Radmilo Stojanovic - Sanskritska Citanka

Radmilo K. Stojanovi} SANSKRITSKA ^ITANKA sa gramatikom

Prvo elektronsko izdawe

Redaktura i ispis sanskritskog teksta Mirjana Petrovi}

Korektura sanskritskog i srpskog teksta Aleksandar Vojvodi}

Prelom teksta Neboj{a ^ovi}

E-mail: nebojsac@EUnet.yu

Radmilo K. Stojanovi}

s‚&svOk³w‚AfX‚ƒH

SANSKRITSKA ^ITANKA

SRPSKI JEZIK I SANSKRIT

Sa Pamira, visoravni (oko 5000 m) ispod himalajskog venca Karakoruma (8.620 m), posle privremenog boravka, narod ~iji je stepen obrazovanosti dostigao vrhunac, spu{ta se delom u Iran a delom u dolinu reke Inda. Iranska grana govori jezikom zend, dok grana u dolini Inda govori sanskritskim i slu`i se pismom Devanagari.

Narodima Sredozemqa, u prostornom i vremenskom rasporedu: Egipat - Mala Azija - Gr~ka - Rim pripada i Mala Azija sve do doline Inda.

U dowu oblast indoevropskih jezika, primorsku, spada sanskrit kao mati~ni jezik i starogr~ki i latinski kao izvorni jezici (~ije se re~i jo{ uvek nalaze u ostalim indoevropskim jezicima).

U gorwu, kopnenu oblast, spadaju jezici nastali prilago-|avawem izvornim jezicima, u toku seobe naroda kad su plemena i narodi idu}i du` limesa Rimskog Carstva, svoje mati~ne jezike prilagodili izvornim.

Odlika jezika dowe oblasti su ~isti glasovi, za razliku od jezika nastalih prilago|avawem, ~iji su glasovi ne~isti.

U sredwu oblast, gde spada srpski i talijanski, na primer, jezi-ci se obrazuju razvojnim putem.

U ovom izlagawu bi}e re~i o srpskom jeziku kao nastalom razvojnim putem od Sanskrita.

UVOD Ravnote`ni polo`aj

Opstanak u stvarnosti je uslovqen ravnote`nim polo`ajem. U odnosu na bilo koji izvor zra~ewa (neposrednog, kao {to je izvor zvuka, toplote ili svetlosti - ili posrednog, kao {to je odbijeni zvuk, odbijena toplota ili svetlost) opstanak je uslovqen ravnote`nim polo`ajem M:

Idu}i od ravnote`nog polo`aja M prema izvoru zra~ewa (zvuka, toplote, svetlosti ...) ose}a se sve ja~e zra~ewe, izdr`qivo do gorwe granice w, neizdr`qivo preko gorwe granice w, da bi dovelo do propasti sa prekora~ewem gorwe krajnosti Z (sagore-vawe, gluvo}a, slepilo ...)

Udaqavaju}i se od ravnote`nog polo`aja zra~ewe opada (biva sve ne~ujnije, sve hladnije, sve mra~nije ...), sno{qivo do dowe granice a, neizdr`ivo preko toga, da bi nastalo uni{tewe sa prekora~ewem dowe krajnosti A (smrzavawe, potpuna gluvo}a, slepilo ...)

Gledi{te posmatra~a

Polo`aj posmatra~a u odnosu na predmet koji posmatra da bi ga sagledao u celini i da bi mu uo~io su{tinu, uslovqen je ravnote`nim polo`ajem.

Na primer, da bismo upoznali neku vrstu drveta (bor, jelu, ~empres ...) nalaze}i se uz samo drvo, nalazimo se u polo`aju gorwe krajnosti. Ako se toliko udaqimo od drveta da ga vi{e ne vidimo, nalazimo se u polo`aju dowe krajnosti. Pribli`avaju}i se i udaqavaju}i se od drveta, obuhvatamo ravnote`ni polo`aj, prib-li`avaju}i mu se sa gorwe i dowe strane, {to ukazuje na pomerqive granice a i w koje obuhvataju ravnote`ni polo`aj, kao izjedna~ewe

POGLED NA VASIONU KAO CELINU

Disawe

Pojava u stvarnosti se ogla{ava disawem.

Udi{u}i do krajwih mogu}nosti doti~emo se gorwe krajnosti. Izdi{u}i do krajwih mogu}nosti, doti~emo se dowe krajnosti. Redovno disawe se obavqa izme|u granica koje obuhvataju ravnote`ni polo`aj.

Oblast izme|u granica je oblast redovnog stawa. Oblast izme|u granica i krajnosti je oblast neredovnog stawa (kad tr~imo, kad smo zadihani usled bolesti...)

Disawe vasione

Sva se tela uzajamno privla~e te`e}i zajedni~kom te`i{tu. Na taj na~in se ispoqava op{ta te`wa prema nuli.

Prepu{tena sama sebi, tela se kre}u ste~enom brzinom. Na taj na~in se ispoqava op{ta te`wa prema beskrajnosti.

Prepu{teno samo sebi, telo biva privla~eno od mno{tva koje ga okru`ava i kreta}e se prema zajedni~kom te`i{tu sve dotle dok ne bude iza sebe imalo brojnije mno{tvo nego {to ga ima ispred sebe. Tada }e biti zaustavqeno (kod gorwe granice) i vra}eno natrag, kre}u}i se u suprotnom smeru, dok ponovo ne bude za-ustavqeno pod istim uslovima (dowa granica).

U stawu nereda (Pralaya, Haos) tela se kre}u titraju}i se izme|u granica (proizvoqno zvanih „gorwom“ i „dowom“).

U toku jednog obila`ewa, kao pri disawu, uo~ava se uspon, gorwi zastoj (gorwa granica), pad i dowi zastoj (dowa granica).

Mno{tvo tela koja obilaze jedna oko drugih, i samo predstavqa sobom celinu predstavqenu zajedni~kim te`i{tem koje }e i samo obilaziti oko nekog drugog zajedni~kog te`i{ta - {to }e zna~iti da se jedno telo prilikom obila`ewa ne}e vratiti na isto mesto prostora koje je napustilo, odakle sleduje

Zakqu~ak: da se stvarnost nalazi u neprekidnoj i nepovratnoj promeni.

Napomenimo da se ovaj zakqu~ak najjasnije vidi kad se ogledamo u ogledalu i kad nam se ~ini da smo to {to smo, iako znamo da se neprekidno i nepovratno mewamo u razmaku od pojave do i{~eznu}a, po{to je i sama stvarnost u su{tini obmana, budu}i da pro{lost ne postoji vi{e, da budu}nost jo{ ne postoji a da sada{wost i{~ezava u trenutku ostvarewa.

Kad se u celoj Vasioni uspostavi r e d (putem obila`ewa jednih tela oko drugih (Prakrti, Kosmos) dobija se prividna slika stalnog odnosa.

Rasulo ili nered uvek prethodi redu. Tako qudi koji podra`avaju prirodu, kao {to priroda podra`ava Istinu, moraju pri izgradwi da zapo~nu sa razarawem (obaraju stabla, kopaju zemqu, lome kamewe...)

Uspon pri obila`ewu odgovara „izgradwi“ (sintezi), a pad „razarawu“ (analizi).

Evo nekoliko primera smene uspona i pada sa prolaskom kroz zastoje.

Pre podne, podne, popodne, no}, Prole}e, leto, jesen, zima, Mladost, zrelost, starost, smrt,

Cvetawe i dono{ewe plodova, sazrevawe, trulewe, boravak u zemqi.

Ma koliko brojno bilo mno{tvo tela, ono }e biti nu`no kona~no, po{to nijedno telo ne mo`e da se izdvoji iz mno{tva koje }e ga vratiti natrag u mno{tvo.

Ma koliko brojno bilo mno{tvo, ono }e ostati kona~no u okviru prostora i v r e m e n a koji nemaju ni po~etka ni kraja. Ovaj posledwi uslov }e dozvoliti (po{to prostora ima koliko se ho}e kao i vremena) da se jedno telo na|e u odnosu na neko drugo, na takvom odstojawu i da se kre}e takvom brzinom, da tela po~nu

obi-cajem obeju te`wi: prema nuli i prema beskrajnosti, s tim {to se ove dve te`we tako sabiraju da jedno telo upu}uju da obilazi oko drugog:

Oblasti stvarnosti

Bilo da je pojava disajnog optoka vidqiva (kao kod godi{wih doba, promene starosti kod `ivih bi}a ...) ili da nije, stvarnost je u bilo kom vidu ograni~ena granicama i krajnostima koje obuh-vataju}i ravnote`ni polo`aj, obrazuju oblast stalnog boravka izme|u granica, i oblast privremenog boravka izme|u granica i krajnosti.

Evo primera:

Idu}i od povr{ine mora prema visijama, odnosno zalaze}i u morske dubine, nailazimo na granice (gorwu i dowu) tamo gde prestaju uslovi boravka (na visije gde vi{e nema uslova za razvoj biqa i `ivotiwa, kao i u morskim dubinama gde nema vi{e riba i biqnog sveta). a w M M dowi zastoj gorwi zastoj 0 0

Sa prekora~ewem granica stupa se u oblast privremenog borav-ka odakle se moramo vratiti u oblast redovnog boravborav-ka (vra}aju}i se sa nedostupnih planinskih visova ili iz morskih dubina).

Podela jezika prema oblastima stvarnosti

Re~ je o indoevropskim jezicima ~ije se re~i mewaju po pade`ima (imenice, pridevi, zamenice) i licima (glagoli).

Govorni izrazi su pravolinijski (bilo usmeni, bilo pismeni) i ograni~eni po~etkom i krajem (kao jezi~ki odse~ci).

Oni se prema veli~ini dele na dvanaest stepeni. S1- Govorni izrazi prvog stepena: glasovi. S2- Govorni izrazi drugog stepena: slogovi. S3- Govorni izrazi tre}eg stepena: re~i.

Re~i su prvi samostalni izrazi govora dok glasovi i slogovi u~estvuju u wima kao wihovi sastavni delovi. Napomiwemo da se izrazi vi{eg stepena mogu po obliku svesti na izraze ni`eg stepe-na. Tako slog i glas mogu imati vrednost re~i (na, uz, niz ... u, o, ...)

S4- Govorni izrazi ~etvrtog stepena: „izrazi“ u u`em smislu te re~i, kao {to su: „S neba, pa u rebra“ „Idi mi, do|i mi“ „Rotkve strugane“...

S5- Govorni izrazi petog stepena: sporedna re~enica sa jed-nim glagolom.

S6- Govorni izraz {estog stepena: glavna re~enica sa jednim glagolom.

Izrazi ~etvrtog i petog stepena su nesamostalni a govorni izraz {estog stepena je samostalan.

S7- Govorni izraz sedmog stepena: slo`ena re~enica kao osnovni vid „iskaza“.

S8- Govorni izraz osmog stepena je „niz“ re~enica me|usobom povezanih u celinu (kao: tr~ati, saplesti se i pasti). S9- Govorni izraz devetog stepena: odlomak (pasus). S10- Govorni izraz desetog stepena: poglavqe. S11- Govorni izraz jedanaestog stepena: kwiga. S12- Govorni izraz dvanaestog stepena: delo.

Pregled govornih celina:

Govorne celine od prvog do {estog stepna jezik name}e poje-dincu a po~ev od sedmog stepena svaki se pojedinac izra`ava na svoj na~in. Govorni izraz sedmog stepena, slo`ena re~enica, nalazi se u ravnote`nom polo`aju (M).

Govorni izraz sedmog stepena, slo`ena re~enica, izraz je jezika u su{tini i od wega se polazi pri u~ewu stranog jezika. Re~i koje ga sa~iwavaju su podre|ene su{tini samog iskaza i samo kao takve ne dolaze do izra`aja.

Izme|u granica jezi~ke oblasti a i w i odgovaraju}ih krajno-sti A i Z nalaze se s jedne strane (izme|u A i a) oblast neartikulisanih glasova a sa druge strane (izme|u w i Z) oblast neiskazanih misli i ose}awa. To su oblasti neredovnog stawa i u wima se boravi dok se ne do|e do govornog izraza wihovog sadr`aja (kad se povredimo ~uje se neodre|en zvuk kome sleduje prigodan izraz, kao {to posle razmi{qawa ili ose}awa koje krijemo u sebi dajemo sebi odu{ke).

