PREDMET:
PREDUZETNISTVO
TEMA:
MOTIVACIJA I PREDUZETNISTVO
MOTIVACIJA I PREDUZETNISTVO
Pojmom „preduzetništvo“ danas se u osnovi obuhvata koncipiranje i organizovanje
tržišno-orijentisanih poslovnih aktivnosti čiji je krajnji cilj ostvarivanje dobiti.
U tom kontekstu, posmatrano sa naučnog stanovišta, preduzetništvo je interdisciplinarna, naučna oblast koja se bavi zakonitostima ulaganja kapitala, uz zadovoljavanje uočene nepokrivene tražnje za novim ili postojećim proizvodima (uslugama) na određenom tržištu sa ciljem ostvarivanja dobiti, uz prateće preuzimanje rizika.
Odrednica „preduzetništvo“ se odnosi na pojedinca koji samostalno ili u grupi obavlja preduzetničke aktivnosti, koje u osnovi ostvaruje kroz osnivanje novog ili razvoj postojećeg privrednog subjekta (privrednog društva, radnje, individualnog poljoprivrednog gazdinstva i sl.). Zakon o privatnim preduzetnicima definiše privatnog preduzetnika kao fizičko lice koje radi sticanja dobiti osniva radnju i samostalno obavlja delatnost.
Radnje se ovde definišu kao poslovni oblik aktivnosti fizičkog lica, čiji je cilj da obavljanjem konkretnih delatnosti ostvaruje određenu dobit. Pojavni oblici radnje su veoma različiti ( zanatska, trgovinska, ugostiteljska, agencije, biroi, ordinacije i sl.). Značajno je naglasiti da je poslovanje radnje u načelu identično poslovanju preduzeća, sa razlikom da za poslovne obaveze kod radnje vlasnik odgovara celokupnom svojom imovinom. Inače, sem u izuzetnim slučajevima, u radnji se mogu obavljati sve delatnosti, a broj zaposlenih kao i kapital sa kojim radnja raspolaže nisu ograničeni.
Uslovi privređivanja preduzetnika
Samostalne preduzetničke radnje i mala i srednja preduzeća predstavljaju najvitalniji deo privrede zemalja u tranziciji, kao i srpske privrede, generatori su društvenog rasta i novih radnih mesta, smanjenja siromaštva kao i ključni faktor u održavanju stabilnosti privrede zemlje. Preduzetnici, mala i srednja preduzeća smatraju se vodećom snagom ekonomskog razvoja iz sledećih razloga:
• stimulišu privatno vlasništvo i preduzetničke veštine,
• fleksibilni su,
• prilagođavaju se tržišnim promenama ponude i tražnje,
• stvaraju mogućnost zapošljavanja.
Glavni strateški ciljevi Republike Srbije je da u sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika do kraja 2008. godine:
o ukupan broj preduzeća i preduzetnika naraste sa sadašnjih 270.000 na 400.000, o bude ostvareno preko milion radnih mesta.
Moguca su dva socio-ekonomska pristupa preduzetnistvu:
I znacaj socijalnog statusa porodice I obrazovanja I socijalnog okruzenja koje utice na preduzetnicki biznis
Definisanjem ova dva pristupa preduzetnistva stvara se mogucnost za definisanje I ciljeva preduzetnistva :
Opstanak Samostalnost Fleksibilnost
Kada je u pitanjui razvoj preduzetnistva obicno se vezuje za dve faze:
Faza izgradnje I rasta u kojoj dominira pojedinac sa svojim kreativnim poslovnim Idejama I
sposobnostima
Faza diferencijacije I konsolidacije koju karakterise spoj individualnih I socio-poslovnih faktora
okruzenja
Def. U teoriji ima mnogo definicija preduzetništva, ali najjednostavnija je ona koja definiše
preduzetništvo kao proces koji se sastoji iz kreiranja (definisanja) biznis šanse i ideje, njene ocene, realizacije na tržištu i procenom novih biznis šansi.
Iz ove definicije izvodimo da su osnovni elementi preduzetnistva upravo:
• Kreiranje I definisanje biznis ideje
• Ocena biznis ideje
• Realizacija biznis ideje I
• Procena potencijalno novih sansi
Znači, ključni elementi preduzetničkog procesa su preduzetnik, biznis ideja i resursi potrebni za njenu realizaciju.
Preduzetnik se nalazi u centru preduzetničkog procesa i glavni je faktor koji na njega utiče. Pitanje koje čovek mora sebi da postavi, pre nego što kroči u preduzetničku avanturu, je da li poseduje preduzetničke kvalitete.
