija organizovani nezavisno od nacionalnih granica,

5. revolucionarni karakter tehnolo{kih promena u ~ijoj su osnovi – inform-ati~ke tehnologije, koje transformi{u materijalnu osnovu savremenog sveta.

U uslovima nove ekonomije menja se i priroda vlasni{tva (svojine).U ta-kvim uslovima, po mi{ljenju D.Z Hod`sona, progres znanja »razbija« celovitost svojine i podriva uslove funkcionisanja slobodnog trì{ta. On skre}e pa`nju na paradoks, koji se sastoji u tome da su ba{ oni ekonomisti XX veka, koji su pokla-njali najvi{e pa`nje pitanju sticanja znanja, istovremeno bili i zagovornici slo-bodnog trì{ta, i navodi kao primer ideje F.Hajeka. Menja se, po mi{ljenju R.Ko-uza, »priroda firme«, koja deluje na trì{tu. »Intelektualna firma« moè danas da uop{te ne raspolaè proizvodnim fondovima u njihovom tradicionalnom shva-tanju, budu}i da se materijalne aktive po~inju istiskivati od strane intelektualnih aktiva, a informacija potiskuje teku}e aktive (kao primer se navode firme Micro-soft i IBM). Pri oceni firme, analiti~ari sve ~e{}e napu{taju ocenjivanje njenih materijalnih aktiva. Tako je trì{na kapitalizacija aktive kompanije Microsoft iz-nad analognog pokazatelja kompanije IBM, iako Microsoft prodaje daleko ma-nje proizvoda. Sti~u}i akcije firme, investitor ne kupuje fondove u tradicional-nom shvatanju. »Intelektualnoj firmi« nisu potrebne velike aktive. Za nju postoji tendencija sniàvanja vrednosti osnovnih fondova. Investicije, pak, koje postoje kao neopipljive aktive, ~iju je kona~nu vrednost dosta te{ko odrediti, ili uop{te

105

(8)

nije mogu}e, ne treba kapitalizovati. Firma u perspektivi moè personifikovati predloène proizvode, imaju}i u vidu {iroke mogu}nosti dobijanja detaljne in-formacije o klijentima i usmeriti pa`nju na direktne prodaje. Takve su karakteri-stike i nove ekonomske sredine na unutra{njem trì{tu.

U me|unarodnom aspektu, informati~ke tehnologije stvaraju znatno vi{e mogu}nosti za komunikaciju izme|u udaljenih subjekata. Re~ je o naru{avanju poznatog gravitacionog modela. Sada se obra}amo tom modelu u vezi sa istraì-vanjem komunikacija u me|unarodnim razmerama. U skladu sa datim mode-lom – {to je ve}e rastojanje me|u zemljama, to one manje trguju jedna sa dru-gom. Ipak, mi danas moèmo govoriti o sasvim novim mogu}nostima, koje znatno pojednostavljuju komunikaciju me|u udaljenim teritorijama. Dolazi do te{njeg komuniciranja uklju~uju}i i trgovinu, a kao drugo, obrazuju se intelektu-alni i inovacioni klasteri. Rastojanje prestaje da bude takva prepreka za saradnju, kakva je bila ranije, jer informaciona tehnologija omogu}ava neposredne kon-takte kupca i prodavca u èljenom vremenu.

U tradicionalnim modelima ekonomskog rasta, razra|enim 1950-ih godina njihovi autori su klju~nu pa`nju posve}ivali takvim faktorima proizvodnje, kao {to su rad i kapital. Godine 1980. pojavila se nova teorija ekonomskog rasta, koju je razradio P. Romer7_{i drugi ekonomisti, u kojoj se tehnolo{ki progres}

raz-matra kao centralni pokazatelj ekonomskog rasta. Nova teorija rasta tuma~i teh-nolo{ke promene kao endogeni proces, koji zavisi od delatnosti firme. P. Romer tvrdi da se de{ava pove}anje ekonomskih stimulacija tehnolo{kim promenama.

Kao dokaz u korist razvoja nove ekonomije moè se smatrati prodiranje in-formati~kih tehnologija, koje doprinose pove}anju efektivnosti prakti~no u svim sferama; Internet daje mogu}nost pronalaènja najpovoljnije cene robe ili uslu-ga, smanjuje transakcione tro{kove. On-line trgovina omogu}ava u{tedu admi-nistrativnih tro{kova, i sl. Na to skre}e pa`nju K.Keli kada kaè da »...komunika-cije, koje na kraju krajeva i jesu to {to mi shvatamo pod cifarskim tehnologijama i sredstvom veze – to nije prosto sektor ekonomije. Komunikacija – to je sama ekonomija«8_.

Nova ekonomija ne ukida ekonomske zakone; ona demonstrira novi kvalitet ekonomskog rasta i otkriva nove ekonomske mogu}nosti saradnje i razvoja. Ve-rovatno gre{e i fanatici ideje nove ekonomije koji bukvalno sve promene u dru-{tvu i ekonomiji tuma~e kroz prizmu datog fenomena, kao i ljuti protivnici ove ideje. Korist za op{ti ekonomski razvoj od Interneta je veoma va`na i verovatno }e biti jo{ ve}a, ali ipak ona ne opravdava vrtoglavi rast cena akcija.

106

7 _{P. M. Romer,}_{Endogenous technological change,}_{Journal of Political Economy, 1990}

8 _{K. Kelly,}_{New Rules for the New Economy - Ten Radical Strategies for a Connected World,}_New

(9)

Anonimnost svojstvena Internet ekonomijiza sada ne dozvoljava ostvariva-nje normalne kontrole ostvariva-njenog funkcionisanja. Ali, investicije u interaktivne teh-nologije i infrastrukturu rastu i, bez obzira na odre|ene probleme, mo`e se re}i da je u globalnom smislu svet ve} krenuo na put koji predla`e nova ekonomija.

Nova ekonomija ima globalni karakter. Nikad do sada svet nije imao mo-gu}nost komunikacije na najrazli~itijim nivoima. Sa svoje strane, savremeni glo-balni procesi nezamislivi su danas bez informati~kih tehnologija. Velika brzina {irenja informati~kih tehnologija omogu}ava razli~itim zemljama da u~estvuju u globalnom ekonomskom i socijalno-politi~kom prostoru. Ta uzajamna veza i uzajamna zavisnost informati~kih tehnologija i globalnih tendencija najverovat-nije }e dati ve}i ekonomski efekat i ve}i zamah ekonomiji nego prethodne tehno-lo{ke revolucije. U odnosu na staru ekonomiju gde je okvir konkurencije uglav-nom bio odre|en granicama nacionalnog trì{ta, u novoj ekouglav-nomiji globalno tr-ì{no okruènje name}e potrebu za neprekidnim pove}avanjem efikasnosti po-slovanja.

