UDK 636.1.09:612.616.1:616.34-007.272
ANALIZA MOGU]IH RAZLOGA ZA UGINU]E PASTUVA
NAKON KASTRACIJE
*/
ANALYSIS OF POSSIBLE REASONS FOR DISSOLUTION OF STALLION
AFTER CASTRATION
M. Stevan~evi}, B. Toholj, V. Iveti}, A. Potkonjak, I. Stan~i}
**U sklopu prakti~ne obuke studenata pete godine veterinarske medicine, vr{ili smo demonstraciju kastracije pastuva. Vlasnik se na ovaj korak opredelio zbog nepredvidivog temperamenta pastuva. Kas-tracija pastuva je izvedena u op{toj anesteziji. Pastuv je oboren i fik-siran za kastraciju po tzv. terenskoj metodi. Kastracija je protekla bez komplikacija, a postoperativni tok je bio uredan. Tri dana nakon kastra-cije pastuv je uginuo sa simptomima kolika. Obdukcijom je ustanov-ljena opturacija ileuma i ileocekalne valvule sa parazitima Parascaris equorum.
Klju~ne re~i: pastuv, kastracija, paraskaridoza, opturacija creva
Kastracija pastuva predstavlja zahvat hirur{kog odstranjivanja mu{kih polnih `lezda – testisa. Razlozi zbog kojih se vlasnik opredeljuje za kastraciju pas-tuva su agresivnost i nepredvidivo pona{anje. Kriptorhizam je ~esto va`an faktor pri dono{enju odluke o kastraciji (Kristin, 2005). Prisustvo tumora i drugih pa-tolo{kih tvorevina na testisima ~esto zahteva hirur{ko odstranjivanje testisa (Kevin i sar., 1990). Pored klasi~nog hirur{kog metoda kastracije pastuva, u domenu ek-sperimentalnih istra`ivanja pominje se i tzv. hemijski (farmakolo{ki) metod kastra-cije, imunizacijom grla na sintezu antitela na GnRH (Turkstra i sar., 2005).
Kastracija je ra|ena kod pastuva rase engleski punokrvnjak, starosti ~etiri godine. U dogovoru pred operaciju od vlasnika smo zahtevali da uskrati
Uvod /Introduction
Materijal i metode rada / Materials and methods
* Rad primljen za {tampu 19. 09. 2008. godine
kas-tracije smo se opredelili zbog toga {to je prilikom rektalnog pregleda ustanovljeno da su ingvinalni otvori {iroki dva prsta, {to dozvoljava takav na~in izvo|enja kastra-cije, a i zbog toga {to se radilo o mla|em grlu. Tako|e, zbog pogor{anja vremen-skih uslova bilo je potrebno da zahvat ura-dimo {to pre, pa smo se opredelili za izvo|enje otvorene metode. Nakon pre-parisanja i odsecanja lig. testis proprii, vr{eno je presecanje funikulusa sperma-tikusa sera kle{tima i to svaki funikulus posebno (slika 3). Nakon uklanjanja sera kle{ta, rezovi na ko`i skrotuma su diver-gentno pro{ireni pomo}u makaza. Kastra-ciona rana je lokalno tretirana antibiotskim pra{kom neomicinom (Neocin®, Veterinarski zavod a.d. Zemun) i antibiotskim sprejom sa hlortetraciklinom (Ayeromicin®, Fort Dodge Veterinaria, Spain).
Parenteralno je aplikovan antibiotik penicilin i streptomicin (Pen-strep®, Vana GmbH, Austria) i antitetanus serum (Teteaser®, Veterinarski zavod Subotica). Odlu~ili smo se za ovakav na~in aplikacije antibiotika iz razloga {to su konji dosta osetljivi na infekcije, naro~ito peritonitis, pa budu}i da je pastuv kastri-ran otvorenom metodom hteli smo da ovakvom aplikacijom antibiotika (lokalno i parenteralno) predupredimo nastanak infekcija. Nakon vizuelnog pregleda unu-tra{njosti kastracione rane na krvarenje, pristupili smo uklanjaju konopca kojim je pastuv bio vezan. Nedugo zatim pastuv se pridigao. Krvarenje iz skrotalne rane je
Slika 1. Lokalna anestezija / Figure 1. Local anaesthesia
Slika 2. Plasiranje rezova /
bilo u formi kapljica sve`e krvi i nakon 5 minuta je i ono prestalo. Rep smo uvezali zavojem i privezali ga oko vrata. Dat je savet vlasniku da konja visoko ve`e kako se ne bi one~istile kastracione rane, te da ujutro i nave~e {eta grlo po pola sata, da nekoliko dana izbegava hranu koja nadima, zatim da prvu hranu konju ponudi nakon {est sati, koliko je potrebno za oporavak od op{te anestezije. Nakon jed-nog sata od kastracije ponovo smo pregledali kastrirajed-nog konja radi kontrole na eventualno krvarenje i prolabiranje unutra{njih organa (creva, omentum). Pri tom pregledu iz kastracionih rana nije bilo prisutno krvarenje, tj. nalaz je bio uredan. Sa veterinarima iz lokalne terenske slu`be dogovoreno je da sutradan obi|u `ivo-tinju i da kontroli{u stanje, {to su oni i u~inili izve{tavaju}i nas o urednom postkas-tracionom toku.
