EFEKTI PULZIRAJUĆEG NISKOFREKVENTNOG MAGNETNOG POQA
U RANOJ REHABILITACIJI BOLESNIKA SA TOTALNOM
BESCEMENTNOM ARTROPLASTIKOM KUKA
Aleksandar ĐUROVIĆ1, Mirjana ŽIVOTIĆ-VANOVIĆ2, Dejan POPOVIĆ3 1Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Vojnomedicinska akademija, Beograd;2Institut za medicinska istraživawa, Vojnomedicinska akademija, Beograd; 3Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd
KRATAK SADRŽAJ
Uvod U ranoj rhablacj pacjnaa nakon oaln bscmnn arroplask kuka uporbqavaju s razl mo dal fzkaln rapj, mđu kojma j pulzrajuć nskofrkvnno magnno poq, j fk nsu dovoqno s ražn.
Ciq rada Cq ovog rada j spvaw fkaa u funkcj dozrawa pulzrajućg nskofrkvnnog magnnog poqa u ranoj rhablacj nakon oaln bscmnn arroplask kuka.
Metod rada Prospkvno, konrolsano, klnko sražvaw sprovdno j na uzorku od 90 spanka podqnh u r grup po 30. Prv dv grup dobjal su uz knzrapju „vlku” dozu (grupa A), odnosno „malu” (grupa B) dozu pulz
rajućg nskofrkvnnog magnnog poqa. Konrolna grupa C podvrgnua j bla skquvo knzrapj. Sudja j ra
jala r ndq.
Rezultati Na kraju prv posopracon ndq spanc z grup A mal su znaajno slabj osćaj bola od spa
nka z grup B (p<0,01) grup C (p<0,001). U grup B bol j bo znaajno slabj ngo šo j bo u grup C u sv r posop
racon ndq (p<0,01). Ispanc z grup A su na kraju rć posopracon ndq mal znaajno vć vrdnos
Harsovog skora za kuk od spanka z drug dv grup (p<0,05), a samo na kraju prv posopracon ndq brž su pr
lazl razdaqnu od 10 mara (p<0,01).
Zakqučak Pulzrajuć nskofrkvnno magnno poq nakon oaln bscmnn arroplask kuka doprnlo j smawwu bola u skladu sa prmwnm dozama. Poboqšaw funkcj spanka blo j zražnj pojavlo s ranj u grup rranoj „vlkom” dozom pulzrajućg nskofrkvnnog magnnog poqa.
Kqučne reči: oalna bscmnna arroplaska kuka; pulzrajuć nskofrkvnno magnno poq; rana rhablacja
UVOD
Rehabilitacija bolesnika nakon totalne atro-plastike kuka sprovodi se preoperacionom pripre-mom, ranim i kasnim funkcionalnim osposobqava-wem. Ciqevi ranog osposobqavawa su suzbijawe bo-la, poboqšawe pokretqivosti u kuku i obuka u ho-du, bezbednom korišćewu kreveta, stolice i toale-ta [1,2]. Kineziterapija je osnovni fizikalni me-tod u svim fazama rehabilitacije [2]. Preporuču-je se da se tokom wenog trajawa sprovode određeni oblici elektrostimulacije glutealne muskulatu-re, manuelna masaža, elektromioneurografski bio-fidbek, krioterapija, limfna drenaža i upotreba mehaničke pumpe za stopalo [3, 4]. U rehabilitaciji bolesnika posle totalne artroplastike kuka kori-sti se i pulzirajuće niskofrekventno magnetno po-qe. Smatra se da ono dovodi do brzog umawewa bola i poboqšawa funkcije [5-8]. Pulzirajuće niskofre-kventno magnetno poqe dozira se izborom indukci-je (B), frekvencije poqa (f), trajawa procedure (T)i broja procedura (N). Doza je „mala” ako je indukcija približno jednaka 3 mT, frekvencija mawa od 6 Hz, trajawe 5-15 minuta. „Velika” je ukoliko je indukci-ja 5-10 mT, frekvencija 25-50 Hz, trajawe duže od 15 minuta [5-7].
