oBUv‚m‚a oBUv‚ oBUm‚ il‚³ta

b‚BUv‚

³b‚BUv‚wuH

b‚BUvuH

b‚BUiv‚³W‚

b‚BUv‚WuH

b‚BUv‚

b‚BUv‚

b‚BUiv‚³v‚

b‚BUiv‚³m‚

luta

B‚iv‚³w‚A

B‚iv‚³w‚ArAE

B‚iv‚³w‚ArH

B‚iv‚³w‚Ais‚³

B‚iv‚³w‚AsW‚H

B‚iv‚³w‚AsW‚

B‚iv‚³w‚Aism‚³

B‚iv‚³w‚Asv‚H

B‚iv‚³w‚Asm‚H

lOta

B‚iv‚³Sy‚iw‚³

B‚iv‚³Sy‚w‚H

B‚iv‚³Sy‚inw‚³

B‚iv‚³Sy‚is‚³

B‚iv‚³Sy‚W‚H

B‚iv‚³Sy‚W‚

B‚iv‚³Sy‚Aim‚³

B‚iv‚³Sy‚Av‚H

B‚iv‚³Sy‚Am‚H

vOk³

8U - raditi

³

³p‚rsm‚Ep‚fp‚x‚e

oAwm‚n‚ep‚fp‚x‚e

l‚ta

v‚krAeiw‚³

vuk³äw‚H

vuk³v‚ƒinw‚³

vuk³äw‚e

vuk³v‚Aƒw‚e

vuk³v‚ƒw‚e

v‚krAeiS‚³

vuk³äW‚H

vuk³äW‚

vuk³äS‚e

vuk³v‚AƒW‚e

vuk³äFv‚e

v‚krAeim‚³

vuk³v‚ƒH

vuk³m‚ƒH

vuk³v‚…

vuk³v‚ƒhe

vuk³m‚ƒhe

l‚Aeta

v‚krAewu-vuk³äw‚Aw‚a

vuk³äw‚Am‚a vuk³v‚ƒnwu

vuk³äw‚Am‚a vuk³v‚Aƒw‚Am‚a vuk³v‚ƒw‚Am‚a

vuk³ä-vuk³äw‚Aw‚a vuk³äw‚m‚a vuk³äw‚

vuk³äSv‚

vuk³v‚AƒW‚Am‚a vuk³äFv‚m‚a

v‚krv‚AiM‚³

v‚krv‚Av‚

vuk³rv‚Am‚

v‚krv‚E

v‚krv‚Av‚hE

v‚krv‚Am‚hE

iv‚³iF‚³il‚³Va

vuk³y‚Aƒw‚a vuk³y‚Aƒw‚Am‚a vuk³yuƒH

vuk³v‚Šw‚

vuk³v‚Šy‚Aw‚Am‚a vuk³v‚Šrn‚a

vuk³y‚AƒH

vuk³y‚Aƒw‚m‚a

vuk³v‚ŠW‚AH

vuk³v‚Šy‚AW‚Am‚a vuk³v‚ŠFv‚m‚a

vuk³y‚Aƒm‚a vuk³y‚Aƒv‚

vuk³y‚Aƒm‚

vuk³v‚Šy‚

vuk³v‚Šv‚ih³

vuk³v‚Šm‚ih³

l‚Va

ov‚krAew‚a ovuk³äw‚Am‚a ovuk³v‚ƒn‚a ovuk³äw‚

ovuk³v‚Aƒw‚Am‚a ovuk³v‚ƒw‚

ov‚krAeH

ovuk³äw‚m‚a ovuk³äw‚

ovuk³äW‚AH

ovuk³v‚AƒW‚Am‚a ovuk³äFv‚m‚a

ov‚krv‚m‚a

ovuk³v‚ƒ

ovuk³m‚ƒ

ovuk³‡v‚³

ovuk³v‚ƒih³

ovuk³m‚ƒih³

luVa

ov‚kAS‚Šw‚a ov‚kAîAƒm‚a ov‚kASuƒH ovOk³w‚

ovOk³S‚Aw‚Am‚a ovOk³S‚w‚

ov‚kAS‚ŠH

ov‚kAîƒm‚a ov‚kAîƒ

ovOk³W‚AH

ovOk³S‚AW‚Am‚a ovOk³Dav‚m‚a

ov‚kAS‚ƒm‚a ov‚kASv‚ƒ

ov‚kASm‚ƒ

ovOk³iS‚³

ovOk³Sv‚ih³

ovOk³Sm‚ih³

il‚³ta

c‚v‚kAr

c‚Ï‚kwuH

c‚Ïuk³H

³c‚Ï‚ek³

c‚Ï‚kAw‚e

c‚iςk³re

c‚v‚kW‚ƒ

c‚Ï‚kWuH

c‚Ï‚k

c‚vOk³S‚e

c‚Ï‚kAW‚e

c‚vOk³Dav‚e

c‚v‚kAr-c‚v‚kr c‚vOk³v‚

