Stresipsihičkatraumanaradnommestu
ipravozanadoknadunematerijalneštete
Milanko čaBaRkaPa*
M
no ge ze mlje na sto je da pu tem za ko na i dru gih pro pi sa po ve ća ju bez bed nost i za šti te zdra vlje za po sle nih, ali u to me još uvek u pot pu no sti ne uspe va ju, na ro či to ka da je u pi ta nju men tal no zdra vlje na rad nom me stu. U ovom ra du se ana li zi ra pro blem stre sa i psi hič ke tra u me u rad nom okru že nju kod nas, pri če mu se po seb na pa žnja obra ća na za kon sku re gu la ti vu i pro ble me na dok na de ne ma te ri jal ne šte te u sud skom po stup ku.Na osno vu prak tič nog is ku stva i ana li ze za kon skih re še nja u na šoj ze mlji, po sta vlja ju se pi ta nja da li se tra u mat ska stre sna re ak ci ja, ko ja se do go di la na po slu, mo že tre ti ra ti kao po vre da na ra du i da li se po sle di ce hro nič nog stre sa i psi hič ke tra u me, na sta le na rad nom me stu, mo gu uklo pi ti u po jam bo le sti u ve zi sa ra dom. Shod no sa vre me nim sa zna nji ma o tra u mat skom stre su, ima osno va da se eks trem ni stres i psi hič ka tra u ma na rad nom me stu po sma tra ju kao ne ma te ri jal na šte ta, ko ju tre ba kom pen zo va ti sa gla sno op štim pra vi li ma od štet nog pra va.
Ključ ne re či: stres, psi hič ka tra u ma, ne ma te ri jal na šte ta.
Uvod
U sa vre me nom sve tu sve je vi še pro pi sa i za kon skih re še nja ko ji ma se ja ča ju i raz vi ja ju de mo krat ski od no si, po li tič ke slo bo de, in di vi du al na i ko lek-tiv na pra va, uklju ču ju ći i ona za kon ska re še nja i dru ge me re ko ji ma se po ve-ća va bez bed nost, šti ti zdra vlje i una pre đu je kva li tet ži vo ta i ra da za po sle nih. Ta kve ten den ci je su pri sut ne i u na šoj ze mlji, po seb no u okvi ru nje ne Evrop-ske ori jen ta ci je i ak tiv nog uklju či va nja u pro ce se glo ba li za ci je. Usva ja nje no vih za ko na i pro pi sa, ko ji se ti ču za po sle nih u skla du sa Evrop skim stan dar di ma, TEMIDA
Mart 2012, str. 131-144 ISSN: 1450-6637
DOI: 10.2298/TEM1201131C Pregledni rad
* Dr Mi lan ko Ča bar ka pa je van red ni pro fe sor na Fi lo zof skom fa kul te tu u Be o gra du, E-mail:
pred sta vlja do bar okvir za ve ću bez bed nost, hu ma ni za ci ju ra da i po di za nje ukup ne pro duk tiv no sti. Ali, upr kos po zi tiv nim tren do vi ma u tom po gle du, još uvek su pri sut ne ne ga tiv ne po sle di ce sa vre me nog ra da ko ji se od vi ja u sve slo že ni jem dru štve nom okru že nju. Ta ko još uvek po sto ji ve li ki broj po slo va na ko ji ma su pri sut ni po ve ća ni ri zi ci za zdra vlje i bez bed nost za po sle nih, pri če mu je na sa vre me nim po slo vi ma, gde do mi ni ra psi ho-so ci jal na kom po-nen ta ra da, po seb no iz ra žen ri zik od na ru ša va nja men tal nog zdra vlja.
Da nas se sve vi še go vo ri o stre su na ra du ko ji ugro ža va psi ho-fi zič ko zdra-vlje i rad nu pro duk tiv nost za po sle nih (Bo sma i sar, 1998; Mi ha i lo vić, 2008; Cox
i sar., 2000), ta ko da se u ovoj ana li zi fo ku si ra mo na taj pro blem, sa po seb nim
osvr tom na tra u mat ski stres ko ji se mo že po ja vi ti u rad nom okru že nju. Pre ci-zni je re če no, fo kus na šeg in te re so va nja ni je op šta ras pra va o stre su na ra du, već ana li za one vr ste stre sa za ko ji po sto ji te o rij sko-me to do lo ška i prak tič na osno va da se pri zna kao po vre da na ra du, ili uzrok bo le sti u ve zi sa ra dom, kao i vr sta žr ta va ko je su to me iz lo že ne, uklju ču ju ći i pro ble me ko ji se ja vlja ju u po stup ku sud sko-me di cin skog ve šta če nja i do ka zi va nja pra va za na dok na du ne ma te ri jal ne šte te.
fek-tiv ni jeg i naj po god ni jeg na či na u tret ma nu i pru ža nju po dr ške za po sle ni ma to kom tra u mat skih in ci de na ta, iako od re đe ni po ku ša ji u tom po gle du kod nas po sto je (Ča bar ka pa, Sa mar džić, 2007; Svi če vić i sar., 2010).