Vlasnik je usmeno posavetovan o na~inu nege i zbrinjavanja konja u postkastracionom toku. Vlasniku su predo~ene mogu}e komplikacije prilikom vi-sokog vezivanja.
Dva dana nakon izvr{ene kastracije obave{teni smo da je konj uginuo sa simptomima kolika. Istog dana smo iza{li na teren i izvr{ili obdukciju na lokal-nom sto~lokal-nom groblju, uz prisustvo vlasnika, veterinara iz osiguravaju}eg zavoda i kolega iz terenske veterinarske slu`be.
Iz anamnesti~kih podataka saznajemo da je konj uginuo drugi dan po-sle kastracije u toku no}i. Konj je po~eo da se znoji i pokazuje znake bolova u ab-domenu. Rano ujutro je uginuo.
Spolja{njim pregledom le{a nalazimo na ko`i donje i gornje usne vid-ljive pli}e i dublje ozlede u vidu ogrebotina i oguljotina. Iz nosnih otvora cedi se obilan crvenkasto-penu{avi sadr`aj, a vidljiva sluznica nosne {upljina je prlja-vocrvena. O~ni kapci su poluotvoreni, o~ne jabu~ice su napete, konjuktive su umereno vla`ne. Anus je poluotvoren, sluznica je prljavocrvene boje. Kastracione rane odgovaraju postoperacionom stanju, a iz skrotalne {upljine na pritisak cedi se vrlo malo sukrvi~avog sadr`aja.
Unutra{nji nalaz – Potko`je je umereno vla`no, a iz dobro punjenih i prese~enih krvnih sudova izlazi slabo ugru{ana krv. U potko`ju kranijalnog dela vrata, kaudalno od ramusa mandibulae u {irini 10-15 cm, nalazi se vidljivo hemo-ragi~no edematozno podru~je sme{teno vi{e na ventralnom delu ove regije, a de-limi~no prelazi i na lateralne povr{ine. Jetra je tamno sme|e boje, ~vrste konzis-tencije, a ispod kapsule prosijavaju multipli sivobeli~astasti ~vori}i veli~ine zrna prosa jasno ograni~eni od okoline. Ovakvi ~vori}i nalaze se i dublje u tkivu jetre. Na parijetalnoj povr{ini jetre u formi kon~i}a prime}uju se ostaci organizovanog fi-brina(Perihepatitis fibrosa).Slezina je umereno pove}ana, a po kapsuli se isti~u sitna, ta~kasta krvarenja. Fibrozna kapsula sa oba bubrega se vrlo te{ko skida i sa sobom "~upa" bubre`no tkivo. U bubre`nim karlicama prisutna je ve}a koli~ina gnoja.
Mokra}na be{ika je potpuno prazna, sluznica be{ike je glatka, sjajna i vla`na. Srce u perikardu je pokretno. Unutra{nji sloj perikarda je gladak, sjajan i vla`an. Subepikardno u regiji koronarnih i longitudinalnih brazda nalaze se mno-gobrojna ta~kasta krvarenja. U {upljini grkljana i traheje nalazi se dosta pe-nu{avog sadr`aja, a naro~ito u kranijalnom delu traheje. Po mukozi traheje vide se ta~kasta krvarenja. Plu}a su hiperemi~na i edematozna. @eludac je umereno ispunjen voluminoznim hranivom. U lumenu tankih creva, naro~ito ileuma, nalazi se klup~ad i sve`njevi crvenih parazitaParascaris equorumkoji je doveo do nas-tanka opturacione stenoze creva.
