У ра ду су ис црп но ко мен та ри са ни опи си пр вог хо до ча шћа све тог Са ве – До мен ти ја нов и Те о до си јев. По себ на па жња по све ће на је хро но ло ги ји хо до ча шћа, а ис тра жи ва ње је об у хва ти ло и Са ви но по врат но пу то ва-ње из Све те зе мље, то јест ва-ње го ве по се те ца ру Јо ва ну III Ва та цу, све то гор ским ма на сти ри ма и Со лу ну.
Теме љи за про у ча ва ње хо до ча снич ких пу то ва ња све тог Са ве у Па ле сти ну по ста вље ни су још ше зде се тих го ди на XIX ве ка, ка да је Ђу ра Да ни чић об ја вио До мен ти-ја но во и Те о до си је во жи ти је пр вог срп ског ар хи е пи ско-па.1 Већ на кон не ко ли ко го ди на по ја вио се пр ви на уч ни рад у ко ме се го во ри ло о Са ви ним хо до ча шћи ма. Ру ски ар хи ман дрит Ле о нид (Ка ве љин), пи сац тог ра да, огра ни-чио се, ме ђу тим, на пре при ча ва ње До мен ти ја но вих и Те-о дТе-о си је вих на вТе-о да, не упу шта ју ћи се у кри тич ку Те-оце ну из во ра и ко мен та ре њи хо вих ме ђу соб них раз ли ка.2 На жа-лост, та кав при ступ сле ди ли су и скоро сви ауто ри ко ји су ка сни је пи са ли о хо до ча шћи ма све тог Са ве. У сво јим освр ти ма на ар хи е пи ско по ва по кло нич ка пу то ва ња они су обич но па ра фра зи ра ли До мен ти ја на и Те о до си ја, уз по не ко уз гред но или су мар но за па жа ње ве за но за хро-но ло шка пи та ња и окол хро-но сти у ко ји ма су се хо до ча шћа до го ди ла.3
Посто ји, ипак, не ко ли ко ра до ва ко ји су до при не ли то ме да по зна ва ње Са ви них пу то ва ња у Све ту зе мљу бу де
Пр во пу то ва ње све тог Са ве у Па ле сти ну*
Ми о драг Мар ко вић
* Овај текст је био при ло жен као ap pen dix уз ма ги стар ски рад Зна чај пр вог пу то ва ња све тог Са ве у Па ле сти ну за ар хи тек ту ру и жи во пис сре ди шта Срп ске ар хи е пи ско пи је, од бра њен но вем бра 1998. го ди не на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду пред ко ми си јом ко ју су са чи ња ва-ли проф. др Иван Ђор ђе вић, проф. др Љу бо мир Мак си мо вић, проф. др Ма ри ца Шу пут и др Гој ко Су бо тић, до пи сни члан СА НУ. Ов де се пу бли ку је у де ли мич но из ме ње ном ви ду.
1 Жи вот Све то га Си ме у на и Све то га Са ве, на пи сао До мен ти јан, ed.
Ђ. Да ни чић, Би о град 1865; Жи вот све то га Са ве, на пи сао До мен ти-јан, ed. Ђ. Да ни чић, Би о град 1860 (= Те о до си је Хи лан да рац, Жи вот Све то га Са ве, из да ње Ђ. Да ни чи ћа, ed. Ђ. Три фу но вић, Бе о град 1973; да ље: Те о до си је). О вре ме ну на стан ка два жи ти ја v. н. 33. О њи хо вим но ви јим из да њи ма и пре во ду на са вре ме ни срп ски је зик v. н. 18.
2 Ар хи ман дрит Ле о нид, Серб ская ино че ская община в Па ле сти не,
Чте ния в Им пе ра тор ском обществе ис то рии и древнoстей рос сийских при Мо сков ском уни вер си те те 3 (1867), часть III, 42–44. Уче ни ру ски ар хи ман дрит за слу жан је и за упо зна ва ње ши ре чи та лач ке пу бли ке са Са ви ним хо до ча шћи ма. На и ме, он је из дво јио де ло ве ар хи е пи ско по вих жи ти ја у ко ји ма су опи са на ње го ва хо до ча шћа и из дао их као за себ ну све ску углед ног Пра во слав ног па ле стин ског збор ни ка, v. Ар хи ман дрит Ле о нид, Пу те ше ствия свято го Саввы ар хи е пи ско па серб ско го, С. Пе-тер бург 1884 (Пра во славный па ле стин ский сбор ник, выпуск 5). До
мен-ти ја нов опис хо до ча шћа (стр. 27–75) ту је из дат пре ма Да ни чи ће вом из да њу из 1865. го ди не, а Те о до си јев (стр. 1–26) пре ма јед ном ру ском ру ко пи су с кра ја XV ве ка.
3 Cf. нпр. Н. Ду чић, Исто ри ја Срп ске пра во слав не цр кве од пр ви јех
де се ти на VII в. до на ших да на, Би о град 1894, 107–109, 111–115; Н. Ру жи чић, Исто ри ја Срп ске цр кве 2, Бе о град 1895, 176–183, 191–198; A. Гaвриловић, Све ти Сaвa. Пре глед животa и рaдa, Беогрaд 1900, 161–166, 189–197; T. R. Georgevich, Serbia and the Holy Land, The Jour-nal of Theological Studies 19 (1918), 99, 102–103; В. Ћо ро вић, Све ти Са ва, Бра ство 16 (1921), 26–28; A. Гaвриловић, Исто ри ја Срп ске пра во слав не цр кве, Бе о град 1927, 63–65, 66–69; С. М. Димитријевић, Поклоничка (хаџијска) путовања, Београд 1933, 42–43; А. Јелачић, Црквено-политичка путовања св. Саве у св. земљу, in: Глас
право-Сл. 1. Свети Сава, фреска из Милешеве настала неколико година пре првог Савиног ходочашћа,
између 1220. и 1227, снимак Душан Тасић (пре конзерваторско-рестаураторских радова)
знат но бо ље не го што је би ло ка да су об ја вље ни основ ни из во ри. На пр вом ме сту тре ба по ме ну ти сту ди ју Ди ми-три ја Вит ко ви ћа из 1926. го ди не ко јом су раз ја шње не мно ге по је ди но сти дру гог хо до ча шћа, на ро чи то ње гов ити не рар.4 Хро но ло ги ју хо до ча шћа утвр дио је де сет го ди на ка сни је Дра гу тин Ана ста си је вић, убе дљи во по ка-зав ши, на осно ву До мен ти ја но вог све до че ња, да је Са ва кре нуо на пут 1234, да је ус кр шњи пост 1235. го ди не (од 25. фе бру а ра до 7. апри ла) про вео на Си на ју и да је, при по врат ку у отаџ би ну, умро у бу гар ској пре сто ни ци Тр но ву ја ну а ра 1236.5
