Mirjana Radojièiæ
, istra`ivaè saradnik UDK 171.4:327.8(497.1) Institut za filozofiju i društvenu teoriju Pregledni èlanak BeogradE-mail: radojici@instifdt.bg.ac.yu
INTERESI
VERSUS
MORAL U POLITICI
(NA PRIMERU RAZBIJANJA JUGOSLAVIJE
I PROJEKTA GLOBALIZACIJE)
*Apstrakt:U radu na ovom individualnom projektu biæe razmatran odnos
in-teresa i morala u politici s posebnim osvrtom na proces razbijanja Jugoslavije i proje-kat globalizacije. Osnovna istra`ivaèka hipoteza koja se u radu nastoji potvrditi jeste da je remoralizacija svetske politike kojom su se na retorièkom nivou legitimisali po-menuti procesi ostala na nivou na kojem se i zaèela, odnosno da su u odnosima poli-tièkih aktera na globalnom, baš kao i na lokalnom nivou, i dalje na snazi moderni principi real-politike sa interesom kao centralnom kategorijom politièkog`ivota i moæi kao vrhovnom politièkom vrednošæu. U tom kontekstu posebna pa`nja biæe po-sveæena razmatranju kljuènih elemenata spoljnopolitièke tehnologije SAD kao glav-nog aktera pomenutih procesa. U zakljuènom delu rada obrazla`e se potreba za jednim novim konceptom i praksom globalne politike koja bi uspešnije rešavala krup-ne probleme pred kojima se èoveèanstvo našlo na razmeðu dva veka i dva milenijuma.
Kljuène reèi:politika, moral, interesi, meðunarodni odnosi, globalizacija.
Osnovna zamisao, planirane metodološke procedure i disciplinarno situiranje istra`ivanja
Rad na ovom individualnom podprojektu zamišljen je kao svojevrsna „studija sluèaja“. U njemu æe, naime, biti reèi o dogaðaju koji je po mišljenjunjegovih aktera, ali i manje ili više objektivnih analitièara, upolitièkom, ekonomskom i bezbednosnom pogledu
obele`io poslednjudecenijuXX veka usvetsko-istorijskim
razmera-ma. Reè je, dakako, o raspadu/razbijanju Jugoslavije i višegodišnjem meðuetnièkom ratu na njenim prostorima koji je rezultirao materijal-nim devastiranjem svekolikog regiona i humanitarmaterijal-nim stradanjima
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
XIX–XX
* Èlanak je raðen uokvirunauènoistra
`ivaèkog projekta Instituta za filozofiju
i društvenuteorijuuBeograduMoguænost primene modernih filozofsko-politièkih
najširih razmera, prvim takvim na evropskim prostorima nakon II svetskog rata. Dogaðaj o kojem je reè ne mo`e, meðutim, biti va-ljano shvaæen i interpretiran ukoliko se izuzme iz šireg konteksta urušavanja sistema „real-socijalizma“ i raspada/razbijanja nekoliko
federalnih dr`avnih formi ukojima je praktikovan kao model
poli-tièko-ekonomskog ustrojstva društva, ali i globalnih procesa koji suinicirani pomenutim dogaðajima, procesa koji se oznaèavaju danas veæ opšteusvojenim terminom „globalizacija“. Iz tih razloga æe se obrada naznaèene teme, umetodološkom smislu, odvijati u stalnom smenjivanju, ili, preciznije, ukrštanju dveju istra`ivaèkih perspektiva, dvejuanalitièkih optika – lokalne i globalne.
Fenomenuo kojem je reè mo`e se, zbog njegovog
multidi-menzionalnog karaktera, analitièki pristupiti iz više razlièitih uglova i sa više tipova analitièkog instrumentarija, od kojih su mnogi veæ dobrano i iskušani u njegovim brojnim teorijskim razmatranjima. Ipak, jedna od moguæih perspektiva i jedan set analitièkih instrume-nata, ostao je, èini se, nedovoljno iskorišæen, bar unekom sistematiè-nijem vidu, nedovoljno s obzirom na visokurangiranost uskupu uzroka pomenutih dogaðaja upravo onog uzroka koji bi se iz te per-spektive i sa onim instrumentarijem koji imam u vidu, mogao najce-lovitije sagledati i istra`iti. Reè je, dakle, o perspektivi koja se otvara
sa stanovišta na kome bi se propitivao odnosinteresakao jednog od
kljuènih i u novovekovlju konstantnih motivacionih faktora politiè-kog`ivota ali i temeljne kategorije njegove teorijske refleksije, na jednoj strani, imorala, uprotekloj deceniji sna`no reaktualizovanog principa jednog novog koncepta politike, preciznije, meðunarodne politike i meðunarodnih odnosa, na drugoj strani.
Analitièki instrumentarij za jedno, ovako koncipirano istra` i-vanje fenomena o kojem je reè, udisciplinarnom smisluobezbeðuju
nauka o politiciiprimenjena etika.
Preliminarni nacrt strukture istra`ivanja
1. Moje polazno stanovište je da je odnos politike i morala jedno od najkrupnijih pitanja politièke filozofije od drevnih vremena do danas. U antièko doba taj odnos je imao karakter èvrstog i neupit-nog savezništva. U praktiènoj pameti ili razboritosti (phronesis), tom organonupolitike kao praktiène filozofije ili filozofije o ljudskim
MIRJANA
stvarima, istina se, pisao je Aristotel, poklapa sa etièki ispravnim htenjem. Tako shvaæena, politika je kod starih naroda slu`ila vrlini, odgajanjukaraktera. Ona je uetici i pedagogiji uširem smislu, imala svojunormu.
Razdoblje raðanja modernog društva inauguriše jednu novu koncepcijupolitike i na njoj utemeljenupolitièkupraksu. Politika postaje indiferentna prema moralnim kategorijama, situira se, nièe-anski govoreæi, s one strane dobra i zla.Veæ sa Makijavelijem, koji je politikuzamišljao kao spretnost vladanja, to jest osvajanja i odr` ava-nja vlasti,etosje prestao biti kritièko merilo zakratos. On je pome-ren usferuprivatnog. Sferi javnog preostala je politika shvaæena kao tehnologija vladanja i sticanja politièke moæi. Mestoetosa upolitiè-kom`ivotuzauzima renesansnavirtu, srèanost i odva`nost, a mesto
„praktiène pameti“ takozvani „dr`avni um“ (ragione di stato) ili
„dr`avni razlog“. (savremenom terminologijom bi se moglo reæi
„dr`avni interes“), koji postaje vrhovni kriterijum dr`avne politike kao politike moæi. Sticanje i odr`anje moæi, dakle, postali sui zadu-go ostali prvenstveni ciljevi politike, a moæ kao takva vekovima bi-vala predominantna politièka vrednost.
