The role of permanent education in gaining and retaining competency

OBRAZOVANJA U STVARANJU I 

SAČUVANJU KOMPETENTNOSTI 

VLOGA PERMANENTNEGA 

IZOBRAŽEVANJA PRI PRIDOBIVANJU IN 

OHRANJANJU KOMPETENTNOSTI 

mag. Dubravka Stančin­Rošič, Nacionalna i 

sveučilišna knjižnica, Zagreb 

UDK 023­057:374.7 

P ovzetek

Živimo v času hitrega razvoja znanosti in tehnike, v času velikih političnih in  ekonomskih sprememb. 

Naše znanje zastareva hitreje kot kdajkoli prej. Raziskave so pokazale, da je  zastarevanje znanja v bibliotekarstvu okrog 20 odstotkov letno. To spoznanje je  izzvalo drastične in dinamične spremembe v strokovnem izobraževanju. Ne­ katere države so reagirale tako, da so uvedle velike spremembe in reforme  sistemov izobraževanja, vendar se je tudi to izkazalo kot nezadostno, zato iščejo  rešitve v raznih neformalnih in dodatnih oblikah izobraževanja in izpopolnjevanja. 

Prispevek govori o pomenu in vlogi izobraževanja za kompetentnost na področju  bibliotekarstva. 

S ažetak

Živimo u vremenu brzog razvoja znanosti i tehnike, u vremenu velikih političkih  i ekonomskih promjena. 

Naše znanje zastarjeva brže nego ikada prije. Istraživanja su pokazala da su u  okviru bibliotekarske struke zastarjevanja oko 20 % godišnje. To saznanje je  izazvalo drastične i dinamične promjene u stručnom obrazovanju. Neke su zemlje  reagirale, provodeči velike transformacije i reforme sistema stručnog obrazovan­ ja. No, to se pokazalo nedostatnim i rješenja se pronalaze u različitim, neformal­ nim i dodatnim oblicima obrazovanja i usavršavanja. 

STANČIN­ROŠIČ, Dubravka: The role of permanent education in gaining and 

U radu se govori o značenju i ulozi permanentnog obrazovanja za kompetentnost  na području bibliotekarstva. 

UDC 023­057:374.7 

S umma ry

We live in the time of quick developements in science and technology, in the time  of great political and economic changes. 

Our knovvledge becomes obsolete faster than ever before. Research has shovvn  that in the field of library science the obsolescence is about 20 % per year . That  fact has caused drastic and dynamic changes in the professional education. Some  countries reacted to it with large transformations and reforms of professional  education systems. Hovvever, even that proved insufficient, and solutions are  being found in different, informal and additional forms of education and advance  training. 

The work describes the importance and role of continuing education in the field  of library competence. 

1 U vod

Živimo u vremenu velikih i brzih promjena, vremenu kojim dominiraju dvije  društvene preobrazbe ­ pucanje vremenskih okvira i sveprisutnost informa­ cije. Sve se to odražava na naš način života i iziskuje nove vidove prilagodbe  i drugačije načine osposobljavanja. Promjene su uzrokovale pojavu nove  koncepcije obrazovanja koja proširuje obrazovanje i na druge životne dobi,  zapravo na cijeli život pojedinca i društva uopče, iziskujuči stalno učenje i  kontinuirano stručno usavršavanje. 

Ovakovo stanje uveliko otežava stalni razvoj i promjene informacijske  tehnologije koju kroz redovno školovanje nije moguče pratiti. Dok su ranije  i po tri generacije stručnjaka radile gotovo na isti način, koristeči istu ili tek  modificiranu tehnologiju, današnjoj generaciji predstoji promjena tri a  najvjerojatnije i više tehnologija tokom njihova radnog vijeka. 

ranije. Istraživanja koja su vršena na sveučilištu u Konstanzi pokazuju, da u  okviru bibliotekarske struke godišnje zastarjeva čak oko 20 % znanja. 

Informacija dominira bibliotekom i prepliče se kroz sve njene segmente, dok  u bibliotečnoj tehnologiji prevladava OPAC, CD ROM, mreže i mrežni  sustavi. 