Podela re~i i glasova

Podela re~i i glasova je saglasna oblastima stvarnosti.

Podela re~i

Nepromenqive re~i (sveze, usklici, predlozi, prilozi ...) pri-padaju oblasti te`we prema nuli.

Promenqive re~i (zamenice, imenice, pridevi, glagoli ...) pri-padaju oblasti te`we prema beskrajnosti (sa sve ve}im brojem oblika, idu}i prema glagolima).

A[ a(s

1

s

2

s

3

s

4

s

5

s

6

M s

7

s

8

s

9

s

10

s

11

s

12

)w ]Z

U sredini razmaka su imenice koje ostale re~i dopuwavaju (glagoli kazuju {ta se sa imenicom doga|a a pridevi isti~u osobine imenice). U razmacima izme|u granica (a , w) i krajnosti (A, Z) nalaze se pojmovi koji nemaju odre|en izraz u jeziku.

Napomena

U sanskritu u sredini izme|u nepromenqivih i promenqivih re~i, nalaze se slo`enice (kao prestolo-naslednik) koje igraju dvostruku ulogu: imenica i prideva i prema tome zauzimaju wiho-va mesta.

Podela glasova

Oznaka disawa su dva trougla: sa temenom nagore, ukazuju}i na udisawe do gorwe granice (odnosno krajnosti) i sa temenom nadole, ukazuju}i na izdisawe do dowe granice (odnosno krajnosti):

Spojeni ujedno, predstavqaju znak beskrajnosti:

Solomonova zvezda pomenuta dva trougla stavqa jedan preko drugog i na taj na~in ukazuje na oblasti stvarnosti:

Po~etna slova pisamâ a, A predstavqaju znak beskrajnosti otvoren sa jedne strane

i time ukazuju na dowu granicu, na te`wu prema nuli.

Zavr{na slova pisamâ [, Z, w predstavqaju znak beskrajnosti otvoren sa dve strane:

i time ukazuju na gorwu granicu, na te`wu prema beskrajnosti. U sredini izme|u granica, izme|u po~etnih i zavr{nih slova pisamâ, nalazi se slovo M koje ukazuje na odlazak prema beskrajno-sti (udisawe) i povratak prema nuli (izdisawe):

Podela pisamâ je takva (15/15 - 13/13 - 12/12) da ukazuje na nez-natnu ekscentri~nost putawe obila`ewa (na primer: polo`aj Zemqe u odnosu na Sunce kome se pribli`ava i udaqava u toku jednog obila`ewa).

Slova predstavqaju udvojenu celinu: misaoni sadr`aj (vidqivu oznaku) i ose}ajni sadr`aj (odgovaraju}i zvuk).

Za po~etno slovo pisamâ vezuje se glas „a“ kojim se dolazi na ovaj svet, glas „olak{awa“ a za krajwe slovo pisamâ se vezuje glas „o“ glas „tegobe“ sa kojim se odlazi sa ovog sveta. Za sredwe slovo M vezan je zvuk disawa.

[to se ti~e sanskritskog pisma Devanagari, dowa granica i gorwa granica nalaze se u sredini rasporeda glasova (a ne pisamâ) u sredini izme|u samoglasnika i suglasnika, me|u poluglasnicima.

Pisma indoevropskih jezika

Pisma indoevropskih jezika ukazuju rasporedom svojih slova i oznakama a, M, w na disawe svemira, odnosno stvarnosti; to }e re}i na udaqavawe prema dowoj granici (gde se najvi{e ispoqava te`wa prema nuli a, suprotnost Istini) i povratak prema gorwoj

granici w (gde je ispoqena sli~nost sa Istinom), sa prolaskom kroz ravnote`ni polo`aj M, gde je ispoqena prividnost sa Istinom.

Ravnote`ni polo`aj M je u su{tini izraz su{tine stvarnosti: nastajawe, trajawe i i{~ezavawe (pro{lost ne postoji vi{e, budu}nost jo{ ne postoji a sada{wost i{~ezava u trenutku ostva-rewa).

Od ta tri vida stvarnosti, sredwi polo`aj, prividnost, u najve}oj meri krije su{tinu neistine izra`enoj i{~ezavawem, smr}u, prave}i se jednakom Istini. Evo primera.

Istina je sloboda ni~im ograni~ena a stvarnost je prinuda u svakom slu~aju. Kad di{emo, kad radimo, kad se odmaramo, kad se hranimo ... ~ini nam se da to ~inimo po sopstvenoj voqi, dok u stvari moramo da di{emo, moramo da radimo, moramo da se odmaramo, ... moramo da bolujemo, moramo da umremo. U stvarnosti smo samo prividno slobodni dok se u stvari nalazimo u prinudi.

Disajni tok stvarnosti, prikazan pismom indoevropskih jezi-ka, u su{tini je pomerawe od izrazite suprotnosti preko privid-nosti do sli~privid-nosti sa Istinom.

Devanagari pismo

U Devanagari pismu sredwi polo`aj poluglasnika, izme|u samoglasnika i suglasnika:

samoglasnici

-

yA, r, lA, vA

- suglasnici

ukazuje na te`wu stvarnosti da se prika`e kao Istina, poku{avaju}i da po~etak (a) izjedna~i sa krajem (w).

Istina je po~etak-i-kraj ujedno, pitawe-i-odgovor, `ivot, a neistina je po~etak razdvojen od kraja, postojawe koje nastaje, traje i i{~ezava. Pribli`avaju}i kraj po~etku, neistina ostvaruje sop-stvenu su{tinu: i{~ezavawe, smrt.

Re~i i wihovo zna~ewe

Re~i i wihovi oblici nemaju po sebi nikakvo zna~ewe, ve} imaju ono zna~ewe koje im name}e iskaz u ~ijem su sastavu.

Na primer: „beli udovac“ nije beo, „beli jasen“ nije beo, „gleda belo“ ne zna~i da gleda ne{to belo ...

Isti je slu~aj i sa glagolskim oblicima, pogre{no zvanim „vremenima“. Tako, na primer, glagolski oblici zvani „sada{we vreme“, mogu biti upotrebqeni u zna~ewu bilo kog vremena ili na~ina. Tako bismo imali: „do|em (pro{lo vreme) ja kod wega, pa mu ka`em (pro{lo vreme), ako do|e Pera (pogodbeni na~in), ti mu reci (budu}e vreme) da ja nikom ne idem na noge (pro{lo, sada{we, budu}e vreme).

Iz toga razloga u sanskritu glagolski oblici imaju nazive: lat, lot, lin; lan, lit, lun; lut, lt, ln: a{irlin - {to samo ozna~ava oblike ne pridaju}i im nikakvo zna~ewe.

Naprotiv, ako `elimo da iskoristimo koji glagolski oblik u odre|enom zna~ewu, to biramo u skladu sa iskazom.

Isto tako i oblici re~i koje se mewaju po pade`ima, nabrojani su redom od „prvog“ do „osmog“ pade`a, uz gorwu napomenu.

— . —

„Dekadni raspored“ odnosio se u po~etku i na glagolske oblike i na pade`e. Po~e}emo sa pade`ima.

Po{to redosled pade`a u sakskritu i sprskom nije isti, prinu|eni smo da ih obele`imo na slede}i na~in:

N (nominativ), V (vokativ), A (akuzativ), I (instrumental), As (asocijativ), D (dativ), Ab (ablativ), G (genitiv), L (lokativ), T (temporal).

Pojedini od ovih pade`a se izjedna~uju po obliku, budu}i da su nerazdvojni. Tako, na primer, Lokativ i Temporal se izjedna~uju po obliku, budu}i da se sve {to se doga|a u prostoru doga|a i u vre-menu. Isti je slu~aj i sa instrumentalom i asocijativom (u srsp-kom: pi{em pisaqkom, pi{em sa pisaqkom). Pade`i se odnose na

jedninu, dvojinu i mno`inu. U dvojini izjedna~ewe pade`a je slede}e:

N (nominativ), V (vokativ), A (akuzativ), I (instrumental), D (dativ), Ab (ablativ), G (genitiv), L (lokativ), T (temporal).

— . —

Srpski jezik koji je nastao razvojnim putem od sanskrita, najboqe ukazuje na tu ~iwenicu postojawem Temporala (koji kazuje kad se radwa doga|a) i koji je u srpskom kao i u sanskritu izjed-na~en po obliku sa genitivom.

Primer: „svakog dana“, „ove godine“, „te subote“ ... jesu tempo-rali a ne genitivi. Jasno je da nepoznavawe sakskrita povla~i za sobom i zbrku pojmova. Tako: „lepota ove godine - genitiv) i „ove godine }e letovati na moru“ (temporal) samo su po obliku izjed-na~eni genitiv i temporal „ove godine“ ali ne i po zna~ewu.

— . —

Ne samo da postoji u srpskom jeziku kao `iv pade` „temporal“, ve} su i nastavci temporala u su{tini isti u srpskom kao i u san-skritu.

Tako je za osnove na suglasnik (kao „jesen“) nastavak temporala -i, a za osnove na -a nastavak je -e:

ove jeseni ({aradi - jeseni) — . —

Ne samo da su nastavci zamenica, imenica i prideva u mnogim slu~ajevima isti u oba jezika, ve} se i osnove poklapaju:

„te dve“ ima isto zna~ewe i iste oblike u oba jezika. Enkliti~ki oblici zamenica su isti:

me, te, nas, vas, vam,

— . —

Nominativ, vokativ i akuzativ jednine, dvojine i mno`ine su izjedna~eni po obliku u sredwem rodu. Napomiwemo da su u srp-skom i sanskritu isti nastavci osnova na -am (u sanskritu) a -an (u

srpskom), s tim {to su u sanskritu sredweg roda. Nastavak mno`ine im je -ani u oba jezika: ba{tovani, jorgovani, patlixani...

Obrazovawe re~i

Sve vrste re~i, promenqive i nepromenqive, obrazuju se od korena. Dodavawem osnovnog sloga korenu, obrazuju se osnove, a dodatkom slogova ovim posledwim obrazuju se wihovi oblici.

Primer:

Koren „rad“, pridev „rad-an, glagol „radi-ti“ (koren je „rad“, osnova „radi“, nastavak -ti).

U srpskom, kao i u sanskritu, ve}ina korena je ili ista („vid“ -videti) ili sli~na „pat“ - padati).

U sanskritu se glagolske osnove obrazuju na deset raznih na~ina (prema dekadnom nabrajawu) dok u srpskom samo na tri na~ina (imam - imaju; radim - rade; pi{em - pi{u).

Uporedi}emo osnove na -a u oba jezika.

Koren: Osnova: lat:

guwx- guwxa- guwxati

pat- pata- patati

likh- likha- likhati

U zna~ewu: gun|ati, padati, pisati (crtati likove).

Li~ni nastavci su slede}i, s tim {to je redosled u srpskom suprotan sanskritskom:

Na{e prvo lice je tre}e u sanskritu, a na{e tre}e lice je prvo lice u sanskritu, pa se ono (~iji je nastavak -ti) navodi kao osnovni podatak:

guwx (koren) - guwxati (on gun|a)

patati (on pada), likhati (on pi{e, crta)

Nastavak -ti tre}eg lica jednine sada{weg vremena je isti u srpskom kao i u sanskritu. Taj nastavak (-ti) koji je prihva}en kao nastavak na~ina neodre|enog u srpskom jo{ je `iv u srpskom u svom osnovnom zna~ewu:

Kao {to se vidi nastavak -ti u ovim oblicima ima svoje osnovno zna~ewe kao i u sanskritu (a ne zna~i „tebi-ti“).

— . —

U srpskom kao i u sanskritu, svi se glagolski oblici obrazuju od korena (jedni) i od osnove sada{weg vremena (lat-a u sanskritu).

Primer:

kupovati, kupujem

Od korena: pro{lo vreme (kupovao sam), budu}e (kupova}u), pogodbeni na~in (kupovao bih).

Evo i ostalih nastavaka lat-a u pokaznom na~inu i u povratnom zna~ewu koji je u srpskom „se“ (~e{qam se, ~e{qa{ se ...) a koji se u sanskritu naziva Atmanepadam i ~iji se nastavci isto tako zavr{avaju na „e“.

Parasmaipadam Atmanepadam

patati (on pada) dajate (daje se)

patasi (ti pada{) dajase (daje{ se)

patâmi (ja padam) daje (dajem se)

patanti (oni padaju) dajante (daju se)

patatha: (vi padate) dajadhve (dajte se)

patathâma: (mi padamo) dajamahe (dajemo se)

dvojinu izostavqamo jer je u srpskom vi{e nema.