c‚vOk³m‚

c‚Ï‚ek³

c‚vOk³v‚he

c‚vOk³m‚he

luta

v‚kw‚Aƒ

v‚kw‚AƒrAE

v‚kw‚AƒrH

v‚kw‚Aƒ

v‚kw‚AƒrAE

v‚kw‚AƒrH

v‚kw‚Aƒis‚³

v‚kw‚AƒsW‚H

v‚kw‚AƒsW‚

v‚kw‚Aƒs‚e

v‚kw‚Aƒs‚AW‚e

v‚kw‚AƒFv‚e

v‚kw‚Aƒism‚³

v‚kw‚Aƒsv‚H

v‚kw‚Aƒsm‚H

v‚kw‚Aƒhe

v‚kw‚Aƒsv‚he

v‚kw‚Aƒsm‚he

lOta

v‚kir³Sy‚iw‚³

v‚kir³Sy‚w‚H

v‚kir³Sy‚inw‚³

v‚kir³Sy‚w‚e

v‚kir³Sy‚ew‚e

v‚kir³Sy‚nw‚e

v‚kir³Sy‚is‚³

v‚kir³Sy‚W‚H

v‚kir³Sy‚W‚

v‚kir³Sy‚s‚e

v‚kir³Sy‚eW‚e

v‚kir³Sy‚Fv‚e

v‚kir³Sy‚Aim‚³

v‚kir³Sy‚Av‚H

v‚kir³Sy‚Am‚H

v‚kir³Sy‚e

v‚kir³Sy‚Av‚he

v‚kir³Sy‚Am‚he

Pregled skra}enica A - atmanepadam a - pridev abl. - ablativ acc. - akuzativ caus. - kauzal comp. - komparativ dat. - dativ

dat.com. - dativ komodi den. - denominativ dual - dvojina f - `enski rod gen. - genitiv

gen. abs. - genitiv apsolutni ibid. - isto

ind - nepromenqiva vrsta re~i inf - infinitiv

instr. - intrumental

loc. - lokativ (~esto kao loc/temp ili loc/t) loc. abs - lokativ apsolutni

m - mu{ki rod n - sredwi rod N.B. - napomena nom. - nominativ

opp. - suprotno zna~ewe P - parasmaipadam pass. - pasiv

pl. - mno`ina

pp - trpni pridev pro{log vremena pr. - zamenica

sing. - jednina super. - superlativ temp. - temporal

U - ubhajapadam (parasmaipadam i atmanepadam) voc. - vokativ

Biografija autora

Rodio sam se (04 02) 1910. godine u Beogradu u porodici gde se svakodnevno govorilo za stolom o nauci i jezicima, budu}i da je moj otac, Kosta Stojanovi}, bio profesor matematike na Univerzitetu u Beogradu a ujaci nastavnici srpskog jezika, dok je najstariji (Milan Dimitrijevi}) bio doktor klasi~ne filologije ~iju sam struku kasnije i izabrao. Wegov {kolski drug i prijateq bio je dr Milo{ \uri} koji mi je bio nastavnik latinskog u gim- naziji i na Univerzitetu.