Neki autori umesto termina »nova ekonomija« upotrebljavaju termin »eko-nomika, zasnovana na znanju« ili ekonomija znanja ili mozgovna ekonomija, Pi-ter Draker npr., podvla~i znanje kao temeljni elemenat savremenih reformi. Isto tako, neki zapadni nau~nici savremeno dru{tvo nazivaju ne informati~ko, ve} dru{tvo znanja ili dru{tvo nauke, kao {to ga naziva nema~ki nau~nik R.Krajbih u svom radu »Dru{tvo nauke: od Galileja do revolucije visokih tehnologija«9_{. Novo}

dru{tvo koje se formira, nau~nici nazivaju raznim imenima: megadru{tvo (V.Kuraldin), dru{tvo informatike i komunikacija (I.Niniluto), tehnodru{tvo (B.Gejts), elektronsko-broj~ano dru{tvo (D.Tapskot) itd. Zajedni~ko u svim tim tuma~enjima je ukazivanje na globalnost teku}ih procesa i klju~nu ulogu in-formacionih tehnologija. Tako D.Tapskot u svom radu podvla~i da su dru{tvo novog tipa, novo preduze}e i nova tehnologija neraskidivo povezani pojmovi i izdvaja 12 osobina koje ih objedinjuju kao zajedni~ku koncepciju:

1. orijentacija na znanje;

2. numeri~ka forma iskazivanja predmeta; 3. virtuelna priroda;

4. molekularna struktura;

5. integracija, mre`na povezanost; 6. uklanjanje posrednika;

7. konvergencija; 8. inovaciona priroda;

9. transformacija odnosa proizvo|a~-potro{a~;

107

9 _{R. Kreibich,}_{Die Wissenschaftsgesellschaft: von Galilei zur High-Tech-Revolution,}_{Frankfurt am}

(10)

10. dinamika;

11. globalne razmere;

12. postojanje protivure~nosti.

Zagovornici teorije informati~kog dru{tva povezuju njegovo uspostavljanje sa dominacijom ~etvrtog sektora ekonomije, koji dolazi posle poljoprivrede, indu-strije i sektora usluga, a kapital i rad – osnove industrijskog dru{tva – ustupaju mestoinformaciji– osnovi informati~kog dru{tva.Ovo dru{tvo se principijelno razlikuje od industrijskog. Pre svega, menja se oblik organizacije proizvodnje. Ni-je vi{e neophodna tako jaka konkurencija proizvodnNi-je, kako Ni-je to bilo u industrij-skom dru{tvu. ôvek sada moè punopravno u~estvovati u proizvodnim procesi-ma, iako se nalazi daleko od krupnih ekonomskih centara. O. Tofler iznosi tezu, da se mi moèmo sasvim pribliìti novom obliku »doma}e radinosti«, zasnovane na supersavremenoj tehnologiji. U informati~kom dru{tvu se smanjuje zna~aj bi-rokratskog upravljanja. Radnici u izvr{avanju svojih osnovnih funkcija postaju sa-mostalniji, a svaka organizaciona jedinica predstavlja poseban modul, usmeren na re{avanje konkretnog zadatka ili zadataka. Menja se sistem vrednosti, jer dru{tvo zahteva od kompanija re{avanje ne samo ekonomskih, ve} i socijalnih problema: nastaju i aktiviraju se dru{tva za za{titu prava potro{a~a i sli~ne organizacije, pri ~emu njihova delatnost postaje sve raznovrsnija, uzimaju}i u obzir interese najra-zli~itijih proizvo|a~a. Kona~no, raste isprepletenost i uzajamni uticaj ekonom-skih procesa u svetskim razmerama i u skladu sa tim raste uloga nadnacionalne regulative i nadnacionalnih institucija. Sve manje proizvedenih bogatstava ima strogo nacionalno obele`je. Roba moè da se proizvodi u raznim zemljama i regi-onima, a zatim da se formira u vidu nekog kona~nog proizvoda sa finalnom reali-zacijom na raznim ta~kama zemaljske kugle. Transnacionalne kompanije (TNK) se toliko modifikuju u globalne strukture, da je ~esto te{ko odrediti nacionalnu pripadnost, kako sa ta~ke gledi{ta finansijskih izvora, tako i sa stanovi{ta proiz-vodnog procesa. Na isti na~in se u internacionalnom pravcu menja i sastav akcio-nara, koji se pretvaraju u neku neodre|enu internacionalnu masu.

Navedene i sli~ne posledice savremenih informati~kih procesa dozvoljavaju da se govori o principijelno novoj etapi razvoja u pore|enju sa industrijskim dru{tvom.

Sama informacija postaje najzna~ajnija odrednica nove ekonomije i in-formati~kog dru{tva. Informacija predstavlja poseban, specifi~an resurs, koji se od svih drugih resursa razlikuje po nizu unikatnih karakteristika. Pre svega treba imati u vidu da kroz strukture mre`e, a to su:

• komplementarnost i standardnost,

• su{tinska ekonomija u razmeri proizvodnje,

(11)

• spoljni efekti mre`e (Internet), • efekti klopke (zamke),

informacija postaje nezavisno od prostora, tj. ona se istovremeno moè nala-ziti na razli~itim mestima, {to nije prepreka za njeno kori{}enje. Prodaja inform-acije je jednosmerna: informacija se ne moè povratiti nazad, ne moè se otkupi-ti, ali se jedna ista informacija moè prodati vi{e puta; ako to nije u suprotnosti sa zakonom. I vi{e od toga, prodata informacija ostaje i u vlasni{tvu prodavca; tj. o~igledno je da prodaja informacije nije obi~an ~in kupovina-prodaja, jer ne do-lazi do uobi~ajenog otu|enja robe. Na taj na~in, informacija se ne privatizuje ta-ko jednostavno, kao obi~na imovina. Istovremeno, informaciju lata-ko obescenjuje vreme; informacijski proizvod, za razliku od materijalnog proizvoda, podleè sa-mo jednoj vrsti istro{enosti-sa-moralnoj istro{enosti. Znanje kao savremeni proiz-vodni input se moè podeliti u ~etiri kategorije: (1) znati {ta (know-what) – skup informacija o odre|enim ~injenicama; (2) znati za{to (know-why) – poznavanje uzroka i pravila odvijanja odre|enih procesa i aktivnosti; (3) znati kako (know-how) – ovo znanje podrazumeva ve{tine i sposobnosti i (4) znati ko (know-who) – poznavanje izvora informacija i sposobnost da se uspostave kontakti kako bi se dobila neophodna ekspertiza.10

U epohi globalizacije svetske ekonomije informati~ke tehnologije dobijaju su{tinsku ulogu, takvu ulogu da se pojavljuje tendencija ozna~avanja informati~-kih tehnologija (informacije) kao petog faktora proizvodnjeuporedo sa radom, kapitalom, prirodnim resursima i preduzetni{tvom. Proizvodna funkcija u mno-gim nau~nim istraìvanjima po~inje da uklju~uje i ovaj faktor proizvodnje, {to se odraàva u modelima ekonomskog rasta i u zaklju~cima do kojih oni dovode. U najprostijem vidu matemati~ka ideja endogenosti tehnologije moè se izraziti na slede}i na~in:

W=PTn,

gde je W - bogatstvo, P - prirodni resursi (zemlja, radna snaga, rudna bogatstva, itd.), T -tehnologija, n – stepen uticaja tehni~kih dostignu}a.

Postoje i slo`eniji modeli, sa vi{e faktora, koji, tako|e, podvla~e rastu}i zna-~aj tehnolo{kog i informati~kog elementa u procesu proizvodnje. Ameri~ki eko-nomisti M. Boskin i L. Lau11_{na osnovu ovakvih istra`ivanja dolaze do zaklju~ka}

109

10 _{J. Woroniecki,}_{New Economy: Illusion or Reality? Doctrine, Practice and the OECD Perspective,}

TIGER Working Paper No 5, Warsaw, Maz 2001, p. 30

(12)

da tehni~ki progres u razvijenim industrijskim zemljama ~ini u proseku 40% ekonomskog rasta, a ostalih 60% odlazi na rad i kapital, pri ~emu se pod tehni~-kim progresom podrazumeva, pre svega, uvo|enje novih informati~kih tehnolo-gija. Posebno treba obratiti pa`nju na to, da je za informati~ki resurs karakteri-sti~na ogromna brzina razvoja12_.