Прво хо до ча шће ни је би ло пред мет мо но граф ске сту ди је, али су по је ди на пи та ња у ве зи с њим пре тре са на у ви ше на вра та. При то ме је још од кра ја XIX ве ка нај-ве ћа па жња по снај-ве ћи ва на Са ви ном по врат ку из Снај-ве те зе-мље, по себ но раз ло зи ма због ко јих је Са ва по се тио ца ра Јо ва на III Ва та ца. Већ је Ан дра Га ври ло вић 1900. го ди не прет по ста вио ка ко је Са ва упра во при ли ком по се те ни-кеј ском вла да ру до био при ста нак па три јар ха Гер ма на да срп ски епи ско пи мо гу са ми би ра ти и хи ро то ни са ти свог ар хи е пи ско па.6 Та прет по став ка по на вља на је то ком пр-вих де це ни ја про шлог ве ка, а да ље ју је раз вио и нај ви ше на њој ин си сти рао Ста но је Ста но је вић.7 Оспо рио ју је, ме ђу тим, Ни ко ла Ра дој чић,8 да би у но ви јој ли те ра ту ри би ла ско ро пот пу но од ба че на.9 Исто ри ча ри да нас обич-но об ја шња ва ју по се ту Ва та цу по ли тич ким мо ти ви ма, а слич но се ту ма чи и ар хи е пи ско по ва по се та со лун ском ца ру Те о до ру I Ан ђе лу, о ко јој је, та ко ђе, ви ше пу та пи-са но.10 И Са ви на по се та Све тој Го ри, учи ње на на кон су-сре та с Ва та цем, а пре од ла ска у Со лун, би ла је пред мет ис тра жи ва ња. Од ра до ва по све ће них тој те ми по себ но су зна чај ни тек сто ви Мир ја не Жи во ји но вић ко ји ба ца ју ви ше све тла на Са вин бо ра вак у Ка ре ји и исто вре ме но до при но се пре ци зни јем утвр ђи ва њу хро но ло ги је пр вог хо до ча шћа.11
Мир ја на Жи во ји но вић се ба ви ла и јед ном те мом ко ја је у не по сред ној ве зи са са мим хо до ча шћем. Реч је о кти тор ским по ду хва ти ма свeтог Са ве пред у зе тим то ком ње го вог пр вог бо рав ка у Па ле сти ни.12 О то ме су прет ход но пи са ли Вла ди мир Ро зов13 и Ду шан Глу мац,14 а не дав но се на Са ви ну кти тор ску де лат ност у Акру освр нуо и Дaвид Jaк оби, вр стан по зна ва лац исто ри је тог гра да.15
За бо ље по зна ва ње хо до ча шћа све тог Са ве за слу-жан је и Дра гу тин Ко стић ко ји је про у ча вао пи та ње До мен ти ја но вог уче шћа у тим хо до ча шћи ма. На осно ву „тач ног обе ле жа ва ња Са ви не мар шрyте“, „тач ног бе ле же-ња где се Са ва са мо по кла же-њао, где је и слу жбу слу жио, где је ве ће при ло ге да вао, где се бе, ро ди те ље и бра та Сте ва на упи си вао за по мен, где је по чи нуо на пу ту“, „че-стог да ва ња то по граф ских по да та ка“ и „име но ва ња ли ца с ко ји ма је Са ва до ла зио у ве зу“, Ко стић је за кљу чио ка ко је До мен ти јан био Са вин са пут ник на пр вом пу то ва њу у Све ту зе мљу.16
Чу пи ћа 47 (1938), 272–274, 275–278; M. S. Ara nic ki, Rast ko Ne ma njić – Der He i li ge Sa va, Wi en 1940, 33–37, 40–43;
(Μηλιαρ) Οδοιπορικóτου αγíoυ Σββα, αρχιεπισκóπου Σερβíα, Νέα Σιών 35 (1940), 91–112; Епи скоп Ни ко лај, Жи вот св. Са ве, Шабац 1986 (= N. Ve li mi ro vić, The Li fe of St. Sa va, Li bertyvil le 1951), 86–92, 100–114; М. Ста нић, Са ва Не ма њић, Бе о град 1955, 30–32; Ар хи ман дрит Ју стин По по вић, Жи вот Све то га Са ве и Све то га Си ме о на, München 1962, 132–135, 140–151; Ђ. Сли јеп че вић, Исто ри ја Срп ске пра во слав не цр-кве I, Бе о град 19912 (пр во из да ње: Мин хен 1962), 99, 101–106, 108–118;
Д. Ка шић, Све ти Са ва, in: Срп ска пра во слав на цр ква, 1219–1269. Спо-ме ни ца о 750-го ди шњи ци ауто ке фал но сти, Бео град 1969, 28–31; M. Ma te jić, Bi o graphy of Sa int Sa va, Co lum bus 1976, 67–73, 77–80; Д. Обо-лен ски, Шест ви зан тиј ских пор тре та, Бе о град 1991 (= D. Obo lensky, Six Byzan ti ne por tra its, Ox ford 1988), 164–167, 168–170; Д. Ка ле зић, Све ти Са ва за жи во та и по смр ти, in: Све ти Са ва, red. К. Ми ло ва-но вић – Д. Ка ле зић, Ник шић–Бе о град 1995, 45–48; G. Podskalsky, Die Jerusalemwallfahrt in der bulgarischen und serbischen Literatur des Mit-telalters, Byzantinoslavica 56 (1995), 681–683.
4 Д. Вит ко вић, Дру го пу то ва ње св. Са ве по ис точ ним све тим ме сти ма.
Кри тич ко по сма тра ње по да та ка До мен ти ја на и Те о до си ја, Бра ство 20 (1926), 1–16.
5 Д. Ана ста си је вић, Све ти Сaвa је умро 1236. го ди не, Бо го сло вље 11/3
(1936), 237 sq.
6 Гaвриловић, Све ти Сaвa, 165, 187–188, н. 42.
7 С. Ста но је вић, Све ти Са ва и не за ви сност срп ске цр кве, Глас СКА
161 (1934), 241–250; idem, Све ти Са ва, 68–70. Cf. и Ра до нић, Све-ти Са ва, 45; Ф. Гра нић, С. Ста но је вић, Све Све-ти Са ва и не за ви сност срп ске цр кве, ГСНД 14 (1935), 256–257; Г. Остро гор ски, Пи смо Ди ми-три ја Хо ма ти ја на Св. Са ви и од ло мак Хо ма ти ја но вог пи сма па ми- три-јар ху Гер ма ну о Са ви ном по све ће њу, in: Све то сав ски збор ник, књ. 2, Бе о град 1938, 95.
8 Н. Ра дој чић, Све ти Са ва и ав то ке фал ност Срп ске и Бу гар ске цр кве,
Глас СКА 179 (1939), 218 sq, 232 sq.
9 Cf. нпр. Сли јеп че вић, Исто ри ја, 103–105, 112 sq; С. Ћир ко вић,
Пра-во слав на цр ква у срп ској сред њо ве ков ној др жа ви, in: Срп ска пра Пра- во-слав на цр ква, 1219–1969, 38 sq; Б. Фер јан чић, Ав то ке фал ност Срп ске цр кве и Охрид ска ар хи е пи ско пи ја, in: Са ва Не ма њић – све ти Са ва. Историја и предање, red. В. Ј. Ђурић, Београд 1979, 65–72; Ј. Тар на-ни дис, Ко ли ко је св. Са ва као лич ност мо гао да ути че на оства ре ње ав то ке фа ли је Срп ске цр кве, ibid., 57–62; Исто ри ја срп ског на ро да (да ље: ИСН) I, Бе о град 1981, 317 (Д. Бог да но вић); Обо лен ски, Шест пор тре та, 157–158; М. Бла го је вић, Ср би ја у до ба Не ма њи ћа, Бе о град 1989, 69–70; С. Ћир ко вић, Ср би у сред њем ве ку, Бе о град 1995, 58. За дру га чи је ми шље ње cf. В. Мо шин, Уго вор св. Са ве са све то гор ским про та том о зе мљи за ви но град, Gla snik Dr žav nog mu ze ja u Sa ra je vu. Dru štve ne na u ke, sv. I (1946), 104; Ma te jić, Bi o graphy, 70–72; П. И. Жа во рон ков, Ни кейско-бол гар ские от но ше ния при Ива не II Асе не (1218–1241), in: Ви зан тийские очер ки, Мо сква 1977, 201 н. 27.