U poslednjoj deceniji XX veka kojuje, kao što smo naveli, na
globalnom planuobele`io slom jednog od dva konkurentska modela
politièko-ekonomske organizacije društva i raspad/razbijanje tri
fe-deralne dr`ave ukojima je kao takav praktikovan, upolitièkom`
ar-gonuhladnoratovskog pobednika i jedine preostale svetske supersile kao kljuènog aktera pomenutih procesa, postaju visokofrekventni pojmovi „ljudska prava“, „demokratija“, „civilno društvo“ i sl. Iako
nijedan od njih nijestricto sensuaksiološki pojam („ljudska prava“
sustrogo uzev, legalni koncept, „demokratija“ terminološka oznaka za formalno-proceduralni karakter jednog tipa politièkog poretka, a „civilno društvo“ pojam iz semantièkog polja jedne od mnogih – li-beralne politièke ideologije), upolitièkom novogovoruSAD i
jed-nog dela njihovih zapadno-evropskih sledbenika, oni postajusna`no
pozitivno-vrednosno i moralno impregnirani. Namera mi je da upr-vom delurada, analizirajuæi naèin na koji suamerièka i jedan deo za-padno-evropskih administracija tretirale jugoslovensku krizu u svim
njenim fazama, a posebno uposlednjoj, poka`em da je ta deklarisana
remoralizacijapolitike kojuje vrlo lako detektovati na retorièkom nivou, i ostala na tom nivou na kojem se zaèela, odnosno da su u
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
odnosima politièkih aktera na globalnom, baš kao i na lokalnom
pla-nu, i dalje na snazi moderni principi real-politike sainteresomkao
centralnom kategorijom politièkog`ivota, imoæikao vrhovnom
po-litièkom vrednošæu, principi retorièki kamuflirani pojmovima jed-nog, zasad bar, još uvek utopijskog – moral-politièkog projekta.
Distinktnost autentièno moralnog stanovišta, ono što ga
razli-kuje od ostalih vrednosnih stanovišta, sadr`ano je unjegovoj
pre-tenziji na univerzalnost, odnosno jednakost primene u svim, u moralnom pogledusliènim situacijama. Brojni suprimeri na kojima
se mo`e demonstrirati odsustvo ove pretenzije u amerièkoj spoljnoj
politici, mada bi, imajuæi uviduprethodno reèeno, bio dovoljan i je-dan takav. Ima ih, meðutim, mnogo više ali se jeje-dan od njih, ne bez valjanih razloga, najèešæe koristi usvrhukojuimamo uvidu. Reè je o stavu SAD prema Turskoj, èija unutrašnja politika „baštini“ više-decenijski problem secesionistièkog pokreta kurdske nacionalne manjine. Naèin na koji se turske federalne vlasti obraèunavaju s kurdskim pobunjenicima, odnosno kolièina sile koju u tom cilju ko-riste, teško se mo`e okvalifikovati kao moralno tolerabilnija od one kojusufederalne vlasti SRJ koristile uobraèunusa albanskim pobu-njenicima na Kosovu, uprkos èinjenici da je karakter metoda borbe kurdskih pobunjenika neuporedivo miroljubiviji, odnosno razmere nasilja kojem oni utoj borbi pribegavajuneuporedivo manje uodno-suna one koje sukarakterisale borbualbanskih pobunjenika na
Ko-sovu1, èijom zaštitom se tromeseèna agresija NATO – pakta na SRJ
moralno opravdavala. Ta èinjenica, meðutim, niti je pru`ala niti ima
izgleda da æe pru`iti dovoljnumoralnuinspiracijuamerièkim
inter-vencionistima za oru`anuakcijuprotiv Turske, kojom bi se
obezbe-dila zaštita progonjenoj kurdskoj manjini. Generalno uzev, ne postoji ni jedna, umoralnom smislurelevantna razlika izmeðunave-denog i kosmetskog sluèaja koja bi mogla opravdati primenu
razlièi-MIRJANA
RADOJIÈIÆ
1 Sluèaj ovog, meðu svim drugim secesionistièkim pokretima na tlu
ex-Jugo-slavije, uzimam nimalo sluèajno. Svi ostali (slovenaèki, hrvatski, muslimanski) su, naime, za ovu svrhu malo upotrebljivi, buduæi da ni u jednom od njih nije bilo gotovo nikakvih akcija federalnih vlasti protiv secesionistièkih pobunjenika, èije su
aspira-cije po principufait accompliurekordno kratkim vremenskim rokovima dobijale
tih standarda – za intervenisanje ujednom, odnosno neintervenisanje
u drugom sluèaju. Razlike koje su posredi su, oèigledno,politièke
prirode i sastoje se urazlièitim politièkiminteresimaSAD da
inter-venišuusrpsko-albanskom sporu(i time nakon, imajuæi uviduod-nos vojnih snaga, sasvim izvesne pobede, obezbede stacioniranje NATO trupa na bar jednom delu jugoslovenske teritorije, ako veæ ne na njenoj celini, kako je predviðao ultimatum iz Rambujea), odno-sno ne intervenišu u tursko-kurdskom sporu (i time oèuvaju dobre
odnose s Turskom kao èlanicom NATO i dr`avom od velikog
znaèa-ja za realizacijuamerièkih geopolitièkih interesa utom delusveta)2.
Pretenzija na univerzalnost, odnosno jednakost primene u svim, u
moralnom smislusliènim politièkim situacijama usvetu, ne mo`e se,
dakle, identifikovati uamerièkom, deklarativno moralnom
stanoviš-tu, iz èega nu`no sledi da je ono ubitnom smisludrugaèije, uovom
sluèaju – politièke, ili preciznije – real-politièke prirode.