Drugi faktor koji utiče na preduzetnički proces je okruženje. To treba shvatiti u najširem smislu, kao pravno, političko, ekonomsko, socijalno, kulturološko, klimatsko, geografsko ... okruženje.
∗Tipovi preduzetnistva∗
Većina poslovnih ljudi, posebno direktori, menadžeri, poslodavci i vlasnici, suočava se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi ili svom preduzeću. Od njihovog moralnog profila i ličnog osećaja pravičnosti zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike i time, možda, privremeni gubitak, ili izmakli dobitak, pretvoriti u dugoročnu korist i uspeh. Osetiti granicu čiji prelazak može kolektivnu korist ostvariti na uštrb nečije lične i pojedinačne štete, ili ličnu korist ostvariti nanošenjem štete nekom kolektivu, veliki je moralni zadatak i pokazatelj lične vrednosti svakog poslovnog čoveka i njgove spremnosti da gaji poverenje i timski rad.
O preduzetnistvu mozemo govoriti u ravni tri nivoa:
Prvo, kao o strategijskom preduzetnistvu koji je baziran na poslovnim vizijama,
proaktivnom silom koja menja organizaciju, rukovodjenja;
Drugo, kao o inovativnom preduzetnistvu kada je redc o uvodjenju inovacija kroz
proizvodnju, organizaciju I marketing
Trece,o operativnom preduzetnistvu.
Tipicne metode upravljanja zajednickim radom su :
Autokratski modeli kod kojih je celokupna vlast koncentrisana kod jednog coveka koji se
nalazi na vrhu hijerarhijske piramide
Oligarhijski modeli su oni koji imaju koncentraciju vlasti kod manje skupine vlasnika ili
njihovih zastupnika koji sacinjavaju vrh hijerarhijske piramide.
Poligarhijski modeli jeste takav model kod koga se upravljacke funkcije I vlast rasporedjuje
na vise ljudi u strukturi organizacije
Demokratski modeli koji se zasnivaju na uvazavanju licnosti svakog pojedinca koji
ucestvuje u obavljanju zajednickih radnih aktivnosti.
Liberalni modeli koji podrazumeva slobodno ponasanje clanova date organizacije sto znaci
da se najpotpunije uvazava licnost svakog clana organizacije.
Postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterija i ekomomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srćnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima.
∗Tipovi I karakteristike preduzetnika∗
Preduzetnik se definiše kao osoba koja može da spozna, definiše i oceni poslovnu ideju i da se adekvatno organizuje u cilju njene realizacije. Znači, preduzetnik se nalazi u centru preduzetničkog procesa i glavni je faktor koji na njega utiče. Pitanje koje čovek mora sebi da postavi, pre nego što kroči u preduzetničku avanturu, je da li poseduje preduzetničke kvalitete.
Uvek se postavlja pitanje zašto se čovek ponaša drugačije prilikom donošenja odluka u privatnom životu, nego prilikom donošenja odluka u preduzeću ili drugom poslovnom okruženju? Odakle ta neizbežna razlika između ličnog (individualnog) i kompanijskog (kolektivnog ) morala prilikom donošenja odluka i poslovnih aktivnosti.
Kako to da lične vrednosti kao što su čestitost, poverenje, tolerancija, iskrenost, poštenje, vrednoća, držanje obećanja, poštovanje drugih, nestanu kada se pojedinac nađe u prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se tiču raspodele navca, položaja, moći, gde se ostvaruje neka dobit ili druga korist i kompenzacija.
Zašto se čovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog života, transformiše u potpunu suprotnost kada započne poslovne aktivnosti i počne da donosi važne poslovne odluke? Da li su poslovni ljudi više izloženi moralnim dilemama i izazovima i time više skloni greškama na štetu drugih, nego što je to slučaj u ostalim segmentima života?
Na kraju se može postaviti pitanje da li bi svi ljudi varali, lagali, donosili odluke koje su korisne prvenstveno za njih i njihove prijatelje, ako bi dobili priliku i dospeli u "povoljnu" poslovnu poziciju? Odnosno, da li kolektiv više "kvari" pojedinca, menjajući njegove predstave o moralnom dignitetu, namećući mu potrebe koje izlaze iz okvira moralnih vrednosti, ili je samo reč o pojedincu koji je već imao "kodirane" sklonosti ka niskom poslovnom moralu pa ih lako ispoljio? A možda se radi o "dobroj" kombinaciji obe naznačene mogućnosti i poslovne sklonosti. Tu se otkriva veliki prostor za istraživanje i edukovanje u ovoj oblasti.
Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje lične etičke standarde sa zahtevima preduzeća ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Pojedinac koji u ličnom životu ne bi nikada oduzeo nekome nešto pripadajuće i zasluženo, niti bi pribavio neku nezasluženu korist ili učinio protiv pravni postupak, pod dejstvom kolektivne psihologije, logike i pritiska on se često nađe u situaciji da nešto tako učini.
Nije lako svakom čoveku da na deklaraciju nekog proizvoda stavi podatke koji nisu do kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent trba da zna unapred, da reparirani ili restrukturisani proizvod proda kao nov, da smanji proviziju nekom dobrom prodavcu-dileru i slično. Naravno, postoje i oni ljudi čiji lični moralni nazori neće izazvati dilemu kod prethodnih postupaka. Oni će se lako uklopiti u manje etične poslovne postupke svakog kolektiva, pa čak i doprineti daljem širenju igre na tržištu koja prelazi granice dobre poslovne etike.
Moguci tipovi licnosti preduzetnika su:
Tip autonomne licnosti koji se uglavnom vezuje za one pojedince koje odslikava
samosvojnost I odsustvo slepog potcinjavanja
Tip autoritativne licnosti je povezan sa pojmovima autoriteta, autoritarizma, korporativnog
drustva, paternalizma I svega onoga sto se odnosi na prenaglaseno postovanje drustvenih autoritera, odnosno skup je licnih karakteristika date licnosti.
Bazicni tip licnosti identifikujemo kao skup saznajnih crta, vrednosnih ciljeva kao I
temeljnih I moralnih vrednosti koje karakterisu odredjenu drustvenu grupu.
Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnuti od strane kolektivnog subjekta (tima, kolektiva, kompanije, sredine), a druga je kada pojedinac sam
preduzima neke aktivnosti, postupke ili odluke koje nisu u skladu sa njegovim ličnim nazorom, a sve u cilju postizanja boljih rezultata za kolektiv. On tu može biti vođen i težnjom da se dokaže ili nametne u timu, ili da uoči svoju ličnu korist koja proizilazi iz nekog kolektivnog čina i akcije.
"Svi poslovni ljudi zdravog razuma, naglašava Albert Kar, više vole da govore istinu, ali su retko skloni da kažu celu istinu". Zaista je velika veština i pokazatelj volje, širine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi pomire individualne i kolektivne zahteve za etičkim poslovnim postupcima i odlukama.
Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumljivih
predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i očekivanja u poslovnoj etici. Takvih ljudi i postupaka u našoj poslovnoj sredini je, zaista, veoma malo. Zbog toga su
troškovi i štete u poslovanju velike a poslovne afere česte. Potrebno je ovoj temi posvetiti mnogo više pažnje kroz edukaciju i istraživanje, kao i neposredne primere u poslovnoj praksi.
Medju preduzetnicima se mogu naci ljudi razlicitih temperamenata I karakternih osobina. Osobe koje traze sigurnost I ne prihvataju neizvesnost poslovnog pokusaja ne mogu biti preduzetnici.Mali preduzetnici su uglavnom ograniceni na mala preduzeca tkz.mali biznis koji trenutno dominira u preduzetnistvu u uslovima tranziceje.
Preduzetnik se definiše kao osoba koja može da spozna, definiše i oceni poslovnu ideju i da se adekvatno organizuje u cilju njene realizacije. Znači, preduzetnik se nalazi u centru
preduzetničkog procesa i glavni je faktor koji na njega utiče. Pitanje koje čovek mora sebi da postavi, pre nego što kroči u preduzetničku avanturu, je da li poseduje preduzetničke kvalitete.
∗
MOTIVACIJA
∗
Problem motivacije je veorna razudjen, samim tim i teorije koje se njom bave su do te mere razlicite da medusobno nisu ili su same ograniceno kompatibilne. U danasnjem vremenu motivacija predstavlja jedan od najpovoljnijih metoda za postizanje poslovnog uspeha. Ako rednik nije motivisan, bilo napretkom ili licnim dohotkom, on nece na radnom mestu dati svoj maksimum.
Pojam motivacija oznacava: U drustvenom zivotu psihicko stanje ili sadzaj (nagonski, intelektualni) koji potvrduje (potice) neko ljudsko ponasanje(reakcija, cin, izbor). Tradicionala psihologija smatrala je motive uzrocnicima voljnog akta sto je dalo povod razlicitoj metafizickoj kategorizaciji i valorizaciji motiva u filozofskoj "slobodi volje".Motivacija je voljnost da se nesto uradi I uslovljena je mogucnoscu te akcije da zadovolji neke potrebe licnosti. Potreba u ovom slucaju predstavjla unutrasnje stanje koje podstice na aktivnosti jer su rezultati te aktivnosti izazov za pojedinca.