U takovom okruženju tradicionalna uloga bibliotekara se razvija i mijenja,  postaje višeznačajna i zahtjevna, te iziskuje fleksibilnost, nova i dodatna  znanja i vještine. 

Bibliotekar postaje sve više posrednik izmedu izvora informacija, korisnika  informacije i informacijske tehnologije. On je istovremeno i kreator online  baza podataka, raznih servisa, stvara nove informacijske produkte, ekspert­ ne sisteme i si. koristeči priton znanja iz drugih područja kao što su tehnike  upravljanja, sistemske analize itd., sve u nastojanju da što bolje udovolji  raznovrsnim potrebama nove i zahtjevne korisničke zajednice. 

Promjena profesionalne uloge i imidža dovela je do toga da se o bibliotekam  danas sve više misli i govori u okviru termina informacijski stručnjak. 

2 O bra z ova nje z a struku

Razvoj znanosti i tehnologije s jedne strane i političke i ekonomske promjene  sa druge strane, doveli su do povečane potrebe za zapošljavanjem informa­ cijkih stručnjaka. Novim potrebama trebale su udovoljiti institucije redov­ nog obrazovanja kako povečanim brojem upisanih studenata, tako i prila­ godbom nastavnih programa. U večini razvijenih zemalja došlo je do velikih  nacionalnih reforma sistema obrazovanja. Nastavni programi su se prven­ stveno prilagodavali razvoju znanosti i tehnologije. Taj je proces tokom  godina još ubrzan prvenstveno zbog pojave interneta kao globalne mreže i  realizacijom ideje o virtualnoj biblioteci. S tvoren je novi pristup obrazovanju  bibliotekara sa radikalnim zahvatima u okvirima postoječih kolegija i  uvodenjem mnogih sasvirn novih. Nastojalo se stopiti različite aspekte infor­ macijskih i kompjuterskih znanosti i komunikacija i uključiti različite vidove  modernih tehnika upravljanja u sadržaj tradicionalnih kolegija na študiju  bibliotekarstva. Intenzivno se radilo na povezivanju i interakciji fakulteta ili  odsjeka za bibliotekarstvo sa visokoškolskim institucijama za područja  kompjuterskih znanosti, upravljanja, komunikacije, poslovne informatike. 

omogučeno korištenjem suvremene tehnologije u obrazovnom procesu. Ove  se promjene u velikom dijelu odnose na slobodno učenje na udaljenost  (distance independent learning) kao putu razvoja novih auditorija i metoda  predavanja. Učenje na udaljenost koristi tehnološki razvoj a za diseminaciju  informacija studen tima putem no vili kanala iz informacijskog okruženja  dominantna je biblioteka. Novonastala situacija dovodi do stalnog  povečanje korištenja elektroničkih dokumenata i servisa. 

3 P e rma ne ntno obra z ova nje

Obrazovanje dobiveno samo kroz sustav školovanja nedostatno je za vrijeme  u kojem živimo. Danas je to vidljivije nego ikad ranije, te nam je sasvim jasno  želimo li kao stručnjaci raditi i djelovati da nam predstoji stalno učenje i  usavršavanje. 

Permanentno obrazovanje i nije neka novina. Ono počiva na inovacijskom  obrazovanju i učenju učenja, uči čovjeka misliti i stvaralački djelovati.  Njegov je cilj povečanje obrazovnog iskustva, a naročito : uvesti nove kon­ cepcije i vještine, proširiti osnovna stručna znanja, osvježiti ili utvrditi neke  aspekte profesionalnog znanja, omogučiti pojedincu pregled vlastite pro­ fesije kao discipline koja je u stalnoj promjeni. 