Povratni glagolski oblici ne moraju da imaju samo povratno zna~ewe (kao: ~e{qati se - ~e{qati sebe) ve} i zna~ewe pokazno (kao: „smejati se“ - {to ne zna~i da se smejemo sami sebi).

Tako koren „a~“ ~iji je lat „a~ati ili a~ate“ zna~i u oba slu~aja „a~iti se“ {to obuhvata oba vida povratnih oblika.

Iskaz

Kao {to su u pregledu govornih celina dati svi vidovi iskaza, po~ev od glasa pa do dela, tako }emo ista}i iskaz sredweg polo`aja - glavnu re~enicu.

izbor i zna~ewe glagola koji je dopuwava a od glagola zavisi pade` predmeta (neposredno ili preko glagola).

Glagol koji dopuwava imenicu kazuje {ta se sa wom doga|a: postaviti sto

den Tisch decken to lay the table mettre le couvert

ili imenica uve}ana glagolom kazuje novu radwu: doneti odluku (odlu~iti)

den Entschlub fanen to take a decision prendre une decision

U najop{tijem slu~aju, pore|ewe iskaza raznih indoevropskih jezika ukazuje wihov razli~it sastav iako se koriste u iste svrhe (retko kad podudarnog zna~ewa):

dati sve od sebe

sich nach Kraften anstrengen to put oneself to great trouble se mettre en quatre

Su{tina i oli~ewe

Re~i i iskazi koji jedni drugima odgovaraju u raznim indo-evropskim jezcima samo su oli~ewe raznih su{tina.

Na primer: u talijanskom i francuskom re~i „coragio“ i „courage“ odgovaraju na srpskom re~i „hrabrost“. Me|utim su{tine su im razli~ite:

„coragio“ ukazuje na smireno srce, spremno na `rtvu - dok u francuskom „courage“ ukazuje na izliv besa (coup de rage).

Uzev u celini, talijanski i francuski (kao romanski jezici) samo su srodni po povr{ini a razlikuju se u su{tini.

Vuk Stefanovi} Karaxi} je bri{u}i znake u azbuci koji ne odgovaraju jeziku ~istih glasova, ovaj pribli`io sanskritu kao srodnom u su{tini, a odvojio od ostalih slovenskih jezika ne~istih glasova.

SANSKRITSKA ^ITANKA

s‚&svOk³w‚AfX‚ƒH

s‚&svOk³w‚

a - sanskritski;

oAfX‚ƒH

m- ~itanka

³v‚EfeiX‚³v‚kI° B‚AS‚Am‚ev‚ s‚fABy‚sy‚ew‚a

strani jezik treba u~iti stalnim ponavqawem

³

v‚EfeiX‚³v‚k

a

(-v‚kI

f

)

- strani;

B‚AS‚A

f - jezik;

Rv‚ s‚fA

ind - neprekidno;

³³³³³³³³³

SANSKRITSKA ^ITANKA

s‚&svOk³w‚AfX‚ƒH

s‚&svOk³w‚

a - sanskritski;

oAfX‚ƒH

m- ~itanka

³v‚EfeiX‚³v‚kI° B‚AS‚Am‚ev‚ s‚fABy‚sy‚ew‚a

strani jezik treba u~iti stalnim ponavqawem

on‚nw‚p‚Ar& iv‚k³l‚ X‚bfX‚Asw͂& sv‚lp‚& w‚W‚Ayub‚ƒhv‚é‚ iv‚³G›‚AH`

s‚Ar& w‚w‚Ae g˜‚Aø‚m‚p‚Asy‚ p‚klgu h&s‚Ae y‚W‚A x‚Irim‚³v‚Ambum‚Fy‚Aw‚a~

Neograni~ena (je)

(on‚nw‚p‚Ar&)

doista

(iv‚k³l‚)

nauka o jeziku

(X‚bfX‚Asw͂&)

, kratak toliko

(sv‚lp‚& w‚W‚A)

boravak na zemqi

(oAyuH)

,a

brojne prepreke

(b‚hv‚H c‚ iv‚³G›‚AH).

Su{tina

(s‚Ar&)

zato

(w‚w‚H)

treba da bude uzeta

(g˜‚Aø‚m‚a)

, po{to se odbaci sporedno

(op‚Asy‚ p‚klgu)

,

kao {to labud

(h&s‚H y‚W‚A)

mleko

(x‚Irm‚a qv‚)

(izdvaja) iz sredine vode

(ombu-m‚Fy‚Aw‚a)

.

Neograni~ena je doista nauka o jeziku, a tako kratak boravak na zemqi i brojne prepreke. Su{tinu zato treba uzeti, odbaciv{i sporedno, kao {to labud mleko (izdvaja) iz vode.

³ X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚H

re~nik

on‚nw‚p‚Ar

a

(on‚a-onw‚-p‚Ar)

- koji nije ograni~en,

³

X‚bfH

m - re~,

X‚Asw͂m‚

a

n - nauka,

sv‚lp‚

a - malen,

w‚W‚A

ind - tako,

oAyus‚a

n - vek,

b‚ò£

a - brojan,

iv‚³G›‚H

m - prepreka,

s‚ArH

m,

s‚Arm‚a

n - su{tina,

p‚klgu

a - sporedan,

h&s‚H

m - labud,

y‚W‚A

ind - kao {to,

x‚IrH

m - mleko,

ombu

n - voda,

m‚Fy‚m‚a

n - sredina,

qv‚

ind - kao

op‚As‚a (op‚-os‚a)

4P

(op‚Asy‚iw‚)

- odbaciti

m.

on‚nw‚p‚Ar& iv‚k³l‚ X‚bfX‚Asw͂& sv‚lp‚& w‚W‚Ayub‚ƒhv‚é‚ iv‚³G›‚AH`

s‚Ar& w‚w‚Ae g˜‚Aø‚m‚p‚Asy‚ p‚klgu h&s‚Ae y‚W‚A x‚Irim‚³v‚Ambum‚Fy‚Aw‚a~

Neograni~ena (je)

(on‚nw‚p‚Ar&)

doista

(iv‚k³l‚)

nauka o jeziku

(X‚bfX‚Asw͂&)

, kratak toliko

(sv‚lp‚& w‚W‚A)

boravak na zemqi

(oAyuH)

,a brojne prepreke

(b‚hv‚H c‚ iv‚³G›‚AH).

Su{tina

(s‚Ar&)

zato

(w‚w‚H)

treba da bude uzeta

(g˜‚Aø‚m‚a)

, po{to se odbaci sporedno

(op‚Asy‚ p‚klgu)

, kao {to labud

(h&s‚H y‚W‚A)

mleko

(x‚Irm‚a qv‚)

(izdvaja) iz sredine vode

(ombu-m‚Fy‚Aw‚a)

.

Neograni~ena je doista nauka o jeziku, a tako kratak boravak na zemqi i brojne prepreke. Su{tinu zato treba uzeti, odbaciv{i sporedno, kao {to labud mleko (izdvaja) iz vode.

³ X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚H

re~nik

on‚nw‚p‚Ar

a

(on‚a-onw‚-p‚Ar)

- koji nije ograni~en,

³

X‚bfH

m - re~,

X‚Asw͂m‚

a

n - nauka,

sv‚lp‚

a - malen,

w‚W‚A

ind - tako,

oAyus‚a

n - vek,

b‚ò£

a - brojan,

iv‚³G›‚H

m - prepreka,

s‚ArH

m,

s‚Arm‚a

n - su{tina,

p‚klgu

a - sporedan,

h&s‚H

m - labud,

y‚W‚A

ind - kao {to,

x‚IrH

m - mleko,

ombu

n - voda,

m‚Fy‚m‚a

n - sredina,

qv‚

ind - kao

op‚As‚a (op‚-os‚a)

4P

(op‚Asy‚iw‚)

- odbaciti

DEVANAGARI sanskritsko pismo

³

o

a

oA

a-

q

i

q

ƒ³

i-

z

u

Z

u-

ÿ

r

þ

r-

lO

l

³

R

e

R

e

aj

oA

e

o

oAE

au

³

v‚k

ka

K‚

kha

g‚

ga

G‚

gha

V

na

³c‚

~a

C

~ha

j‚

xha

J‚

xha

N‚

wa

³

t

ta

T

tha

d

da

D

dha

M‚

na

³

w‚

ta

W‚

tha

f

da

F‚

dha

n‚

na

³p‚

pa

p‚k

pha

b‚

ba

B‚

bha

m‚

ma

³y‚

ja

r

ra

l‚

la

v‚

va

³

X‚

{a

S‚

{a

s‚

sa

h

ha

v‚ak+ v‚k= ´‚µ

k-ka

³v‚ak+ w‚ = ¹‚k

k-ta

³v‚ak+ y‚ = v‚á‚

k-ja

³v‚ak+ r = ςk

k-ra

³v‚ak+ X‚= v‚PX‚

k-{a

³v‚ak+ S‚ = x‚

k-{a

³v‚k+ s‚= v‚Ps‚

k-sa

³g‚a+ g‚ = gg‚

g-ga

³g‚a+ m‚ = gm‚

g-ma

³g‚a+ y‚ = gy‚

g-ja

³Va+ w‚ = Vw‚

n-ta

³c‚a+ c‚= Ă

~-~a

³j‚a+ j‚= jj‚

x-xa

³ta + v‚ = tav‚

t-va

³da+ d= dÊ

d-da

³da+ r = d¢

d-ra

³M‚a+ M‚= MM‚

n-na

³w‚a + w‚ = ̂

t-ta

w‚a + n‚ = w΂

t-na

³w‚a + y‚ = wy‚

t-ja

³w‚a + r = ς

t-ra

³fa + f = Ñ

d-da

³f a+ F‚= Ò

d-dha

³fa + B‚= Ô

d-bha

³fa + m‚ = Ղ

d-ma

³n‚a + n‚ = ق

n-na

³p‚a + p‚ = pp‚

p-pa

³p‚a + w‚ = ۂ

p-ta

³p‚a + r = p˜‚

p-ra

³b‚a + B‚= bB‚

b-bha

³B‚a+ n‚ = B›‚

bh-na

³m‚a + m‚ = mm‚

m-ma

³y‚a + y‚ = yy‚

j-ja

ra + v‚k= v‚kƒ

r-ka

ra + y‚ = y‚ƒ

r-ja

³l‚a+ p‚ = lp‚

l-pa

³l‚a+ y‚ = ly‚

l-ja

³l‚a+ r = l˜‚

l-ra

³v‚a + y‚ = vy‚

v-ja

³X‚a+ y‚ = Xy‚

{-ja

³S‚a + M‚= SM‚

{-na

³S‚a + m‚ = Sm‚

{-ma

³s‚a+ v‚k= sv‚k

s-ka

³s‚a+ n‚ = ñ΂

s-na

³s‚a+ s‚= ss‚

s-sa

³ha + n‚ = ö

h-na

³ha + y‚ = ø‚

h-ja

³N‚a+ j‚= Ƃ

w-xa

³v‚ak+S‚a+M‚=xM‚

k-{-na

³v‚ak+S‚a+m‚=xm‚

k-{-ma

³v‚ak+S‚a+v‚=xv‚

k-{-va

³g‚a+B‚a+y‚=gBy‚

g-bh-ja

³Va+G‚a+y‚=V¿ã

n-gh-ja

³c‚a+Ca+v‚=cCav‚

~-~h-va

³M‚a+ta+y‚=Mtá‚

n-t-ja

³w‚a+p‚a+r=wp˜‚

t-p-ra

³w‚a+m‚a+y‚=wmy‚

t-m-ja

³w‚a+ra+y‚=Ïy‚

t-r-ja

³fa+F‚a+v‚=Òav‚

d-dh-va

³fa+b‚a+r=Ó¢

d-b-ra

³fa+B‚a+y‚=Ôâ

d-bh-ja

³³³³³³³³³³³³³³³³³BOVÀÂ:

oςEv‚k: puSp‚gucCAe v‚w‚ƒw‚e` oy‚& rm‚M‚Iy‚: puSp‚gucC:` oy‚& åp‚eM‚

n‚eς& g‚nF‚en‚ G˜‚AM‚& c‚An‚nfy‚iw‚³` p‚Xy‚! w‚ism‚³n‚ev‚kAe BOVÀisw‚³ðiw‚³` s‚

puSp‚eBy‚Ae m‚v‚krnf& ip‚³b‚iw‚³` w‚sm‚AfaBOVÀÂsy‚ m‚Fup‚: qwy‚ip‚³ n‚Am‚~

BOVÀÂAe m‚v‚krnf& ip‚³b‚nw‚Ae m‚Fur& guƂinw‚³` w‚e puSp‚AwpuSp‚& c‚l‚nw‚Ae

iv‚³hrinw‚³` BOVÀÂAM‚A& v‚M‚A… n‚Il‚:` w‚eS‚A& B‚AsurAE ØAE p‚x‚AE iv‚³Ö‚ew‚e`

w‚eS‚A& muK‚e Xm‚ëuM‚: sW‚An‚e rep‚kwuly‚e Øe rAem‚M‚I sw‚:` ow‚sw‚ee p‚Xy‚w‚A&

j‚n‚An‚A& iv‚³n‚Aefm‚Av‚hinw‚³~

BOVÀÂAM‚A& s‚m‚Ip‚& m‚A g‚cC` w‚e wv‚A& f&X‚eyu:` ol‚& w‚v‚ vuk³wUhl‚en‚`

oAg‚cC gOh& g‚cCAv‚~

Ovde

(oς)

jedan `bun cve}a

(Rv‚k: puSp‚-gucC:)

se nalazi

(v‚w‚ƒw‚e)