10 Cf. нпр. М. Жи во ји но вић, О бо рав ци ма све тог Са ве у Со лу ну,
Исто-риј ски ча со пис 24 (1977), 71; Б. Ферјaнчић, Ср би ја и ви зан тиј ски свет у пр вој по ло ви ни XI II ве ка (1204–1261), ЗР ВИ 27–28 (1989), 137–139; Б. Фер јан чић – Љ. Мак си мо вић, Све ти Са ва и Ср би ја из ме ђу Епи ра и Ни-ке је, in: Све ти Са ва у срп ској исто ри ји и тра ди ци ји, red. С. Ћир ко вић, Бе о град 1998, 23–24. У ве зи са Са ви ном по се том Ва та цу v. и Б. Миљ-ко вић, Хи лан дар ски Ча сни крст и ста ра ма на стир ска ста вро те ка, ЗР ВИ 38 (1999/2000), 287–297.
11 М. Жи во ји но вић, Исто ри ја Хи лан да ра I. Од оснивања ма на сти ра
1198. до 1335. го ди не, Бе о град 1998, 92–94; eadem, in: Ac tes de Chi lan-dar, I: Des ori gi nes à 1319, ed. M. Ži vo ji no vić, V. Kra va ri, Ch. Gi ros, Pa ris 1998, 32. Cf. и eadem, Les rap ports en tre Va topédi et les mo i nes Ser bes à l’épo que de la fon da tion du mo nastère Ser be de Chi lan dar, in: Ιερά µονή Βατοπεδίου. Ιστορία και τέχνη, Αθήνα 1999, 41.
12 М. Жи во ји но вић, Кти тор ска де лат ност све то га Са ве, in: Са ва
Не-ма њић – све ти Са ва, 15–24.
13 В. Ро зов, Све ти Са ва и Ср би у Све тој зе мљи и на Си на ју, Ми сао 28
(1928), 334–336; idem, Сербы в Па ле сти не и на Си нае, in: Труды IV-го съезда рус ских ака де ми че ских ор га ни за ций за гра ни цей, в Бел гра де 16–23. сентября 1928 го да, ч. I, Бел град 1929, 195–196; idem, Стра ни-ца из жи во та све то га Са ве (Све ти Са ва и Све та зе мља), Спо ме ник СКА 69 (1929), 95–104.
14 Д. Глу мац, Срп ске за ду жби не у Па ле сти ни, Гла сник, слу жбе ни лист
Срп ске пра во слав не цр кве XXVII/10–12 (1. XII 1946), 239–244.
15 D. Ja coby, Three No tes on Cru sa der Ac re, Ze itschrift des De utschen
Palästina-Ve re ins 109/1 (1993), 83–88.
16 Д. Ко стић, Је ли До мен ти јан био уче ник Са вин и са пут ник му по
све-тим ме сти ма?, Gla snik Ju go slo ven skog pro fe sor skog dru štva 13 (1933), 936–937, 942.
И немачки историчар Јо ха нес Па хлич ба вио се јед-ним пи та њем ко је се ти че оба Са ви на хо до ча шћа. Он је у својим радовима о јерусалимском патријарху Атанасију II писао о патријарховим сусретима с првим српским архиепископом.17
Ити не рар првог хо до ча шћа де таљ ни је је ана ли зи-ран са мо у окви ру ко мен та ра ко ји пра те но ва из да ња Са ви них жи ти ја, нај пре До мен ти ја но вог (Рад ми ла Ма-рин ко вић), за тим Те о до си је вог (Ди ми три је Бог да но-вић) и, не дав но, опет До мен ти ја но вог (Љи ља на Ју хас-Ге ор ги ев ска).18 Ра ди лак шег пра ће ња тек ста жи ти ја, ту су из не ти основ ни по да ци о све тим ме сти ма и све ти ли-шти ма ко је је по се тио пр ви срп ски ар хи е пи скоп. Исто-вре ме но је ве ћи на тих ме ста пре ци зно иден ти фи ко ва на и по не где су, исти на са свим рет ко, на во ди До мен ти ја на и Те о до си ја упо ре ђе ни са оним што је, на осно ву дру-гих из во ра, по зна то о из гле ду па ле стин ских све ти ња у пр вим де це ни ја ма XI II ве ка.19 Ту ма че ња раз ли ка у опи-си ма Са ви ног ити не ра ра и ов де су, ипак, из о ста ла, а ни-је учи њен ни по ку шај да се оце ни ко ји ни-је од два опи са ве ро до стој ни ји.
Хро но ло ги ја
У рас по ло жи вим из во ри ма ни је из ри чи то на ве де-но ка да је све ти Са ва кре нуо на сво је пр во хо до ча шће у Па ле сти ну, али је на осно ву ка зи ва ња До мен ти ја на и Те-о дТе-о си ја из ве снТе-о да се тТе-о дТе-о гТе-о ди лТе-о пТе-о сле смр ти Сте фа на Пр во вен ча ног и Ра до сла вље вог кру ни са ња за кра ља.20
О да ну и ме се цу смр ти кра ља Сте фа на обич но се го во ри на осно ву по да тка из тзв. Да нил че вог ти пи ка на ста лог 1416. го ди не (НБС, бр. 649). Ту је за бе ле же но да је краљ умро 24. сеп тем бра.21 Го ди на кра ље ве смр ти у но ви јој ли те ра ту ри од ре ђу је се на осно ву увод ног па су са из Жи ти ја кра ља Уро ша ар хи е пи ско па Да ни ла II, где је на ве де но да је Сте фа нов на след ник на срп ском пре сто лу – Ра до слав – „био краљ у свом ота ча ству“ шест го ди на.22 Ка ко је на осно ву јед не Ра до сла вље ве по ве ље Ду бров ни-ку по зна то да је он сврг нут с вла сти у пр вој по ло ви ни 6742. го ди не од ство ре ња све та, то јест из ме ђу 1. IX 1233. и 4. II 1234,23 по ја ви ла су се два раз ли чи та да то ва ња смр-ти Сте фа на Пр во вен ча ног – у 1227. или 1228. го ди ну.24 Чи ни се, ипак, да je 1227. го ди на ве ро ват ни ја, јер она ви ше од го ва ра по дат ку о ше сто го ди шњој Ра до сла вље вој вла да ви ни: ако је Сте фан умро 24. сеп тем бра 1227, ње гов нај ста ри ји син за и ста је вла дао око шест го ди на (нај ма ње пет го ди на и је да на ест ме се ци, а нај ви ше шест го ди на и че ти ри ме се ца); ако је пак Пр во вен ча ни умро 24. сеп тем-бра 1228, Ра до слав је вла дао око пет го ди на (нај ма ње че-ти ри го ди не и је да на ест ме се ци, а нај ви ше пет го ди на и че ти ри ме се ца).25
Дани лов по да так о тра ја њу вла да ви не кра ља Ра-до сла ва ни је је ди ни ар гу мент за тврд њу да је Сте фан Не ма њић умро 1227. На исти за кљу чак упу ћу је и До мен-ти ја но во све до че ње да су Сте фа но ве мо шмен-ти пре не те из Сту де ни це у Жи чу пре Са ви ног пр вог пу то ва ња у Све ту зе мљу. Од мах на кон опи са по след њих тре ну та ка, смр ти и по гре ба Сте фа но вог, ста ри ји жи во то пи сац све тог Са ве на-во ди ка ко је ар хи е пи скоп по сле не ког вре ме на („po vrh-me ni“) пре нео те ло свог бра та у „Спа сов дом“.26 До ду ше, тај ис каз је у хро но ло шком по гле ду при лич но нео д ре ђен,
али се на осно ву по то њег До мен ти ја но вог ка зи ва ња за-кљу чу је да је до пре но са Сте фа но вог те ла до шло пре Са ви ног од ла ска на пр во хо до ча шће. Ар хи е пи скоп је, на-и ме, од мах по по врат ку с пу та оба вна-ио у Жна-и чна-и „упо ко је ну мо ли тву“ над Сте фа но вим гро бом.27 Су де ћи по сред њо ве-ков ним ха ги о граф ским из во ри ма, по ја ва да се по кој ни ко-во те ло нај пре са хра ни у при вре ме ни, а ка сни је пре не се у трај ни гроб ни је би ла рет ка. При то ме је пре нос нај че шће вр шен на пр ву го ди шњи цу смр ти, по не кад уз утвр ђи ва ње зна ко ва Бо жи је ми ло сти на по кој ни ку.28 Исти ни за во љу, раз ло зи за пре нос Сте фа но вог те ла из Сту де ни це у Жи чу
17 J. Pa hlitzsch, At ha na si os II, a Gre ek Ort ho dox Pa tri arch of Je ru sa lem (c.
1231–1244), in: Auto ur de la pre miè re cro i sa de, ed. M. Ba lard, Pa ris 1996, 469–471; idem, Gra e ci und Su ri a ni im Palästina der Kre uz fa hrer ze it. Be-iträge und Qu el len zur Geschic hte des gri ec hisch-ort ho do xen Par tri ar chats von Je ru sa lem, Ber lin 2001, 264–269.