Nezadovoljena potreba kreira tenziju, koja stimulise unutrasnji podsticaj. Taj podsticaj generise izbor ponasanja, koje omogucava postizanje cilja i zadovoljenje specifiene potrebe, sto vodi ka redukciji tenzije.
Pojedinci koji su motivisani za izvrsavanie odredjene aktivnosti nalaze se pod tenzijom, koja ie inspirisana nekim ciljem, odnosno teznjom za njegovim ostvarenjem. Veci intenzitet tenzije uzrokuje veti nivo zalaganja, zato, ako vidimo da neko vredno i predano radi, mozemo zakljuciti da je podstaknut jakom zeljom da ostvari postavljeni cilj, koji za njega, kao pojedinca, ima neku vrednost.
∗
Motivacija i produktivnost rada
∗
Postoji veliki broj kratkorocnih i dugorocnih mera koje, uz angarzovanje manjih ili vecih finansijskih sredstava, direktno ili indirektno, u vecoj ili manjoj meri uticu na nivo produktivnosti rada.Nema sumnje da je i motivisanje jedna od mera za povecanje produktivnosti.
Psihologija i njoj slicene naucene discipline su utvrdile da se covekove osobine ispoljavaju i u nacinu reagovanja na razlicite motivatore. Ovo saznanje je doprinelo tome da su uspesni
menadzeri tokom poslednjih nekoliko decenija poceli vise koristiti motivisanje kao metod za povecanje produktivnosti rada. Uticaj motivacije na produktivnost rada se dovodi u pitanje, ali se postavlja pitanje koliki je taj uticaj u odnosu na ostale mere, odnosno da li je motivisanje mera koja neznatno utice na produktivnost.
Udeo motivacije u produktvnosti rada nesumnjivo je veci od ostalih subjektivnih faktora. Radnik ce, dakle, ostvarivati visoku produktivnost onda, ako njegove predispozicije, znanje i motivi budu u skladu rpvo medusobno i drugo sa poslom koji treba a obavlja. Predispozicije, vestine, znanja i motivi koji uticu na produktivnost rada, dinamickog su karaktera pa se tokom vremena menjaju i razvijaju. Kod pozitivno motivisanih radnika je, medjutim, razvoj pozeljnih osobina intenzivniji, jer se u ovom slucaju ne podstice samo produktivnost rada, nego se u osetnoj meri utice i na razvoj znanja i umenja.
Ako posmatramo individualne karakteristike na strani input-a, onda treba da analiziramo potrebne sposobnosti. Struktura potreba individue formira se kao rezultat procesa socijalizacije, Ne treba, medJutim, ispustiti iz vida cinjenicu da se iste potrebe mogu na sasvim razlicite nacine zadovoljiti.
Kada se opredeljujemo za neku motivacionu strategiju treba uzeti u obzir i sposobnosti koje poseduju menadzeri i pojedinci. Mozemo da zaposlimo osobe sa izvanrednim sposobnostima, da razvijemo te njihove sposobnosti, a da i dalje nismo sigurni da ce oni ispuniti postavljene zahteve, Ono sto mozda nedostaje je motivacija, koja je osnovni pokretac potencijala zaposlenih. Jednos-tavno receno, radnii ucinak je odreden nivoom i intezitetom interakcije sposobnosti i motivacije sto je ilustrovano narednom relacijom:
Radni ucinak = Sposobnost x Motivacija
Ovo je vazno i zbog toga sto je individualni ucinak po pravilu rezultanta razlicitih
aktivnosti, pri cemu, u obavljanju nekih aktivnosti, ista osoba moze u pogledu svojih sposobnosti biti uspesnija ili manje uspesna.
Radne grupe po pravilu irnaju svoje norme rada, koje definisu prihvatljiv nivo ucinka. Grupne norme irnaju snazniji uticaj na one pojedince cija je hijerarhija "vrednosti" najslicnija hijerarhiji "vrednosti" grupe i za one za koje prilagodjavanje grupi irna bitnu "vrednost".
∗ Teorije motivacije∗
Teorije motivacije nastoje objasniti zbog cega se covek ponasa onako kako to upravo cini. Pri tome, one se koncentrisu ili na razloge koji uslovljavaju odredjeno ponasanje ili na proces ciji je rezultat dato ponasanje. One teorije koje se koncentrisu na uzroke nazivamo teorijama
motivacionog sadrzaja, a one koje se koncentrisu na motivacione procese nazivamo teorijama motivacionog procesa.