U sud sko-me di cin skoj prak si vr lo če sto se na me će pi ta nje da li se tra u-mat ska stre sna re ak ci ja, ko ja se do go di la u pro stor noj i uzroč noj po ve za no-sti sa oba vlja njem po sla po osno vu ko ga je rad nik osi gu ran, mo že tre ti ra ti kao po vre da na ra du i bi ti osnov za na dok na du ne ma te ri jal ne šte te, pre ma po sto je ćem Za ko nu o obli ga ci o nim od no si ma1 i Za ko nu o pen zij skom i in
va-lid skom osi gu ra nju Re pu bli ke Sr bi je2. Isto ta ko, struč nja ci iz obla sti rad nog
pra va, me di ci ne ra da i psi ho lo gi je ra da, sve če šće po sta vlja ju pi ta nje da li se po sle di ce hro nič nog stre sa i psi hič ke tra u me, na sta le na rad nom me stu mo gu, uklo pi ti u po jam bo le sti u ve zi sa ra dom (BUR), za ko je se sma tra da na sta ju du go traj nim de lo va njem ve ćeg bro ja za jed nič kih fak to ra ri zi ka iz sfe re rad-nog, fi zič kog i so ci jal nog okru že nja, kao i en do ge nih fak to ra ri zi ka.
Po la znu osno vu za prak tič no re ša va nje na ve de nih pi ta nja pred sta vlja Za kon o bez bed no sti i zdra vlju na ra du3, u ko me se ka že da je „po slo da vac
du žan da za po sle ne osi gu ra od po vre da na ra du, pro fe si o nal nih obo lje nja i obo lje nja u ve zi s ra dom“. Iako je u ovoj od red bi ja sno na gla še na ulo ga po slo-dav ca u po gle du pre ven ci je po vre da na ra du, ov de se, kao ni u dru gim za kon-skim pro pi si ma, ja sno ne pre ci zi ra vr sta po vre da, gde bi se mo gla uklju či ti i psi hič ka tra u ma kao po vre da na ra du, jer ni je ma li broj struč nja ka ko ji sma-tra ju da in ten zi van pro fe si o nal ni stres, a po seb no psi hič ka sma-tra u ma na rad nom me stu, zna čaj no uti ču na psi ho fi zič ko sta nje i men tal no zdra vlje po je din ca, iza zi va ju ći u ne kim slu ča je vi ma in ten ziv nu i du go traj nu psi hič ku pat nju i bol, ta ko da mo že bi ti osnov za na dok na du ne ma te ri jal ne šte te, ko ju tre ba kom-pen zo va ti sa gla sno op štim pra vi li ma od štet nog pra va (Te hra ni, 2004; Svi če vić, Ko va če vić, Ko lun džić, 2010; Ča bar ka pa, 2008).
1 Za kon o obli ga ci o nim od no si ma, Sl. list SFRJ, br. 29/78, Sl. list SRJ, br. 31/93 i Sl. list
SCG, br. 1/03.
2 Za kon o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra nju Re pu bli ke Sr bi je, Sl. gla snik RS, br.
5/09, 107/09, 101/10.
Uzroci,epidemiologijaižrtvepsihičketraumenaradnommestu
Eko lo ški va lid ne sto pe pro fe si o nal nog psi ho tra u ma ti zma, od no sno, broj za po sle nih ko ji su ume ša ni u tra u mat ske in ci den te na ra du, te ško je po u zda no pro ce ni ti. Raz log to me je što po sto je zna čaj ne raz li ke u ste pe nu iz ra že no sti stre sa po po je di nim za ni ma nji ma, za tim ne a de kvat na sta ti stič ka evi den ci ja, kao i či nje ni ca da se tra u mat ski do ga đa ji, od stra ne po slo da va ca, vr lo če sto pri kri va ju. Od Evrop skih ze ma lja je di no je Fin ska spro ve la ve li ki broj stu di ja ko je se od no se na in ci den cu tra u me na ra du (He i ska nen, 1991). Pre gle dom li te ra tu re o tra u mi na rad nom me stu (Te hra ni, 2004; Car rol, 1990; Rick i sar., 1998), mo že se iz dvo ji ti osam naj ve ćih gru pa za ni ma nja ko je su po go đe ne tra-u mat skim do ga đa ji ma: voj ni ci, pre vo zni ci, za po sle ni tra-u hit nim sltra-u žba ma, fi nan-si ja ma, zdrav stvu, ra fi ne ri ja ma naf te i ga snoj in du stri ji, nu kle ar noj in du stri ji i ”dru gim in du stri ja ma“ ko je su pra će ne po ve ća nim ri zi kom od po ja ve ha va rij-skih si tu a ci ja i stre snih do ga đa ja. Dok su stres i psi hič ke tra u me naj vi še iz u ča-va ne i do sta de talj no opi sa ne kod voj ni ka i pri pad ni ka hit nih slu žbi (ča-va tro ga-sci, po li ci ja, hit na me di cin ska slu žba), psi hič ke po tre be in du strij skih rad ni ka, ko ji se su o ča va ju sa dru gim ob li ci ma tra u me, ma nje su pre po zna te i iz u ča va ne (Te hra ni, 2004; Co o per, 1998).