Dugo vremena na permanentno se obrazovanje gledalo u tijesnoj vezi sa  poslom koji čovijek obavlja, u odnosu na želju za napredovanjem. Tokom  vremena došlo je do promjena i područje i opseg permanentnog obrazovanja  se u meduvremenu promijenio, a oblici obogatili upotrebom nove tehno­ logije, prvenstveno multimedije i različitih oblika interaktivne tehnologije  kojom se mogu simulirati učionice, videokonferencije i slično. Permanentno  obrazovanje postaje sve više učenje u smislu otvorenosti za nove ideje, novu  okolinu, i pružanje mogučnosti svakoj osobi da ostvari svoj vlastiti prostor  u učenju. Kao strategija preživljavanja i opstanka struke, kontinuirano kroz  čitav naš profesionalni život, moramo mijenjati naš rad, naše izvore i nas  same. U okviru permanentnog obrazovanja ustalila se praksa korištenja  otvorenog učenja (open learning) i obrazovanja na udaljenost (distance  education ) kao novih oblika stručnog obrazovanja i usavršavanja. 

Obzirom na političke prilike u svijetu velika se pozornost pridaje pitanjima  medunarodnih koordinacija, kooperacija i planiranja. U tom cilju organizir­ aju se brojni medunarodni seminari i konferencije. 

4 Kompetentnost

Kompetentnost je (prema rječniku stranih riječi) nadležnost, mjerodavnost,  djelokrug ili područje u kome neka osoba posjeduje znanja i iskustva.  Govoreči u našem kontekstu, u okvirima bibliotekarstva, kompetentan znači  osposobljen za odredenu vrstu poslova, mjerodavan, upučen ili vrstan na  užem stručnom području. 

Posljednjih se godina u našoj struci (u svijetu, ne nažalost kod nas) mnogo  istraživalo, raspravljalo i pisalo o kompetentnosti. Povod tome je njen značaj,  dobiven porastom važnosti našeg posla. Svjesni smo toga da posljedica  jedne krive informacije dobivene od nedovoljno upučenog bibliotekara  može dovesti do niza krivih i štetnih odluka. Kompetentnost bibliotečnog  osoblja važnija je od drugih zbog njihove uloge posrednika, tutora, skrbnika  i distributera informacija. 

Istraživanja kompetentnosti išla su u nekoliko smjerova: 

1. istraživalo se što danas zapravo znači biti kompetentan na području  bibliotečno informacijskih znanosti 

2. koja su to znanja, vještine i osobine koje mora posjedovati kompetentan  bibliotekar 

3. koja su to područja u okviru pojedinog tipa biblioteke koja možemo  okarakterizirati kao kompetencije 

4. u čemu je značaj identifikacije kompetencija u nekoj biblioteci 

U nizu študija kompetentnost se definira pomoču objedinjenosti triju kom­ ponenata: znanja, vještina i stavova na odredenom stručnom području (  Buttlar, Du'Mont / 1 / ) ili kao znanost / sposobnost ­ u smislu razine  poznavanja predmeta, shvačanja, primjene, analize, sinteze i procjene i stava  / interesa kao razine koja uključuje iskustvo, reakciju, vrednovanje (  Mahmoodi ) 

Druga su istraživanja (Woodsworth/ Lester) razvila set kompetencija temel­ jenih na potrebama osobina stručnog osoblja u bibliotekama budučnosti. U  samom vrhu kompetencija nalazimo vještine planiranja, oblikovanja, razvo­ ja, inplementacije, meduljudskih odnosa. 

Najopsežnija istraživanja o područjima kompetencija u bibliotekama  različitih tipova izvršili su Buttler i Du'Mont./ 1 / 

Prvo istraživanje sprovedeno je 1987. a drugo 1995.godine. Ispitivanjem su  došli do ukupno pedeset i devet kompetencija u bibliotekama svih tipova.  Vrste kompetencija su varirale izmedu tipova biblioteka, kao i od istraživan­ ja do istraživanja. Naime, neke su se kompetencije tokom vremena ugasle,  nove se pojavile. 