. To je lep cvetni `bun

(oy‚& rm‚M‚Iy‚: puSp‚gucC:)

. Ovaj

(oy‚m‚a)

izgledom

(åp‚eM‚)

oko

(n‚eς&)

, mirisom

(g‚nF‚en‚)

nos

(G˜‚AM‚&)

uveseqava

(oAn‚nfy‚iw‚)

. Pogledaj

(p‚Xy‚)

! Na wemu

(w‚ism‚³n‚a)

jedna p~ela stoji

(Rv‚k: BOVÀÂ:

iw‚³ðiw‚)

. Ona

(s‚)

iz cvetova

(puSp‚eBy‚:)

nektar

(m‚v‚krnfm‚a)

si{e

(ip‚³b‚iw‚)

. Zato

(w‚sm‚Aw‚a)

p~ele

(

je) naziv

(BOVÀÂsy‚...n‚Am‚)

medo-crpka

(m‚Fu-p‚: qiw‚³ oip‚)

. P~ele

(BOVÀÂA:)

si{u}i nektar

(m‚v‚krnfm‚a ip‚³b‚nw‚:)

prijatno zuje

(m‚Fur& guƂinw‚)

. One

(w‚e)

od cveta do cveta

(puSp‚Aw‚a puSp‚&)

skaku}u}i

(c‚l‚nw‚:)

poigravaju

(iv‚³hrinw‚)

. P~ela

(

je) boja mrka

(BOVÀÂAM‚A& v‚M‚ƒ: n‚Il‚:)

. Wihova dva krila

(w‚eS‚Am‚a...ØAE p‚x‚AE)

presijava-ju}a su

(B‚AsurAE...iv‚³Ö‚ew‚e)

. Na wihovoj glavici

(w‚eS‚Am‚a muK‚e)

umesto br~i}a

(Xm‚ëuM‚: sW‚An‚e)

dve su dla~ice

(Øe rAem‚M‚I sw‚:)

nalik na slovo

r (rep‚k-wuly‚e)

. Zato

(ow‚:)

one

(w‚e)

zadovoqstvo pri~iwavaju

(iv‚³n‚Aefm‚a

oAv‚hinw‚³)

qudima koji ih posmatraju

(p‚Xy‚w‚A& j‚n‚An‚A&)

. U blizinu p~ela ne prilazi

(BOVÀÂAM‚A& s‚m‚Ip‚& m‚A g‚cC)

. One

(w‚e)

tebe

(wv‚Am‚a)

mogu da ubodu

(f&X‚eyu:)

. Dosta

(ol‚&)

sa tvojim qubopitstvom

(w‚v‚ vuk³wUhl‚en‚)

. Do|i

(oAg‚cC)

, idemo ku}i (nas dvoje)

(gOh& g‚cCAv‚:)

.

P^ELA

Ovde se nalazi jedan cvetni `bun. To je lep cvetni `bun. On svojim izgledom razveseqava oko, a mirisom nos. Pogledaj! Na wemu stoji jedna p~ela. Ona si{e nektar iz cvetova. Zato se p~ela zove medocrpka.

Dok si{u nektar, p~ele prijatno zuje. One (se) poigravaju skaku}u}i sa cveta na cvet. P~ele su mrke boje. Krila im se presi-javaju. Umesto br~i}a, na glavama imaju dve dla~ice nalik na slovo

r

. Zato one pri~iwavaju zadovoqstvo qudima koji ih posmatraju. Ne prilazi blizu p~elama. One mogu da te ubodu. Dosta s tvojim qubopitstvom. Hajde, vratimo se ku}i.

³X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:

re~nik

oς

ind - ovde;

Rv‚k

a - jedan;

puSp‚m‚

a

n - cvet;

gucC:

m - `bun;

rm‚M‚Iy‚

a - lep;

åp‚m‚

a

n - oblik;

n‚eςm‚a

n - oko;

g‚nF‚:

m - miris;

G˜‚AM‚m‚a

n - nos;

BOVÀÂ:

m - p~ela;

m‚v‚krnf:

m - nektar;

m‚Fu

n - med;

m‚Fur

a - sladak;

v‚M‚ƒ:

m - boja;

n‚Il‚

a - mrk;

B‚Asur

a - svetle}i;

p‚x‚:

m - krilo;

muK‚m‚a

n - glava;

³Xm‚ëu

n - brk

(

ovi);

sW‚An‚e

ind -umesto (+ gen.);

rep‚k

- naziv za slovo

r

;

- wuly‚

a - nalik;

rAem‚n‚a

n - dlaka;

ow‚:

ind - otuda;

j‚n‚:

m - ~ovek;

iv‚³n‚Aef:

m - zabava;

s‚m‚Ip‚m‚a

n - blizina;

ol‚m‚a

ind - dosta (+ instr.);

vuk³wUhl‚m‚a

n -qubopitstvo;

gOhm‚a

n - ku}a.

³

ÐX‚a

1P

(p‚Xy‚iw‚³...Ðî)

- videti

p‚A

1P

(ip‚³b‚iw‚³...p‚Iw‚)

- piti

guj‚a, guƂa

1P

(guƂiw‚³...guiƂ³w‚)

- zujati

c‚l‚a

6P

(c‚l‚iw‚³...c‚il‚³w‚)

- skakutati

ô

1U

(hriw‚-w‚e...ôw‚)

- uzeti, +

iv‚

³

- igrati se

v‚ha

1U

(v‚hiw‚³-w‚e...ZD)

- nositi, +

oA

- pri~iwavati

g‚m‚a

1P

(g‚cCiw‚³...g‚w‚)

- i}i, +

oA

- do}i

f&X‚

a

1P

(f&X‚iw‚³...fî)

- ubosti

Napomene uz tekst:

1.

³s‚m‚As‚vOî³:

slo`enice

Osnove se dodaju jedna drugoj da bi celina postala imenica, pridev ili prilog:

³

X‚bf:

- re~;

oW‚ƒ:

- zna~ewe;

v‚kAeS‚:

- skup; >

³X‚bf-oW‚ƒ-v‚kAeS‚:

-re~nik.

puSp‚m‚a

- cvet;

gucC:

- `bun;

>>>

>

puSp‚gucC:

- cvetni `bun.

m‚Fu

n - med;

- p‚

a

(

na kraju slo`enice) - koji pije; >

m‚Fu-p‚:

-medo-crpka

2.

n‚Am‚

ind - po imenu;

n‚Am‚n‚a

n - ime;

qiw‚³

ind - dodaje se izrazu umesto navodnica

³w‚sm‚Aw‚a BOVÀÂsy‚ m‚Fup‚: qiw‚³ oip‚³ n‚Am‚

zato p~ele „

m‚Fup‚:

“, pak, naziv

(

je). 3. ^etiri korena zna~e „biti“

BU

1P

(B‚v‚iw‚³...BUw‚)

;

vOw‚a

1A

(v‚w‚ƒw‚e...vÔ)

;

iv‚³fa

4A

(iv‚³Ö‚w‚e...iv‚³Ì‚)

;

os‚a

2P

(oisw‚³)

.

³³³³³³³³³³èuv‚k: (1)

oy‚& èuv‚kH p‚Æ‚re b‚Òisw‚³ðiw‚` p‚Æ‚r& l‚Aehsy‚ X‚l‚Av‚kAiB‚³‡n‚³³‡m‚³w‚m‚a `

iv‚k³im‚³iw‚³ èuv‚kAH p‚Æ‚re b‚Fy‚nw‚e? èuv‚kAH K‚lu iX‚³xy‚m‚AM‚AH spuk³t&

B‚AS‚nw‚e` ow‚H èuv‚kAVÀ©hIwv‚A j‚n‚AH p‚Æ‚re sW‚Ap‚y‚inw‚³ iX‚³x‚y‚inw‚³ c‚~

èuv‚kAn‚A& åp‚m‚ip‚³ äic‚³rm‚a` w‚eS‚A& p‚x‚AE hir³w‚AE c‚Åué‚ l‚Aeih³w‚A`

v‚ek³c‚n‚ èuv‚kAi邳³Ï‚v‚M‚AƒH s‚inw‚³` w‚e@w‚Iv‚ m‚n‚AehrAH~

èuv‚kAH p˜‚y‚eM‚AeSM‚feX‚eSu j‚Ay‚nw‚e`vOx‚AM‚A& v‚kAetreSu p‚AS‚AM‚An‚A& iC³×eSu v‚A

w‚e in‚³v‚s‚inw‚³` p‚´‚kAin‚³ p‚kl‚Ain‚³ X‚Ail‚&³ m‚ir³c‚& c‚ w‚e B‚x‚y‚inw‚³` l‚v‚M‚&

èuv‚kAn‚A& iv‚³S‚m‚a` w‚sm‚All‚v‚M‚en‚ im‚³i낳w‚& B‚xy‚& m‚A y‚cC èuv‚keBy‚H~

Ovaj papagaj

(oy‚& èuv‚kH)

u kavezu

(p‚Æ‚re)

zatvoren

(b‚Ò³H)

stoji

(iw‚³ðiw‚³)

. Kavez

(p‚Æ‚rm‚a)

`icama (od) metala

(l‚Aehsy‚ X‚l‚Av‚kAiB‚³H)

napravqen (je)

(in‚³‡m‚³w‚m‚a)

. Za{to

(iv‚k³im‚³iw‚³)

papagaji

(èuv‚kAH)

u kavezu

(p‚Æ‚re)

bivaju zatvoreni

(b‚Fy‚nw‚e)

? Zaista

(K‚lu)

nau~eni papagaji

(èuv‚kAH iX‚³xy‚m‚AM‚AH)

razgovetno govore

(spuk³t& B‚AS‚nw‚e)

. Zato

(ow‚s‚a)

papagaje uhvativ{i

(èuv‚kAn‚a gOhIwv‚A)

qudi

(j‚n‚AH)

u kavezu

(p‚Æ‚re)

(ih) dr`e i u~e

(sW‚Ap‚y‚inw‚³ iX‚³x‚y‚inw‚³ c‚)

.

Papagaja

(èuv‚kAn‚A&)

izgled

(åp‚m‚a)

pak

(oip‚³)

(je) krasan

(äic‚³rm‚a)

. Wihova

(w‚eS‚A&)

(dva) krila

(p‚x‚AE)

(su) zelena

(hir³w‚AE)

a kqun

(c‚ÅuH c‚)

crven

(l‚Aeih³w‚A)

. Neki papagaji

(v‚ek³c‚n‚ èuv‚kAH)

raznobojni

(ic‚³Ï‚v‚M‚AƒH)

su

(s‚inw‚³)

. Oni

(w‚e)

(su) veoma

(ow‚Iv‚)

lepi

(m‚n‚AehrAH)

.