Na manipulativni karakter nove amerièke spoljnopolitièke re-torike s „ljudskim pravima“ kao noseæom frazom, nedvosmisleno ukazuje i èinjenica da se u obrazlo`enjuintervencija koje se legitimi-raju zaštitom te, nesumnjivo krupne vrednosti modernog legalizma, gotovo nikada ne precizira o kojim je, zapravo, ljudskim pravima reè. Habermas na jednom mestu(1999) tvrdi da je to, kada je reè o
ko-smetskom sluèaju, pravo na ravnopravan su`ivot Albanaca
ujugoslo-venskoj federaciji, ali ni ne pokušava da doka`e ugro`enost toga
prava bilo kojim ustavno-pravnim rešenjem polo`aja albanske
nacio-nalne manjine uzajednièkoj dr`avi, niti naèinom na koji se on praktiè-no realizovao. Valjapraktiè-nost tog dokaza imala bi, naime, za pretpostavku
iskljuèivo komparativnipristup kojim bi se ustavno-pravni polo`aj
neke manjine ujednoj, teorijski uzevbilo kojojzemlji, imera njegove praktiène realizacije, procenjivali na osnovuza to uspostavljenih standarda u drugim, bar prema samorazumevanju i samoprezentaciji
– demokratskim dr`avama sveta. Takvim pristupom bi se, meðutim,
teško mogla ustanoviti ugro`enost pomenutog prava kosmetskih
Al-banaca, pa mu, po svemu sudeæi, apologete Agresije koji tu
nedokaza-FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
XIX–XX
2 Tako SAD kao intencionalni sudija, postajuistovremeno i stranka usporu,
nui nedokazivupretpostavkukoriste kao argument za svoje stanovište, iz tih razloga i ne pribegavaju. Gornjutvrdnjupodr`ava i èinjenica da ni sami albanski pobunjenici, odnosno njihovi politièki lideri nikada nisupretendovali na reafirmacijui obezbeðenje tog,
na-vodno ugro`enog prava, jer takve pretenzije imajuza pretpostavku
pristanak na`ivotuopšteuzajednici kojoj se spoèitava ugro`avanje prava naravnopravan`ivot. A upravo to je ono što je albanska
manji-na odluèno izbegavala upornom samoizolacijom iz svih formi
politiè-ke participacije upolitièkom `ivotuSrbije, odnosno SRJ, od kraja
osamdesetih godina naovamo, èime je izvršila svojevrsnu
samosu-spenzijuznaèajnog dela kolektivnih prava koja sujoj, inaèe, ustavnim
rešenjima polo`aja nacionalnih manjina uzajednièkoj dr`avi bila
obezbeðena, odnosno zagarantovana. Tim aktom kosmetski Albanci sudemonstrirali nepristajanje na`ivot uopšte u administrativnim gra-nicama dr`ave na èijoj teritoriji su`iveli. Ekskluzivni cilj ove pobu-njene manjine bio je nezavisno Kosovo, odnosno Kosovo – treæa republika – èlanica jugoslovenske federacije kao tranzitorno ustav-no-pravno rešenje do konaènog cilja, èija realizacija bide facto znaèi-la secesijujednog deznaèi-la dr`avne teritorije kao najte`i oblik uzurpacije politièkog autoriteta. Dakle, jedino pravo kosmetskih Albanaca koje bi se, eventualno, moglo identifikovati kao ugro`eno jeste pravo na secesijudela dr`avne teritorije SRJ. Realizacija toga prava, pa ni pru
-`anje podrške albanskoj manjini utim politièkim nastojanjima, ne bi
se, meðutim, mogli utemeljiti ni na jednom valjanom legalnom argu-mentu, buduæi da ono ne spada, bar za sada, u, habermasovskom ter-minologijom reèeno – juridièki odreðen opseg ljudskih prava, prava
koja se bez dodatnih kriterijuma mogu smatrati ugro`enim. Naime,
prema dosada va`eæim meðunarodno-pravnim normama (koje
Ha-bermas proglašava reliktima klasiènog,ergoprevaziðenog
meðuna-rodno-pravnog poretka, kojeg se, doduše – on to odbija da prizna – svih 19 zemalja-agresora na SRJ još uvek èvrsto pridr` avajuutretira-njusopstvenih secesionistièkih pokreta), pravo o kome je reè smatra se legitimnim samo utri sluèaja – kada je upitanjuotpor stranoj oku-paciji, kolonijalnoj vlasti ili aparthejdu. Dakle, ni po jednom od krite-rijuma koje nudi ova meðunarodno-pravna klauzula, kosmetski
Albanci ne bi moglipravno osnovano, odnosno legitimno
pretendo-vati na aktiviranje i realizacijutog prava. Pravo na
secesijuunjiho-vom sluèaju, dakle,nijelegitimno ljudsko, odnosno manjinsko pravo.
MIRJANA
2. Ono što je izvesno jeste da novoustanovljena spoljno-poli-tièka retorika jedinoj preostaloj supersili u sferi domaæeg i svetskog javnog mnjenja, obezbeðuje sna`an alibi i podrškuza politièko, eko-nomsko i vojno intervenisanje na onim geografskim taèkama sveta koje bivajuodabrane prema kriterijumima amerièkih geopolitièkih interesnih prioriteta. Ta retorika se oslanja prevashodno na ono što je Hana Arent nazivala metodama defaktualizacije karakteristiènim za modernupolitikuucelini, politikuza kojuje poverenje uèinjeniènu istinudefinitivno postalo antipolitièko stanovište. (Cf. Arent, 1984, 35.) Iz ugla sociolingvistike, ovde je reè o pomeranju znaèenja poje-dinih reèi3, odnosno o jezièkoj mistifikaciji, kojoj je cilj
manipu-lisanje javnog mnjenja. Tuse, naime, iz centra politièke moæi odreðenim, adresatima politièke poruke dobro poznatim i mnogo ko-rišæenim reèima (ljudska prava, demokratija,...) daje suptilan seman-tièki zaokret, strogo kontrolisana retorièka perverzija za kojuznaju
samo posveæeni, dok šira javnost,`iveæi uuverenjuda zna o èemuje
reè, zapravo biva iskljuèena iz komunikacije. Politièki govor ove vrste ne obrazla`e, ne argumentuje, njegov retorski cilj nije onaj
pla-tonovski – da ubedi, veæ onaj sofistièki – da nagovori, odnosno
nad-govori, usmisluzavoðenja, pridobijanja iracionalnim sredstvi-ma, to jest da savlada slušaoca, odnese pobedu nad njegovim
govo-rom za koji Grci, nimalo sluèajno, koriste termin logos, isti onaj
kojim oznaèavajuumnost, inteligibilnost. „Nadgovoriti znaèi kretati se instancijom nad ili izvan racionalnog, instancijom koja nadilazi govor,logos, um“ (Petroviæ, 1975, 26). Reè je, dakle, o retorici kao rabulistici koja suspenduje vezeoratiairatia, odnosno o retorici kao pukoj retorskoj propagandi, kako je Karl Poper imenovao retorstvo kome je osnovni cilj nagovaranje, odnosno nadgovaranje.
Savremeni filozofi jezika pragmatistièke orijentacije tvrde da je lingvistièko ponašanje odreðeno namerom da se izazove odreðeni komunikacijski efekat. Nameravani komunikacijski efekat retora kao politièkog propagandiste je usmeravanje javnog mnjenja u prav-cuprihvatanja njegovih politièkih stavova, ostavljajuæi pritom indi-viduu u iluziji da je donela autonomnu odluku. Jer retor kao politièki propagandista uvek nastupa s namerom da pojedincu iz mase veæ
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
XIX–XX
3 „Reèi ugovorupolitièara obièno imajudva znaèenja. Jedno je ono koje se
mo`e naæi u reèniku, a drugo znaèenje je korisno onima na vlasti – to je doktrinarno
donetupolitièkuodlukupredstavi kao njegovuliènu, zapravofingira
odluènost da ga uèini subjektom politièkog odluèivanja, pre nego
njegovim pukim izvršiocem.4
Ovde tek naznaèen, komunikološki, odnosno socio-lingvistièki aspekt retorike o kojoj je reè, uraduæe biti posebno tematizovan i temeljno istra`en, prevashodno iz ugla etike politièkog diskursa.
3. Osvrnimo se još jednom na neke od osnovnih elemenata amerièke, više od pet decenija razraðivane spoljno-politièke tehno-logije o kojoj je bilo reèi, i na njihove etièke implikacije. Savremeni svet je sumorna pozornica meðuetnièkih konflikata na svim njego-vim meridijanima, prouzrokovanih uglavnom secesionistièkim
aspi-racijama manjinskih etnièkih grupacija u multietnièkim dr`avama.