Na sre ću, u sa vre me nom rad nom okru že nju eks trem ne stre sne si tu a ci je i te ške ne sre će se ne do ga đa ju ta ko če sto ili po ga đa ju re la tiv no ma nji broj za po-sle nih u od re đe nim za ni ma nji ma. Na su prot to me, psi ho-so ci jal ni stres ve zan za in ter per so nal ne kon flik te i dru ge ma nje tra u mat ske si tu a ci je, de ša va se sve uče sta li je i po ga đa ve li ki broj za po sle nih, ali se na to ma nje obra ća pa žnja. Je dan od raz lo ga za to je kul tu ro lo ške pri ro de, gde je u or ga ni za ci o nom kon-tek stu i kod me nadž men ta vr lo če sto pri su tan stav „sve je to deo po sla” i da „ne tre ba na to obra ća ti pa žnju“, ta ko da se ve li ki broj ta kvih do ga đa ja i ma njih ne zgo da na po slu i ne pri ja vlju je. Na taj na čin su za po sle ni po je din ci vr lo če sto bi li ošte će ni i po sta ja li žr tve or ga ni za ci o ne ili me na džer ske po li ti ke neo d go-vor no sti, pri ti sa ka i pret nji. Zbog to ga je po sto ja la po tre ba da se ova pi ta nja prav no re gu li šu, što je i uči nje no u na šoj ze mlji do no še njem Za ko na o bez bed-no sti i zdra vlju na ra du i Za ko na o spre ča va nju zlo sta vlja nja na ra du4, sa ci ljem
da se do pri ne se bez bed no sti i po što va nju pra va po ten ci jal nih žr ta va.
Rad no me sto, ili po sao ko ji po je di nac oba vlja, vi še se ne po sma tra sa mo kao iz vor pro fi ta za po slo dav ca i mo guć nost za ra de za za po sle ne, već i kao
štve na i or ga ni za ci o na sre di na ko ja tre ba da omo gu ći oču va nje zdra vlja i bez-bed no sti na ra du, po ve ća za do volj stvo i po dig ne ni vo ukup nog kva li te ta ži vo ta za po sle nih. Na ža lost, upr kos za kon skim re še nji ma i po zi tiv nim oče ki va nji ma u tom po gle du, još uvek su pri sut ni broj ni ope ra tiv ni, in ter per so nal ni i kri mi nal ni do ga đa ji i si tu a ci je ko je iza zi va ju po ve ćan ni vo stre sa i psi hič ke tra u me, što se ne ga tiv no od ra ža va na men tal no zdra vlje i rad nu spo sob nost za po sle nih.
U no vi je vre me su sve uče sta li je si tu a ci je gde se na rad nom me stu de ša-va ju raz lič ti kri mi nal ni ak ti i agre siv no po na ša nje, kao što su: pret nje oruž-jem, pljač ka, uce na, kid na po va nje, na sil ni na pa di i fi zič ke pret nje. Ta kve si tu-a ci je no se vi sok ste pen stre stu-a, strtu-a htu-a i psi hič ke trtu-a u me, stu-a mo gu ćim ozbilj nim po sle di ca ma na men tal no zdra vlje za po sle nih. U tom po gle du su ne ka rad na me sta pod ve ćim ri zi kom od dru gih. Ta ko se na vo di da je u SAD-u glav ni uzrok tra u mat skog stre sa na po slu ubi stvo na rad nom me stu (Te hra ni, 2004). Pro ce nju je se da su pod naj ve ćim ri zi kom tak si sti, sud ski iz vr ši o ci, rad ni ci na ben zin skim pum pa ma i rad ni ci obez be đe nja. Kod nas ne po sto je po u zda ni i si ste ma ti zo va ni po da ci o to me, ali bi se, na osno vu po vre me nih me dij skih i po li cij skih iz ve šta ja, mo glo za klju či ti da po sto ji slič na ten den ci ja kao i u dru-gim ze mlja ma, s tim što pret hod noj li sti mo že mo do da ti po šta re, vo za če, bla-gaj ni ke, me nja če nov ca, pro dav ce dra go ce no sti, tr gov ce, no vi na re i su di je.