Papagaji

(èuv‚kAH)

uglavnom

(p˜‚y‚eM‚)

u toplim krajevima

(zSM‚feX‚eSu)

se ra|aju

(j‚Ay‚nw‚e)

. U {upqinama drve}a

(vOx‚AM‚A& v‚kAetreSu)

ili

(vAA)

u pukotinama stena

(p‚AS‚AM‚An‚A& iC³×eSu)

oni

(w‚e)

`ive

gaje)

(èuv‚kAn‚A&)

(je) otrov

(iv‚³S‚m‚a)

. Stoga

(w‚sm‚Aw‚a)

sa soqu

(l‚v‚M‚en‚)

pome{ano jelo

(im‚³i낳w‚& B‚xy‚&)

nemoj davati

(m‚A y‚cC)

papagajima

(èuv‚ek³By‚H)

.

PAPAGAJ (1)

Ovaj papagaj stoji zatvoren u kavezu. Kavez je napravqen od me-talnih `ica. Za{to qudi zatvaraju papagaje u kaveze? Nau~eni papagaji razgovetno govore, i zato ih qudi hvataju, dr`e u kavezi-ma i u~e. Papagaji krasno izgledaju: krila su im zelena, a kqun crven. Neki papagaji su raznobojni. Oni su veoma lepi. Papagaji se uglavnom ra|aju u toplim predelima. Oni `ive u {upqinama drve}a ili u pukotinama stena. Hrane se zrelim plodovima, pirin~em i biberom. So je otrov za papagaje. Zato papagajima nemoj davati hranu pome{anu sa soqu.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:

³

èuv‚kH

m - papagaj;

p‚Æ‚rm‚a

n - kavez;

b‚Ò

pp - zatvoren;

l‚AehH

m,

l‚Aehm‚a

n - metal;

X‚l‚Av‚kA

f - `ica;

in‚³‡m‚³iw‚³H

f - pravqewe,

stvarawe;

in‚³‡m‚³w‚

pp - na~iwen;

iv‚k³im‚³iw‚³

ind. - za{to;

K‚lu

ind -zacelo;

iX‚³xy‚m‚AM‚

a - nau~en, obu~en;

spuk³tm‚a

ind - razgovetno;

ow‚s‚a

ind - otuda;

j‚n‚H

m - ~ovek;

åp‚m‚a

n - oblik, izgled;

äic‚³r

a - krasan;

p‚x‚H

m - krilo;

hir³w‚

a - zelen;

c‚ÅuH

f - kqun;

l‚Aeih³w‚

a - crven;

ic‚³Ï‚v‚M‚ƒ

a - raznobojan;

ow‚Iv‚

ind - veoma;

m‚n‚Aehr

a - lep;

p˜‚y‚eM‚

ind - uglavnom;

zSM‚

a - topao;

feX‚H

m - oblast, predeo;

vOx‚H

m - drvo;

v‚kAetrm‚a

n - {upqina;

p‚AS‚AM‚H

m - stena;

iC³×m‚a

n - pukotina;

p‚´‚k

a - zreo;

p‚kl‚m‚a

n - plod;

X‚Ail‚³H

m

-pirina~;

m‚ir³c‚m‚a

n - biber (hladan);

l‚v‚M‚m‚a

n - so;

iv‚³S‚m‚a

n -otrov;

im‚³i낳w‚

pp - pome{an;

B‚xy‚m‚a

n,

B‚x‚H

m - jelo.

³

b‚F‚a

10U

(b‚AF‚y‚iw‚³-w‚e...b‚Ò)

- vezati, pass. 4A

(b‚Fy‚w‚e)

- biti

vezan, zatvoren

³

sW‚A

1P

(iw‚³ðiw‚³... isW‚³w‚)

- stajati, caus. 10U

(sW‚Ap‚y‚iw‚³-w‚e)

-staviti, postaviti

³

iX‚³x‚a

1A

(iX‚³x‚w‚e...iX‚³ix‚³w‚)

- u~iti, caus. 10U

(iX‚³x‚y‚iw‚³-w‚e)

-nau~iti

³

B‚AS‚a

1A

(B‚AS‚w‚e...B‚AiS‚³w‚)

- govoriti

j‚n‚a

4A

(j‚Ay‚w‚e...j‚Aw‚)

- roditi se, caus. 10P

(j‚n‚y‚iw‚³)

- roditi

³

v‚s‚a

1P

(v‚s‚iw‚³...zî)

- boraviti, +

in‚³

- ibid.

g˜‚ha

9U

(gOõAiw‚³, gOõIw‚e...gOhIw‚)

- ugrabiti, uhvatiti

³

B‚x‚a

10U

(B‚x‚y‚iw‚³-w‚e...B‚ix‚³w‚)

- jesti

èuv‚kH (2)

oςEv‚k: èuv‚k: p‚Æ‚re b‚Òisw‚³STiw‚³` p‚Æ‚rÓih³H X‚AK‚Ay‚A& isW‚³w‚A èuv‚kI

w‚sy‚ m‚Aw‚A` s‚A sv‚X‚Ab‚v‚k& b‚Òm‚v‚l‚Aev‚á‚Aëu mułnw‚I w‚en‚ s‚h

B‚AS‚w‚e` s‚A w‚&

v‚fiw‚³-v‚ws‚! z¹‚k& K‚lu m‚y‚A n‚ wv‚y‚A v‚kAetrAiق³g‚ƒnw‚vy‚& v‚kAe@ip‚³ wv‚A&

gOõIy‚Aiw‚iw‚³` m‚m‚ v‚Av‚á‚m‚n‚AÐwy‚ ςkIid³wu& vuk³sum‚l‚w‚A& g‚w‚swv‚m‚a`

y‚W‚A m‚y‚A v‚kiW‚³w‚& w‚W‚Ev‚ s‚&vÔim‚iw‚³~

èuv‚ksw‚Am‚Ah - 'omb‚! m‚Awuv‚Aƒv‚á‚m‚nuæ‚VaF‚n‚Iy‚im‚³iw‚³ j‚An‚Amy‚ev‚`

oW‚Aip‚³ ςkIdAs‚¹‚ek³n‚ m‚y‚A c‚Ap‚ly‚Aww‚Ù‚Al‚Aeic‚³w‚m‚a'` s‚A p˜‚Ah

-'j‚Aw‚! Rv‚& g‚w‚e wv‚iy‚³ v‚kW‚& wv‚fev‚kpuςy‚A m‚y‚AyuXX‚eS‚Ae n‚ey‚:?'

s‚Ae@pOcCiwv‚k³m‚ev‚& v‚fis‚³` iv‚k&³ m‚m‚ mui¹‚k³rev‚ n‚ sy‚Afsm‚Awp‚Æ‚rAw‚a`

s‚A v‚kW‚y‚iw‚³ ÐDw‚rA: p‚Æ‚rsy‚ X‚l‚Av‚kA in‚³ib‚³dw‚rAé‚` y‚W‚A wv‚& n‚

p‚l‚Ay‚eW‚Asw‚W‚A gOhsv‚Am‚I j‚Ag‚åv‚kAe B‚iv‚³Sy‚iw‚³` v‚kW‚& w‚e

mui¹‚k³B‚ƒiv‚³Sy‚iw‚³~

oςAnw‚re gOhsv‚Am‚I p‚kl‚hsw‚: s‚m‚Ag‚w‚:` èuv‚kI p‚l‚Aiy‚³w‚A`

gOhsv‚Am‚I èuv‚kim‚³m‚& p‚kl‚en‚ äic‚³reM‚Aقen‚ c‚ p‚AeS‚iy‚³Sy‚iw‚³` B‚AS‚M‚& c‚

w‚& iX‚³x‚iy‚³Sy‚iw‚³` iX‚³xy‚m‚AM‚A: èuv‚kA m‚nuSy‚A qv‚ vy‚¹‚kA&

v‚Ac‚mufIry‚inw‚³³` v‚efm‚nw͂An‚ip‚³ w‚e p‚Tinw‚³` oy‚m‚ev‚ èuv‚kAn‚A& b‚nF‚n‚e

hewu:~

Ovde jedan papagaj

(oς Rv‚kH èuv‚kH)

u kavezu

(p‚Æ‚re)

zatvoren

(b‚ÒH)

stoji (nalazi se)

(iw‚³ðiw‚³)

. Izvan kaveza

(p‚Æ‚rAw‚a b‚ih³H)

na grani

(X‚AK‚Ay‚A&)

stoje}a

(isW‚³w‚A)

`enka

(èuv‚kI)

wegova (je) mati

(w‚sy‚ m‚Aw‚A)

.

(ov‚l‚Aev‚á‚)

(suzu pu{taju}i) pla~u}i

(oëu mułnw‚I)

, sa wim razgovara

(w‚en‚ s‚h B‚AS‚w‚e)

. Ona

(s‚A)

wemu

(w‚&)

ka`e

(v‚fiw‚³_)

-„Dete

(v‚ws‚)

! rekla sam ti

(z¹‚k& K‚lu m‚y‚A

re~eno je zacelo mnome

)

da ne treba da izlazi{ iz gnezda

(n‚ wv‚y‚A v‚kAetrAw‚a in‚³g‚ƒnw‚vy‚m‚a

da tobom iz {upqine ne treba da bude izla`eno

)

; neko

(v‚kH oip‚³)

tebe

(wv‚A&)

mo`e da uhvati

(gOõIy‚Aw‚a)

. Moj savet zanemariv{i

(m‚m‚ v‚Av‚á‚m‚a

on‚AÐwy‚)

igrati se

(ςkIid³wu&)

na cvetnu poviju{u

(vuk³sum‚-l‚w‚A&)

oti{ao si

(g‚w‚H wv‚m‚a)

. Kao {to sam rekla

(y‚W‚A m‚y‚A v‚kiW‚³w‚&

kao {to je mnome re~eno

)

tako se i dogodilo

(w‚W‚A Rv‚ s‚&vÔm‚a)

.“

Papagaj woj re~e

(èuv‚kH w‚Am‚a oAh)

: „Tako je

(omb‚)

, maj~in savet

(m‚AwuH v‚Av‚á‚m‚a)

ne treba da bude prenebregnut

(on‚a-zw‚a-l‚V¿Ân‚Iy‚m‚a)

, dobro znam

(j‚An‚Aim‚³ Rv‚)

. Tako

(

w‚W‚A-oip‚³)

, mnome, zanesenim igrom

(ςkIdA-s‚¹‚ek³n‚ m‚y‚A

)

, iz nepa`we

(c‚Ap‚ly‚Aw‚a)

to nije prime}eno

(w‚w‚a n‚

ol‚Aeic‚³w‚m‚a)

“. Ona odgovori

(s‚A p˜‚Ah)

: „ Ro|eni

(j‚Aw‚)

! Kad tebe ne

bude

(Rv‚& g‚w‚e wv‚iy‚

³

kad bude{ oti{ao - loc. abs.) mnome, koja tebe,

jednog sina imam

(wv‚fa Rv‚kpuςy‚A m‚y‚A)

kako mo`e ostatak `ivota da bude proveden

(v‚kW‚& oAyuH-X‚eS‚H n‚ey‚H)

?“ On upita

(s‚H opOcCw‚a)

: „[ta to govori{

(iv‚k³m‚a Rv‚m‚a v‚fis‚³³)

? Kako da se ne oslobodim

(iv‚k&³ m‚m‚ mui¹‚k³H

Rv‚ n‚ sy‚Aw‚a

kako moje oslobo|ewe da ne bude

)

iz ovog kaveza

(osm‚Aw‚a

p‚Æ‚rAw‚a)

?“ Ona ka`e

(s‚A v‚kW‚y‚iw‚³)

: „^vrste su kaveza {ipke i ~este

(ÐDw‚rAH p‚Æ‚rsy‚ X‚l‚Av‚kAH in‚³ib‚³dw‚rAH c‚)

. Da ne bude{ mogao da izleti{

(y‚W‚A wv‚& n‚ p‚l‚Ay‚eW‚AH)

, zato }e doma}in budno paziti

(w‚W‚A gOhsv‚Am‚I

j‚Ag‚åv‚kH B‚iv‚³Sy‚iw‚³

tako }e doma}in pa`qiv biti). Kako }e{ se

oslo-boditi

(v‚kW‚& w‚e mui¹‚k³H B‚iv‚³Sy‚iw‚³

kako }e tebi sloboda biti)?“

Uto

(oςAnw‚re)

doma}in

(gOhsv‚Am‚I)

sa plodom u ruci

(p‚kl‚hsw‚H)

do|e

(s‚m‚Ag‚w‚H)

. @enka odlete

(èuv‚kI p‚l‚Aiy‚³w‚A)