Informati~ke tehnologije su postale mo}na grana svetske ekonomije, koja se intenzivno razvija. Udeo grana koje su neposredno povezane sa proizvodnjom i kori{}enjem znanja, krajem 1990-ih godina u unutra{njoj proizvodnji SAD, ~ini-lo je vi{e od 60%. Politi~ki sistemi razvijenih zemalja ubrzano se transformi{u pod uticajem informati~kih procesa. Svojevremeno je, pri uspostavljanju demo-kratskih sistema u Zapadnim zemljama, va`nu ulogu imala pojava i {irenje sred-stava masovne informacije: periodika, knjige, kasnije radio i televizija. Informa-ti~ka sredstva komunikacije smanjuju transakcione izdatke dobijanja informaci-je i omogu}avaju svesno u~e{}e {irokih sloinformaci-jeva stanovni{tva u politi~kom `ivotu dru{tva. To je dovelo do stvaranja demokratske nacionalne dr`ave.

Uobi~ajeni model demokratije po~inje postepeno da se menja. Pojavom i {i-renjem Interneta nastaje mogu}nost operativnog pristupa prakti~no neograni~e-nog broja ljudi ogromnom obimu informacija. Svaki gra|anin, koji aktivno kori-sti Internet, moè se, uz minimalne tro{kove, obratiti neograni~enom auditoriju-mu. Pojavljuju se koncepcije »teledemokratije« i »kiberdemokratije«, te stvara-nje on-lajn dru{tvenih prostranstava radi omogu}avanja uzajamnog dejstva iz-me|u gra|ana i dràvnih organa. U procesu realizacije ovih ideja, u praksi, {iri se krug pitanja koja se dobijaju putem referenduma, uz minimiziranje populisti~-kih efekata »plebiscit demokratije«. Moè se re}i da ideje stvaranja punopravnog gra|anskog dru{tva nalaù neophodnu materijalnu bazu zahvaljuju}i savreme-noj tehnologiji. Pri tome proces »elektronske demokratije« prevazilazi nacional-ne granice i postaje sveobuhvatan.

Me|utim, ~esto pozitivna pojava ra|a i svoju suprotnost u vidu nekih nega-tivnih posledica.To u potpunosti va`i i za informatizaciju dru{tva. Postoji ~itav niz faktora koji deluju u suprotnom pravcu i na kraju dovode do gubitaka na pla-nu svetskog blagostanja. Naime, obim informacija je narastao, tako da je inform-acija dostupna {irokom krugu lica. Ali taj kolosalno pove}ani obim informinform-acija stvara i odre|ene te{ko}e. Neizbe`na protivre~nost izvora informacija stvara protivre~nost same informacije. U takvoj informaciji te{ko se snalaze ponekad i stru~njaci, a da ne govorimo o obi~nim ljudima, koji poku{avaju da je obrade. U svom ~lanku »Racionalnost kao proces i produkt mi{ljenja« ameri~ki

ekonomi-Ekonomski anali br 162, jul 2004. - septembar 2004.

110

12 _{Prvi programirani elektronski kompjuter napravljen je 1946. godine, a mikroprocesor 1971.}

(13)

sta G. Sajmon13_{zapa`a da je informacija ne sumnjivo bogatstvo samo tamo gde}

je ima malo, a u uslovima kada se nudi velika koli~ina raznih informacija, ona ~e-sto dobija negativnu ulogu, odvla~e}i nas od su{tinskog, i stvarno bogatstvo, re-dak resurs, postaje ne informacija, ve} pa`nja. K. [apiro i H. Verian14_{tako|e dele}

ovo mi{ljenje i pozivaju}i se na G. Sajmona, kaù da se njegov odnos prema in-formaciji slaè sa njihovim. Ameri~ki ekonomista K. Keli15_{izraàva ovu misao}

plasti~nije: »^ovek ima samo 24 sata dnevno da rasporedi svoju pa`nju na milio-ne novih pojava i mogu}nosti, koje se obru{avaju na njega«. Nastaje pojava, koja je dobila naziv informati~ki {umovi - situacija kada je ote`ano dono{enje racio-nalne odluke usled pove}anja obima suvi{ne, pogre{ne informacije, {to smanjuje potencijalni rast efektivnosti proizvodnje. Problem postaje, ne ~injenica dobija-nja informacije, nego mogu}nost njene kvalitetne obrade.

Sasvim je o~igledno da je ispunjenje ovih zahteva ote`ano u mnogim zemlja-ma. Zato je danas problemati~no govoriti o istinskoj realizaciji demokratskih ideja postavljenih u osnovu stvaranja Interneta. Ako se prisetimo da polovina stanovnika zemlje ni jednom u `ivotu nije koristila telefonski aparat, problem in-telektualnih barijera postaje jo{ vi{e vidljiv. U narednoj tabeli se pokazuje koliko se razlikuju mogu}nosti dostupa Interneta u zavisnosti od regiona (1999. godi-na):

Kada su u pitanju zemlje u tranziciji, imamo slede}u situaciju po pitanju do-stupnosti Interneta:

111

13 _{G. A Sajmon,}_{Racionaljnosnt kak proces i produkt mi{lenija,}_{Moskva, 1993.}

14 _{C. Shapiro, H. Varian,}_{Information Rules: A.Strategic Guide to the Network Economy,}_Boston,

1999

15 _{K. Kelly,}_{New Rules for the New Economy….,}_{Penguin Books, 1998, p. 59}

Region _{pristup Internetu, milioni, 1999}Broj stanovnika koji imaju _{broja veza, 1999}% od op{teg _{stanovni{tva, 1999}% od svetskog

SAD i Kanada

97.0 56.6 5.1

Evropa 40.1 23.4 13.7

Azija 27.0 15.8 56.2

Latinska Amerika

5.3 3.1 8.4

Afrika 1.1 0.6 12.9

(14)

Izvor: ITU Statistical Yearbook, International Telecommunications Union, http://www.itu.int/ITU-D/ict/statistics/index.html

Smanjenje cena pristupa i rast broja programa obuke ne mo`e, verovatno, sa-svim re{iti ovaj problem. Kao prvo, ljudi starije generacije po pravilu nisu spremni na prelazak na virtuelne oblike komunikacije. Drugo, potrebno je stalno pronalazi-ti na~ine spronalazi-timulisanja gra|ana za kori{}enje Interneta. Tre}e, finansijske mogu}no-sti, koje su uslov aktivnog kori{}enja Interneta, kod mnogih ljudi su ograni~ene.

VIRTUELNA TRGOVINA

Virtuelnu ekonomiju ~esto nazivaju Nova ekonomija da bi istakli njenu raz-liku od stare, »tradicionalne ekonomije«. Njenu osnovnu odrednicu kako je prethodno obja{njeno, ~ini informacija i Internet.Kada se govori o komercijal-nom kori{}enju mogu}nosti Internet-mre`e od strane raznih ekokomercijal-nomskih subje-kata, u strukturi elektronske komercijale, po pravilu, se izdvaja nekoliko oblasti:

• reklama i predstavljanje proizvoda;

• ostvarivanje operacije kupovina-prodaja preko kanala Mre`e; • usluge klijentima posle prodaje;

• uspostavljanje kontakata sa klijentima;

112

Broj internet korisnika, 2002 Broj personalnih ra~unara, ₂₀₀₂ Zemlja

Ukupno

(000) stanovnika Na 10.000 Ukupno (000) stanovnika Na 100

Albanija 10,0 25,19 30 0,76

Belorusija 808,7 815,84 ... ...