Ne ka is tra ži va nja (Foy,1994; Te hra ni, 2000) po ka zu ju i da ve li ki broj me di-cin skih rad ni ka pa ti od tra u mat skog stre sa i ne di jag no sti ko va nog PTSP-a, kao i oko 85% po li ca ja ca ko ji su bi li uklju če ni u tra u mat ski do ga đaj. Naj tra u ma tič ni ji do ga đa ji sa ko ji ma se su o ča va ju pri pad ni ci ovih slu žbi na rad nom me stu su: su o ča va nje sa mr tvim ili te ško po vre đe nim, po ža ri na vi še sprat ni ca ma, sa o-bra ćaj ne i dru ge ne sre će sa pu no žr ta va, kao i su o ča va nje sa mo guć no šću sop stve ne smr ti, po vre đi va nja i sa ka će nja. Mo že se pret po sta vi ti da bi po sle-di ce stre sa i psi hič ke tra u me bi le još iz ra že ni je, da se pri pad ni ci ovih slu žbi, ko je pr ve pru ža ju po moć u ne sre ća ma, ne pod vr ga va ju po seb nom pro gra mu se lek ci je i ob u ča va nja za ta kve do ga đa je. Osim to ga, kon takt rad ni ka hit nih slu žbi (le ka ra, po li ca ja ca, va tro ga sa ca) sa žr tva ma je re la tiv no kra tak, što sma-nju je emo tiv no ve zi va nje za pri mar ne žr tve i na sta nak se kun dar nog stre sa i tra u me. Se kun dar noj tra u mi vi še je iz lo že no oso blje ko je se ba vi le če njem i ne go va njem, kao što su me di cin ske se stre, le ka ri, bol ni ča ri, psi ho te ra pe u ti i sa ve to dav ci, ko ji su du že vre me u kon tak tu sa žr tva ma, ta ko da mo gu raz vi ti psi ho lo šku i emo ci o nal nu ve za nost za njih.
dar-nim ili po sred dar-nim žr tva ma, od no sno o pri mar noj i se kun dar noj tra u ma ti za-ci ji. Pri mar na psi hič ka tra u ma je opi sa na i pri zna ta kao po seb na di jag no stič ka ka te go ri ja u vi du post-tra u mat skog stre snog po re me ća ja (PTSP), ko ji se na vo di u Pri ruč ni ku men tal nih po re me ća ja DSM-IV (APA - Ame rič ka psi hi ja trij ska aso-ci ja aso-ci ja, 1996). Po red pri mar ne tra u me, u li te ra tu ri se po mi nje i se kun dar ni stre sni tra u mat ski sin drom ko ji Fi gley (1993) opi su je kao po na ša nje i emo ci o-nal no re a go va nje ko je se ja vlja kao pri rod na po sle di ca sve sti o tra u mat skom do ga đa ju ko me je bio iz lo žen ne ko dru gi, ali se stres ja vlja kao re zul tat po ma-ga nja ili že lje da se po mog ne oso bi ko ja pa ti.
Pre ma to me, kad je reč o tra u mat skim stre snim do ga đa ji ma na rad nom me stu, mo gu se raz li ko va ti tri gru pe žr ta va ko je su pod lo žne post-tra u mat-skom stre snom po re me ća ju:
Pri mar ne žr tve – ne po sred no iz lo že ni tra u mi, •
Spa si o ci i ne go va te lji – po sred no iz lo že ni tra u mi, •
Sve do ci – ko le ge na po slu i dru ge zna čaj ne i bli sko ve za ne oso be. •
U si tu a ci ji ka da se do go di tra u ma na rad nom me stu, naj va žni je je pru ži ti po moć pri mar nim žr tva ma, ali se ne sme ju za ne ma ri ti ni dru gi se kun dar ni ob li ci tra u ma ti za ci je. Ve o ma je ma lo is tra ži va nja ko ja su spro ve de na na te mu psi hič ke tra u me ko ju do ži vlja va ju ko le ge pri mar ne žr tve i dru gi sve do ci tra u-mat skog do ga đa ja. Na čin na ko ji po slo da vac ko mu ni ci ra i po dr ža va ne sa mo pri mar ne žr tve, već i ne po sred ne sve do ke tra u mat skog do ga đa ja, kao i bli ske ko le ge ili čla no ve po ro di ce, ima ve li ki uti caj na tok opo rav ka ovih za po sle nih i mo ral rad nog ti ma.
na čin ko ji bi obez be dio ne sme ta no re ša va nje ovih pro ble ma u prak si. Zbog to ga se de ša va da se ošte će ni rad ni ci i nji ho vi advo ka ti, ko ji ih za stu pa ju pred su do vi ma, če sto su o ča va ju sa ozbilj nim pre pre ka ma i te ško ća ma da ostva re svo ja pra va po osno vu ne ma te ri jal ne šte te, ko ja je pred vi đe na Za ko nom o obli ga ci o nim od no si ma.