∗Teorije motivacionog sadrzaja∗
Od ovih teorija su najpoznatije sledece:
1. Teorija.hijerarhije potreba A.H.Maslow-a. 2. Motivaciona "teorija hijerarhije" F. Herzberg-a. 3. McClelland-ova teorija uspeha, pripadnosti i moci
∗
Teorija A. H. Maslow.a
∗
Najpoznatiju teoriju motivacije je formulisao Maslow, koji u svojoj teoriji nastoji da sve covekove potrebe klasifikuje u odgovarajuce grupe, odredi hijerarhiju potreba i utvrdi njihovu meduzavisnost. On je pretpostavio da je za svaku osobu svojevrsno pet osnovnih grupa potreba:
• Fizioloske potrebe;
• Bezbednosne potrebe;
• Afilijacijske potrebe (ljubav i osecaj pripadnosti);
• Samoaktualizacija;
Ovih pet osnovnih grupa potreba je klasifikovao u potrebe nizeg i viseg reda pa su tako, fizioloske i bezbednosne potrebe nizeg reda, a ugled, samoaktualizacija i afilijacijske potrebe viseg reda.
Fizioloske potrebe (glad, zedj, stanovanje, seks i ostale. telesne potrebe) su bez sumnje najjace potrebe od svih potreba. Ako ni jedna od ljudskih potreba nije zadovoljena organizmom vladaju fizioloske potrebe.
Bezbednosne potrebe u danasnjim uslovima su relativno zadovoljene sto pre svega zavisi od geografskog polozaja i sfera uticaja svetskog kapitala.
Afilijacijske potrebe-ove potrebe cesto nailaze na prepreke. Ljubav i osecaj za pripadnost, sto cini ovu vrstu potreba, podsticu nas da razvijamo i negujemo prisne prijateljske odnose sa ljudima.
Ugled, priznanje i postovanje- polazi se od pretpostavke da ljudi imaju zelju za stabilnom i visokom ocenom sebe samih kao i za postovanjem od strane drugih
Samoaktualizacija je odraz zelje pojedinca da realizuje svoje potencijalne sposobnosti dakle da postane ono za sta ima najvise dara i da se na tom polju istakne i dokaze.
∗
Nematerijalni motivi motivacije
∗
Rad kao motivator.
Cinjenica je da je rad za mnoge ljude neprijatan
ali taj negativan stav prema radu nije toliko rasprostranjen koliko se to na prvi pogled cini. Ukoliko je rad neugodan za coveka, onda je to vise posledica loseg planiranja posla
Pohvale, bez izuzetka predstavljaju snazan podsticaj na aktivnost, dok ukori po pravilu, smanjuju stepen zalaganja radnika na poslu. Priznanja u obliku pohvala, nagrada ill unapredenja podsticu ljude na ativnost zbog toga, "sto se time zadovoljava vrlo izrazita potreba za afirmacijom sopstvene licnosti i pred sobom i ped drugima
Konfliktne situacije
Covek se nalazi svaki put u toj situaciji kad ga unutrasnje pobude ili spoljni podsticaj iniciraju na aktivnost koju ne moze ostvariti bez savladavanja prepreka
Takmicenje
Stepen zalaganja coveka na radu je pod uticajem onoga sto od sebe ocekuje I onoga sto drugi ostvaruju radeci na istim poslovima.Pojedinci se medjusobno takmice zbog premije I nagradakao I zbog samog zadovoljstva pobede.
Saradnja
Je oblik kolektivnog ponasanja, a postoji kada svaki pojedinac usvoji ciljeve kojima tezi grupa kao sopstvene.
∗
Materijalni motivi motivacije∗
Postoji niz potencijalnih metoda placanja od kojih svaka od njih ima povoljan uticajna rezultate rada:
• Placanje po proizvedenoj kolicini-motivise jude da se zalazu I usavrsavaju kako bi postigli bolje rezultate
• Placanje po satu – ovu metodu je potrebno kombinovati sa premijama da bi se postiglo individualno zalaganje
• Metod placanja na duzinu radnog staza smanjuje fluktuacije zaposlenih I manje se koristi od prethodnih
• Placanje na osnovu potreba- metoda kod koje se vodi racuna o indeksu potreba zaposlenih Novac kao motivator razlicito deluje na pojedince sa visokim odnosno niskim dohotkom. Covek sa niskom zaradom ne trazi vise nego sto mu je potrebno za zadovoljenje osnovnih zivotnih potreba. Takvi ljudi ne shvataju motivaciju onih drugih jer nisu osetili moc novca. Nedostatak novca se ralicito manifestuje, za jedne je to gubljenj moci, a za druge je to gubljenje hrane.