. Doma}in

(gOhsv‚Am‚I)

tog papagaja

(èuv‚km‚a qm‚m‚a )

plodom

(p‚kl‚en‚)

i lepom hranom

(äic‚³reM‚

oقen‚ c‚)

}e nahraniti

(p‚AeS‚iy‚³Sy‚iw‚³)

. I lepe re~i

(B‚AS‚M‚& c‚)

}e ga nau~iti

(w‚m‚a iX‚³x‚iy‚³Sy‚iw‚³)

. Obu~eni papagaji

(iX‚³xy‚m‚AM‚AH èuv‚kAH)

kao

qudi

(m‚nuSy‚AH qv‚)

izgovara}e

(zfIry‚inw‚³)

razgovetno re~i

(vy‚¹‚kA&

v‚Ac‚m‚a

razgovetan govor

)

. Mantre iz Veda, ~ak, oni nau~e

(v‚efm‚nw͂An‚a

oip‚³ w‚e p‚Tinw‚³)

. To (je) razlog

(oy‚m‚a-hewuH

) u zato~eni{tvu papagaja

PAPAGAJ (2)

Ovde jedan papagaj zatvoren u kavezu stoji. Izvan kaveza, na grani stoji `enka papagaja, wegova majka. Ona, svoje mladun~e zatvoreno gledaju}i, i suze liju}i, sa wim razgovara. Ona mu ka`e: „Dete! Govorila sam ti da ne treba da izlazi{ iz gnezda, jer te neko mo`e uhvatiti. Uprkos mom savetu, oti{ao si na cvetnu poviju{u da se igra{. [to sam rekla, to se i dogodilo.“ Papagaj joj re~e: „Tako je, maj~in savet treba poslu{ati, to dobro znam. Ali, zanet igrom, to nisam primetio.“ Ona mu odgovori: „Ro|eni moj! Kako }u, kad tebe ne bude, bez svog jedinca ostatak `ivota da provedem?“ On upita: „[ta to govori{? Zar misli{ da se ne}u osloboditi iz ovog kaveza?“ Ona ka`e: „^vrste su i ~este {ipke kaveza, a i doma}in }e budno paziti da ne pobegne{. Kako }e{ se osloboditi?“

Uto nai|e doma}in sa plodom u ruci. @enka odlete. Doma}in }e tog papagaja nahraniti plodom i lepom hranom. Nau~i}e ga da govori lepe re~i (da lepo govori). Obu~eni papagaji govore raz-govetno kao qudi, ~ak nau~e i mantre iz Veda. Zato qudi dr`e papagaje u zato~eni{tvu.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:

³

b‚ih³H

ind (+ abl.) - izvan;

X‚AK‚A

f - grana;

èuv‚kI

f - `enka papaga-ja;

m‚AwO

f (nom.

m‚Aw‚A

) - majka;

X‚Ab‚v‚kH

m- mladun~e;

oëu

n - suza;

v‚ws‚H

m - mladun~e;

on‚AÐwy‚

ind (+acc.) - uprkos;

v‚Av‚á‚m‚a

n

-savet;

vuk³sum‚m‚a

n - cvet;

l‚w‚A

f - puzavica;

omb‚

ind- potvrdna re~ca: dobro, tako je;

ςkIdA

f - igra;

s‚¹‚k

pp - pro`et, zanesen, predan;

c‚Ap‚ly‚m‚

a

n - brzopletost, nehat;

puςH

m - sin;

oAyuH

n -`ivotni vek;

X‚eS‚

a - preostao;

oAyuXX‚eS‚H

m - ostatak `ivota;

mui¹‚k³H

f - oslobo|ewe;

ÐD

a - ~vrst;

in‚³ib‚³d

a - gust;

oςAnw‚re

ind - u tom trenutku;

sv‚Aim‚³n‚a

(nom.

sv‚Am‚I

) m - sopstvenik;

gOhsv‚Aim‚³n‚a

m - ku}evlasnik, doma}in;

j‚Ag‚åv‚k

a - pa`qiv;

p‚kl‚m‚a

n -plod;

hsw‚H

m - ruka;

äic‚³r

a - lep;

oقm‚a

n - hrana;

B‚AS‚M‚m‚a

n -lepe re~i;

m‚nuSy‚H

m - ~ovek;

v‚Ac‚a

(nom.

v‚Av‚ak

)

f - govor;

m‚&ςH

m -mantra;

hewuH

m - razlog;

b‚&F‚n‚m‚a

n - zato~eni{tvo.

b‚nF‚a

9P

(b‚F›‚Aiw‚³...b‚Ò)

- vezati

b‚F‚a

10U

(b‚AF‚y‚iw‚³-w‚e...b‚Ò)

-

vezati

³

sW‚A

1P

(iw‚³ðiw‚³...isW‚³w‚)

- stajati

³

l‚Aec‚a

1A

(l‚Aec‚³w‚e...l‚Aeic‚³w‚)

- videti, posmatrati; +

ov‚

- ibid.

³

l‚Aev‚ak

1A

(l‚Aev‚kw‚e...l‚Aeiv‚k³w‚)

- videti, posmatrati; +

ov‚

- ibid.

³

muc‚a

6U

(mułiw‚³-w‚e...mu¹‚k)

- osloboditi;

oëu muc‚a

- proliti suzu

³

B‚AS‚a

1A

(B‚AS‚w‚e...B‚AiS‚³w‚)

- re}i, govoriti

³v‚fa

1P

(v‚fiw‚³...zif³w‚)

- re}i, govoriti (nekome)

³v‚c‚a

2P

(v‚i¹‚k³...z¹‚k)

- re}i, govoriti

³g‚m‚a

1P

(g‚cCiw‚³...g‚w‚)

- i}i; +

in‚³s‚a (in‚³r)

- iza}i, napustiti; +

s‚m‚A

- pri}i

g˜‚ha

9U

(gOõAiw‚³, gOõIw‚e...gOhIw‚)

- ugrabiti, uhvatiti

ςkIda

1P

(ςkIdiw‚³...ςkIid³w‚)

- igrati se

³

v‚kW‚a

10U

(v‚kW‚y‚iw‚³-w‚e ... v‚kiW‚³w‚)

- re}i

³Ð

6A

(i׳y‚w‚e...Ðw‚)

- uva`avati, po{tovati; +

oA

- ibid. ; +

on‚a-oA

- opp.

³vOw‚a

1A

(v‚w‚ƒw‚e...vÔ)

- biti, postojati; +

s‚&

- dogoditi se

³oAh

ind - ka`e (defektni glagol, neizvesnog korena, ima samo nekoliko oblika);

p˜‚-oAh

- odgovoriti

³

l‚VaF‚a

1U

(l‚VaF‚iw‚³-w‚e...l‚iVaF‚³w‚)

- prenebre}i, +

on‚

a

+

zw‚a

- ibid.

³

Y‚A

9U

(j‚An‚Aiw‚³,j‚An‚Iw‚e...Y‚Aw‚)

- znati

³s‚Æ‚a

1P

(s‚j‚iw‚³...s‚¹‚k)

- prionuti (uz ne{to), biti pro`et

j‚n‚a

4A

(j‚Ay‚w‚e...j‚Aw‚)

- roditi se

³

n‚I³

1P

(n‚y‚iw‚³...in‚³w‚)

- voditi

³

iX‚³S‚a

1P, 10U

(X‚eS‚iw‚³, X‚eS‚y‚iw‚³-w‚e...iX‚³î)

- ostaviti ostatak

³

p˜‚cCa

6P

(pOcCiw‚³...pOî)

- pitati

³

p‚l‚Ay‚a

1A

(p‚l‚Ay‚w‚e...p‚l‚Aiy‚³w‚)

- odleteti

³

puS‚a

1,4,9P

(p‚AeS‚iw‚³, puSy‚iw‚³, puSM‚Aiw‚³...puî, puiS‚³w‚)

- hraniti

³

iX‚³x‚a

1A

(iX‚³x‚w‚e...iX‚³ix‚³w‚)

- u~iti

³

qƒ³ra

1P, 2A

(qƒ³riw‚³, qƒ³w‚…...qƒ³ir³w‚)

- i}i, +

zw‚a

- izgovarati

³

³³³³³³³³³³³³³³³³x‚eςv‚kS‚ƒM‚m‚a

qh x‚eς& vOk³Sy‚w‚e` qf& X‚Al‚ey‚x‚eςm‚a`X‚Al‚In‚Amuwp‚Ì‚AE p˜‚BUw‚&

j‚l‚m‚p‚exy‚w‚e` w‚sm‚Ajj‚l‚sy‚Av‚sW‚An‚Ay‚ x‚eςAiM‚³ p‚ir³w‚: s‚ew‚v‚:

iςk³y‚nw‚e` g‚AeFUm‚Afy‚swu n‚Aw‚Iv‚ j‚l‚m‚p‚ex‚nw‚e` ow‚sw‚e

p‚v‚ƒw‚s‚AnuSv‚ip‚³ s‚mOÒw‚y‚A p˜‚rAehinw‚³` X‚Al‚y‚swu j‚l‚m‚y‚eSu

in‚³m›‚p˜‚feX‚eSu v‚ek³v‚l‚muwp‚Ö‚nw‚e~

ic‚³Ï‚e@ism‚³nv‚kS‚ƒM‚Ay‚ ØAE vOS‚B‚AE hl‚sy‚ Fuir³ in‚³yu¹‚kAE v‚w‚…w‚e`

´‚kic‚³nm‚ih³Sy‚Av‚ip‚³ in‚³yujy‚ew‚e` yUrAep‚K‚Mde@m‚eir³v‚kAK‚Mde c‚

in‚³y‚m‚en‚Aí‚AE b‚Fy‚ew‚e` oւwv‚e v‚kS‚ƒM‚Ay‚ ´‚kic‚³Ö‚nw͂AMyup‚yujy‚nw‚e`

X‚v‚kƒir³l‚AM‚A& in‚³Svuk³tAfIn‚Amuwv‚kS‚ƒM‚AW‚ƒm‚Ay‚s‚Ain‚³

l‚AVÀÂl‚Anyup‚v‚kilp‚³w‚Ain‚³~

ic‚³Ï‚m‚v‚l‚Aev‚ky‚` s‚ v‚kS‚ƒv‚kAe hl‚sy‚ p‚é‚AÑMd& hsw‚en‚ FOwv‚A

hl‚sy‚Ag˜‚& BUm‚AE K‚n‚nvOS‚B‚AE c‚Aefy‚iw‚³` hl‚sy‚Ag˜‚B‚Ag‚e in‚³iX‚³w‚Ag˜‚e

l‚Aehp‚kAl‚H s‚&F‚it³w‚:` w‚en‚ y‚fA vOS‚B‚AE g‚cCw‚sw‚fA hl‚sy‚AF‚sw‚Aw‚a

p‚Å‚S‚AVÀ§l‚K‚Aw‚A p‚Òiw‚³j‚Aƒy‚w‚e` s‚ES‚A p‚Òiw‚³: s‚Iw‚ewyucy‚w‚e~

s‚vOkw‚a vOk³îe x‚eςe mOî³v‚kA n‚ mOf£B‚ƒv‚iw‚³` ow‚Ae iسisw͂³v‚Aƒ v‚kS‚ƒM‚&

iςk³y‚w‚e` iس: vOk³î& x‚eς& iسguM‚AvOk³w‚im‚³iw‚³ iς³: vOk³î& iς³guM‚AvOk³w‚im‚³iw‚³

c‚Aecy‚w‚e` iسguM‚AvOk³w‚e iς³guM‚AvOk³w‚e v‚A x‚eςe b‚Ij‚Anyupy‚nw‚e`

b‚Ij‚Av‚Ap‚Awp‚r& s‚vOk³wvOk³î& x‚eς& p‚kl‚v‚kAv‚kS‚ƒM‚en‚ s‚m‚Iiςk³y‚w‚e` wAfA

b‚Ij‚Ain‚³ mOfnw‚: p‚iw‚³w‚Ain‚³ iς³c‚wurE‡f³n‚EäiԳւnw‚e` ziԳقAé‚

X‚Al‚y‚: s‚vOk³f£wK‚Ay‚ p˜‚iw‚äpy‚m‚AM‚A p˜‚BUw‚Ain‚³ p‚kl‚Ain‚³ iv‚³w‚rinw‚³`

X‚Al‚In‚A& m‚Æ‚y‚A…@wy‚nw‚& m‚n‚AehArA: p‚c‚eil‚³m‚A:`X‚Al‚y‚Ae l‚iv‚³Ï‚ElUƒy‚nw‚e~

s‚ES‚A vOk³iS‚³f…v‚m‚AwOv‚kAy‚A& BUm‚AE v‚S‚Aƒv‚kAl‚e s‚vOk³ws‚mp‚Ö‚w‚e`

n‚fIm‚AwOv‚kAy‚A& wu v‚S‚ƒsy‚ iسisw͂³v‚Aƒ iςk³y‚w‚e` ´‚kic‚³jj‚l‚sy‚AByux‚M‚en‚

vOk³iS‚³:s‚mp‚Ö‚w‚e` s‚v‚Aƒsu vOî³Su - vOk³iS‚³rev‚ p˜‚F‚An‚w‚m‚A~

ORAWE POQA

Ovde se wiva ore

(qh x‚eς& vOk³Sy‚w‚e)

. Ovo (je) pirin~ano poqe

(qf&

X‚Al‚ey‚x‚eςm‚a)

. U vreme rasta

(zwp‚Ì‚AE)

pirin~a

(X‚Al‚In‚Am‚a)

mnogo vode

(p˜‚BUw‚& j‚l‚m‚a)

je potrebno

(op‚exy‚w‚e)

. Zato

(w‚sm‚Aw‚a)

radi sme{taja vode

(j‚l‚sy‚ ov‚sW‚An‚Ay‚

dat.com.