Bosna i

Hercegovina 100,0 243,90 ... ...

Bugarska 605,0 746,27 270 3,46

Hrvatska 789,0 1.628,82 760 15,69

^e{ka 1.500,0 1.467,14 1.500 14,67

Estonija 560,0 4.132,84 285 21,03

Ma|arska 1.600,0 1.576,04 1.100 10,84

Letonija 310,0 1.331,04 400 17,17

Litvanija 250,0 679,16 260 7,06

Moldavija 60,0 136,67 70 1,59

Poljska 3.800,0 983,72 3.300 8,54

Rumunija 1.800,0 806,09 800 3,57

Rusija 6.000,0 409,32 13.000 8,87

Srbija i Crna Gora 640,0 597,01 290 2,71

Slova~ka 862,8 1.604,38 970 18,04

Slovenija 800,0 4.008,02 600 30,06

Makedonija 70,0 342,47 ... ...

(15)

Reklama na Internetu ima ogroman zna~aj, pri ~emu se Internet reklama razlikuje od tradicionalnih oblika reklame. To je pre svega, sme{tanje reklamne informacije na najpose}enije servere. Razlika nije samo tehni~ka – daleko je va-`niji ekonomski smisao, budu}i da su tro{kovi ulaska u mreù zanemarljivo mali u odnosu na cenu tradicionalne reklame, menja se model vo|enja reklamnog bi-znisa. Firme koje se reklamiraju mogu se neposredno obra}ati potencijalnim kli-jentima na elektronskom trì{tu; informacije postaju univerzalne, budu}i da su upu}ene ogromnom auditorijumu. Agent se od posrednika pretvara u partnera za istraìvanje marketinga i pomaè klijentima da stvore svoje reklamne inform-acije. Za merenje efektivnosti reklame u mreì moè se koristiti metod brojanja posetilaca i kasnijih narud`bina proizvoda. Rasprostranjenost reklame preko In-terneta ide paralelno sa {irenjem raznih oblika elektronske komercijale. Po prog-nozama, prihodi od Internet reklama u 2002. godini iznosili su pribli`no 13 mili-jardi $. Smatra se da je 2003. godine na reklamu na Internetu potro{eno u celom svetu oko 15 milijardi $, od toga u SAD oko 10,5 milijardi $, u Evropi 2,8 milijar-di $, u Aziji 1,25 milijarmilijar-di $. Neka istraìvanja predvi|aju da }e 2005. gomilijar-dine obim Internet reklame u SAD prema{iti obim TV reklame.

Predstavljanje robe logi~ki proisti~e iz njene reklame. Budu}i da se u mre`i roba prihvata u neopipljivom vidu, predstavljanje poma`e potencijalnom klijen-tu da dobije potpuniju informaciju i da zamisli robu koju namerava da kupi. To je jedan od najboljih primera preplitanja virtuelnog i empirijskog prostora u ko-mercijalnoj oblasti; od toga kako je predstavljen proizvod u virtuelnom obliku, zavisi formiranje na{eg mi{ljenja o njegovim realnim karakteristikama.

Uporedo sa ovim razvija se elektronsko trì{te nepokretnosti. Osim prodaje robe i usluga, mnoge kompanije koriste Internet za prijem personala, {to je udobno za kompaniju i smanjuje njene transakcione izdatke. Kupci u Internet prostoru dele se na dve kategorije: one koji traè konkretnu robu i one koji, za-hvaljuju}i kori{}enju Interneta za traènje konkretne robe, nabavljaju komple-mentarnu ili ~ak slu~ajno, u toku pretraìvanja, otkrivenu robu, i na taj na~in doprinose razvoju prodaje u tom segmentu elektronske komercijale.

Bez obzira na popularizaciju kupovine robe svakodnevne namene preko In-terneta, ona za sada ne ~ini bitan udeo u ukupnom obimu prodaje takve robe. U elektronskoj komercijali va`na je logistika: Internet daje mogu}nost brzog pove-}anja obima prodaje, zato za profitabilnost elektronskog biznisa kompanija mo-ra biti dovoljno krupna. Pri organizaciji prodaje preko elektronskog tr`i{ta treba imati u vidu da je najva`niji pokazatelj – varijabilni tro{kovi firme. Zbog toga je neophodno pravilno odrediti momenat kada se sveukupni izdaci stabilizuju pri pove}anju obima prodaje i u skladu sa tim nastupa period pove}anja dobiti, {to je u praksi ~esto te{ko uraditi.

(16)

Elektronska komercijala dugoro~no uti~e na tr`i{te rada, strukturno menja-ju}i sastav radne snage, za kojom se iskazuje pove}ana tra`nja. Prema prognoza-ma, do 2006. godine, oko polovine radne snage SAD }e biti zaposleno ili u grana-ma koje proizvode ili intenzivno primenjuju inforgrana-mati~ke tehnologije. Pregrana-ma mi{ljenju R.Kraforda16_{ova tendencija }e se nastaviti. On izdvaja tri osnovne}

ka-rakteristike razvoja tr`i{ta rada pod uticajem informati~ke tehnologije: 1. rast broja zaposlenih u informati~koj sferi

2. rast investicija u radne resurse

3. rast potreba za obrazovnim nivoom zaposlenih

Trgovina na malo preko Interneta sni`ava intenzitet rada osoblja zaposlenog u tradicionalnoj prodaji robe i usluga, ali pove}ava zahteve za kompjuterskom pismeno{}u zaposlenih.

Pojavljuju se relativno nove vrste profesionalne aktivnosti, kao kompjuterski dizajn, neophodan za elektronsku komercijalu. Broj radnih mesta u vezi sa orga-nizacijom i odràvanjem sajtova na Internetu raste u SAD vi{e od 30% godi{nje, posebno brzo se pojavljuju nova radna mesta u infrastrukturi mreè. »Intelektu-alni radnici« sada zauzimaju 8 od 10 novih radnih mesta. U SAD je od 1990. do-hodak kompjuterskih programera porastao za 12% za mu{karce i 21% za ène u pore|enju sa srednjim pokazateljem od 6% za mu{karce i 13% za ène. Smanju-ju se potrebe za profesionalnim posrednicima u tradicionalnom shvatanSmanju-ju trgo-vine, ali raste potreba za posrednicima ~iji je zadatak da pomaù kupcu da se ori-jenti{e u lavini informacija i da na|e sebi neophodnu robu po najniòj ceni. Pre-ma prognozaPre-ma, u 21. veku procenat onih koji rade sa inforPre-macijom bi}e 59%. Sa pove}anjem sloènosti operacija menjaju se i uslovi za prijem radnika: neop-hodna je visoka prilagodljivost na promene, elasti~nost, a to zna~i da je potrebna i intenzivnija obuka koja treba da olak{a radniku prelazak na razne vrste delatno-sti u socio-ekonomskom prostoru koji se menja. Raste potreba za radnicima sa raznovrsnim ume}ima. Po~inje proces destandardizacije radnih mesta, pod ~im se podrazumeva pove}anje raznovrsnih profesija u strukturi radne snage. To sa svoje strane, zna~i odustajanje od tipske proizvodnje koja traì ista ume}a od za-poslenih. Neprekidna prekvalifikacija i permanentno obrazovanje postaju ima-nentni informati~kom dru{tvu i novoj ekonomiji.