18 До мен ти јан, Жи вот све то га Са ве, пре вод Л. Мир ко вић, red. Р.
Ма рин ко вић, in: Ста ра срп ска књи жев ност I, red. Д. Па вло вић, Но ви Сад – Бе о град 1970, 241–255, 381–434 (= До мен ти јан, Жи вот Све то га Са ве и Жи вот све то га Си ме о на, пре вод Л. Мир ко вић, red. Р. Ма рин ко вић, Бе о град 1988, 169–183, 356–363); Те о до си је, Жи ти је све тог Са ве, пре вод Л. Мир ко вић, red. Д. Бог да но вић, Бе о град 1984, 159–165, 268–272 (= Те о до си је, Жи ти ја, пре вод Л. Мир ко вић – Д. Бог да но вић, red. Д. Бог да но вић, Бе о град 1988, 223–229, 352–356); Љ. Ју хас-Ге ор ги ев ска, in: До мен ти јан, Жи ти је Све то га Са ве, red. Љ. Ју хас-Ге ор ги ев ска и Т. Јо ва но вић (да ље: До мен ти јан), Бе о град 2001, 279–311, 479–490.
19 Ту се пр вен стве но ми сли на ко мен та ре Љ. Ју хас-Ге ор ги ев ске (in:
До мен ти јан, 479–490) ко ји су за сно ва ни на књи га ма: D. Na stić, Je ru-sa lim. Isto ri ja i vo dič, Be o grad 1977, и В. В. По по вић, О Све тој зе мљи, Бе о град 1979.
20 До мен ти јан, 273–281; Те о до си је, 165–166.
21 Љ. Сто ја но вић, Ста ри срп ски за пи си и нат пи си I, Бе о град 1902, бр.
5014.
22 Жи во ти кра ље ва и ар хи е пи ско па срп ских, на пи сао ар хи е пи скоп Да
ни-ло и дру ги, ed. Ђ. Да ни чић, За греб 1866, 5.
23 А. Со ло вјев, Ода бра ни спо ме ни ци срп ског пра ва (од XII до кра ја XV
ве ка), Бе о град 1926, 26 sq (бр. 18).
24 Тaко, нa при мер, 1228. кaо го ди ну крaљеве смр ти прихвaтaју: К.
Ји ре чек, Историјa Србa I, Беогрaд 19522, 172; Б. Ферјaнчић, in:
ИСН I, 308; Обо лен ски, Шест пор тре та, 148, 163. Гле ди ште дa је пр ви Немaњин нaследник нa пре сто лу умро 1227. зaступaли су: Љ. Ковaчевић, Не ко ли ко хро но ло шких испрaвaкa у срп ској исто-ри ји, Годишњицa Ни ко ле Чупићa 3 (1879), 362–366; Гaвисто-риловић, Све ти Сaвa, 160–161; Ћо ро вић, Све ти Сaвa, 26; С. Ћир ко вић, Зетa у држaви Немaњићa, in: Историјa Цр не Го ре 2/1, Титогрaд 1970, 11; J. V. A. Fi ne, The La te Me di e val Bal kans. A Cri ti cal Sur vey from the La te Twelfth Cen tury to the Ot to man Con qu est, Ann Ar bor 1987, 49, 135; A. Kaz hdan – A.-M. Tal bot, Ste fan the First-Crow ned, in: The Ox ford Dic ti o nary of Byzan ti um (да ље: ODB), 3, New York – Ox ford 1991, col. 1948; Ј. Ка лић, Сте фан Пр во вен ча ни, in: 100 нај зна ме ни ти јих Ср ба, red. З. Ко стић, Бе о град 1993, 6. За ни мљи во је да се у срп ским ле то пи си ма мла ђе ре дак ци је, за ко је се сма тра да су на ста ли у XV ве ку (Стaри срп ски ро до сло ви и ле то пи си, red. Љ. Стојaновић, Бе о град – Ср. Кaрловци 1927, XLVII, LVI, 170, 174, 178, 182, 188, 195), на во ди ка ко је Стефaн Првовенчaни умро 1223/1224. го ди не, aли тaј подaтaк у но ви је вре ме немa пристaлицa због другaчијег вредновaњa по ме ну тог сведочењa Дaнилa II. Рaније су гa прихвaтaли, по ред остaлих: И. Пaвловић, Смрт Стефaнa Првовенчaног и синa му Рaдослaвa у хро но ло шком по гле ду, Отaџбинa II/5 (1880), 575–581; Љ. Ковaчевић, Же не и децa Стефaнa Првовенчaногa. При лог кри ти ци изворa зa срп ску исто ри ју XI II векa, Глaс СКA 60 (1901), 31; С. Стaнојевић, Мо шти Стевaнa Првовенчaног у Вој во ди ни, Глaсник Ис то ри ског друш твa у Но вом Сaду III/1 (1930), 50; idem, Све ти Сaвa, 61.
25 Cf. Мо шин, Уго вор св. Са ве, 101. 26 До мен ти јан, 274.
27 До мен ти јан, 274, 314.