Nisu, meðutim, svi oni podjednakog intenziteta, niti se odvijaju na
geopolitièki jednako va`nim taèkama sveta. Tamo gde takvi
konflik-ti nisudovoljno intenzivni, ili suto mnogo manje od nekih drugih u delovima sveta, sa stanovišta amerièkih geopolitièkih interesa nedo-voljno zanimljivim, ova supersila pribegava akcijama njihovog otvorenog podsticanja, odnosno dovoðenja na onaj nivo intenziteta na kojem oni, doista, zahtevajuspoljnuintervenciju. To se èini dobro
znanim mehanizmima pru`anja svih vrsta podrške (politièke,
finan-sijske, oru`ane, medijske,...) manjinskim pobunjenicima, uz istovre-menui istovrsnuopresijuprema veæinskoj naciji, odnosno njenim organima vlasti, èime se ovi prisiljavajuna sve masovnije anga` ova-nje svog represivnog aparata (vojske i policije) uborbi protiv separa-tistièki orijentisanih pobunjenika, što u krajnjem rezultatu ima eskaliranje krize uz masovan gubitak ljudskih`ivota na obe strane i humanitarno stradanje širokih razmera. Na ovaj naèin se, dakle, stvarajuuzrociintervencije, odnosno rata5protiv jedne od strana u
MIRJANA
RADOJIÈIÆ
4 Biæe, utom smislu, zanimljivo analizirati semantièki sadr
`aj govorâ kojima
se amerièki zvaniènici obraæajuamerièkoj naciji pred poèetak neke od brojnih vojnih intervencija.
5 Ne mo
`e se uvek izbeæi rat, tvrdi Jovan Babiæ, ali ono što se svakako mo`e
to je rad na uklanjanjuuzrokarata. Jer, kod rata, nemoralnost je zalo`ene veæ
unjego-vim uzrocima. „I, mada mo`e izgledati kao tautologija, iskaz da ne treba postupati
nemoralno (što on, ustvari nije), reæi da je nemoralno vršiti radnje koje za posledicu
moguimati rat zapravo je tek blaga kvalifikacija.Uzrokerata treba otklanjati, a to
sukobu i time èinizloèin protiv mirakao ratni zloèinpar excellence, odnosno jedinispecifièno ratnizloèin.6„Ako misliš da si svemoæan,
piše Jovan Babiæ, mo`eš misliti i da mo`eš da proglasiš za agresora
onoga za koga ti hoæeš da bude tako oznaèen. A mo`eš i da
proizvo-diš‘agresore’ od svih onih koji pokušavaju da te spreèe da ih savla-daš, osvojiš, porobiš ili razbiješ, tj. koji se usuðuju da se brane.
Logika silebi tu, naizgled, bila dovedena do perfekcije: nagovoriš nekoga da se pobuni, pomogneš mu da pobedi, i onda iz pozicije pobede ka`eš da se branio. Onda oni koji suse branili postaju‘agre-sori’. Pa i ‘ratni zloèinci’. Ali takva mehanièka primenalogike rezul-tataje nasilna i nasilnièka. Jer, da bi se postalozloèincem protiv mira
nije dovoljno biti pora`en“7, zakljuèuje Babiæ.
Isprovocirane akcije centralnih vlasti prema manjinskim po-bunjenicima pre i utokuagresije, nakon njenog okonèanja koriste se kao argument za podršku secesionistièkim zahtevima pobunjenika,
koji su, tvrdi se, na ovaj naèin stekli moralni(ako veæ nisuimali
pravni) legitimitet za svoje aspiracije. Naime, `ivot uzajednièkoj
dr`avi je, tvrdi se, nakon ovakvih akcija nemoguæ, što vodi korak
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
XIX–XX
6 Nijedan od zloèina koji se uobièajeno smatra ratnim, ne sadr
`i nikakvo
di-stinktivno svojstvo uodnosuna druge, „mirnodopske“ zloèine, svojstvo koje bi zah-tevalo njegovo svrstavanje uposebnukategoriju. Odredba „ratni“, naime, ne dodaje niti oduzima ništa, umoralnom smislubitno, postupkuo kojem je reè. Ona samo
od-reðuje situaciju ili priliku u kojoj je taj postupak izvršen. Jedinispecifiènoratni
zlo-èin je stvaranjeuzrokarata, odnosno situacije u kojoj æe ti postupci bitimoguæii
verovatnii to umasovnimrazmerama. Opširnije o tome u: Babiæ, 1998, 165-179. U ratovima širom sveta èije uzroke su uglavnom same stvarale na veæ opisani naèin, SAD sutokom poslednji pet decenija (1949-1999) sa NATO-om kao svojom „udar-nom pesnicom“ poubijale više od šest miliona (6 000 0000 !!!) ljudi, od toga samo
Vijetnamupreko 1 500 000. Procene o brojucivilnih i vojnih`rtava agresije na
Jugo-slavijukreæuse urasponuod 4 000–5000. Iz tih razloga ova supersila uporno odbija
inicijativuza osnivanje jednoguniverzalnogi jedino kao takvogpravednogsuda za
zloèine poèinjene uokolnostima rata, pred kojim bi se, pre svih drugih, morali kao
optu`eni naæi mnogi njeni dr`avljani. U svetlute cinjenice treba posmatrati i –
ka-kvog li cinizma istorije! –amerièkuinicijativu za osnivanje Meðunarodnih sudova
za ratne zloèine poèinjene na prostoru Ruande i ex-Jugoslavije, ali ništa manje i insi-stiranje nekih srbijanskih intelektualaca da najistaknutiji predstavnici bivšeg
srbijan-skog re`ima odgovarajune samo za zloèine poèinjene prema sopstvenom narodu,
veæ i za zloèine poèinjene utokuproteklog rata, odnosno tzv. ratne zloèine, i to
upra-vo pred pomenutim tribunalom. Saradnja s njim se, dakle, uglavnom ne obrazla`e
politièko-egzistencijalnom neminovnošæu(što bi, kao takvo, mo`da i bilo
razumlji-vo i opravdano), veæ narazumlji-vodnim moralnim razlozima.