Postoje brojne stručne dileme u vezi sa prime-nom magnetoterapije u fizikalnoj medicini i re-habilitaciji. S druge strane, preovlađuje
sagla-snost među autorima da magnetna poqa imaju pre svega analgetsko i antiinflamatorno dejstvo, ali su naučno iznađeni podataci o efektima ove tera-pije veoma oskudni [8-10]. Ne postoji jedinstveno stanovište o optimalnim magnetoterapijskim pri-stupima, pa ni o konkretnom dozirawu magnetotera-pije. Nije poznato ni to da li je magnetno poqe jed-nako efikasno kada se primeni kao monoterapija, u sklopu dvokomponentnog ili višekomponentnog fizikalnog programa [11,12]. Po nekim mišqewi-ma, povećawe indukcije magnetnog poqa iznad 3,2 mT ne daje boqe efekte [13]. Suprotno tome, Kenedi (Kennedy) i saradnici [5] smatraju da u rehabilita-ciji nakon hirurških intervencija na koštano-zglobnim strukturama doze treba da budu veće, naro-čito kada je reč o protetisawu. Postoje pretpostav-ke da su niže frekvencije efikasnije od viših, bu-dući da se wihovom primenom trajnije zadržavaju početne elektrohemijske promene u ćelijama. Ova se mišqewa zasnivaju na nalazu po kojem se stabiliza-cija ćelijske membrane najboqe postiže na frekven-ciji od 35,7 Hz[14]. Trajawe procedure takođe nije precizno definisano. Sem preporuke da tokom pro-grama weno trajawe treba postupno skraćivati, ma-lo se računa vodi o „vremenskom piku” za magnetote-rapiju [15].
U literaturi se može naći veoma malo podataka o efektima ovog fizikalnog agensa u rehabilitaci-ji nakon totalne artroplastike kuka. Autori
nom izveštavaju o efektima magnetoterapije kod komplikacija ili labavqewa proteze [16,17], a mag-netna poqa se gotovo i ne koriste postoperaciono, u fazi rane rehabilitacije.
CIQ RADA
U ciqu ispitivawa efekata u funkciji dozirawa primewenog pulzirajućeg niskofrekventnog magnet-nog poqa u ranoj rehabilitaciji nakon totalne bes-cementne artroplastike kuka, postavili smo hipo-tezu: kod bolesnika sa totalnom bescementnom artro-plastikom kuka kod kojih se u ranoj rehabilitaciji primewuju kineziterapija i pulzirajuće niskofre-kventno magnetno poqe značajno je mawi subjektiv-ni osećaj bola i znatno su boqi objektivsubjektiv-ni pokazate-qi funkcionalne sposobnosti nego kod bolesnika koji se podvrgnu iskqučivo kineziterapiji.
METOD RADA
Ispitivawem je bilo obuhvaćeno 90 ispitanika odabranih prema unapred utvrđenim kriterijumi-ma: 1) totalna bescementna artroplastika kuka izvr-šena zbog osteoartritisa ili avaskularne nekroze; 2) izostanak intraoperacionih komplikacija (po-vreda nerava, krvnih sudova ili jatrogeni prelom butne kosti) i postoperacionih komplikacija (iš-čašewe proteze, akutna bubrežna insuficijenci-ja); 3) preoperaciono smawewe amplitude bar jednog pokreta u kuku za 30–50 % u odnosu na fiziološke vrednosti; 4) slabqewe bočno-bedrene muskulature obolelog ekstremiteta od najmawe 1/2 jedinice ma-nuelnog mišićnog testa u odnosu na zdravu stranu; 5) sposobnost ispitanika da sa pomagalom ili bez wega pređu za mawe od jednog minuta razdaqinu od 10 m; 6) nepostojawe smetwi u govoru i motoričkih deficita zbog ishemijske bolesti mozga i 7) mental-ni skor određen po metodi Junga u opsegu 9-10 [18].
Metodom slučajnog odabira ispitanici su bili podeqeni u tri grupe od po 30 ispitanika (AiB– eksperimentalne grupe; C – kontrolna grupa). Kod ispitanika iz grupe A od prvog postoperacionog dana primewen je rehabilitacioni program koji se sastojao od kineziterapije i „velike” doze pulzira-jućeg niskofrekventnog magnetnog poqa (B=10 mT;
f=50 Hz; T=30 min). Kod ispitanika iz grupe B pro-gram rehabilitacije sastojao se od kineziterapije i „male” doze pulzirajućeg niskofrekventnog mag-netnog poqa (B=3mT; f=4 Hz; T=15 min). Ispitanici iz grupe C podvrgnuti su iskqučivo kineziterapi-ji. Sva tri programa trajala su po tri nedeqe i spro-vođena su pet puta nedeqno (N=15). Svi su ispitani-ci u prvih pet dana posle operaispitani-cije dobijali diklo-fenak-natrijum (2×75 mg) ili tramadol (2×50 mg).