28 V. нпр. D. Abra ham se, Ri tu als of de ath in the mid dle Byzan ti ne pe riod,
још увек ни су са свим раз ја шње ни,29 али је ско ро из ве сно да у срп ској сре ди ни гроб ни је отва ран пре не го што је про шла бaр јед на го ди на од по кој ни ко ве смр ти.30 Ка ко је вр ло ве ро ват но да је Са ва кре нуо на хо до ча шће у про ле ће 1229,31 про ис ти че да је из ме ђу Сте фа но ве смр ти и Са ви-ног по ла ска у Све ту зе мљу мо гло про те ћи ви ше од го ди-ну да на са мо ако је пр во вен ча ни краљ умро 24. сеп тем бра 1227. Не сме се, на рав но, из гу би ти из ви да Те о до си јев на вод да је Сaвa тек по сле поврaтк a из Пaлестине пре нео бра то вље ве мо шти у Жи чу,32 али чи ни се да по ве ре ње пре тре ба по кло ни ти До мен ти ја ну, јер је он био сaвременик до га ђа ја о ко ме је реч.33
Поред да ту ма смр ти Пр во вен ча ног, по сто ји, из гле-да, још је дан ter mi nus post qu em за да то ва ње пр вог Са ви-ног хо до ча шћа. У исто ри о гра фи ји се с пра вом ве ру је да се срп ски ар хи е пи скоп од лу чио да пу ту је у Па ле сти ну тек по-сле пот пи си ва ња ми ров ног уго во ра ко ји су скло пи ли Фри-дрих II, све ти рим ски цар, и Ка мил, еги пат ски сул тан. Тим уго во ром су Је ру са лим и још не ка ме ста у Све тој зе мљи вра ће ни хри шћа ни ма по сле ви ше од че тр де сет го ди на му сли ман ске вла сти (сли ка 2).34 Уго вор је пот пи сан 18. фе-бру а ра 1229, а Фри дрих је 17. мар та исте го ди не све ча но ушао у град.35 Вест о осло бо ђе њу Је ру са ли ма бр зо је сти-гла у Евро пу, па се већ у пр о ле ће 1229. и у Ср би ји мо гло зна ти да по но во по сто ји мо гућ ност сло бод ног и без бед ног оби ла ска нај ва жни јих све тих ме ста у Па ле сти ни.36
Сазнав ши до бре ве сти, Са ва ни је мно го окле вао да кре не у по се ту осло бо ђе ним све ти ња ма Па ле сти не. До та квог за кључ ка до ла зи се по сред ним пу тем, на осно ву по да та ка ко ји омо гу ћу ју да се бли же од ре ди ка да се пр ви срп ски ар хи е пи скоп вра тио са хо до ча шћа. И До мен ти јан и Те о до си је на во де да се Са ва при по врат ку из Све те зе-мље су срео с ца рем Те о до ром I Ан ђе лом у Со лу ну,37 а тај су срет се мо рао де си ти пре не го што је цар био по ра жен и за ро бљен у би ци код Кло кот ни це. Ако се има у ви ду да је по ме ну та бит ка нај ве ро ват ни је во ђе на у пр вој по ло ви-ни апри ла 1230. и да Те о дор I у свој из не над ви-ни по ход на бу гар ску др жа ву ни је кре нуо из Со лу на не го из прав ца Је дре на, уда ље ног ви ше од 400 ки ло ме та ра од ње го ве пре-сто ни це, по ста је ско ро из ве сно да се срп ски ар хи е пи скоп су срео са со лун ским ца рем пре про ле ћа 1230.38 За пре
ци-Сл. 2. Територија Јерусалимске краљевине након мировног споразума склопљеног 18. фебруара 1229. године
(према Џ. Пруеру)
29 Cf. Д. По по вић, Срп ски вла дар ски гроб у сред њем ве ку, Бе о град
1992, 43–44 (са ста ри јом ли те ра ту ром). Су де ћи по ха ги о граф ским и ико но граф ским из во ри ма, Сте фан Пр во вен ча ни убра јан је ме ђу све ти-те ље ти-тек од XVII сто ле ћа, v. нпр. Ста но је вић, Мо шти, 50–65; Ђ. Сп. Ра до ји чић, Ха ги о ло шки при ло зи о по след њим Бран ко ви ћи ма, Глaсник Ис то ри ског друш твa у Но вом Сaду III/3–4 (1939), 287; Л. Мир ко вић, Ро ма нов ти пик, Збор ник Ма ти це срп ске за дру штве не на у ке 13–14 (1956), 53–54, 57; idem, Ти пик ар хи е пи ско па Ни ко ди ма, Бо го сло вље 17/1 (1958), 81; Л. Па вло вић, Кул то ви ли ца код Ср ба и Ма ке до на ца, Сме де ре во 1965, 51–56; М. Ша ко та, Сту де нич ка ри зни ца, Бе о град 1988, 109–111; Зид но сли кар ство ма на сти ра Де ча на, ed. В. Ј. Ђу рић, Бе о град 1995, 40.
30 Cf. нпр. Све ти Сaвa, Сaбрaна де ла, ed. Т. Јо ва но вић, Беогрaд 1998,
184, 186, 188; До мен ти јан, 410–416, 426–430; Те о до си је, 203–208, 214–216; Жи во ти кра ље ва и ар хи е пи ско па срп ских, 99–100, 159–160, 263–264, 289–290, 314–318.
31 V. о то ме in fra. 32 Те о до си је, 174–175.
33 До мен ти ја но во Жи ти је све то га Са ве до вр ше но је 1242/1243. или,
што је ма ње ве ро ват но, 1253/1254. го ди не, cf. нпр. М. Ј. Ди нић, До мен-ти јан и Те о до си је, ПКЈИФ 25/1–2 (1959), 10–12; П. По по вић, До мен мен- ти-ан, ПКЈИФ 25/3–4 (1959), 213–214; Ћир ко вић, Ср би у сред њем ве ку, 120. Те о до си је во жи ти је пр вог срп ског ар хи е пи ско па да ту је се у крај XI II или по че так XIV ве ка, cf. Д. Бог да но вић, in: Те о до си је II, 14–17.
34 Пр ви је Са ви ну од лу ку да кре не на хо до ча шће до вео у ве зу за
Фри-дри хо вим пре у зи ма њем Је ру са ли ма Кон стан тин Ји ре чек, v. C. Ji re ček, Geschic hte der Ser ben I, Got ha 1911, 303, а ка сни је су то ми шље ње при хва ти ли ско ро сви пи сци Са ви них би о гра фи ја, v. нпр. Стaнојевић, Све ти Сaвa, 62; Обо лен ски, Шест пор тре та, 165. За дру га чи је гле ди-ште v. Је ла чић, Цр кве но-по ли тич ка пу то ва ња, 20–21; Мо шин, Уго вор св. Са ве, 99, 103–104.
35 Пре ма ми ров ном спо ра зу му, ла тин ском Је ру са лим ском кра љев ству
вра ће ни су, по ред Је ру са ли ма (са ко ри до ром до Ја фе), Ви тле јем, На-за рет и део се вер не Га ли ле је, cf. J. Pra wer, Hi sto i re du royaume la tin de Jéru sa lem II, Pa ris 1970, 175–213, 275–276, Car te VII; Th. C. van Cle ve, The Em pe ror Fre de rick II of Ho hen sta u fen, Im mu ta tor Mun di, Ox ford 1972, 179–233, Map 3; K. R. Gi les, The Em pe ror Fre de rick II’s Cru sa de, 1215–c.1231, Ke e le 1987, 161–215, 254–255.
36 Одмaх по крунисaњу Фри дрих II упу тио је пи смо крaљу Ен гле ске и
пaпи, a ње гов изв еш тaј Гр гу ру IX упот пу нио је сво јим пи сми ма ца рев пра ти лац Хермaн од Сaлце, вођa тев тон ских вит езовa. Осим тогa, и лaтински пaтријaрх Ге ролд послaо је већ 26. мaртa 1229. пи смо пaпи сa изв еш тaјем о цaревом улaску у грaд, v. W. Ja cobs, Pa tri arch Ge rold von Je ru sa lem. Ein Be i trag zur Kre uzzügsgeschic hte Fri e drichs II, Aac hen 1905, 38 sq; W. Hot zelt, Kir chen geschic hte Palästinas im Ze i tal ter der Kre-uzzüge, 1099–1291, Köln 1940, 196–197; Van Cle ve, Em pe ror Fre de rick, 223 sq. Пи сма упу ће на из Све те зе мље мо гла су сти ћи до ита ли јан ских лу ка за ма ње од ме сец да на (v. ли те ра ту ру на ве де ну у н. 44).
37 До мен ти јан, 312, 314; Те о до си је, 173–174.