bli`e i formalnoj secesiji, odnosno normalizovanjui legalizovanju stanja faktièki veæ izvršene secesije dela dr`avne teritorije zemlje –
`rtve agresije.8 Na ovaj naèin SAD demonstrirajusvojupolitièku
odluènost da, prethodno je proglasivši, a dobrim delom i uèinivši
humanitarno ugro`enom sve do razmera humanitarne katastrofe,
vojno intervenišuukorist one etnièke zajednice èiji interesi (uko-smetskom sluèaju za secesijom koja biva pripremljena na taj naèin izdejstvovanim meðunarodnim protektoratom kao tranzitornim
poli-tièkim rešenjem) konvergirajudr`avnim interesima SAD (izmeðu
ostalih, za, na ovaj naèin obezbeðenim stacioniranjem NATO trupa na još jednom deludotad „nepokrivene“ teritorije, odnosno osigura-vanjem kontinuiteta njegove teritorijalne ekspanzije prema Istoku,
što se obrazla`e navodnom potrebom osiguranja buduæeg
usposta-vljenog mira i povratka izbeglica na „osloboðenu“ teritoriju). Intere-si „malih“ uokvirunovog poretka, dakle, mogudobiti svoje pravo samo ukoliko konvergiraju, ili parazitiraju na interesima globalnog hegemona. Isti sluèaj, meðutim, potvrðuje još jednu ranije uoèenu
èinjenicu– za jedinuaktualnusupersilusveta ne postojeapsolutni
saveznici. Naime, kada ovi nekim nepromišljenim politièkim aktom ozbiljnije zaprete ugro`avanjem nekog od va`nih nacionalnih intere-sa SAD, ove ne prezaju od surove odmazde prema njima, poput one koja je utokuAgresije sustigla dve kolone albanskih izbeglica – po-vratnika na Kosmet, koje suse na taj èin odluèile još utokuAgresije i time zapretile agresoruukidanjem alibija za njeno nastavljanje do re-alizacije onog istinskog, a nedeklarisanog cilja.
Nakon okonèanja rata upornim insistiranjem jednog dela lokalnih medija na njegovim posledicama (ekonomskim, socijalnim, dr`avno-teritorijalnim...) po zemlju–`rtvuagresije, posledicama ko-jima se irazlogiuzroknastoji situirati na stranu njenog politièkog re-`ima, nastoji se, sada iznutra, izdejstvovati njegovo delegitimiranje,
MIRJANA
RADOJIÈIÆ
8 „Formula za autonomiju Kosova, pronaðena u Rambujeu, definitivno je
mrtva“, piše vodeæi amerièki geopolitièki strateg Zbignjev B`e`inski. „Ona je
ubije-na Miloševiæevim zloèinima protiv èoveènosti. U meðuvremenu od ubije-narednih nekoli-ko godina, formalni status Kosova ostaæe nedefinisanim i biæe neophodno da se ono za to vreme nalazi pod direktnom zaštitom NATO-a... Otvoreno priznanje SAD i Evropske zajednice da im je cilj obnova Kosova i povratak svih albanskih izbeglica u
svoje domove, uveæalo bi, zakljuèuje B`e`inski, autoritet bombardovanju i „oduzelo
Beogradu svaku nadu da èe saèuvati Kosovo, èak i jedan jedini njegov deo.“ (Cf.
odnosno ka`njavanje za nepristajanje na ultimativne zahteve za èinje-nje politièkih akata kojima bi se zadovoljili interesi agresora i pre,
odnosno bez oru`ane intervencije, kao i za
pretpostavljenunekoope-rativnost utom pogledui ubuduænosti. To se èini prevashodno produ
-`avanjem politièkih pritisaka i ekonomskih ucena, potom sredstvima
svojevrsnog – medijskog terora (ometanje rada nepoæudnih medija, ukidanje frekvencija ili fizièko uništavanje medijske infrastrukture – objekti, repetitori, predajnici...) i napokon, finansijskom potporom onim politièkim grupacijama u zemlji –`rtvi agresije koje
uopravda-nim nastojanjima da delegitimirajuaktualni re`im (opravdanim,
do-duše, iz sasvim drugaèijih razloga od onih na kojima insistira tzv. meðunarodna zajednica odnosno SAD) pristajuda pritom svuodgo-vornost za stanje uzemlji stave njemuna teret9, odnosno daapsolutno
amnestirajuod nje spoljne aktere koji suza to stanje unajmanjuruku
suodgovorni.10Jer, smisao pritiska, uoèava Zoran Obrenoviæ, nije
sa-mo utome da se objekat pritiska fizièki slomi, nego da on prihvati principe, ciljeve i interese onoga koji provodi sankcije. Odnosno „uspela agresija je samo ona koja dovede do toga da proces
destrukci-je na sebe preuzme sama`rtva agresije“ (1992, 220). Ova amerièka
spoljno-politièka strategija, kao što vidimo, sadr`i sve elemente jedne umoralnom smislu„prljave igre“, upotpunosti nesamerljive njenim proklamovanim moralnim motivima. O tome æe biti više reèi udelu istra`ivanja èije sam obrise naznaèila uovom odeljku.
4. Efektivnost aktualne svetske politike èije smo osnovne ka-rakteristike unajkraæem razmotrili, politike èiji pravac uprete`noj meri odreðuje jedina svetska supersila, ne mo`e biti valjano
shvaæe-na izuzmu li se iz ashvaæe-nalitièke optikemediji masovnih komunikacijai
etièka dimenzija njihovog funkcionisanja u protekloj deceniji. Štavi-še, moglo bi se reæi da se na neobuzdanoj eksploataciji njihovih teh-noloških potencijala uglavnom i zasniva zastrašujuæa „uspešnost“ te
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
XIX–XX
9 U ovom kontekstu, vrlo je indikativan zakljuèak amerièke National
Endow-ment for Democracy objavljen uWashington Postuneposredno pre izbora
uJugoslavi-ji, 19. septembra 2000. godine, da je njihov proces plaæanja tzv.demokratske opozicije uJugoslaviji bio previše eksplicitan i vidljiv. Naslov èlanka bio je još indikativniji i in-formativniji: „$ 77 Million Helps Foes of Miloseviæ“ (Prema: Jokiæ, 2001,116.)