Zakonskitretmanstresaipsihičketraumenaradnommestu
Zbog to ga se u prak si ja vlja ju broj ni pro ble mi pri li kom sud skih par ni ca ili pri ve šta če nju ne ma te ri jal ne šte te, jer ni je dan dru gi psi ho lo ški po re me-ćaj ili men tal na bo lest ni je to li ko pod lo žna za kon skom re gu li sa nju kao što je psi hič ka tra u ma ili PTSP. Za raz li ku od mno gih dru gih men tal nih po re me ća ja za ovu vr stu po re me ća ja pre ci zno se na vo di uzrok, a to je tra u mat ski do ga-đaj, sa ko jim se vr lo če sto po ve zu je i ne či ja od go vor nost ili du žnost bri ge, a sa mim tim i kri vi ca ako ta du žnost ni je is pu nje na. Na osno vu is ku stva odav no je po zna to da ljud ska bi ća re a gu ju stra hom, uža som i dis tre som na tra u mat-ske do ga đa je u sva ko dnev nom ži vo tu, što mo že ima ti ozbilj ne po sle di ce na men tal no zdra vlje. Me đu tim, kon cept tra u mat skog stre sa i nje go vih po sle-di ca na rad nom me stu je re la tiv no nov fe no men, ko ji je tek sa pri zna njem od stra ne za ko na u no vi je vre me za do bio ozbilj ni ju pa žnju i tret man, kroz raz vi ja-nje i od re đi va ja-nje od go va ra ju ćih za kon skih pro ce du ra, or ga ni za ci o nih pra vi la, struč nih re gu la ti va i kri te ri ju ma, sa ci ljem za šti te za po sle nih od po vre đi va nja i šte te, uklju ču ju ći i ne ma te ri jal nu šte tu pod ko jom se pod ra zu me va na no še nje dru go me fi zič kog ili psi hič kog bo la ili stra ha (ZOO, čl.155 ). Iako se u na ve de noj od red bi ne ma te ri jal ne šte te iz ri či to ne po mi nje stres i tra u ma, već strah i psi-hič ki bol, u prak si se vr lo če sto pod ra zu me va da su to po sle di ce pre tr plje nog in ten ziv nog stre sa i psi hič ke tra u me za ko je se mo že utvr di ti ne či ja od go vor-nost (Svi če vić, Ko va če vić, Ko lun džić, 2010). Ali, bez ob zi ra na ne do volj no ja sne i ne pot pu ne za kon ske de fi ni ci je, vi še znač nost i pre kla pa nje na ve de nih poj mo va, sva ka ko da je je dan od ci lje va ove za kon ske re gu la ti ve usme ren na pre ven-tiv no de lo va nje i sma nje nje in ci den ce tra u mat skih do ga đa ja ko ji ni su iza zva ni vi šom si lom ili slu ča jem, već de lo va njem dru gih lju di.
Od go vor nost za pro tiv prav no po stu pa nje (kri vi ca) i ne mar (pro pust da se uči ni pro pi sa no) po sto ja la je ve ko vi ma, ali sve do de vet na e stog ve ka ni je bi la ba zi ra na na kon cep tu du žno sti bri ge. Da nas je ovaj kon cept pro ši ren i ugra-đen u za ko ne ko ji ma se šti te za po sle ni od na no še nja šte te bi lo ko je vr ste od stra ne po slo dav ca. Pre ma na šem Za ko nu o obli ga ci o nim od no si ma šte ta po sto ji ka da je zbog ljud skih rad nji i pro pu šta nja do šlo do po vre de ne kog su bjek tiv nog gra đan skog pra va. Uop šte no po sma tra no, šte ta mo že bi ti pri či-nje na od stra ne sa mog ošte će nog – ka da ne ma od go vor no sti ili de lo va či-njem dru gog li ca – ka da po sto ji od go vor nost za pri či nje nu šte tu. Kao osnov ili uzrok šte te na vo di se pro tiv prav na rad nja (kri vi ca), po ve ća nje ri zi ka (pro pust, ne mar) i na ru ša va nje prin ci pa pra vič no sti (prav de).
Kad je reč o ne ma te ri jal noj (ne i mo vin skoj) šte ti, vr lo če sto se po sta vlja te o rij sko pi ta nje – da li ne ma te ri jal noj šte ti pret ho di od go va ra ju će ne i mo vin-sko pra vo ko je tre ba da bu de po vre đe no, ka ko bi se on da, sa gla sno prav nim nor ma ma, mo gla vr ši ti na dok na da šte te. U prav noj na u ci se du go sma tra lo da su bjek tiv nih pra va ne ma iz van onih ko ja su pred vi đe na za ko nom ili ugo-vo rom stra na ka, ali ljud ska lič nost je to li ko sup til na i slo že na, a nje no is po lja-va nje mno go broj no i ra zno vr sno, da ni naj bo lji si stem su bjek tiv nih pra lja-va ne bi bio u sta nju da po kri je sve slu ča je ve ne i mo vin ske šte te. (An tić, 2009: 463). Pre ma na šem ZOO pri zna je se ne i mo vin ska šte ta za na no še nje fi zič kih bo lo va, du šev nih bo lo va i pre tr plje ni strah. Kao što je već ra ni je is tak nu to, stres i psi-hič ka tra u ma se iz ri či to ne po mi nju u za kon skim od red ba ma, ali je te o rij sko-me to do lo ški i prak tič no po tvr đe no da se bar tra u mat ski stres (ako ne dru gi, bla ži ob li ci stre sa) ja sno mo že po ve za ti sa pra te ćim du šev nim bo lo vi ma i stra-hom, ili se mo že po sma tra ti kao po seb na vr sta po vre de na ra du, ta ko da u ta kvim slu ča je vi ma po sto ji za kon sko oprav da nje za na dok na du ne ma te ri jal ne šte te i po ovom osno vu.