Identifikacija i razvoj kompetencija od velikog su značaja za pojedince,  institucije i čitavu profesiju i to za: 

­ profesionalni imidž 

­ organizaciju, planiranje i razvoj biblioteke  ­ planiranje osoblja u biblioteci 

­ osiguranje kvalitetnih služba i servisa  ­ stručno obrazovanje na svim razinama  ­ permanentno obrazovanje stručnog osoblja 

CLENExchange 10 ( 1993 ),2 bilježi čitava izdanja različitih časopisa  posvečena kompetentnosti. Kompetentnost i njen razvoj postali su važan  elemenat statusa bibliotečne profesije. 

5 Zaključak 

Ma koliko se obrazovne institucije trudile da korigiraju svoje programe  adekvatno razvoju znanosti i tehnologije, postizanjem diplome iz bibliote­ karstva stiču se temeljna znanja i vještine, postiže se osnovna osposobljenost  za rad. Ulaskom u bibliotečnu djelatnost, u neizbježni pripravnički staž,  učinjen je več prvi korak u područje permanentnog obrazovanja. 

Tek završetkom postdiplomskog študija, koji proširuje znanja i iskustva  svojom usmjerenošču na uže stručno područje, postaje se mjerodavniji i  upučeniji za to područje od ostalih. Mada ni to po meni nije kompetentnost  u pravom smislu. Kompetentan je tek onaj koji ima toliko znanja, iskustva i  prakse da može imati svoj stav, svoje sagledavanje, svoja rješenja, da je u  pravom smislu vrstan i mjerodavan stručnjak. 

Iz toga proizlazi da permanentno obrazovanje, kojim se proširuju, produ­ bljuju i osuvremenjuju naša znanja i vještine, koje daje temelj za izgradivanje  osobnih shvačanja i zauzimanje vlastitih stavova, glavni je čimbenik u stva­ ranju i sačuvanju naše kompetent nosti. 

6 Literatura:

1.zyutsronmljihgedbaWVSROLHB Buttlar, Lois; Du Mont, Rosemary. "Library and Information Science Com­

petencies Revisited".yxwutsrponmlkihgfedcbaWVTSRPLJIFECBA Journal of Education for LIS 37(1996)VVinter : 44­62. 

2. Roberts, Judith. "The Story of Distance Education : A Practitioners Perspec­

tive". J AS IS 47(1996)11 : 811­816. 

3. Jeapens, Ben. "Sheffild's Learning Centre: more than a library for the twenty  first century". The Electronic Library 14(1996)5 : 417­418. 

4. "Libraries Present and Future : the future of library schools". The Electronic Library 14(1996)5 :419­423. 

5. VVeingand, Darlene."Continuing Education and Competencies: VVhose Re­

sponsibility?" Journal of Education for LIS 36(1995)1:63­65. 

6. Webb, Renate. "Continuing Education : Mandate or Option"? Journal of Edu-cation for LIS 36(1995)3 : 261­264. 

7. Layzell Ward,Patrizia. "Education and Training". Librarianship and Informa-tion Work Worldwide. London, 1994 : 223­254. 

8. Haynes, K. J; Dillon,C. "Distance Education: Learning Outcomes, Interac­

tion und Attitudes". Journal for Education for LIS 33(1992)1: 35­45. 

9. Ojala, Marydee. "Core Competencies for Special Library Managers of the  Future". Special Libraries 84(1993)1:230­ 233. 

10. Wood,Kate. "Education and Training". V: British Librarianship and Informa-tion mrk 1986-1990. Vol.l. London, 1992 : 208­219. 

11. Hohn, Thomas. "Bibliothekarische Fortbildung in VVandel". Bibliothek : For-schung und Praxis 15(1991)2 :189­233. 

12. Smith, Duncan ; Burgin, Robert. "The Motivation of Professional and Para­ professional Librarians for Participating in Continuing Education Pro­ gram". LISR 13(1991)4 :405­431 

13. Continuing professional education: an IFLA guidebook. Miinchen: K.G.Saur, 

14. Stone, Elizabeth : "The growth of continuing education".yutsrponlifedcbaVTLE Library Trends

35(1986)Winter: 489­513. 

15. VVeingand, Darlene. "Continuing education programs and activities". V: Education for professional librarians. New York : Knovvledge Industry Publi­

cations, 1986 : 223­235.