38 О Кло кот нич кој би ци v. нпр. В. Н. Зла тар ски, Ис то рия на
зни је да то ва ње тре ба узе ти у об зир чи ње ни цу да је Са ва, на пу ту за отаџ би ну, пре до ла ска у Со лун по се тио „Ана-то ли ју“, „Ана-то јест ца ра Јо ва на III Ва та ца, и не ко ли ко све „Ана- то-гор ских ма на сти ра. По врат на мар шру та укљу чи ва ла је, да кле, две ду ге пло вид бе – од Акра до не ке Ва та цо ве лу ке (ве ро ват но Смир не) и од Ва та цо ве лу ке до Ато са.39 Ка ко, пре ма сред њо ве ков ним кри те ри ју ми ма, ни је би ло ни ма ло упут но пло ви ти Ме ди те ра ном у ка сну је сен и то ком зи ме, то јест из ме ђу по чет ка но вем бра и по чет ка мар та, вр ло је ве ро ват но да је Са ва на пу стио не са мо Све ту зе мљу не го и те ри то ри ју Ни кеј ског цар ства пре кра ја ок то бра 1229.40 До слич ног да то ва ња сти же се и дру гим пу тем. По сто ји, на и ме, до бар раз лог за прет по став ку да је ла ђа ко јом је Са ва кре нуо ка „Ана то ли ји“ ис пло ви ла из Акра већ у ле-то 1229. Реч је о по ме ну ле-том До мен ти ја но вом на во ду из ко га сле ди да је срп ски ар хи е пи скоп уско ро по по врат ку у Ср би ју оба вио у Жи чи „m(o)l(i)tvoupo ko i nu“ над гро бом свог бра та Сте фа на. Уко ли ко се тај на вод до ве де у ве зу с го ди шњи цом кра ље ве смр ти 24. сеп тем бра, као што је не дав но, чи ни се са свим осно ва но, учи ни ла Мир-ја на Жи во ји но вић, сле ди ло би да је пр ви срп ски ар хи е пи-скоп по но во био у отаџ би ни пре по след њих лет њих да на 1229. го ди не.41
У ве зи са хро но ло ги јом пр вог Са ви ног хо до ча шћа ва жно је во ди ти ра чу на и о то ме да су то ком сред њег ве ка бро до ви из за пад них лу ка по ла зи ли за Си ри ју и Па ле сти-ну са мо два пу та у го ди ни. Пр ви пут су ла ђе с тр гов ци ма и хо до ча сни ци ма ис пло вља ва ле по сле Ус кр са, а дру ги пут по сле Ивањ да на (24. јун), с тим што је про лећ ни по ла зак че сто од ла ган до по чет ка ма ја.42 У Ве не ци ји је, шта ви ше, то би ло пра ви ло – пре ма од ред ба ма мор на рич-ког ста ту та из 1229. го ди не, би ло је пред ви ђе но да пр ви по ла зак бро до ва за Ис ток бу де 8. ма ја.43 Сва је при ли ка да се Са ва при ли ком пр вог хо до ча шћа од лу чио за про лећ ни тер мин, с об зи ром на оно што је прет ход но ре че но о хро-но ло ги ји ње го вог по врат ка у Ср би ју. То би зна чи ло да је ла ђа на ко јој су се на ла зи ли срп ски хо до ча сни ци пред во ђе-ни ар хи епи ско пом за пло ви ла ка Ис то ку у дру гој по ло ви ђе-ни апри ла или у пр вој по ло ви ни ма ја 1229 (Ус крс је те го ди-не био 15. апри ла). Евен ту ал но по ме ра ње да ту ма по ла ска ка дру гој по ло ви ни ма ја би ло би у су прот но сти не са мо с по да ци ма о „во зном ре ду“ ла ђа ко је су пло ви ле у Све ту зе мљу не го и с по да ци ма до ко јих се до ла зи про це ном ду-жи не тра ја ња Са ви ног пу то ва ња, за сно ва ном на за кључ-ку да се срп ски ар хи е пи скоп већ 24. сеп тем бра 1229. на-ла зио у Жи чи. Из ве сно је, на и ме, да је Са ва то ком пр вог
cf. и Ni col, op. cit., 110; D. I. Po le mis, The Do u kai. A con tri bu tion to Byzan-ti ne pro so po graphy, Lon don 1968, 89; Бла го је вић, Ср би ја, 86; Фер јан-чић–Мак си мо вић, Све ти Са ва и Ср би ја, 23.
39 O ета па ма Са ви ног по врат ка с пр вог хо до ча шћа и пи та њу Ва та цо ве
лу ке у ко јој се срп ски ар хи е пи скоп ис кр цао v. де таљ ни је in fra.
40 Још од ан ти ке па све до кра ја XI II ве ка сма тра ло се да је нај бе збед ни је
пло ви ти од сре ди не ма ја до кра ја сеп тем бра. Пло вид ба од по чет ка мар та до сре ди не ма ја и од кра ја сеп тем бра до по чет ка но вем бра сма тра на је ри зич ном, док је од по чет ка но вем бра до по чет ка мар та мо ре би ло за тво-ре но за пло вид бу, v. J. Sot tas, Les mes sa ge ri es ma ri ti mes de Ve ni se aux XI Ve et XVe siè cles, Pa ris 1938, 138, 163; E. de Sa int-De nis, Ma re cla u sum, Re vue des étu des la ti nes 25 (1947), 196 sq; J. H. Pryor, Ge o graphy, tec hno logy, and war. Stu di es in the ma ri ti me hi story of the Me di ter ra nean, 649–1571, Cam-brid ge 19912, 3–4, 87–88, 117. Cf. и F. Bra u del, The Me di ter ra nean and the
Me di ter ra nean World in the Age of Phi lip II, New York 1976, 248–249, 264.
41 Cf. Жи во ји но вић, Исто ри ја Хи лан да ра, 94, где се на во ди да је
„Са-ва у Ср би ју сти гао пре 24. сеп тем бра [1229], јер ње го ви би о гра фи спо ми њу да је при су ство вао да ва њу по ме на Сте фа ну Пр во вен ча но-ме“. Ци ти ра но ту ма че ње ни је обра зло же но, али по сто ји ви ше раз ло га због ко јих је при хва тљи во. На и ме, ка да се узме у об зир да је реч о над гроб ном мо ли тво сло вљу („s$tvo rivymo li tvoupo ko i nounady gro bomyl}bov na gosibra ta“; До мен ти јан, 314), из раз ма тра ња се мо ра ју ис кљу чи ти оп ште за у по ко је не слу жбе и за јед нич ки мо ли тве-ни по ме тве-ни умр лих, а од тзв. спе ци јал тве-них за у по ко је тве-них бо го слу же ња, на ме ње них по је ди нач ном по ме ну пре ми ну лих, нај пре тре ба по ми-шља ти на го ди шњи по мен, ко ји је обич но укљу чи вао и па ни хи ду (па ра стос) над гро бом (cf. А. Дми три ев ский, Опи са ние ли тур ги че-ских ру ко пи сей, хранящихся в би бли о те ках пра во слав но го Во сто ка I, Киев1895, За у по койные службы, in: Хри сти ан ство, энци кло пе ди че-ский сло варь I, red. С. С. Аве рин цев, Мо сква 1993, 553–554; Све ти Са ва. Са бра на де ла, 104–105, 144–145; Byzan ti ne mo na stic fo un da tion do cu ments. A com ple te tran sla tion of the sur vi ving fo un ders’ typi ka and te sta ments, ed. J. Tho mas – A. Con stan ti ni des He ro, Was hing ton 2000, 700, 840, 1087–1088, 1555, 1660). Исти на, над гроб на па ни хи да је у сред њем ве ку вр ше на не са мо на го ди шњи цу смр ти по кој ни ка не го и на тре ћи, де ве ти и че тр де се ти дан од ње го вог пред ста вље ња [v. нпр. Л. Мир ко вић, Пра во слав на ли тур ги ка или на у ка о бо го слу же-њу пра во слав не ис точ не цр кве. Дру ги, по себ ни део, Бе о град 19833,