mo gla pred vi de ti. Ko nač no, kao tre ći ko rak u pro ce su do ka zi va nja šte te, tre ba utvr di ti da li je tu ži telj za i sta pre tr peo ne ku šte tu i u če mu se sa sto ji ta šte ta. Kad je reč o sud skoj prak si, u na šim uslo vi ma, naj če šće se po stu pa obr nu tim re dom u od no su na pret hod no na ve de ne ko ra ke – pr vo se po la zi od utvr đi va-nja po sto ja va-nja šte te, za tim se utvr đu je kri vi ca, tj. od go vor nost štet ni ka ili nje-go vo pro tiv prav no po stu pa nje, a na kra ju se do ka zu je ka u zal na po ve za nost iz me đu ta dva ele men ta. Da bi se sud ski pro ce si uči ni li efi ka sni jim, pri hva će no je mo der no pra vi lo da uzroč nost šte te uvek do ka zu je ošte će ni za po sle ni, dok kri vi cu, od no sno nje no od su stvo, do ka zu je štet nik ili po slo da vac.
U po stup ku do ka zi va nja i ve šta če nja ne ma te ri jal ne šte te od stra ne na ših su do va, vr lo če sto se an ga žu ju sud ski ve šta ci (psi ho lo zi, psi hi ja tri ili dru gi struč-nja ci) ko ji tre ba da po mog nu su du u pro ce ni vr ste i in ten zi te ta stra ha ili du šev-nog bo la ko ji je pre tr pio ošte će ni, dok se stres i psi hič ka tra u ma u za kon skim od red ba ma i ne po mi nju. Me đu tim, u struč nim kru go vi ma sve vi še pre o vla da va mi šlje nje da su stres i psi hič ka tra u ma sko ro uvek pra će ni od re đe nim in ten zi-te tom stra ha i emo ci o nal ne pat nje, ko ja mo že ima ti akut ni ili hro nič ni ka rak zi-ter, što zna či da bi se mo gla po sma tra ti kao po seb na vr sta po vre de na ra du, ili kao fak tor ko ji do pri no si obo lje nji ma u ve zi sa ra dom, ta ko da bi to pred sta vlja lo prav nu osno vu da se i u ta kvim slu ča je vi ma mo že tra ži ti od go va ra ju ća na dok-na da ne ma te ri jal ne šte te (Svi če vić i sar., 2010; Ča bar ka pa, Sa mar džić, 2007). Po što po sto je ći za ko ni, ni od go va ra ju će struč ne slu žbe (me di ci na ra da, psi ho lo gi ja ra da), ni su do volj no ja sno i pre ci zno raz re ši li sva pi ta nja ko ja se ti ču vr ste i in ten-zi te ta stra ha, du šev nog bo la, stre sa i psi hič ke tra u me, kao ni nji ho vog uti ca ja na men tal no zdra vlje i rad nu spo sob nost, vr lo če sto se u prak si de ša va da od lič ne ve šti ne i sna la žlji vo sti sud skih ve šta ka i advo ka ta za vi si od lu ka su da u po gle du ostva ri va nja pra va na na dok na du ne ma te ri jal ne šte te.
svog oso blja, uklju ču ju ći i psi ho-so ci jal ne fak to re stre sa, sa ci ljem da se uklo ne po sto je će opa sno sti po zdra vlje i bez bed nost ko je su iden ti fi ko va ne u pro ce ni ri zi ka i da se pre du zmu od go va ra ju će pre ven tiv ne i za štit ne me re.
Jed na od oba ve za i du žno sti bri ge po slo dav ca pre ma za po sle ni ma ba zi-ra na je na op štem pzi-rav nom i mo zi-ral nom prin ci pu da će po slo da vac bi ti opa žen i za kon ski tre ti ran kao ne ma ran i neo d go vo ran, ako ni su pred u ze ti ko ra ci za eli mi ni sa nje ri zi ka ko ji je po znat ili bi tre ba lo da bu de po znat (Wal den, 1994). Ose tlji vost po slo da va ca na tvrd nje o od go vor no sti i ne ma ru za vi si od na po ra ko je su pred u ze li ka ko bi se sma nji li ili uklo ni li svi ri zi ci ko ji su osno va no mo gli bi ti pred vi đe ni. Sa vre me no pra vo i prav ni pro pi si po sta vlja ju spe ci fič ne zah-te ve pred po slo dav ce, ka ko bi obez be di li i odr ža li bez bed no rad no okru že nje, što pod ra zu me va da bu du u to ku i sa tre nut nim zna nji ma i is tra ži va nji ma u obla sti stre sa, a po seb no tra u mat skog stre sa. Na ža lost, uput stva i in for ma ci je ko je su do stup ne po slo dav ci ma, ka ko bi se ade kvat no su o či li sa tra u mom na rad nom me stu, ka ko u ve ći ni ze ma lja ta ko i kod nas, još uvek su oskud ne, a če sto i bes ko ri sne.