Menja se tr`i{te drugog va`nog faktora proizvodnje – kapitala. Formira se

globalno trì{te kapitala, gde globalne finansijske mreè postaju ekonomski centri informati~kog dru{tva. Kapital gubi svoju nacionalnu pripadnost, postaje mobilniji i sve brè se preme{ta u me|unarodnom ekonomskom prostoru. U

114

16 _{R. Crarford,}_{In the Eve of Human Capital: The Emergence of Talent, Intelligence,…}_{, New York,}

(17)

uslovima mobilnosti kapitala padaju pod sumnju postulati neoklasi~ne teorije, zasnovani na odsustvu mobilnosti faktora proizvodnje, odnosno izjedna~avanju dohodaka faktora proizvodnje izme|u dr`ava.

Asimetri~nost raspore|enosti prava vlasni{tva kapitala je priprema za ovo. Dalje sledi da }e u epohi globalizacije diferencijacija u prihodima rada i kapitala u razli~itim zemljama najverovatnije rasti, a zasigurno ne}e se smanjivati. Ispra-vljanje takvih razlika bi}e mogu}e tek tada, kada pojedine dr`ave ne budu prosto privla~ile multinacionalne kompanije kao objekte za direktne investicije, nego kad njihove firme po~nu ostvarivati profitabilna investiciona ulaganja u drugim zemljama, {to mo`e biti sasvim realno u dugoro~nom periodu razvoja.

NOVA EKONOMIJA I GLOBALIZACIJA

Informati~ka tehnologija dovodi do br`ih i radikalnijih promena, kako u pri-vredi, tako i u dru{tvu, tako da se danas izvr{i vi{e promena za jednu deceniju, nego ranije za ~itav vek. Ta evolucija dovodi do nove etape razvoja, do novog tipa ekonomije i dru{tva, uklju~uju}i tu i globalizaciju, koja modifikuje na{e odnose u vremenu, prostoru, dru{tvu17_{. S kompjuterom i uspostavljanje Internet mre`e}

nematerijalni faktor – informacija, poprima glavnu ulogu u proizvodnji. Ona zamenjuje energiju kao dosada{njeg motora razvoja. Promene zahvataju sve sfe-re ljudskog `ivota.

Globalizacija (mondijalizacija) sveta krajem XX veka duboko je promenila okolinu ~oveka, kao i njegove geopoliti~ke i geoekonomske odnose. Nastaje nova ekonomijau teorijskom i istorijskom smislu, a naro~ito u kontekstu nerazdvoji-vosti globalizacije od svih promena: uslovi rasta i razvoja, me|unarodni odnosi, princip delovanja centralnih banaka, nova ekonomska karta sveta koja pokazuje diferencirane potencijale rasta u svetu, itd. S jedne strane, ljudi su me|usobno sve bli`i u prostoru i vremenu, ali su sve vi{e udaljeni rastu}om nejednako{}u.

115

(18)

Zamena rada ma{inom i kapitalom stvara nezaposlenost, zabrinutost, siroma-{tvo i socijalnu isklju~ivost. Priroda se zaga|uje, katastrofe prirode se multipliku-ju, sve, pa ~ak i `ivot, postaje predmet trgovine (belo roblje, prodaja organa ljud-skog organizma i sl.).

Prema mnogim teoreti~arima, nova ekonomija }e u svemu biti nova, tako da }e ona predstavljati raskid sa dosada{njom tradicionalnom ekonomijom. Razliko-va}e se po karakteru i zna~aju faktora proizvodnje, strukturi proizvedene vredno-sti, motivima i ciljevima poslovanja, klasnoj dru{tvenoj strukturi i sl. Me|utim, i ona }e imati svoje prednosti i nedostatke. Nedostaci }e se posebno odnositi na manje obrazovane ljude, tradicionalne institucije, na zemlje koje razvojno zaosta-ju ili koje nemazaosta-ju strategizaosta-ju razvoja i socijalnu kohezizaosta-ju. U prednostikoje se o~e-kuju od nove ekonomije spadaju br`i privredni rast, pojava novih proizvoda i usluga, privredna stabilizacija, odsustvo inflacije i ~vrsta monetarna politika.

Nova ekonomija se ne}e razvijati na prete`no nacionalnoj osnovi, kao tradi-cionalna ekonomija, ve} u svetskim globalnim razmerama, jer to uslovljava nova informati~ka i komunikaciona tehnologija. Stoga }e se ubudu}e dinamika globa-lizacije pojavljivati kao nekontrolisana18_{. U konceptu nove ekonomije}

globaliza-cija ima prvorazredni zna~aj i ona se odvija na neoliberalisti~koj doktrini. S tim u vezi nastaje i novi model vladavine svetom, kao i pojava novih zemalja koje dobi-jaju sve zna~ajniju ulogu (Kina). To implicira novu spoznaju, tj. da se sada{nji ekonomski odnosi ne}e mehani~ki projektovati na budu}nost. Svet se nalazi u dubokim i svestranim promenama.

Iz navedenog proizilazi da nova ekonomija uslovljava nove komunikacije i konvergencije, {to se posebno odnosi na telekomunikacije i ostale sisteme, koji povezuju svet u jednu celinu. S novom ekonomijom nastaju i nove industrijske strukture, koje su zasnovane na konceptu odrìvog razvoja. To dovodi i do novih mreà koje funkcioni{u na nivou cele planete (Zemlje i svemira). Time nova eko-nomija omogu}ava pojavu elektronske trgovine i elektronskog novca. Finansijski sistem i njegovi elementi: trì{ne i finansijske institucije, finansijska trì{ta i fi-nansijski instrumenti, odigrali su presudnu ulogu u stvaranju informati~ke (no-ve) ekonomije i informati~kog dru{tva. Tu na zna~aju dobija inovacija, jer su sva moderna i visokorazvijena dru{tva inovativna dru{tva. U procesu globalizacije i nastanka nove ekonomije javljaju se i novi akteri, a najzna~ajniji su transnacio-nalne kompanije koje zauzimaju poloàj nacionalnih dràva i svetskih institucija. Time se smanjuje zna~aj i dràvnih granica, carina i sli~nih protekcionisti~kih mera.

116

18 _{»Jedan svijet koji se stvarao stolje}ima, na pragu 21.stolje}a odumire i nastaje novi svijet;}

(19)

Uticaj nove ekonomije je geografski ograni~en, odnosno raspodela koristi i tro{kova koji se javljaju sa primenom informati~ke tehnologije nije ravnomerno raspore|en izme|u razvijenih, zemalja u razvoju i onih u tranziciji. Mnoge studi-je kostudi-je su ra|ene pod pokroviteljstvom OECD-a pokazuju da studi-je prinos na inve-sticije u informati~ku tehnologiju pozitivan samo u razvijenim zemljama, dok je kod zemalja u razvoju ta veli~ina statisti~ki posmatrano bezna~ajna.19_{Isti slu~aj}

je i sa zemljama u tranziciji u kojima se jo{ uvek ne prime}uju koristi od “prihva-tanja nove ekonomije”. U~e{}e investicija u informati~ku tehnologiju u ukup-nom GDP-u ovih zemalja je veoma mala. Najnaprednije zemlje u tranziciji po-put Poljske, ê{ke, Ma|arske i Slova~ke su investirale u razvoj informati~ke eko-nomije 1999. godine izme|u 1,9% (Poljska) i 4,2% (ê{ka) ukupnog GDP-a. Iste godine, u~e{}e investicija u informati~ku tehnologiju u ukupnom GDP-u u [vedskoj je iznosilo 6,5%, u SAD 5,3%, a prosek u OECD zemljama je iznosio 4,3%. Osnovni razlog za{to ni tako male investicije u informati~ku tehnologiju nemaju pozitivnu stopu prinosa jeste nemogu}nost tih zemalja da profitabilno iskoriste informati~ke proizvode i usluge usled nedostatka komplementarnih in-vesticija u infrastrukturu, ljudski kapital, istraìvanje i razvoj i sl. Neke od zema-lja u tranziciji su se odlu~ile za investiranje u bazi~nu infrastrukturu na ra~un in-vesticija u informati~ku tehnologiju i njoj komplementarnu infrastrukturu, {to je dalje pro{irilo jaz izme|u njih i razvijenih zemalja.