177–179; Γ. Κ. Σπυριδάκης, Τα κατά την τε λευτήν έθιµα των Βυζαντινών εκ των αγιολογικών πηγών, ΕΕΒΣ 20 (1950), 167–171; Byzan ti ne mo na-stic fo un da tion do cu ments, 494, 546, 550, 1020, 1229], али евен ту ал на прет по став ка да се ов де ра ди о по ме ну у тре ћи, де ве ти или че тр де се-ти дан ни је мо гу ћа због то га што је Сте фан Прво вен ча ни умро још пре Са ви ног по ла ска у Све ту зе мљу (cf. su pra). На исти за кљу чак о ка рак те ру и ти пу за у по ко је не слу жбе ко ју је Са ва оба вио над гро бом Пр во вен ча ног упу ћу је и то што оба Са ви на жи во то пи сца све до че ка ко је он по по врат ку са свог пр вог хо до ча шћа ве ћу па жњу по све-тио успо ме ни бра та не го успо ме ни оца. Иако је Си ме он Не ма ња већ био увр штен ме ђу све ти те ље, Са ва се у Сту де ни ци са мо по кло нио оче вим мо шти ма (До мен ти јан, 314), то јест це ли вао је очев „ча сни гроб“ (Tеодосије, 174), да би од мах за тим над гро бом бра та у Жи чи оба вио по себ но за у по ко је но бо го слу же ње. До та квог по ступ ка мо гло је до ћи са мо ако се Са ва вра тио у отаџ би ну у вре ме го ди шњег по ме на пр во вен ча ног кра ља (мо на ха Си мо на). О то ме да је Са ва над гро бом бра та оба вио го ди шњи по мен го во ри и Те о до си је во ка зи ва ње: „… & pa me tibra tasvo e go … sve to u}ibo`ystvno u}slo u `bou syvry-wivy...“ (Tеодосије, 174–175; за ту ма че ње cf. Епи скоп Ни ко лај, Жи-вот св. Са ве, 94; Ар хи ман дрит Ју стин, Жи вот Све то га Са ве, 135). До ду ше, слу жба је, пре ма Те о до си ју, оба вље на у Сту де ни ци, а не у Жи чи, али та раз ли ка из ме ђу два жи во то пи са (v. su pra) не ма зна ча ја за од ре ђи ва ње да ту ма Са ви ног по врат ка са пр вог хо до ча шћа у Све ту зе мљу. По во дом пи та ња Са ви не „по кој не мо ли тве“ над Сте фа но вим гро бом у Жи чи тре ба има ти на уму и то да је пр ви срп ски ар хи е пи-скоп, по угле ду на Евер ге тид ски ти пик, увр стио у Хи лан дар ски и Сту де нич ки ти пик по гла вља у ко ји ма је про пи са но „ka kopo do ba ety phtipa na xi dekti tor&my“. Реч је о упут стви ма за вр ше ње го ди-шњег по ме на Си ме о на Не ма ње (13. II) и ње го ве су пру ге, мо на хи ње Ана ста си је (21. VI), а у по себ ном по гла вљу би ли су пред ви ђе ни и го ди шњи по ме ни дру гих лич но сти ко је су учи ни ле не што „до стој но“ за Хи лан дар и Сту де ни цу, v. Све ти Са ва, Са бра на де ла, 104, 144. Бу ду ћи да и оста ли по зна ти ви зан тиј ски кти тор ски ти пи ци са др же упут ства та квог ка рак те ра, не тре ба сум ња ти у то да је ти пик Жи че та ко ђе пред ви ђао го ди шњи по мен кти то ра. Cf. C. Ga la ta ri o tou, Byzan-ti ne kte to ri ka typi ka: a com pa ra Byzan-ti ve study, REB 45 (1987), 93–94, н. 30; Byzan ti ne mo na stic fo un da tion do cu ments, 493–449, 544–546, 550, 700, 823, 840, 927, 967, 1021, 106–1087, 1162–1163, 1228–1229, 1555–1556, 1561, 1567–1568, 1660.
42 W. Heyd, Hi sto i re du com mer ce du Le vant au moyen-âge, Le ip zig 19362,
180–181; E. H. Byrne, Ge no e se ship ping in the twelfth and thir te enth cen tu-ri es, Cam btu-rid ge 1930, 33, 50; M. Bo u let, Le com mer ce médiéval européen, in: Hi sto i re du com mer ce II, ed. J. La co ur-Gayet, Pa ris 1950, 242–243; U. Tuc ci, I ser vi zi ma rit ti mi ve ne zi a ni per il pel le gri nag gio in Ter ra san ta nel me di o e vo, Stu di ve ne zi a ni 9 (1985), 48, 53; Pryor, Ge o graphy, 3–4; idem, The voyages of Sa e wulf, in: Pe re gri na ti o nes tres: Sa e wulf, John of Würz-burg, The o de ri cus, ed. R. B. C. Huygens, Tur nho ut 1994, 36. Cf. и Bra u del, Me di ter ra nean I, 264.
43 Sot tas, Mes sa ge ri es ma ri ti mes, 138, 163 (по след њи по ла зак мле тач ких
хо до ча шћа са мо у пу ту про вео нај ма ње два и по ме се ца,44 за оби ла зак све ти ли шта у Је ру са ли му и око ли ни би ле су му по треб не бар две не де ље, а и оста ле по се те и по сло ви што их је оба вио то ком пу то ва ња (ак тив но сти у ве зи са осни ва њем за ду жби не на Си о ну, оби ла зак нај ва жни јих све ти ли шта Га ли ле је, бо ра вак у го сти ма код ни кеј ског ца ра, бо ра вак на Све тој Го ри, са за др жа ва њем у Ка ре ји, Ва то пе ду и Хи лан да ру, кра так су срет с ца рем Те о до ром I у Со лу ну) зах те ва ли су од ре ђе но вре ме, мо жда и ви ше од ме сец да на.45 Осим то га, не тре ба смет ну ти с ума да се Са ва по по врат ку у отаџ би ну, пре до ла ска у Жи чу, су срео с кра љем Ра до сла вом и свра тио у Сту де ни цу.46
Пло вид ба до Све те зе мље
Пре ма све до че њу До мен ти ја на, краљ Ра до слав је Са ви пред по ла зак у Све ту зе мљу дао „сва ко до вољ ство, што је тре бао на пут: зла то мно го и дру ге по тре бе, ко ли-ко тре ба ше“.47 До мен ти јан не по ми ње ме сто где се Са ва укр цао на ла ђу, а то не чи ни ни Те о до си је, али он на во ди да је срп ски ар хи е пи скоп са сво јом прат њом до шао „на за пад но мо ре у Дал ма ци ју“.48
Суде ћи по оста лим по ме ни ма Дал ма ци је у мла ђем жи ти ју све тог Са ве, под тим пој мом се у на ве де ном кон тек-сту под ра зу ме ва ла област ко ја се као јед на од че ти ри „по-мор ске зе мље“ помињe у ти ту ла ту ри пр вих Не ма њи них на-след ни ка на срп ском пре сто лу.49 Њен те ри то ри јал ни оп сег и гра ни це ни су са свим ја сни, али је из ве сно да је чи ни ла ге о граф ску и по ли тич ку це ли ну с „Ди о кли ти јом“ (Зе том) и да се у при мор ском де лу про сти ра ла од ис точ них оба ла Бо ке Ко тор ске до ушћа Дри ма, укљу чу ју ћи све ве ће лу ке у др жа ви Не ма њи ћа – Ко тор, Бу дву, Бар и Ул цињ.50 Од њих
Сл. 3. Ђеновљански једрењак из XIII века (цртеж Џ. Е. Дотсон)
44 У сред њем ве ку се од јaдрaнске до па ле стин ске обaле обич но
пло-ви ло од че ти ри до шест сед ми ца, за пло-ви сно од бро ја ус пут них ста ни ца и усло ва за пло вид бу, v. нпр. Sot tas, op. cit., 160, 163–183; Pryor, Ge o-graphy, 3, 36, 51–53, 74–75; N. Ohler, The me di e val tra ve ler, Wo od brid ge 19952, 98–99; cf. и Bra u del, Me di ter ra nean I, 264–265, 361–363. За по
вра-так је, ме ђу тим, из раз ли чи тих раз ло га, укљу чу ју ћи и не по во љан смер ме ди те ран ских ве тро ва, би ло по треб но знат но ви ше вре ме на, та ко да је Са ви на пловидбa од пaлестинске обaле до глав не ни кеј ске лу ке Смир-не мо ра ла по тра ја ти бар два де сет, a од Смир Смир-не до Aтосa нај ма ње пет дaнa [cf. нпр. Aрхимaндрит Ле о нид, Пaломники-писaтели пе тров ско го и по сле пе тр ов ско го вре ме ни или пут ни ки во святой грaд Иерусaлим, Чте ния 3 (1873), часть V, 86–88; Bra u del, op. cit., I, 264–265; Pryor, op. cit., 36]. Остaле релaције ко је је Са ва пре ва лио то ком свог пр вог пу-то ва ња у Па ле сти ну би ле су сaсвим крaт ке (нaјвише двa дaнa путa), из у зев де о ни це од Јерусaлимa до Нaзaретa (око 150 km), ко ја се мо гла пре ћи за че ти ри-пет да на, и две зaвршне етaпе путa, од Хи лан да ра до Солунa (пре ко 150 km) и од Со лу на до рaш ке зе мље (пре ко 400 km), за ко је је би ло по треб но бар пет на ест да на. По ре ђе ња ра ди, ва ља под се-ти се-ти да је 1197. го ди не Си ме он Не ма ња са сво јом прат њом пре ва лио пут од Сту де ни це до Ва то пе да за два де сет пет да на (од 8. ок то бра до 2. но вем бра), v. Ф. Ба ри шић, Хро но ло шки про бле ми око го ди не Не ма њи-не смр ти, Хи лан дар ски збор ник 2 (1971), 52, 56. О бр зи ни пу то ва ња у сред њем ве ку v. Г. Шкри ва нић, Пу те ви у сред њо ве ков ној Ср би ји, Бе о град 1974, 40–42; Ohler, op. cit., 97–98, 101; G. Be rings, Tran sport and Com mu ni ca tion in the Mid dle Ages, in: Kom mu ni ka tion und All tag in Spätmittelalter und früher Ne u ze it: in ter na ti o na ler Kon gress, Wi en 1992, 69–72; cf. и Bra u del, op. cit., I, 355–379.