)

oko poqa

(x‚eςAiM‚³ p‚ir³w‚:)

skladi{ta

(s‚ew‚v‚:)

su na~iwena

(iςk³y‚nw‚e)

. P{enica i ostale (`itarice)

(g‚AeFUm‚-oAfy‚s‚a wu)

ne zahtevaju mnogo vode

(n‚ ow‚Iv‚ j‚l‚m‚a op‚ex‚nw‚e)

. Zato

(ow‚s‚a)

ti (usevi)

(w‚e)

na planinskim visovima

(p‚v‚ƒw‚-s‚AnuSu)

tako|e

(oip‚³)

obilno

(s‚mOÒw‚y‚A)

uspevaju

(p˜‚rAehinw‚³)

. Pirina~, pak,

(X‚Al‚y‚s‚a

wu)

u nizijama koje obiluju vodom

(j‚l‚-m‚y‚eSu in‚³m›‚p˜‚feX‚eSu)

iskqu~ivo

(v‚ek³v‚l‚m‚a)

raste

(zwp‚Ö‚nw‚e)

(proizvodi se).

Na ovoj slici

(ic‚³Ï‚e oism‚³n‚a)

radi orawa

(v‚kS‚ƒM‚Ay‚

dat. com.

)

dva vola

(ØAE vOS‚B‚AE)

u jaram pluga

(hl‚sy‚ Fuir³)

upregnuta

(in‚³yu¹‚kAE)

stoje

(v‚w‚…w‚e)

. Ponegde

(´‚kic‚³w‚a)

dve krave ~ak pre`u

(m‚ih³Sy‚AE oip‚³ in‚³yujy‚ew‚e)

; U Evropi i Americi

(yUrAep‚K‚Mde om‚eir³v‚kAK‚Mde c‚)

po pravilu

(in‚³y‚m‚en‚)

dva kowa pre`u

(oí‚AE b‚Fy‚ew‚e)

. U dana{we vreme

(oւwv‚e)

radi orawa

(v‚kS‚ƒM‚Ay‚)

ponegde

(´‚kic‚³w‚a)

ma{ine

(y‚nw͂AiM‚³)

se koriste

(zp‚yujy‚nw‚e)

. Radi orawa

(zwv‚kS‚ƒM‚-oW‚ƒm‚a)

{qunkovitih zakutaka

(X‚v‚kƒir³l‚AM‚Am‚a in‚³Svuk³t-)

i sli~no

(oAfIn‚Am‚a)

gvozdeni plugovi

(oAy‚s‚Ain‚³

l‚AVÀÂl‚Ain‚³)

su pogodni

(zp‚v‚kilp‚³w‚Ain‚³)

.

Sliku pogledaj

(ic‚³Ï‚m‚a ov‚l‚Aev‚ky‚)

. Ora~ iza pluga

(s‚ v‚kS‚ƒv‚k:

hl‚sy‚ p‚é‚Aw‚a)

dr`aqu rukom dr`e}i

(fMd& hsw‚en‚ FOwv‚A)

, dok ralo

pluga po zemqi kopa

(hl‚sy‚ og˜‚m‚a BUm‚AE K‚n‚n‚a)

volove tera

(vOS‚B‚AEE

c‚Aefy‚iw‚³)

. U vrhu pluga

(hl‚sy‚ og˜‚-B‚Ag‚e)

, u za{iqenom vrhu

(in‚³iX‚³w‚-og˜‚e)

gvozdeno ralo

(l‚Aehp‚kAl‚:)

u~vr{}eno je

³

(s‚&F‚it³w‚:)

. Na taj na~in

(w‚en‚)

kada

(y‚fA)

se volovi kre}u

(vOS‚B‚AE g‚cCw‚:)

tada

(w‚fA)

ispod

pluga

(hl‚sy‚ oF‚sw‚Aw‚a)

pet do {est „gula“ dubok zasek

(p‚Å‚S‚AVa-gul‚K‚Aw‚A p‚Òiw‚³:)

pojavquje se

(j‚Ay‚w‚e)

. Takav

(s‚A RS‚A)

zasek

(p‚Òiw‚³H)

brazda se zove

("s‚Iw‚A" qiw‚³ zcy‚w‚e)

.

Ne biva uvek

(s‚vOk³w‚a ...n‚

B‚v‚iw‚³

)

na wivi

(vOk³îe x‚eςe

pooranom poqu

)

zemqa

(mOî³v‚kA)

meka

(mOf£H)

.

Zato

(ow‚s‚a)

se dva-tri puta ore

(iسs‚a-iς³H v‚A v‚kS‚ƒM‚& iςk³y‚w‚e)

. Dvaput poorana wiva zove se

zove se „trigunakrtam“

(iς³: vOk³î& iς³guM‚AvOk³w‚m‚a qiw‚³ c‚ zcy‚w‚e)

. U dvaput ili triput pooranu wivu seju se semena

(iسguM‚AvOk³w‚e iς³guM‚AvOk³w‚e v‚A x‚eςe

b‚Ij‚Ain‚³ zpy‚nw‚e)

. Posle setve

(b‚Ij‚-oAv‚Ap‚Aw‚a p‚rm‚a)

redovno

(s‚vOk³w‚a)

se wiva drqa~om poravna

(vOk³î& x‚eς& p‚kl‚v‚kAv‚kS‚ƒM‚en‚ s‚m‚I-iςk³y‚w‚e)

. Tada

(w‚fA)

posejana semena

(b‚Ij‚Ain‚³ p‚iw‚³w‚Ain‚³)

u zemqi

(mOfa-onw‚ra)

za tri do ~etiri dana

(iς³-c‚wurE: if³n‚E:)

niknu

(zfa-iB‚³Ö‚nw‚e

izbiju na videlo

)

. Proklijali pirina~

(zfa-iB‚³Ù‚A: c‚ X‚Al‚y‚:)

redovno

(s‚vOk³w‚a)

izva|en

(zwK‚Ay‚)

i presa|en

(p˜‚iw‚³äpy‚m‚AM‚A: )

mnoge plodove daje

(p˜‚BUw‚Ain‚³

p‚kl‚Ain‚³ iv‚³w‚rinw‚³)

. Izdanci pirin~a

(X‚Al‚In‚A& m‚Æ‚y‚ƒ:)

su izvanredna qudska hrana

(owy‚nw‚& m‚n‚AehArA:)

koja se brzo priprema

(p‚c‚eil‚³m‚A:)

. Pirina~

(X‚Al‚y‚:)

se `awe srpovima

(l‚iv‚³Ï‚E: lUy‚nw‚e)

.

Ova zemqoradwa

(s‚A RS‚A vOk³iS‚³:)

uvek

(s‚vOk³w‚a)

se obavqa

(s‚mp‚Ö‚w‚e)

u zemqu ki{ama natopqenu

(fev‚m‚AwOv‚kAy‚A& BUm‚AE)

u sezoni ki{a

(v‚S‚Aƒv‚kAl‚e)

. Kad je (zemqa) navodwavana iz reka

(n‚fIm‚AwOv‚kAy‚A&)

obavqa se dva-tri puta

(iسs‚a -iς³s‚a v‚A iςk³y‚w‚e)

u godini

(v‚S‚ƒsy‚)

. Ponegde

(´‚kic‚³w‚a)

uz zalivawe vodom

(j‚l‚sy‚ oByux‚M‚en‚)

poqoprivreda

(vOk³iS‚³:)

se obavqa

(s‚mp‚Ö‚w‚e)

. Me|u svim radinostima

(s‚v‚Aƒsu vOî³Su)

poqo-privreda je najva`nija

(vOk³iS‚³: Rv‚ p˜‚F‚An‚w‚m‚A)

.

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:

³

qh

ind - ovde,

x‚eςm‚a

n - poqe,

X‚Ail‚³:

m - pirina~,

X‚Al‚ey‚

a - pirin~an,

X‚Al‚ey‚m‚a

n - pirin~ano poqe

vOk³S‚a

6P

(vOk³S‚iw‚³...vOk³î)

- orati, kr{iti; pass. 4A

(vOk³Sy‚w‚e)

- biti

pooran, ore se

p‚fa

4A

(p‚Ö‚w‚e...p‚Ù‚)

- i}i, sti}i, dosti}i; +

zw‚a

- i}i navi{e, rasti

³zwp‚î³:

f - prizvodwa,

p˜‚BUw‚

a - obilan

qƒ³x‚a

1A

(qƒ³x‚w‚e...qƒ³ix‚³w‚)

- gledati; +

op‚

- i{~ekivati, pass. 4A

(op‚exy‚w‚e)

- biti iziskivan, potrebno je

w‚sm‚Aw‚a

ind - zato,

j‚l‚m‚a

n - voda,

p‚ir³w‚s‚a

ind - okolo (+ acc),

s‚ewu:

m -korito

sW‚A

1P

(iw‚³ðiw‚³...isW‚³w‚)

- stajati; +

ov‚

-

biti sme{ten, nalaziti se

vOk³

8U

(v‚krAeiw‚³,vuk³äw‚e...vOk³w‚)

- ~initi; pass. 4A

(iςk³y‚w‚e)

- biti na~iwen, radi se, pravi se

g‚AeFUm‚:

m

-

p{enica,

ow‚Iv‚

ind - mnogo,

ow‚s‚a

ind - zato,

p‚v‚ƒw‚:

m

-planina,

s‚Anu

m ili n - vis,

s‚mOÒw‚y‚A

ind - obilno,

s‚mOiÒ³:

f - obiqe

äh

a

1P

(rAehiw‚³...äD)

- rasti; +

p˜‚

- pojaviti se, uspevati

-m‚y‚

a - pun, ispuwen,

j‚l‚m‚y‚

a - pun vode,

in‚³m›‚

a - dubok,

in‚³m›‚p˜‚feX‚:

m - nizija,

v‚ek³v‚l‚m‚a

ind - iskqu~ivo,

ic‚³Ï‚m‚a

n - slika,

³

vOS‚:, vOS‚B‚:

m -vo,

FUr

f (nom.sing.

FU:

) - jaram,

hl‚m‚a

n - plug,

v‚Aij‚³n‚a, oí‚H

m - kow,

´‚k

ind - gde,

´‚kic‚³w‚a

ind - ponegde, mo`e umesto loc.

´‚kfeX‚e=v‚kism‚³n‚a feX‚e

-ibid.,

m‚ih³S‚I

f - krava,

in‚³y‚m‚:

m - propis

in‚³yuj‚a

7A

(

in‚³yuVºe...in‚³yu¹‚k)

- povezati; +

zp‚

- ibid., pass. 4A

(in‚³yujy‚w‚e)

-biti povezan, upregnut

b‚nF‚a

9P

(b‚F›‚Aiw‚³...b‚Ò)

- vezati; pass. 4A

(b‚Fy‚w‚e)

- biti privezan

oւ

ind - sad,

oւwv‚Am‚a

n - dana{we vreme,

y‚nw͂m‚a

n - sprava,

X‚v‚kƒir³l‚

a - kamenit,

³in‚³Svuk³t:

m - zakutak,

oAy‚s‚

(

-s‚I

f) a - gvozden,

l‚AVÀÂl‚m‚a

n - plug

v‚kp‚a

1A

(v‚klp‚w‚e...v‚klۂ)

- udesiti, napraviti, smisliti (tako da bude

pogodno); +

zp‚

ibid.