Maturirao sam kad mi je bilo sedamnaest godina i zapo~eo sam studije matematike kod Mike Alasa i Milutina Milankovi}a, pro- fesorâ ~ija uspomena trajno ostaje kod u~enika. Wihovo poznavawe gra|e koju su predavali bilo je daleko iznad prose~nog, upore|uju}i je i sa Busomeom (Bouassome) koji je predavao na Sorboni i ~iji je u~enik bio moj nastariji brat, koji je zapo~eo studije kad sam ja bio u prvom razredu gimnazije. On je kasnije bio i sam profesor mate- matike. Ta okolnost {to sam daleko najmla|i od svoje bra}e i stari- jih u wihovoj blizini, doprinela je da se odlu~im da uporedo prou~avam jezike - osobito sanskrit - ve} od po~etka svojih studija. Naklonost prema jezicima je prevagnula i tako sam kao profe- sor francuskog jezika radio u Institutu za strane jezike u Beogradu od (01 05) 1960. do (31 12) 1984. godine, a nastavu sanskri- ta u Institutu za strane jezike sam zapo~eo 1967, zahvaquju}i razumevawu direktora Instituta i wihovih saradnika.

Posle penzije (01 01) 1985. godine, nastavio sam i sa pre- davawem po~etnog, sredweg i vi{eg kursa sanskrita brojnim polaznicima.

Prou~avawe sanskrita je od vi{estruke koristi. Najpre ukazu- je na odnos srpskog jezika koji je nastao razvojnim putem od san- skrita kao mati~nog, zatim isti~e na~in razmi{qawa koji vodi

ispravnim zakqu~cima. U oba slu~aja isti~e gre{ke koje se nemi- novno provla~e ako se prenebegne taj odnos.

Namera mi je da izdam jo{ jednu op{irniju gramatiku, a oso- bito zbirku kratkih pripovedaka i razmi{qawa sa trojakim vidom izlagawa: sinteti~kim, analiti~kim i slobodnim pre- vodom.

Bibliografija objavqenih radova Radmila K. Stojanovi}a

1. Les caracteristique fondamentales de la langue serbo-croate, Filologija br. 4, str. 159-168, JAZU Zagreb 1963.

2. Segments linguistiques orientes et diades verbales en serbo-croate, Filologija br.6. poseban ostisak, JAZU Zagreb 1970.

3. Sanskrit - periferna morfologija, Institut za strane jezike, Beograd 1977.

4. Osnovi teorije lingvisti~kih funkcija, Beograd 1980. 5. O sinteti~ko-analiti~kom odnosu indoevropskih jezika,

Beograd 1980.

6. Matematska analiza pade`a srpskohrvatskog jezika,

Separat iz zbornika povodom 30 godina rada Instituta za strane jezike, 1955-1983. Beograd 1984.

7. Bhasa Karnin teret, pozori{ni komad u jednom ~inu, Beograd 1985.

8. Somadeva - Kathasaritsagara (Pri~e koje se slivaju kao reke u more), Beograd 1984.

9. Sanskrit cosmology, Institute of Foreign Languages, Belgrade 1988. 10. Sanskritska kosmologija, Beograd 1989.

11. Stvarnost sa gledi{ta drevnog istoka, Beograd 1990. 12. Nema~ka gramatika - nastava i u~ewe, Beograd 1993. 13. ^ovek i stvarnost, Beograd 1993.

14. Uvod u sanskrit, Prometej, Novi Sad 1997.

Prevodi

1. Ruso, @an @ak, Dru{tveni ugovor; O poreklu i osnovama nejednakosti me|u qudima, Beograd, Prosveta, 1949.

SADR@AJ

SRPSKI JEZIK I SANSKRIT . . . 5

Uvod . . . 6

Ravnote`ni polo`aj . . . 6

Gledi{te posmatra~a . . . 6

Pogled na vasionu kao celinu . . . 7

Disawe . . . 7

Disawe vasione . . . 7

Oblasti stvarnosti . . . 9

Podela jezika prema oblastima stvarnosti . . . 10

Podela re~i i glasova . . . 11

Podela re~i . . . 11

Podela glasova . . . 12

Osnovna pisma indoevropskih jezika . . . 12

Pisma indoevropskih jezika . . . .13

Devanagari pismo . . . 14

Re~i i wihovo zna~ewe . . . 15

Obrazovawe re~i . . . 17

Iskaz . . . 18

Su{tina i oli~ewe . . . 19

SANSKRITSKA ^ITANKA . . . 23

s‚&svOk³w‚AfX‚ƒH

. . . 23

DEVANAGARI sanskritsko pismo . . . 25

SA@IMAWE SUGLASNIKA . . . 25

³³³³³³³³³³³³³³³³³BOVÀÂ:

. . . 27 P^ELA . . . 28

³³³³³³³³³èuv‚k: (1)

. . . 30 PAPAGAJ (1) . . . 31

èuv‚kH (2)

. . . 33 PAPAGAJ (2) . . . 35

³³³³³³³³³³³³³³³³x‚eςv‚kS‚ƒM‚m‚a

. . . 37 ORAWE POQA . . . 38

³³³³³³³³³n‚Iiw‚³X‚w‚v‚km‚a

. . . 42

v‚ErAgy‚X‚w‚v‚km‚a

. . . .49

STOTINU ZAPA@AWA O STAROSTI . . . 49

oAm‚l‚v‚kAn‚ew‚A

. . . 53

DONOSILAC AMALAKE . . . 53

ØAE s‚K‚Ay‚AE

. . . 55

DVA DRUGA . . . 56

³³³³³³³mUK‚ƒiv‚³p˜‚puςsy‚ v‚kW‚A

. . . 59

PRI^A O GLUPOM SINU BRAMANA . . . 59

ςkAeF‚n‚puäS‚v‚kW‚A

. . . 61

PRI^A O PRGAVOM ^OVEKU . . . 62

F‚IrAe ny‚Ay‚AiF‚³p‚H

. . . 64 MUDRI SUDIJA . . . 65

n‚vuk³l‚s‚p‚A†

. . . 68 MUNGOS I ZMIJA . . . 69

vOÒsy‚ v‚kAEX‚l‚m‚a

. . . 72 STAR^EVA DOVITQIVOST . . . 73

c‚EςAe m‚Eςé‚

. . . 75 ^AJTRA I MAJTRA . . . 76

g‚Aem‚AyuB‚erI

. . . 78 [AKAL I DOBO[ . . . 79

³³v‚kIl‚Aewp‚AtI v‚An‚rH

. . . 81

MAJMUN KOJI JE VADIO KLIN . . . 82

B˜‚AwOØy‚v‚kW‚A

. . . 84

PRI^A O DVA BRATA . . . 87

v‚M‚ƒm‚Al‚A

. . . 91

AZBUKA (SKUP SLOVA) . . . 91

PRAVILA ZA PISAWE PRI DODIRU RE^I . . . 92

SA@IMAWE SAMOGLASNIKA . . . 92

PREOBRA@AJ SUGLASNIKA . . . 94

PRAVILA VISARGE

iv‚³s‚g‚ƒs‚&iF‚³H

. . . 95

PROMENA IMENICA I PRIDEVA . . . 96

OSNOVNI NASTAVCI . . . 96

OSNOVE KOJE SE ZAVR[AVAJU NA SAMOGLASNIK

(`enski rod) . . . 100

OSNOVE KOJE SE ZAVR[AVAJU NA SUGLASNIK (sva tri roda) . . . 101

ZAMENICE . . . 103 LI^NE ZAMENICE . . . 104 POKAZNE ZAMENICE . . . 105 BROJEVI . . . 106 Brojevi od 5 - 19 . . . 106 Redni brojevi . . . 107

GLAGOLSKI PRIDEVI I PRILOZI . . . 107

Trpni pridev budu}eg vremena . . . 108

Preobra`aj trpnog prideva u radni . . . 109

Glagolski prilog pro{log vremena . . . 110

GLAGOL -

iςk³y‚Ap‚fm‚a

. . . 111

PODELA GLAGOLA PO VRSTAMA . . . 111

I- PRVI RAZDEO . . . 111

II- DRUGI RAZDEO . . . 112

POSEBNA VREMENA . . . 113

OP[TA GLAGOLSKA VREMENA . . . 116

NEPRAVILNI GLAGOLI

os‚a

2P- biti i

vOk³

8U - raditi . . . 118

Pregled skra}enica . . . 122

Biografija autora . . . 123

Bibliografija objavqenih radova . . . .124

No documento Radmilo Stojanovic - Sanskritska Citanka (páginas 119-127)