10U tom kljuèu treba tumaèiti i nedavne, s histeriènom upornošæu izricane
politike. Medij, ukrajnjem, tvrdio je još poodavno Makluan, i jeste poruka upravo svojom tehnološkom, a ne iskljuèivo, pa ne ni
prven-stveno svojom sadr`inskom dimenzijom. „Jer sadr`ina kakvog
opštila nalik je na soèan komad mesa koji lopov nosi da bi odvratio
pa`nju psa-èuvara – uma.“ (1971, 53)
Makluanovo stanovište je ubrzo stigmatizovano kao tehno-loški determinizam (cf. Williams, 1974), ignorantski prema nesvodi-voj kompleksnosti odnosa mediji/društvo, a sam Makluan proglašen reakcionarnim teoretièarem, bez intelektualnog senzibiliteta za više-struke prednosti novog naèina meðuljudskog komuniciranja u odno-suna sve one koji sumuprethodili. Danas, uvreme personalnih kompjutera, interaktivne televizije i satelitskih tv-kanala, nezadr` i-vog uzleta jedne medijski proizvedene,virtualnerealnosti koja stièe ravnopravan, ako ne i privilegovan status uodnosuna svoj „sirovi“,
neposredovani pandan,11Makluanovi uvidi su sna`no
reaktualizova-ni, pa, reklo bi se i višestruko dobili na ubedljivosti, a tada izreèena, èinilo se previše smela predviðanja futurologa i pisaca nauène
fanta-stike kakve razmere mo`e dostiæi moæ medijskog posredovanja
stvarnosti, ispostavila se, èak, nedovoljno dalekovidim! No, time su njihova tadašnja, alarmantna upozorenja na moguæe socijalne posle-dice nekontrolisanog medijskog manipulisanja realnošæu, postala aktualnija nego ikada ranije. Medijsko tr`ište formirano na liberal-nim principima slobodne konkurencije usmerilo je medije u beso-muènupotraguza novinama a senzacionalizam ispostavilo kao jedinuposlovnustrategijukoja obezbeðuje proðukod probirljive pu-blike. Razmena informacija nastala kao izraz potrebe da se
podstak-ne prometroba, poprimila je sasvim neoèekivan tok – vesti sui same
postale roba. „Izveštavanje kao profesija podle`e stoga istim zakoni-ma tr`išta, èijem nastankuima da zahvali za svoje postojanje uopšte“ (Habermas, 1969, 31). Sloboda govora – jedna od kljuènih politièkih vrednosti ranog liberalizma degradirana je na nivo kompromitova-nog prava, a tr`iše se vrlo brzo ispostavilo kao institucionalni aran
-`man koji ogranièava moæ`urnalizma da formira istinito obavešteno
MIRJANA
RADOJIÈIÆ
11„U isto vreme dok se virtualnost umno
`ava, iznutra se razaraju njeni
materi-jalni uslovi... Mašta se uveæava dok okru`enje i infrastruktura propadaju: osveta
i kritièko graðanstvo, tajconditio sine qua nonistinski demokratskih društava kao politièkog ideala modernosti.12
Uprkos svemuizreèenom, svet je, iz komunikološke perspek-tive posmatrano, još uvek ono što je tokom cele epohe modernosti bio –vestivice versa, vest je još uvek sve(t), a onaj njegov segment koji ne nalazi svoje mesto unjoj opstaje na samoj ivici opasnosti da bude tretiran kao nepostojeæi, o èemunedvosmisleno svedoèi i orvelovski
intoniran aksiom postmodernog koliko i modernog`urnalizma – ono
o èemumediji nisuizvestili nije se ni dogodilo!13Ako je
predmoder-no doba karakterisalaoskudicainformacija, moderna i postmoderna
epoha postajuprepoznatljive po njihovojhiperprodukciji.@ivimo u
„informacionim društvima velike gustine“ (Meluèi), gustine koja informaciji daje karakter „informatièke bombe“ (Virilio).
Na socijalno-psihološkom planu ti procesi se reperkutuju pre-zasiæenošæu medijske publike hiperprodukovanim informacijama, njenim desenzibilizovanjem za njihov, bar intencionalno primaran –
èinjenièki sadr`aj i usmeravanjem upotraguza onom njihovom
spo-rednom i sekundarnom (ukoliko je uopšte ima) – ludièkom dimenzi-jom. Teoretièar medija je danas uljudski sasvim deprivilegovanoj poziciji svedoka èinjenice da svet sve više postaje medijska pozorni-ca, pozornica medijskog spektakla, èak i uonim svojim najmanje spektakularnim – tragièkim aspektima (masovna ljudska stradanja, prirodne katastrofe, bolesti, ratovi). Novinarski uspeh sve èešæe zna-èi „katastrofalan po`ar ukojem je izgorela njegova`rtva“ (A. X.
Li-bling).14 Logika informisanja i logika igre upotpunosti suse
izmirile, a istorijski proces promene funkcije graðanske javnosti o kojem govori Habermas, èini se, priveden kraju. Njena nekadašnja kritièka funkcija regredirala je do funkcije pasivne, depolitizovane receptivnosti. Taj proces Habermas naziva refeudalizacijom graðan-ske javnosti. Javnost više ne nastaje kritièkim prosuðivanjem, ona se veštaèki „stvara“.
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
XIX–XX
12 Opširnije o tome u: O’Neill, 1995.
13„Sve je podvojeno kroz simulaciju. Predeli kroz fotografiju,
`ene kroz
sek-sualni scenario, misli kroz pisanje, terorizam kroz modu i medije, dogaðaji kroz
tele-viziju. Kao da stvari postoje samo kroz tu neobiènu namenu. Mo`emo se zapitati da li
i sam svet postoji samo ufunkciji reklame koja se o njemumo`e napraviti unekom
drugom svetu“ (Bodrijar, 1993, 23).
14O tome i nizu drugih etièkih problema sa kojima je suoèena praksa
Ovusocio-kulturnuèinjenicuna kojusu, kako smo videli, ko-munikolozi ukazivali još u vreme kada se ova nauèna disciplina za-jedno sa svojim predmetom prouèavanja tek pomaljala, moguæe je razumeti samo ako se imajuuviduneke globalne promene usferi masovne kulture do kojih je sredinom veka došlo pojavom televizije. „Kuæa-dom postaje ponovo mesto ogromnih psiho-afektivnih ulaga-nja, liène mikro-ekonomije, mesto gde moderna jedinka pokušava da opet pusti koren... Kuæa je zatvorena, zaèaurena, ali se otvara
pre-ma svetu zahvaljujuæiteleviziji, koja uspostavlja novuvezusa njim,
stvarnui imaginarnu: od sada se nasilje i agresiija preobraæajuu
predstavu“ (Moren, 1979, 133-134, kurziv M.R.). Moren, oèigledno, kao i Bodrijar,`eli da akcentira sna` numedijskutendencijudereali-zovanja, èak toliko sna`nu, smatra Svetozar Stojanoviæ, „da bi,
pro-širujuæi naš reènik trebalo govoriti: o imid`istièkom a ne samo
informatièkom društvu; imid`istièkimmas-medijima a ne naprosto
mas-medijima, javnomimid`ua ne samo javnom mnjenju;imid`
olo-gijia ne samo ideologiji;imid`olatrijia ne samo idolatriji;imid`
olo-gemua ne samo ideologemu; više o borbi, èak i ratuimid`anego o
borbi i ratuideja; imid`ohuškaèima a ne samo ratnohuškaèima...“
(cf. Stojanoviæ, 2000, 138.) Smisao svih ovih neologizama je da uka
-`una znaèaj onog slikovnog, ikonièkog elementa medija masovnih
komunikacija, uprvom redutelevizije, ali, još više, na razmere nje-gove politièke zloupotrebe u komunikativnoj praksi savremenih društava. Dimenzijama te zloupotrebe kojoj su pribegavali amerièki
i veæi deo zapadno-evropskih medija ukreiranjuimid`a srpskog
na-roda kaokolektivnogzloèinca uratovima na prostoruex-Jugoslavije,
biæe posveæen jedan, po obimuznatan deo ovoga istra`ivanja.