Pre hirurške intervencije, kao i na kraju prve, druge i treće nedeqe po wenom izvršewu, registro-vana su sledeća obeležja posmatrawa: 1) subjektivan doživqaj intenziteta bola meren vizuelnom analog-nom skalom [19, 20]; 2) funkcionalna sposobnost do-weg ekstremiteta merena Harisovim skorom za kuk
[21]; 3) vreme potrebno da se pređe rastojawe od 10 m (aritmetička sredina tri merewa); 4) samoprocena efekata rehabilitacionog programa merena vizuel-nom analogvizuel-nom skalom (od 0 do 10).
Za parametrijska obeležja posmatrawa izračuna-te su aritmetička sredina i standardna devijaci-ja. Značajnost razlike posmatranih obeležja izme-đu grupa i unutar wih računata je analizom varijan-se (ANOVA). Registrovane su učestalosti neparame-trijskih obeležja posmatrawa, a razlike između gru-pa i unutar wih izračunavane su χ2-testom [22]. Zna-čajnost razlike prihvatana je na nivou 0,05 i većem.
REZULTATI
Prosečna starost ispitanika iznosila je 50,0± 8,67 godina (min-max=39-61 godina). Žene su činile 78% uzorka, a učestalost osteoartritisa kao indika-cije za artroplastiku kuka bila je deset puta veća u odnosu na aseptičnu nekrozu. Ostali osnovni poda-ci o ispitanipoda-cima prikazani su u tabeli 1.
Pre hirurškog zahvata subjektivni doživqaj in-tenziteta bola nije se razlikovao između ispitani-ka različitih grupa. Prve, druge i treće nedeqe po wegovom izvršewu bol je u svakoj od grupa bio zna-čajno slabiji u odnosu na prethodnu nedequ. Na kraju prve postoperacione nedeqe ispitanici iz grupe A imali su značajno slabiji osećaj bola od ispitanika iz grupe B (p<0,01) i ispitanika grupe C (p<0,001). U sve tri postoperacione nedeqe bol ispitanika iz grupe B bio je značajno slabiji od bola ispitanika iz grupe C (p<0,01) (Grafikon 1).
TABELA 1. Osnovn podac o spancma.
TABLE 1. Basic data about subjects.
Parametar Parameter
Grupe ispitanika Groups of subjects
A (N=30) B (N=30) C (N=30)
Pol (Mušk/žnsk)
Sex (Male/female) 7/23 5/25 7/23
Saros (godn)
Age (years) 49.5±8.4 48.1±9.3 52.4±8.3
Indkacja za arroplasku Indications for arthroplasty
Osoarrs (N)
Osteoarthritis (N) 25 28 28
Aspna nkroza (N)
Aseptic necrosis (N) 5 2 2
Trajaw nnzvnh goba (godn)
Pre operacije se vrednosti Harisovog skora za kuk po grupama nisu značajno razlikovale (Grafi-kon 2). Tek su na kraju treće postoperacione nedeqe ispitanici iz grupe A imali značajno veće vredno-sti ovog skora (p<0,05). Po isteku treće nedeqe vred-nosti skora u grupi A bile su veće od vrednosti u grupama BiC (p<0,01), dok su vrednosti u grupi B bile značajno veće od vrednosti u grupi C (p<0,01) (Grafikon 2).
Razdaqinu od 10 metara ispitanici su pre opera-cije prelazili u proseku za oko 20 sekundi, pri če-mu se skorovi grupa A,BiC nisu značajno razliko-vali (Grafikon 3). Ispitanici iz grupe A su, za raz-liku od ispitanika iz grupa BiC, na kraju prve po-stoperacione nedeqe udaqenost od 10 metara prela-zili za značajno kraće vreme (p<0,01). U ostalim ter-minima merewa nisu ustanovqene značajne razlike između i unutar grupa (Grafikon 3).
GRAFIKON 1. Bol spanka mrn vzulnom analognom skalom (VAS) pr opracj u prv r ndq po wnom zvršwu.