Po se ban pro blem, ko ji se po ja vlju je u prak si sud skog ve šta če nja stre sa i psi hič ke tra u me, ti če se se kun dar ne ili na knad ne tra u ma ti za ci je (re tra u ma ti-za ci je) to kom spro vo đe nja prav ne pro ce du re, ko ja mo že ima ti ne ga ti van uti-caj na psi ho lo šku do bro bit žr ta va tra u me, zbog če ga se sve če šće pre po ru-ču je iz be ga va nje sud skih pro ce sa i re ša va nje pro ble ma kroz pro ces me di ja ci je, što zna či da i ovu oblast tre ba prav no ure di ti. Isto ta ko po sto je struč na spo-re nja oko me to da i ko ri sti psi ho lo škog de bri fin ga i sa ve to va nja u tra u mi, jer se po ka za lo da se ne po sti žu oče ki va ni re zul ta ti. Zbog to ga po slo dav ci ni su uvek si gur ni da li da obez be de psi ho lo ško sa ve to va nje ili de bri fing, kao deo pro gra ma post-tra u mat ske bri ge za za po sle ne ili da pre du zmu ne ke dru ge po stup ke i me to de po mo ći i po dr ške žr tva ma tra u me, ka ko bi sma nji li svo ju prav nu od go vor nost i ra nji vost.
Zaključci
Sa vre me no pra vo i prav ni pro pi si po sta vlja ju spe ci fič ne zah te ve pred po slo dav ce ka ko bi obez be di li i odr ža li bez bed no rad no okru že nje. Iako u tom po gle du po sto ji zna ča jan na pre dak, mno ge rad ne or ga ni za ci je če sto ne pre-po zna ju ili pre-pod ce nju ju ri zik iza zvan stre snim i tra u mat skim do ga đa ji ma, ko ji mo gu bi ti pra će ni in ten ziv nim stra hom i du šev nom pat njom, što za po sle ni ma ko ji su pre ži ve li ta kve do ga đa je da je prav ni osnov za na dok na du ne ma te ri-jal ne šte te, ko ja mo že po sta ti pred met sud skog spo ra.
Po slo da vac ko ji za ne ma ri ili pre kr ši prav ni i mo ral ni prin cip bri ge i od go-vor no sti za za po sle ne, naj če šće je opa žen i za kon ski tre ti ran kao ne ma ran i neo d go vo ran, što za vi si od na po ra i me ra ko je su pred u ze te ka ko bi se sma-nji li ili uklo ni li svi ri zi ci ko ji su po zna ti, ili ko ji bi na osno vu do stup nih sa zna nja tre ba lo da bu du po zna ti. Ali, i po red do brih za kon skih re še nja, ka ko u ve ći ni ze ma lja u sve tu ta ko i kod nas, naj ve ći pro blem za rad ne or ga ni za ci je predsta-vlja to što se su o ča va ju sa ne do stat kom ja snih me to do lo ških i ope ra tiv nih pra-vi la i uput sta va ka ko bi se ade kvat no su o či le sa tra u mom na rad nom me stu, od no sno, ko je su pro ce du re i in ter ven ci je efek tiv ne i ade kvat ne u pru ža nju po dr ške žr tva ma stre sa i tra u me.
Literatura
An tić, O. (2009) Obli ga ci o no pra vo. Be o grad: Prav ni fa kul tet Uni ver zi te ta u Be o gra du. APA – Ame rič ka psi hi ja trij ska aso ci ja ci ja (1996) Di jag no stič ki i sta ti stič ki pri ruč nik za du šev ne po re me ća je DSM-IV. Ja stre bar sko: Na kla da Slap.
Bo sma, H., Pe ter, R., Si e grist, J., Mar mot, M. (1998) Two al ter na ti ve job stress mo dels and the risk of co ro nary he art di se a se. Ame ri can Jo ur nal of Pu blic He alth, 1, str.68–74. Car rol, L.M. (1990) Post-tra u ma tic Stress Di sor der: As se sment, Di fe ren tial di ag no sis And Fo ren sic Eva lu a tion. Sa ra go ta: Pro fes si o nal Re so ur ce Ex chan ge.
Co o per, C. (Ed.). (1998) The o ri es of or ga ni za ti o nal stress. New York: Ox ford Uni ver sity Press.