³v‚kilp‚³w‚

a - pode{en, formiran

l‚Aev‚ak

1A

(l‚Aev‚kw‚e...l‚Aeiv‚k³w‚)

- videti; 10U

(l‚Aev‚ky‚iw‚³-w‚e...l‚Aeiv‚k³w‚)

- gle-dati; +

ov‚

10P - pogledati

v‚kS‚ƒv‚k:

m - ora~,

p‚é‚Aw‚a

ind - iza (+ gen),

fMdm‚a

n - {tap,

hsw‚:

m - ruka

FO

1P, 10U

(F‚riw‚³, F‚Ary‚iw‚³-w‚e...FOw‚,F‚Air³w‚)

- dr`ati

K‚n‚a

1U

(K‚n‚iw‚³-w‚e...K‚Aw‚)

- kopati, orati

cufa

10U

(c‚Aefy‚iw‚³-w‚e...c‚Aeif³w‚)

- terati, upravqati

B‚Ag‚:

m - deo,

og˜‚

a - prvi, predwi, najvi{i,

og˜‚m‚a

n - vrh

(mUl‚m‚a,

m‚Fy‚m‚a, og˜‚m‚a

- podno`je, sredina, vrh

)

,

in‚³iX‚³w‚

a - za{iqen,

nao{tren,

l‚Aeh-p‚kAl‚H

m - gvozdeno ralo

F‚ta

1A

(F‚tw‚e...F‚it³w‚)

- biti zaposlen ne~im, +

s‚&

- spojiti;

s‚VaF‚it³w‚

a - spojen,

oF‚s‚

a,

oF‚:

ind - ispod,

oF‚sw‚Aw‚a

- ispod (ne~ega) (+ gen),

p‚Òiw‚³:

f,

s‚Iw‚A

f - brazda,

s‚vOk³w‚a

ind - stalno, uvek,

mOî³v‚kA

f

-tlo,

mOf£

a

(f£, ØI

f

)

- mek,

ow‚s‚a

ind - zato,

iسs‚a, iς³s‚a

- dva, tri puta,

v‚kS‚ƒM‚m‚a

n - orawe

v‚c‚a

2P

(v‚i¹‚k³...)

1P,10U

(v‚c‚iw‚³, v‚Ac‚y‚iw‚³-w‚e...z¹‚k, v‚ic‚³w‚)

- re}i; pass.

4A

(zcy‚w‚e)

- biti nazvan

v‚kS‚ƒM‚& vOk

³

4A (pass.) - orati

v‚p‚a

1U

(v‚p‚iw‚³-w‚e...zۂ)

pass. 4A

(zpy‚w‚e)

- sejati

b‚Ij‚m‚a

n - seme,

oAv‚Ap‚:

m - setva,

p‚rm‚a

ind - posle,

s‚vOk³w‚a

ind - redovno,

p‚kl‚v‚kA v‚kS‚ƒM‚m‚

a

n - drqa~a,

mOfa

f - tlo,

onw‚ra

ind - unutar,

if³n‚m‚a

n - dan

s‚m‚I - vOk

³

8U - poravnati

p‚w‚a

1P

(p‚w‚iw‚³...p‚iw‚³w‚)

- leteti, sleteti, pasti

iB‚³fa

7U

(iB‚³n‚î³, iB‚&³Ì‚ee...iB‚³Ù‚)

- pocepati, rase}i; +

zfa

- izbijati, niknuti; pass. 4A

³

(ziԳւw‚e)

- biti proklijan

w±

1P

(w‚riw‚³...w‚IM‚ƒ)

- pre}i preko, na drugu stranu; pass. 4A

(w‚Iy‚ƒw‚e)

,

+

iv‚³

- dati, podariti

äp‚a

4P

(äpy‚iw‚³..äۂ)

pass. 4A

(äpy‚w‚e)

- trpeti; +

p˜‚iw‚³

- presaditi

m‚Æ‚ir³:

m (

-

rI

f) - izdanak,

owy‚nw‚m‚a

ind - veoma mnogo, izvanredno,

m‚n‚

AehAr

: (m‚nu-oAhAr:)

m - qudska hrana,

p‚c‚eil‚³m‚

a - koji se brzo priprema,

l‚iv‚³Ï‚m‚a

n - srp

lU

9U

(lun‚Aiw‚³, lun‚Iw‚e... lUn‚)

pass. 4A

(lUy‚w‚e)

- se}i

³vOk³iS‚³H

f - orawe, zemqoradwa,

v‚S‚ƒH

m,

v‚S‚ƒm‚a

n - ki{a, zalivawe (bilo ~ime), godina,

v‚S‚ƒAv‚kAl‚H

m - vreme ki{a, ki{na sezona

fev‚m‚AwOv‚k

a - navodwavan putem padavina,

n‚fIm‚AwOv‚k

a - navodwavan

vodom iz reka

p‚fa

4A

(p‚Ö‚w‚e...p‚Ù‚)

- i}i, dosti}i, posti}i; +

s‚m‚a

- uspe{no obaviti,

caus. 10U - ibid.

zx‚a

6P

(zx‚iw‚³...zix‚³w‚)

- kvasiti , +

oiB‚³

1, 6U - zalivati, prskati

oByux‚M‚m‚a

n - zalivawe,

p˜‚F‚An‚

a - glavni, najva`niji, najboqi,

p˜‚F‚An‚m‚a

n - ono glavno,

vOî³:

f - radinost

³³³³³³³³³n‚Iiw‚³X‚w‚v‚km‚a

STOTINU ZAPA@AWA O PONA[AWU QUDI

y‚A& ic‚³nw‚y‚Aim‚³ s‚w‚w‚& m‚iy‚³ s‚A iv‚³r¹‚kA s‚A@py‚ny‚im‚³cCiw‚³ j‚n‚& s‚

j‚n‚Ae@ny‚s‚¹‚k:`

osm‚wvOk³w‚e c‚ p‚ir³wuSy‚iw‚³ v‚kAic‚³fny‚A iF‚³¹‚kA& c‚ w‚& c‚ m‚fn‚& c‚ qm‚A&

c‚ m‚A& c‚~

Na koju mislim

(y‚A& ic‚³nw‚y‚Aim‚³)

stalno

(s‚w‚w‚&)

prema meni

(m‚iy‚³)

ona je ravnodu{na

(s‚A iv‚³r¹‚kA)

; ona, pak,

(s‚A oip‚³)

drugog

(ony‚m‚a)

`eli

(qcCiw‚³)

~oveka

(j‚n‚m‚a)

; taj ~ovek

(s‚ j‚n‚:)

u drugu je zaqubqen

(ony‚-s‚¹‚k:)

; {to se ti~e mene

(osm‚w‚a-vOk³w‚e)

, naklowena mi je neka

druga

(p‚ir³wuSy‚iw‚³ v‚kAic‚³w‚a-ony‚A)

. Te{ko i onoj

(iF‚³v‚ak w‚A& c‚)

i onome

(w‚&

c‚)

i qubavi

(m‚fn‚& c‚)

i ovoj

(qm‚A& c‚)

i meni

(m‚A& c‚).

Ona, o kojoj stalno razmi{qam, prema meni je ravnodu{na, i drugog `eli ~oveka. Taj ~ovek je u neku drugu zaqubqen. U mene je, pak, zaqubqena jedna druga `ena. Te{ko onoj, i onome, i qubavi, i ovoj, i meni!

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:

³

n‚Iiw‚³H

f - pona{awe;

X‚w‚v‚km‚a

n - skup, zbirka od sto ~lanova;

s‚w‚w‚m‚a

ind - neprestano, stalno;

iv‚³r¹‚k

a - ravnodu{an;

ony‚

a

- drugi, ne isti;

j‚n‚H

m

- ~ovek;

s‚¹‚k

pp - privr`en, zaqubqen;

iF‚³v‚ak

ind (+acc) - avaj;

m‚fn‚H

- bog qubavi;

m‚fn‚m‚a

n - opijenost, zanesenost zadovoqstvima, ludost.

ic‚³nw‚a

10U

(ic‚³nw‚y‚iw‚³-w‚e...ic‚³inw‚³w‚)

-misliti

³

rƂa

1,4U

(rj‚iw‚³-w‚e; rjy‚iw‚³-w‚e...r¹‚k)

- biti privr`en, voleti; +

iv‚³

opp. (+ loc)

³s‚Æ‚a

1P

(s‚j‚iw‚³...s‚¹‚k)

- prionuti (uz ne{to), biti zaqubqen (+ loc)

³

wuS‚a

4P

(wuSy‚iw‚³...wuî)

- radovati se ne~emu, +

p‚ir

³

-

ibid. N.B.:

Odnosne zamenice:

y‚H,y‚w‚a, y‚A

- koji, koje, koja

Li~ne zamenice:

ohm‚a, wv‚m‚a, s‚H,w‚w‚a, s‚A

- ja, ti, on, ono, ona Upitne zamenice:

v‚kH, iv‚k³m‚a, v‚kA

- ko, koje, koja?

Nedre|ene zamenice:

v‚ki邳w‚a, iv‚k&³ic‚³w‚a, v‚kAic‚³w‚a

- neki, neko, neka Pokazne zamenice:

oy‚m‚a, qfm‚a, qy‚m‚a

- taj, to, ta

s‚H, w‚w‚a, s‚A

- onaj, ono, ona (odsutni)

³³rere c‚Aw‚v‚k s‚Av‚F‚An‚m‚n‚s‚A im‚³Ï‚ x‚M‚& ëUy‚w‚Am‚mB‚AefA b‚hv‚Ae ih³ s‚inw‚³

g‚g‚n‚e s‚v‚… wu n‚Ew‚AÐX‚AH`

v‚ek³ic‚³favOiî³iB‚³rA׃y‚inw‚³ v‚suF‚A& g‚j‚ƒinw‚³ v‚ek³ic‚³favOW‚A y‚& y‚& p‚Xy‚is‚³

w‚sy‚ w‚sy‚ purw‚Ae m‚A bših³ fIn‚& v‚c‚n‚m‚a~

Hej, prijatequ ^ataka

(rere c‚Aw‚v‚k...im‚³Ï‚)

, saslu{aj me sada pa`qivo

(s‚Av‚F‚An‚-m‚n‚s‚A x‚M‚& ëUy‚w‚Am‚a

pa`qivim duhom trenutak ~uj

).

Oblaci mnogi su na nebu

(omB‚AefAH b‚hv‚Ae ih³ s‚inw‚³ g‚g‚n‚e

oblaci brojni doista su na nebu

)

. Svi, pak, nisu jednaki

(s‚v‚… wu n‚ Rw‚AÐX‚AH)

. Neki ki{ama natapaju zemqu

(v‚ek³ic‚³w‚a vOiî³iB‚³H oA׃y‚inw‚³ v‚suF‚A&)

dok drugi uzalud grme

(g‚j‚ƒinw‚³ v‚ek³ic‚³w‚a vOW‚A)

. Ma koji da ugleda{

(y‚& y‚&

p‚Xy‚is‚³)

, pred wim ne jadikuj

(³ w‚sy‚ w‚sy‚ purw‚Ae m‚A bših³ fIn‚& v‚c‚n‚m‚a)

!

Hej, prijatequ ^ataka, poslu{aj me za trenutak: mnogo oblaka ima na nebu. Nisu svi isti: neki donose ki{u. a neki samo uzalud grme. Ma koji da vidi{, ne jadikuj!

X‚bfAW‚ƒv‚kAeS‚:

³c‚Aw‚v‚kH

m

(-v‚kI

f

)

- ptica za koju se veruje da `ivi samo od

ki{nih kapi;

rere

ind - re~ca za dozivawe;

im‚³Ï‚m‚a

n - prijateq;

³s‚Av‚F‚An‚

a

(-n‚I

f

)

- pa`qiv;

³m‚n‚s‚a

n - duh;

³x‚M‚H

m - trenutak;

³omB‚s‚a

n,

omB‚AefH

m - voda, ki{ni oblak;

³b‚ò£

a - mnogo;

³g‚g‚n‚m‚a,