GRAPH 1. Pain in subjetcs measured by visual analogue scale (VAS) before operation and in the first three weeks.
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Пре операције
Before operation 1. недеља1st week 2. недеља2nd week 3. недеља3rd week
Бо
л
(В
АС
)
Pa
in
(V
A
S)
Група A / Group A Група B / Group B Група C / Group C
GRAFIKON 2. Funkcja spanka pr opracj u prv r ndq po wnom zvršwu, zražna Harsovm skorom za kuk.
GRAPH 2. Subjetcs’ function before operation and in the first three weeks, expressed by Harris hip score.
Пре операције
Before operation 1. недеља1st week
2. недеља 2nd week
3. недеља 3rd week
Група A / Group A
Група B / Group B
Група C / Group C
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Ха
ри
со
в
ск
ор
з
а к
ук
H
ar
ris
h
ip
s
co
re
GRAFIKON 3. Vrm za koj su spanc prlazl razdaqnu od 10 mara pr opracj u prv r ndq po wnom zvršwu.
GRAPH 3. Time which subjetcts needed for distance of 10 meters before operation and in the first three weeks. Пре операције
Before operation 1. недеља1st week 2. недеља2nd week 3. недеља3rd week
Група A / Group A Група B / Group B Група C / Group C
0 10 20 30 40 50 60 70 80
Вр
ем
е
(
s) /
T
im
e (
Prilikom procene efekata postignutih rehabi-litacionim programa ustanovqeno je da su ispi-tanici iz grupa A (9,4±1,1) i B (9,3±1,2) bili zna-čajno zadovoqniji od ispitanika grupe C (8,6±1,1) (p<0,01).
DISKUSIJA
Bol je osnovna indikacija potrebe da se izvrši artroplastika kuka. Bol bolesnika koji čeka na ope-raciju je hroničan, ima senzornu, afektivnu i kog-nitivnu komponentu, a kontinuirano traje duže od šest meseci [23, 24]. Zamena kuka protezom sama po sebi doprinosi značajnom umawewu osećaja bola, iako se nakon artroplastike javqa akutan bol. Među-tim, za razliku od hroničnog preoperacionog bola, ovaj je kombinacija kožno-mišićnog bola u kojoj do-minira senzorna dimenzija [25]. Budući da je inten-zitet bola najvažnija komponenta senzorne dimen-zije [23], opredelili smo se za posmatrawe ovog poka-zateqa bola. Rezultati našeg ispitivawa pokazuju da pulzirajuće niskofrekventno magnetno poqe i u „velikoj” i u „maloj” dozi doprinosi značajnom uma-wewu bola nakon artroplastike kuka (Grafikon 1). Ističemo da tokom magnetoterapije nisu registro-vane nuspojave poput uznemirenosti i nesanice, iako neki autori to predviđaju [17].
Sudeći prema postojećim saznawima, pulziraju-će niskofrekventno magnetno poqe doprinosi uma-wewu bola na više načina. Pre svega, ono doprino-si bržoj sanaciji postoperacione upale, a deluje i na periferne, centralne i autonomne mehanizme bola i na biološki aktivne tačke organizma. Pod uticajem magnetnog poqa se u mikrocirkulaciji re-guliše endotelni mehanizam, normalizuje pH vred-nost i smawuje viskozvred-nost krvi. Takođe se poveća-va elastičnost eritrocita, dolazi do wihove elek-trostabilizacije, ubrzava se fibrinolitička ak-tivnost, lakše se eliminišu bradikinini, a efi-kasnije je i antiinflamatorno dejstvo glikokorti-koida [26,27]. Na ćelijskom nivou dolazi do regu-lacije Na-K pumpe, povećawa koncentracije Ca++
u vanćelijskoj tečnosti, stabilizacije ćelijske me-mebrane i efikasnije eliminacije slobodnih ki-seoničkih radikala [14, 28, 29]. Magnetno poqe vr-ši određenu vrstu neinvazivne blokade perifer-nih nerava, stabilizuje membrane neurona i spre-čava nastanak visokog praga aferentacije za brza A delta i sporija C vlakna. Ono na nivou kičmene moždine pospešuje inhibitornu ulogu supstantiae gelatinosae, a deluje i na opioidni endogeni sistem i sekretornu aktivnost C vlakana. Time se uslovqa-va predominacija A delta vlakana,koji su