Pored toga, tehnolo{ki jaz se dalje pro{irio i izme|u samih zemalja u tranzici-ji, {to pokazuje da nova ekonomija mo`e dovesti do pojave dispariteta u eko-nomskom razvoju postsocijalisti~kih zemalja. Osnovni putevi i modaliteti razvo-ja zemalrazvo-ja u tranziciji se me|usobno razlikuju usled nejednakog kvaliteta institu-cionalne infrastrukture i samim tim razli~ite brzine kojom se pojedina~ne zemlje prilago|avaju informati~koj revoluciji.20 _{Ukoliko je jedna zemlja razvijenija od}

druge, utoliko ima i ve}e {anse da iskoristi sve prednosti koje sa sobom nosi nova ekonomija. Najzna~ajniji doprinos nove ekonomije razvoju zemalja u tranziciji ogleda se na mikronivou, u odre|enim granama (maloprodaja, finansijske uslu-ge, transport) i nekim preduze}ima21_{. Me|utim, takvi pozitivni efekti su suvi{e}

mali da bi se mogli reflektovati na makronivou. Iako je do{lo do zna~ajnog raz-voja elektronskog bankarstva, elektronske trgovine i upotrebe Interneta u

najra-Economic Annals no 162, July 2004 - September 2004

117

19 _OECD,_{A New Economy? The Changing Role of Innovation and Information Technology in} Growth, OECD, Paris, 2000

20 _{Videti: Ch. Kenny,}_{The Internet and Economic Growth in Least Developed Countries – A Case of} Managing Expectations?, WIDER Discussion Paper No. 2002/75, United Nations University, 2002

(20)

zvijenijim zemljama u tranziciji, ipak se sve to veoma malo odrazilo na pobolj{a-nje ekonomskog rasta.22

Mesto i uloga dràve u svetskoj privredi i na svetskom trì{tu zavisi}e prevas-hodno od njihove ekonomske mo}i, konkurentnosti njihovih proizvoda i mesta koje zauzimaju u svetskoj trgovini, a ne od njihovih vojnih kapaciteta. To stvara proces nove ere koja se naziva geoekonomijai geopolitika,a to sve poprima no-vi sadràj u procesu globalizacije i nove ekonomije. Trì{te doìvljava nono-vi tri-jumf, {to bi se moglo smatrati novom globalizacijom i objedinjuje tri me|usob-no povezana feme|usob-nomena: transnacionalizacija preduze}a, slabljenje dràvne regu-lative na Zapadu (razvijene zemlje) i krah planiranja na Istoku (biv{e socijalisti~-ke zemlje). Kretanje svetskih tokova robe, kapitala i rada uglavnom reguli{u |unarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija, Me-|unarodna trgova~ka komora, zemlje G8. Slabljenje nacionalno-dràvne regula-tive istovremeno je uzrok i posledica globalizacije. Tako se dinamika trì{ta, koja otklanja lokalne i regionalne prepreke, ne zaustavlja vi{e na nacionalnom pod-ru~ju, ve} se {iri na svetsku privredu. Globalizacija postaje neizbeàn proces koji implicira tri »D«: deregulacija, desintermedijacija i delokalizacija. Time se termin »me|unarodna ekonomija« sve vi{e zamenjuje terminom »multinacionalna ekonomija«.

Danas se na svetskom tr`i{tu dnevno izvr{i promet finansijskog kapitala od preko 1.500 milijardi dolara, {to je vi{e od bruto proizvoda Francuske. S druge strane, kretanje {pekulativnog kapitala i ru{enje {pekulativnih balona povreme-no potresa ceo svet, kao {to je bio slu~aj sa »Azijskom krizom«, »Meksi~kom kri-zom« i sl23_._{Sve to vodi stvaranju »nove ekonomije« koja nastaje zamenom}

bre-tonvudskih institucija formiranih posle Drugog svetskog rata (MMF, SB, GATT i sl.), Va{ingtonskim i Postva{ingtonskim institucijama nastalim deve-desetih godina XX veka (Svetska trgovinska organizacija, Me|unarodna trgo-va~ka komora, zemlje G8 i sl.). Istovremeno, to ne zna~i da se uspostavlja je-dan novi, stabilni sistem svetske ekonomije, ve} naprotiv.

Naime, osnovni problemi savremenog sveta postaju ekolo{ka zaga|enost prirodne sredine, finansijska nestabilnost i krize, produbljivanje jaza u nivou raz-vijenosti, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou, podgrejavanje eko-nomskog rasta, nezaposlenost, inflacija i sl. Nezaposlenost je, pre svega, globalna, {to se ogleda u sinteti~kom pokazatelju da 20% najbogatijih zemalja u svetu ras-pola`e sa 85% svetskog dohotka, dok istovremeno 20% najsiroma{nijih raspola-`e sa svega 1,4% tog dohotka, s tendencijom daljeg pogor{avanja. Broj ljudi koji

118

22 _{Videti: P. Muller,}_{Internet Use in Transition Countries – Economic and Institutional} Determinants, TIGER Working Paper Series No. 44, Warsaw, August 2003

(21)

ìvi na pragu apsolutnog siroma{tva, tj. sa dohotkom manjim od 1 dolar dnevno, pove}ao se od 1,2 milijarde na 1,5 milijardi, dok 3 milijarde ljudi (svaki drugi sta-novnik zemaljske kugle) ìvi danas sa manje od 2 dolara dnevno. Tako polovina svetskog stanovni{tva nema mogu}nosti da zadovolji svoje elementarne ìvot-ne potrebe.

Problemi nejednakosti impliciraju i probleme prezadu`enosti nerazvijenog sveta, ali i pojedinaca. Zbog navedenih kretanja u svetskoj privredi i njihovih ne-povoljnih uticaja na ceo svet, ponovo se sve vi{e odbacuje neoliberalizam kao ekonomska filozofija i predla`e jedan novi ekvilibrijum izme|u dva dobra, tj. kontinuirana inflacija i visoka stopa zaposlenosti. To bi bio prihvatljiv ekonom-ski model od jednog »dobra« protiv drugog »zla«.