5. Ono što je oèigledno èak i iz ove sumarne i tek u grubim po-tezima naznaèene globalno-politièke slike savremenog, postkomu-nistièkog i posthladnoratovskog sveta i sudbine koja je zadesila srpski narod uvreme njenog formiranja, jeste da se svaki, prevas-hodno antropološki i socijalno-psihološki orijentisan pokušaj njenog razumevanja, kakav je intenzivno praktikovan na jednom polu sbi-janske intelektualne scene u protekloj deceniji, ispostavlja redukcio-nistièkim i nedostatnim, po svojim saznajnim dometima vrlo skromnim, a upogledusvojih, makar i nenameravanih i od strane njegovih praktikanata neukalkulisanih praktiènih implikacija –
ni-malo nedu`nim. Kada to ka`em, imam uviduznaèajan udeo jednog
MIRJANA
dela srbijanske humanistièke inteligencije u tragediji sopstvenog na-roda, udeo uèinjen pokušajima da se svekolika kompleksnost njenih uzroka (meðu kojima su oni globalnopolitièkog karaktera imali pr-venstvo) svede na njihovu besumnje drugorazrednu – antropološku, odnosno socijalno-psihološkudimenziju. Èinjeno je to, podseæam,
serijom uglavnom empirijskih istra`ivanja, upogledumetodološke
valjanosti èesto vrlo spornih i nedovoljno pouzdanih, èiji su „nalazi“
posredno pothranjivali i osna`ivali uZapadnom javnom mnjenjuveæ
etablirane stereotipe o Srbima („nedemokratski“, „autoritarno“, „tra-dicionalistièki“, „ksenofobièno“, „militantno“, „nacionalistièki“,... orijentisani), stereotipe uveliko eksploatisane u njihovoj medijskoj stigmatizaciji kao prvom korakuka kasnijim akcijama surove eko-nomske i vojne odmazde prema njima na svim prostorima prethodne
Jugoslavije na kojima `ive (Bosna i Hercegovina) ili su `iveli
(Hrvatska), odmazde koja je kulminirala brutalnim tromeseènim bombardovanjem Srbije uproleæe 1999. Jer smisao stereotipa, upo-zoravao je svojevremeno Olport, i jeste u tome da kao stigmatizujuæi diskvalifikativi liše onoga na koga se odnose ljudskih karakteristika, dehumanizuju ga i time, na posredan naèin, oslobode etièke odgo-vornosti one koji su pripravni da se sa njim i fizièki obraèunaju,
šta-više, da ih motiviše i mobilizuje na takve akte.15 Uoèena èinjenica
dobija na te`ini ako se ima uviduda je srbijanska intelektualna elita ujednom, brojèano znaèajnom delu, bila i personalno poistoveæena sa (opoziciono)politièkom. Hipoteka „miloševiæevštine“ i „naciona-izma“ koja joj je stalno visila nad glavom, uslovila je, po mišljenju
Mirjane Vasoviæ, nekuvrstupermanentne autocenzure, što se odra
-`avalo i na pokušaje objektivnog razmatranja uzroka svega što se u
ovih poslednjih deset godina dešavalo. „Politièki rizièan, ali intelek-tualno lagodan status ‘opozicionara’ rezultirao je, stoga, tumaèenji-ma zasnovanim na mnoštvustereotipija, ‘ad hoc’ hipoteza i ‘teorija’ zdravorazumske provenijencije koje su, po pravili završavale u
ne-kom oblikupsihološkog redukcionizma,“ (Vasoviæ, 2001, 86).16
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
XIX–XX
15 Naruèioci i finansijeri istra
`ivanja toga tipa bile suuglavnom finansijski
moæne amerièke i zapadno-evropske fondacije. Meðumotivima za uèešæe unjima
bilo je, svakako, bar kada je reè o jednom deluistra`ivaèa, i profiterstvo.
16 „U tom maniru“, nastavlja autorka, „i danas se u nekim intelektualnim,,
NGO i politièkim krugovima svako isticanje dr`avnog ili nacionalnog interesa
pro-glašava za nacionalizam; poziv na odbranuzemlje, nediskriminativno, povezuje sa
Konformistièki podupiruæi jednostrani imid` `rtve kojusuprepo-znavali u svim sukobljenim ex-jugoslovenskim narodima izuzev u sopstvenom, oni su, primeæuje Svetozar Stojanoviæ, proizvodili zrtvuimid`a, na drugoj strani, strani naroda kome i sami pripadaju. „To se èak izrodilo unekuvrstumode, gotovo ‘šika’ i ‘bivanja u trendu. Tako se ‘politièka korektnost’ preokrenula u svoju suprot-nost: simplifikatorsko, nekritièko i nekorektno širenje imid`a`rtve,
odnosno zlikovca – oba predodreðena od strane dominantne imid`
o-nosne sile“.(Ibid, 141) Etièke implikacije intelektualnog anga`mana ovoga tipa biæe razmatrane usredišnjem deluovoga rada.
6. Postmoderno doba, kao što smo videli, uprkos novoj poli-tièkoj retorici kojudonosi sa sobom, samo preuzima i, èini se, do pa-roksizma razvija moderni koncept politike, odnosno na njemu utemeljen model politièkih institucija i politièke prakse, kako na
lo-kalnom, dr`avno-nacionalnom, tako i na globalnom,
(kvazi)nadna-cionalnom nivou. Ovovekovna istorijska iskustva, meðutim, uveravajuda na tom konceptupolitike utemeljena politièka praksa nije mogla uspešno rešavati probleme s kojima se èoveèanstvo suo-èavalo i da æe to moæi sve manje imajuæi u vidu razmere i karakter onih s kojima je ljudska vrsta suoèena danas, na razmeðu dva veka i dva milenijuma. Trijumfalistièka arogancija hladnoratovskih pobed-nika i erupcija nacionalizma u zemljama-njihovim nekadašnjim su-parnicama, opasnost od nuklearne katastrofe, iscrpljenost prirodnih resursa i ekosistemska degradacija, demografska eksplozija na jed-noj i depopulacija na drugoj strani sveta…, planetarni su problemi kojima se politika utemeljena na konceptu moæi shvaæene u smislu
meðudr`avne kompeticije i borbe za suprematiju, ispostavlja sasvim
nedoraslom. Jedan revidirani koncept moæi pre bi trebalo da referira
na sposobnost partnerski udru`enog, umesto rivalski
suprotstavlje-nog èoveèanstva, da rešava potencijalno apokaliptièke probleme pred kojima se našlo. Na takvom konceptumoæi mogao bi se temelji-ti i jedan novi koncept i praksa politemelji-tike koji bi bili valjana alternatemelji-tiva Fukujaminom loše shvaæenom kraju istorije kao univerzalizaciji zapadnog, liberalno-demokratskog modela politièke i ekonomske organizacije društva, koji, uprkos kolosalnom krahu svog istoènog
MIRJANA
RADOJIÈIÆ
rata’; a legitimni autoritet dr`ave izjednaèava sa – ‘autoritarnošæu’. Da ne govorimo
o nategnutim tezama o potrebi ‘demokratske kontrole’ vojske(!?), ili preterani
konkurenta, ne mo`e, oèigledno, sâm uspešno izaæi na kraj sa svom
te`inom zahteva za temeljitom politièko-i kulturno-vrednosnom
re-konstrukcijom sveta.