U debelom crevu nalazi se ve}a koli~ina kabastog i ka{astog sadr`a-ja. Sluzoko`a debelog creva je zelenkasto sivkasta. Na samoj sluzoko`i i u
Slika 6. Parascaris equorum u tankim cre-vima opturaciona stenoza /
Slika 7. Penu{av sadr`aj izlazi iz nosnih otvora smrt usled gu{enja / Slika 4. Intersticijalni nefritis /
sadr`aju prime}uju se primerci Oxyurisa. Patolo{ko-anatomska dijagnoza: Oe-dema haemorrhagica subcutaneum regionis colli cranialis. Perihepatitis fibrosa. Nodi parasitarii hapetis (hepatitis parasitaria). Parascaridosis intestini gravis. Oxyuriosis intestini crassi. Nephritis interstitialis chronica. Pyelonephritis puru-lenta.
Klup~ad, odnosno sve`enjeviParascaris equorumdoveli su optura-cione stenoze tankih creva, poreme}aja u varenju sa koli~nim bolovima. Poznato je da kod izvesnih grla i manji broj parazita dovodi do vidnih patolo{kih po-reme}aja. Pod dejstvom toksina ovog uzro~nika pojavljuju se tetani~ni gr~evi, znaci poreme}aja centralnog nervnog sistema i slabost zadnjeg dela tela. Sve ovo napred navedeno zajedno je dovelo do pada `ivotinje, zatezanja okovratnika i ugu{enja, odnosno davljenja kao krajnjeg ishoda.
Koli~ni bolovi se ~esto javljaju kod parazitarnih oboljenja gastrointes-tinalnog trakta (Trailovi}, 2003). Klup~ad parazitaParascaris equorumdoveli su do opturacione stenoze tankih creva i poreme}aja u varenju pra}ena koli~nim bo-lovima. Poznato je da kod izvesnih grla i manji broj parazita dovodi do vidnih pa-tolo{kih poreme}aja. Kao posledica delovanja toksina ovog uzro~nika mogu nastati tetani~ni gr~evi, znaci poreme}aja centralnog nervnog sistema i slabost zadnjeg dela tela (Jovanovi}, 1985). Pretpostavlja se da su napred navedeni poreme}aji uzrokovali pad `ivotinja, usled ~ega je nastalo zatezanje okovratnika i ugu{enje.
)! ! * +! ,& - .! /! # 0! &* 1" /% 2!/* 3(
4 5 + % 6 ! !7 # +8$!%#/ ! + % 9%# :" ;:" -%% (< (
4 * 9" * ! 2 +/=!!/ ! #! )!" !7 ;:" 8 % % 33<
9/ * > 2 $%& #"&* $!!& $& * * "/ ! !> . /! /! # 0! & 7" 2!/* 3
( 9! 6 4! 1" /% * 2!/
9" * / )* 4 $ )* ?! )* 9/ )* +! . / 2* ! @ ;7 7% !7 5 ?@ " ! A"8 " $! 8 ! ?$!/ % (< (3
Zaklju~ak/Conclusion
ANALYSIS OF POSSIBLE REASONS FOR DISSOLUTION OF STALLION AFTER CASTRATION
M. Stevan~evi}, B. Toholj, V. Iveti}, A. Potkonjak, I. Stan~i}
B# # $%% !7 "/ !7 # 77# 8 !7 "/ !7 8 /% * / ! ! = $7! / !7 ! %! 9# != !7 # #! / %// ! # $ .%" !7 # " $/%. $ !7 # ! 9# % ! = %/ !" " / # 9# ! = / /!= / !. / 7! %! $ =# # !%/ #7/ %! /! 9# %! $! %// =#!" 8 %! $%! * / # $!!$ %!" = !/ 9# /8 7 %! * # #! // =# 8 $! !7 %!% 9# "!$8 #!=/ !."! !7 # " / !%% .8 $
48 =!/ ! * %! * $%/!* !."!
OKOLENIE KERECA POSLE KASTRACII
M. Stevan~evi~, B. ToholÝ, V. Iveti~, A. PotkonÔk, I. Stan~i~
V sostave prakti~eskogo obu~eniÔ studentov pÔtogo kursa veterinar-noy medicinì, mì sover{ali demonstraciÓ kastracii `erebca. Vladelec na Ìtot {ag opredelilsÔ iz-za nepredusmotrennogo temperamenta `erebca. KastraciÔ `erebca sdelana v obçey anastezii. @erebec povalen i fiksirovan dlÔ kastra-cii po tak nazìvaemom mesnostnom metode. KastraciÔ protekla bez oslo`neniy, a postoperativnoe te~enie bìlo pravilÝnoe. Tri dnÔ posle kastracii `erebec ok-olel s simptomami kolikov. Vskrìtiem (trupa) ustanovlena obturaciÔ ileusa i ileocekalÝnoy valÝvulì s parazitami .
KlÓ~evìe slova: `erebec, kastraciÔ, paraskaridoz, obturaciÔ ki{ok RUSSKIY