45 Ов де тре ба при до да ти два пре да ха у Је ру са ли му, про ве де на у дру
же-њу са па три јар хом Ата на си јем, и кра ће за др жа ва ње у Акру до про на ла-же ња ла ђе „ко ја иде у Ана то ли ју“. Све у све му, сме се прет по ста ви ти да је Са ви но од су ство ва ње из Ср би је про у зро ко ва но ње го вим пр вим пу то ва њем у Па ле сти ну тра ја ло бар че ти ри и по ме се ца (cf. in fra). Ми-шље ње И. Ко ла ри ћа [Ти хо ва ња и хо жде ни ја Са ве Не ма њи ћа, Ле то пис Ма ти це срп ске 457/1 (1996), 176; idem, Све ти Са ва Срп ски, ха ри зма и
мит, Ниш 1998, 225] да је то хо до ча шће тра ја ло око два ме се ца ни је при хва тљи во, из у зев ако су у ауто ро ву про це ну укљу че ни са мо Са вин од ла зак у Све ту зе мљу и бо ра вак у њој, за кључ но са ис пло вља ва њем из Акра.
46 V. о то ме in fra. 47 До мен ти јан, 278. 48 Те о до си је, 166.
49 Те о до си је по ми ње Дал ма ци ју са мо два пут, јед ном ка да на во ди зе мље
ве ли ког жу па на Не ма ње („… са мо др жав но вла да ше свим срп ским зе-мља ма што се зо ву Ди о кли ти ја, Дал ма ти ја, Тра ву ни ја“, v. Те о до си је, 3), а дру ги пут ка да опи су је Са ви ну по се ту алек сан дриј ском па три јар ху; на вод но је па три јар ху ја вље но из Је ру са ли ма да му у го сте сти же „ар-хи е пи скоп Дал ма ти је и Ди о кли ти је“ (Те о до си је, 187). Ја сно је да се на оба ме ста под Дал ма ци јом под ра зу ме вао део срп ске др жа ве, ма да су не-пре ци зно на ве де не и зе мље ко ји ма је вла дао Не ма ња, као и Са ви на ар-хи е пи скоп ска ти ту ла. У пр вом слу ча ју Те о до си је је, из гле да, по гре шно раз у мео од го ва ра ју ће ме сто из До мен ти ја но вог жи ти ја све тог Са ве, где се ја вља сво је вр сна ком би на ци ја основ ног и про ши ре ног об ли ка вла-дар ске ти ту ле пр вих Не ма њи ћа, уз из о ста вља ње Хум ске зе мље („Ка да је … пре ве ли ки жу пан Не ма ња са мо др жав но ца ре вао свом срп ском зе мљом и по мор ском, и Ди о кли ти јом и Дал ма ци јом и Тра ву ни јом“, v. До мен ти јан, 2). Те же се об ја шња ва Са ви на ти ту ла, ко ја се у та квом ви ду не ја вља ни у јед ном из во ру [cf. М. Ју го вић, Ти ту ле и пот пи си ар хи е пи ско па и па три ја ра ха срп ских, Бо го сло вље IX (1934), 254–257]. Чак и ако је, те же ћи аутен тич но сти, Те о до си је же лео да у окви ру епи-зо де о ко ре спон ден ци ји Је ру са лим ске и Алек сан дриј ске па три јар ши је по ка же ка ко су Гр ци ти ту ли са ли све тог Са ву, ње го ва фор му ла ци ја ни је ва ља на. Сам Те о до си је ра ни је на во ди да је Са ва у Ни ке ји ру ко по ло жен за „ар хи е пи ско па све срп ске зе мље“ (Те о до си је, 131), а на осно ву пи са-ма Ди ми три ја Хо са-ма ти ја на ре кло би се да је пр ви срп ски ар хи е пи скоп у грч кој сре ди ни на зи ван „ар хи е пи ско пом Ср би је“ [De me trii Cho ma te ni po ne ma ta di ap ho ra, ed. G. Prin zing, Ber lin – New York 2002, 298, 377; cf. и J. Darrouzès, Ekthésis néa. Ma nuel des pit ta kia du XI Ve siè cle, REB 27 (1969), 40]. Пре ма До мен ти ја ну, Са ва је ак том ва се љен ског па три јар ха био по ста вљен за „ар хи е пи ско па свим срп ским зе мља ма и по мор ским“, v. До мен ти јан, 200. Про ши ре ни об лик ин ти ту ла ци је пр вих Не ма њи ћа („kralyvysesrybyskezemyleidi&kli ti!idalyma ti!itra vo u-ni!ixylmyskezeml!“) ја вља се са мо то ком пр ве по ло ви не XI II ве ка [v. нпр. Сте фан Пр во вен ча ни. Са бра на де ла, ed. Љ. Ју хас-Ге ор ги ев ска, Т. Јо ва но вић, Бе о град 1999, 110, 124; cf. С. Ста но је вић, Сту ди је о срп-ској ди пло ма ти ци. II: Ин ти ту ла ци ја, Глас СКА 92 (1913), 143–151; М. Ди нић, Срп ска вла дар ска ти ту ла за вре ме Цар ства, ЗР ВИ 5 (1958), 9], али се по јам Дал ма ци је као јед не од по мор ских зе ма ља у др жа ви Не ма њи ћа за др жао код Ср ба и на кон Те о до си је вог вре ме на, cf. нпр. Сто ја но вић, Ста ри срп ски за пи си I, бр. 55.
50 Cf. нпр. С. Но ва ко вић, Зе мљи ште рад ње Не ма њи не, Го ди шњи ца