Tabela br. 1

SVETSKA POPULACIJA PO REGIJAMA I ZEMLJAMA

u % od totala (6,1 milijarda stanovnika sveta)

Broj zemalja (d)

(a) Isklju~eni Hong Kong, Japan, Singapur, Ju`na Koreja i Tajvan (b) Ra~unaju}i Rusiju i druge zemlje ZND-a

(c) Ra~unaju}i Tursku

(d) Definicija Me|unarodnog monetarnog fonda Izvor: The Economist, World in Figures, 2002 Edition, p. 25

119

Razvijene zemlje 15,4

G7 11,5

EU (15) 6,2

Azija (a) 52,0

Latinska Amerika 8,5

Isto~na Evropa (b) 6,7 Srednji Istok i Evropa (c) 5,1

Afrika 12,2

Razvijene zemlje 29

G7 7

EU (15) 15

Azija (a) 25

Latinska Amerika 33

Isto~na Evropa (b) 28 Srednji Istok i Evropa (c) 16

(22)

Tabela br. 2

GDP (DRU[TVENI BRUTO PROIZVOD PO REGIONIMA)

u milijardama dolara, 1999

Godi{nja stopa rasta

Izvor: The Economist, World in Figures, 2002 Edition, p. 25

120

Svet 30.610

Razvijene zemlje 24.560

G7 20.290

EU (15) 8.500

Azija (a) 2.040

Latinska Amerika 1.990 Isto~na Evropa (b) 910 Srednji Istok i Evropa (c) 680

Afrika 420

Svet 3,1

G7 2,4

EU (15) 1,9

Azija (a) 7,6

Isto~na Evropa (b) -4,1 Srednji Istok i Evropa (c) 3,5

(23)

Tabela br. 3

GDP PO REGIONIMA SVETA PO KUPOVNOJ MO]I

(GDP u PPP, % od totala)

GDP u PPP dolarima (po glavi stanovnika)

121

Svet 100,0

G7 45,4

EU (15) 20,0

Azija (a) 21,6

Isto~na Evropa (b) 5,9 Srednji Istok i Evropa (c) 3,9

Afrika 3,2

Svet 8.190

Razvijene zemlje 25.320

G7 26.980

EU (15) 22.210

Azija (a) 3.680

Latinska Amerika 6.870 Isto~na Evropa (b) 6.230 Srednji Istok i Evropa (c) 5.240

(24)

Tabela br. 4

Kretanje duga tre}eg sveta izme|u 1990. i 1998.

(u milijardama dolara)

Izvor: Svetska banka, 1999

Tabela br. 5

NAJVE]E PRIVREDE SVETA

GDP (dru{tveni bruto proizvod u milijardama dolara)

(a) Ra~unaju}i prekomorske departmane

122

Region Dug u _1990. Dug u _1998. Otplata duga (glavnica + kamata) izme|u _{1990. i 1998.}

Latinska Amerika 475 736 722

Isto~na Azija i

Pacifik 286 698 525

Isto~na Evropa 221 434 331

Ostatak periferije 491 596 369

1. SAD 9.152,1 26. Poljska 155,2

2. Japan 4.346,9 27. Norve{ka 152,9

3. Nema~ka 2.111,9 28. Indonezija 142,5

4. Velika Britanija 1.441,8 29. Saudijska Arabija 139,4

5. Francuska (a) 1.432,3 30. Ju`na Afrika 131,1

6. Italija 1.171,0 31. Finska 129,7

7. Kina 989,5 32. Gr~ka 125,1

8. Brazil 751,5 33. Tajland 124,4

9. Kanada 634,9 34. Portugalija 113,7

10. [panija 595,9 35. Iran 110,8

11. Meksiko 483,7 36. Venecuela 102,2

12. Indija 447,3 37. Izrael 100,8

13. Ju`na Koreja 406,9 38. Irska 93,4

14. Australija 404,0 39. Egipat 89,1

15. Rusija 401,4 40. Kolumbija 86,6

16. Holandija 393,7 41. Singapur 84,9

17. Tajvan 288,7 42. Malezija 79,0

18. Argentina 283,2 43. Filipini 76,6

19. [vajcarska 258,6 44. ^ile 67,5

20. Belgija 248,4 45. Pakistan 58,2

21. [vedska 238,7 46. Novi Zeland 54,7

22. Austrija 208,2 47. ^e{ka 53,1

23. Turska 185,7 48. Peru 51,9

24. Danska 174,3 49. Ma|arska 48,4

(25)

Dakle, politi~ke promene, koje se doga|aju u razvijenim zemljama, odre|uju dalji ekonomski razvoj tih zemalja. Slede}u va`nu oblast na planu uticaja in-formati~kih procesa na globalizaciju svetske ekonomije ~ini {irenje, uz njihovu pomo}, ekonomske i finansijske informacije. Posredstvom sistema Internet i prate}ih sistema i tehnologija informacija o tr`i{tima i cenama u globalnim raz-merama, postaje sve vi{e dostupna za potencijalne kupce i prodavce. Svetsko tr-`i{te se iz, u odre|enom smislu, apstraktne kategorije pretvara u realno postoje}u stvarnost. Svetski ekonomski sistem postaje transparentniji. Kapital izvorno ima globalni karakter ili postaje globalan u uslovima postojanja ekonomije, koja se stvara na osnovu novih informati~kih tehnologija.

Globalizacija ekonomske delatnosti vr{i se u oblasti me|unarodne trgovine, me|unarodnog kretanja faktora proizvodnje, me|unarodnih finansijskih opera-cija, zatim me|unarodnog kretanja kapitala u obliku direktnih investiopera-cija, i ko-na~no-me|unarodne trgovine. Prvi put je nastalo globalno tr`i{te kapitala, koje deluje u realnom vremenu: brzina transakcije je takva, da se tokovi kapitala pre-me{taju prakti~no u trenutku. M. Ka{tele24_{naziva ovu globalnu ekonomsku}

po-javu elektronski »kazino«, u kome su predstavljeni najrazli~itiji igra~i: nepoznati {pekulanti, vode}e investicione banke, penzijski fondovi, multinacionalne kor-poracije, osiguravaju}i fondovi. U takvim uslovima vreme postaje izuzetno va-`an faktor pri oceni profitabilnosti ~itavog sistema. U oblasti finansija najdina-mi~nije se {ire valutne operacije: trgovina vrednosnim papirima, uklju~uju}i i proizvodne finansijske instrumente. U oblasti me|unarodne trgovine najbr`e dolazi do rasta trgovine uslugama, tehnologijama, objektima intelektualne svoji-ne.

Sve navedene tendencije imaju odraz u informati~kom prostoru globalizova-ne ekonomije. Razvoj Interglobalizova-net-tehnologija olak{ava ovaj proces, stvara pretpo-stavke za podizanje operativnosti prenosa finansijske informacije. Realizacija in-formati~kog potencijala moè biti iskori{}ena sa maksimalnom efektivno{}u, za-hvaljuju}i tome {to se izgra|uju komunikacijske strukture koje odgovaraju no-vim sredstno-vima veze i omogu}avaju optimalno raspore|ivanje informati~kih to-kova. Na taj na~in, informati~ke tehnologije vr{e transportnu funkciju i pojed-nostavljuju procese komunikacije. U meri razvoja globalne ekonomije izuzetno va`no postaje brzo i pouzdano kretanje informacije. I vi{e od toga - telekomuni-kacije su zna~ajan proizvodni element u mnogim oblastima. Kao primer moè posluìti bankarska sfera, gde telekomunikacije su{tinski uti~u na pruànje ra-znih vrsta finansijskih usluga. Telekomunikacija se {iroko koristi i u cilju objedi-njavanja me|usobno udaljenih radnika i preduze}a, a telemarketing se pretvorio u posebnu oblast.

123

(26)

Internet, koji je nastao kao jedan od najva`nijih nau~nih instrumenata, da-nas se pretvorio u sferu me|unarodne saradnje u oblasti nau~nih istra`ivanja i razmene informacija. U prostoru Interneta pojavljuju se i uspe{no funkcioni{u ~itava virtuelna dru{tva, koja su u stanju da stimuli{u razradu i dono{enje kon-struktivnih odluka.