Mediji masovnih komunikacija osloboðeni gvozdenog zagr-ljaja tr`išta s jedne, i slu`be arkanskoj politici „dr`avnog razloga“ s druge strane, mogli bi, smatra se, dati krupan doprinos afirmaciji tog novog koncepta i prakse politike. Povlašæenuuloguutome imale bi nove, udoslovnom smislurevolucionarne, tehnike komuniciranja, koje svojom sve veæom ekonomskom pristupaènošæu omoguæavaju graðanima da opšte na naèine koji sudosad bili nezamislivi. One su,
potencijalno, jedna vrsta „demokratske tehnike“ (Mamford), uslu`bi
mo`da baš onog modela demokratije za koji pledira O’Neil,
demo-kartije koncipirane i praktikovane kao politièkiforum, pre nego
poli-tièka tr`nica, forum u kome bi obavešteni graðani ozbiljno i
odgovorno razmatrali krupne probleme sa kojima ih je suoèila epoha
èiji susavremenici. Reè je o onome što Gidens naziva
demokratizaci-jom demokratije, odnosno dijaloškom demokratijomkoja bi bila u funkciji stvaranja aktivnog poverenja („active trust“) kao socijal-no-psihološkog temelja sveta kakav bi trebalo da nastane. Na taj na-èin bi, tvrdi se, bilo moguæe aktivirati i povezati one, tokom modernog doba zatomljene i razgraðene kritièke potencijale
graðan-ske javnosti, javnosti graðana jednog novog sveta ureðenog kao
za-jednica, kao planetarna federacija ujedinjena zajednièkom brigom za sve neizvesniji zajednièki opstanak. Kakvi suizgledi za realizacijute moguænosti naspram one druge i drugaèije na koju ukazuju mnogi autori, moguænosti da obnova partikularistièkih samointerpretacija na svim nivoima identitetskih praksi (individualnom, grupnom,
naci-onalnom, reginaci-onalnom, civilizacijskom,...)17dâ novi zamah na njima
veæ èvrsto utemeljenoj staroj strategiji ponašanja u meðunarodnim odnosima, sa izgledima sasvim izvesnog apokaliptièkog ishoda?
Odgovor na to pitanje potra`iæuuzavršnom deluistra`ivanja.
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
XIX–XX
17Aktualni pokušaji integracije koji se, takoðe, daju identifikovati na svim
po-menutim nivoima, pa èak i na kontinentalnom (Evropska unija, recimo) imaju, tvrdi se, tek privid univerzalnog i globalnog. U suštini, reè je o pokušaju da se još uvek partikularistièki interpretiran vlastiti interes ( u ovom sluèaju celog jednog
kontinen-ta), prepozna uintegraciji svih njegovih delova, to jest dr`ava-nacija, koje bi se na taj
Citirana literatura
Allport, G. 1958.The Nature of Prejudices. New York: Doubleday Anchor Books.
Arent, H. 1994.Istina i la`u politici. Beograd: „Filip Višnjiæ“. Baudrillard, Jean. 1988.America. London & New York: Versa.
Belsey, A. & Chadwick, R. 1995. „Ethics and Politics of the Media“. in: Belsey, A. & Chadwick, R.(eds.).1995.Ethical Issues in Journalism and the Media. London: Routledge.
Babiæ, J. 1985. „Etièki problem rata“. u:Gledišta, No. 9-10. Beograd. Babiæ, J. 1998. „Ratni zloèin kao zloèin poraza“. u:Moral i naše vreme,
Beograd: Prosveta.
Brzezinski, Z. 1999. „Na Kosovuje stavljeno na kockumnogo toga“. u: Frankfurter Allgemeine Zeitung, No. 86.
Buchanan, A. 1991.Secession: The Morality of Political Divorce from Sum-ter to Lithuania and Quebec. Boulder: Colorado
Èomski, N. 1994.Šta to u stvari hoæe Amerika. Beograd: Institut za politiè-ke studije.
Chomsky, N. 1989.Necessary Illusions: Thought Control in Democratic Soceities. Oxford: Oxford University Press.
Croteau, D. & Heynes, W. 1997.Media / Society: Industries, Images and Audiences. London: Pine Forge Press.
Foucault, M. 1984. „The Order of Discourse“, in: Shapiro, M.(ed.).Language and Politics, New York: New York University Press.
Giddens, A. 1990.The Consequences of Modernity. Stanford: Stanford Uni-versity Press.
Giddens. A. 1994.Beyond Left and Right. The Future of Radical Politics. Stanford: Stanford University Press.
Habermas, J. 1969.Javno mnjenje. Beograd: Kultura.
Habermas, J. 1999. „Bestialität und Humanität – Eine Krieg an der Grenze zwichen Recht und Moral“, in:Die Zeit, no.18.
Jokiæ, A. 2001. „Etièki aspekti intervencionizma“, u:Filozofija i društvo, Beograd: IFDT
Kroker, A. & Vajnstajn, D. 1998. „Politièka ekonomija virtualne realnosti: pankapitalizam“, u:Naša Borba, 27-28 juni.
Leyens, J. Ph., Yzerbyt, V. & Schadron, G. 1994.Stereotypes and Social Cognition. London: Sage Publication.
Makluan, M. 1971.Poznavanje opštila – èovekovih produ`etaka. Beograd: Prosveta.
Moren, E. 1979.Duh vremena. Beograd: BIGZ.
MIRJANA
Obrenoviæ, Z. 1992.Srbija i novi poredak. Beograd-Niš: IFDT & Gradina O’ Neill, J. 1995. „Journalism in the Market Place“. in: Belsey, A. &
Chad-wick, R. (eds.) 1995.
Petroviæ, S. 1975.Retorika. Niš: Gradina.
Poper, K. 1990. „Utopija i nasilje“. u:Treæi program, No.30.
Shapiro, M. 1984. (ed.)Language and Politics. New York: New York Uni-versity Press.
Stojanoviæ, S. 2000.Na srpskom delu Titonika. Beograd: „Filip Višnjiæ & CSI.
Tadiæ, Lj. 19.Nauka o politici. Beograd: BIGZ
Vasoviæ, M. 2001. „Promene uSrbiji – promene predznaka“. u:Revolucija i poredak. Beograd, IFDT.
Williams, R. 1974.Television: Technology and Cultural Form. London: Fontana.
Mirjana Radojièiæ
INTERESTSVERSUSMORALITY IN POLITICS
Summary
In this individual project the relationship between interests and moral in po-litics will be cosidered, taking into consideration the disintegration of former Yugo-slavia and the processes of globalization. The starting thesis of the research is that the main actors of global politics are still guided by the modern principles of real-politics with interests as its basic category and power as its supreme value. In that kontext the main elements of external politics of USA as the key actor of the processes will be specially considered. In the concluding part of the research author will be argue in fa-vor of the affirmation of a new model of global politics, matching the character and scope of the problems faced by humanity at the turn of the century and the millenium.
Key words:politics, moral, interests, international relations, globalization.
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