Cox, T., Grif fiths, A., Rial-Gonzáles, E. (2000) Re se arch on work-re la ted stress. Lu xem bo-urg: Euro pean Agency for Sa fety and He alth at Work.
Ča bar ka pa, M., Sa mar džić, R. (2007) De fi ni ci ja, ri zič ne gru pe i kri te ri ju mi za di jag no zu i pro ce nu stre sa i PTSP-a kao osno va za oce nu rad ne spo sob no sti. Svet ra da, 2, str. 192-202. Fi gley, C.R. (1993) Com pas sion Stress and the Fa mily The ra pist. Fa mily The rapy News,
str. 1-8.
Fow lie, D., Ale xan der D. (1992) Col lec ti ve ac tion fol lo wing ma jor dis sa ster. Jo ur nal of Fo ren sic Psychi a try, 2, str. 321-329.
Foy, D.W. (1994) Li je če nje post tra u mat skog stre snog po re me ća ja. Ja stre bar sko: Na kla da slap.
He i ska nen, M. (1991) Ac ci dents and Vi o len ce 1988. Fin land: Cen tral Sta ti stics Of fi ce of Fin land, Na ti o nal Re se arch In sti tu te of Le gal Po licy.
Le ig hton, P. (1999) Vi o len ce at Work: The Le gal Fra me work. U: P.Le at her, C.Brady, C. Law ren ce, D.Be a le, T. Cox (ur.) Work re la ted Vi o len ce – As ses sment and In ter ven tion. Lon don: Ro u tled ge, str. 19-33.
Mi ha i lo vić, D. (2008) Me na džer ski stres. Be o grad: Fa kul tet or ga ni za ci o nih na u ka. Pit man, R.K., Spa rr, L.F., Sa un ders, L.S., McFar la ne, A.C. (1996) Le gal is su es in post-tra-u ma tic stress di sor der. U: B. van der Colk, A.C. McFar la ne, L.We i sa eth (post-tra-ur.) Tra u ma tic Stress. New York: Gu il ford Press, str. 378-389.
Ra if man, L.J. (1983) Pro blems of di ag no sis and le gal ca u sa tion in co urt-ro om use of post-tra u ma tic stress di sor der. Be ha vi o u ral sci en ce and the Law, 1, str. 115-131.
Svi če vić, R., Ko va če vić, V., Ko lun džić, D. (2010). Ve šta če nje ne ma te ri jal ne šte te. Be o grad: Po slov ni bi ro.
Te hra ni, N. (2000) Ma na ging tra u ma tic stress in the wor kpla ce. Em ployee He alth Bul le-tin, IRS Re vi ew, 713, str. 12-16.
Te hra ni, N. (2004) Wor kpla ce tra u ma. New York: Brun ner-Ro u tled ge.
Wal den, R. (1994) Vi o len ce aga inst em ployees: a le gal per spec ti ve. He alth and Sa fety In for ma tion Bul le tin,218, str. 6-11.
Za kon o obli ga ci o nim od no si ma, Sl. list SFRJ, br. 29/78, Sl. list SRJ, br. 31/93 i Sl. list SCG, br. 1/03.
Za kon o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra nju Re pu bli ke Sr bi je, Sl. gla snik RS, br. 5/09, 107/09, 101/10.
Za kon o bez bed no sti i zdra vlju na ra du, Sl. Gla snik RS, br.101/05.
Za kon o spre ča va nju zlo sta vlja nja na ra du, Sl. gla snik RS, br. 36/10.
Milanko čaBaRkaPa
Stressandpsychologicaltraumainworkplaceandtherightto compensationfornon-materialdamage
Many co un tri es to day are ma king ef forts thro ugh le gal me a su res, se cu rity en han ce ments and he alth pro tec tion to im pro ve li ving and wor king con di ti ons and to ne u tra li se espe ci ally gro wing risks of men tal he alth im pa ir ment in the wor kpla ce.
In this pa per, we are fo cu sed on the pro blem of tra u ma tic stress in the wor king en vi ron ment, gi ving spe cial at ten tion to the le gi sla tion and pro blems of com pen sa tion of non-ma te rial da ma ge in co urt. Ba sed on prac ti cal ex pe ri en ce and analysis of le gal pro vi si ons in our co un try, the qu e sti ons whet her the tra u ma tic stress re ac tion, which oc cur red at work can be tre a ted as an in jury in the wor kpla ce and whet her the ef fects of chro nic stress and psycho lo gi cal tra u ma in the wor kpla ce, can fit in to the con cept of “work-re la ted il lnes ses“ are ra i sed. Ac cor ding to re cent fin dings abo ut tra u ma tic stress, the re is a re a so na ble ba sis for the be li ef that ex tre me stress and psycho lo gi cal tra u ma in the wor kpla ce co uld be con si de red as non-ma te rial da ma ge, which sho uld be com-pen sa ted in ac cor dan ce with the ba sic re gu la ti ons of the Law of Com com-pen sa tion.