Jedna od najva`nijih posledica informati~kih uticaja na proces globalizacije je {irenje kulturnih veza izme|u ljudi raznih regiona i nacionalnih tradicija. Sa-vremena sredstva komunikacije (Internet, satelitska televizija), pruàju mogu}-nost ostvarivanja svakodnevnih kontakata me|u pojedincima, nezavisno od udaljenosti. Ove mogu}nosti stvaraju pretpostavke za formiranje op{tih kultur-nih vrednosti i stereotipa razumljivih u svetskim razmerama. Savremenom ~ove-ku je dostupno mno{tvo informacija o modelima pona{anja, ~ove-kulture i na~ina ì-vota koje se razlikuju od onih svojstvenih njegovoj sredini. Dolazi do preplitanja i me|usobnog uticaja razli~itih kultura, a ovaj proces je sve izraèniji.

Dakle, moè se konstatovati op{ta pozitivna tendencija uticaja informati~kih procesa na globalizaciju svetske ekonomije, koje se svodi na prevazilaènje asi-metri~nosti informacija ili ublaàvanje date pojave, pove}anje obima informacija koje su dostupne {irokom krugu lica. U tom kontekstu dolazi do sniènja cena kompjutera i tarifa usluga komunikacije u celom svetu. Pretpostavlja se da }e se u bliòj budu}nosti ova tendencija nastaviti, a po nekim prognozama, o~ekuje se i radikalno pojeftinjenje tarife za usluge komunikacije.

* * *

Nau~no prou~avanje informati~ke ekonomije jo{ je u za~etku i malo je rado-va posve}enih tim problemima. Zadatak je savremene nauke da na globalnom planu i u lokalnom zna~enju formuli{e i razradi na~elo civilizacije koje se ra|a, te da podsti~e one sile i procese koji se ne zadovoljavaju postoje}im, ve} prisiljavaju svoje sredine na stalno napredovanje – menjanjem ~oveka – njegovog stvarala~-kog delovanja i njegovog `ivota. U tome nauka uspeva toliko koliko kritikom po-stoje}egsagledava klice i za~etke budu}eg, te na temelju toga i uz pomo} iskustva najrazvijenijih sredina projektuje i programira dalji napredak svoga dru{tva.

Prema tome, puko projektovanje postoje}eg kao budu}eg malo vredi i malo kome koristi. Projekcija je nau~no utemeljena toliko, koliko uva`ava dostignuta i o~ekivana otkri}a na podru~ju mikroelektronike, fotonike, informatike, bioteh-nologije, novih materijala, ve{ta~ke inteligencije, robotike, telematike, genetike, itd. Na tome izrasla budu}nost bi}e sasvim razli~ita od svega {to je karakteristika sveta izraslog na elektromehani~kim osnovama.

(27)

O~igledno da se ~ove~anstvo nalazi na istorijskom raskr{}u koje donosi ra-dikalnu promenu svakom ~ovekovom delovanju i sveukupnom dru{tvenom `ivotu. Poro|ajne bolove mo`e smanjiti, beskrajna lutanja izbe}i i traganje skratiti samo zajednica kojoj u tome stoje na raspolaganju dragocena nau~na predvi|anja.

U visokorazvijenim zemljama prihva}eno je pravilo da su fundamentalna nau~na istraìvanja toliko savremena koliko su ispunjena nau~nim predvi|anji-ma tehnolo{kih i dru{tvenih promena. Takvim su istraìva~kim nastojanjipredvi|anji-ma za-okupljena sva poznatija svetska nau~na sredi{ta, mnogi instituti i najpriznatiji is-traìva~i na podru~ju prirodnih, tehni~kih, dru{tvenih i humanisti~kih nauka.

Transnacionalne i globalne svetske kompanije vezuju svoje programe i in-vesticione zahvate za nau~na predvi|anja, a strana~ke i dr`avne vo|e sve ~e{}e imaju savetnike istra`iva~e koje je proslavilo nau~no predvi|anje.

Put u informati~ko dru{tvo nije pra}en zanemarivanjem problema kojima je zaokupljen deo dru{tva kojem je ostala na brizi ekonomska sfera. Naprotiv, {to je manje stanovni{tva neposredno zaokupljeno proizvodnjom dobara, to slo`eniji postaje materijalni `ivot dru{tva i proces iskori{tavanja i razvoja proizvodnih faktora.

Te{ko}e i potrebe napretka s vi{e ili manje uspeha re{ava odgovaraju}a kom-binacija tr`i{ne stihije i ekonomske politike – odnosa ponude i tra`nje, saradnje i saveza ekonomskih subjekata, te dr`avne regulative i usmeravanja razvoja. Uko-liko vi{e informacija– podatak s va`no{}u i svrhom – postaje resurs privre|iva-nja, utoliko se vi{e javlja potreba za informati~kom ekonomijom,teorijom i praksom visoko informatizovanog privre|ivanja.25

Ono {to posebno odlikuje razvoj informati~ke, globalne ekonomije jeste njen nastanak i razvoj u veoma razli~itim kulturnim i nacionalnim sredinama: u Se-vernoj Americi, Zapadnoj Evropi, Japanu, Kini, Rusiji i Latinskoj Americi, kao i njen planetarni okvir. Ona uti~e na sve zemlje i dovodi do multikulturnog, glo-balnog okvira. Raznolikost svetskih kultura u kojima informati~ka (nova ekono-mija) nastaje i razvija se, ne isklju~uje mogu}nost postojanja zajedni~ke matrice organizacionih oblika u procesima proizvodnje, raspodele i potro{nje. Bez takvih organizacionih oblika ni informati~ka tehnologija, ni dr`avna politika, ni strate-gija transnacionalnih kompanija i sl., ne bi mogla povezati naiconalne ekonomi-je u ekonomi-jedinstveni globalni sistem. To se obezbe|uekonomi-je organizacijama i institucijama. Organizacije ovde predstavljaju specifi~ne sisteme sredstava usmerenih na ostva-rivanje specifi~nih ciljeva. Institucije podrazumevaju organizacije s autoritetom potrebnim za obavljanje posebnih zadataka u ime dru{tva kao celine.

125

(28)

Uspon informati~ke (nove) ekonomije obele`en je, dakle, razvojem nove or-ganizacione logike koja je povezana teku}im procesom tehnolo{kih promena. Interakcija izme|u nove tehnolo{ke paradigme i nove organizacione logike pred-stavlja istorijsku okosnicu informati~ke (nove) ekonomije.26

Razliku izme|u “stare” i “nove” ekonomije pokazuje slede}a shema:

Izvor: Atkinson i Court (1998); Renko, N. i dr. (2000)

126

26 _{Videti: Manuel Castells,}_{Uspon umre`enog dru{tva,}_{Zagreb, 2000, str. 184-234}

OKOLINA

“Stara ekonomija” “Nova ekonomija” Tr`i{na dinamika Niska Visoka

Nivo konkurencije Nacionalna konkurencija Globalna konkurencija Izvori konkurentske

prednosti Niski tro{kovi, diferencijacija fokusiranja Inovacije, kvalitet i brzina isporuke “totalne usluge”

Klju~ni pokreta~i rasta Jeftina radna snaga i kapital (proizvodni ~inioci)

Znanje, ideje, inovacije, tehnolo{ka infrastruktura Klju~ni tehnolo{ki

trendovi Mehanizacija i automatizacija Digitalna komunikacija i virtualizacija

PREDUZE]E

“Stara ekonomija” “Nova ekonomija” Prevladavaju}i oblik

organizacije Hijerarhijska; birokratska Preduzetni~ka; umre`ena

Organizacija proizvodnje Masovna proizvodnja Fleksibilna proizvodnja, prilago|ena specifi~nim zahtevima kupaca Zna~aj istra`ivanja i

upravljanja znanjem Nizak do srednji

Jedan od klju~nih izvora konkurentne sposobnosti Odnosi s drugim