prirod-ni inhibitori sekundarprirod-nih neurona [12, 30]. Uti-cajem magnetnog poqa na koru velikog mozga, hipo-talamus i retikularnu formaciju, stvaraju su uslo-vi za neuromodulaciju, u smislu aktiuslo-virawa inhi-bitornih descedentnih puteva [31]. Snažnim uti-cajem na ganglione magnetna stimulacija dovodi do smawewa tonusa simpatikusa [26]. Refleksni od-govor bioloških tačaka organizma na dejstvo mag-netnog poqa zavisi od wegove indukcije i
frekven-cije, od konstrukcije elektromagneta, kao i od na-čina i mesta aplikacije [31]. Može se pretpostavi-ti da magnetni solenoid postavqen na regiju kuko-va i nadbubrega stimuliše veliki broj biološki aktivnih tačaka, i time dovodi do smawewa bola refleksnim putem. Po našem mišqewu, „velika” doza pulzirajućeg niskofrekventnog magnetnog po-qa pokazala se efikasnijom od „male” u otklawawu bola, upravo zbog jačeg delovawa većih indukcija i frekvencija na biološki aktivne tačke organi-zma. Magnetoterapija kao procedura pridodata ki-neziterapiji može povoqno da utiče i na afektiv-ni bolafektiv-ni mehaafektiv-nizam. Istraživawa, naime, pokazu-ju da se veći broj procedura u fizikalnom progra-mu povoqno odražavaju na raspoložewe bolesnika i wihov stav o ishodu lečewa [13].
Smawewem intenziteta bola pulzirajuće nisko-frekventno magnetno poqe je imalo presudan uti-caj na efekte kineziterapije u eksperimentalnim grupama, čime se pokazalo da dvokomponentni fi-zikalni program ima značajno boqe efekte od mono-komponenetnog. U svim vrstama funkcionalne pro-cene nakon totalne artroplastike kuka posebna se pažwa posvećuje bolu. I pet godina nakon operaci-je bol može značajno uticati na funkciju ekstremi-teta [32]. U prvim postoperacionim danima porast vrednosti Harisovog skora nastaje zbog umawewa bo-la. Na isteku rane rehabilitacije Harisov skor je veći zbog boqeg hoda, povećanih dnevnih aktivno-sti i obima pokreta u kuku [33]. U prve tri nedeqe po operaciji kod ispitanika smo registrovali po-većawe vrednosti Harisovog skora za 5-8 bodova, na račun povećawa obima pokreta u kuku, dnevnih ak-tivnosti i hoda. Ovo povećawe se da objasniti time da se osobama sa bescementnim protezama zabrawu-je oslonac na operisanu nogu. Vežbawe hoda zabrawu-je najva-žniji deo rane rehabilitacije nakon artroplasti-ke kuka [34]. Osoba kojoj je ugrađena proteza kuka na-čini oko 4.500 koraka dnevno i oko 900.000 koraka godišwe [35]. Godinu dana makon operacije 20% bo-lesnika hramqe na operisanu nogu ili je slabe boč-no-bedrene muskulature [36,37].
Rezultati našeg istraživawa ukazuju na to da „velika” doza pulzirajućeg niskofrekventnog mag-netnog poqa ima boqi efekat na funkcionalnu spo-sobnost od „male” doze. Ispitanicima iz eksperi-mentalne grupe A, onima koji su primali „veliku” dozu magnetnog poqa, bol je u najvećoj meri odstra-wen (Grafikon 1). To je doprinelo povećawu adapta-cionih sposobnosti, ispoqenih tako da ispitani-ci ove grupe na kraju prve postoperaispitani-cione nedeqe budu znatno brži u prelažewu zadate razdaqine od 10 metara (Grafikon 3).
ZAKQUČAK
Primeweno uz kineziterapiju, pulzirajuće ni-skofrekventno magnetno poqe u „velikoj” i „maloj” dozi dovodi do značajno slabijeg osećaja bola u ra-noj rehabilitaciji nakon totalne bescementne ar-troplastike kuka. Ublažewe bolova nastupilo je ra-nije i bilo je izražera-nije u grupi ispitanika koji su primali „veliku” dozu pulzirajućeg niskofre-kventnog magnetnog poqa.
Pulzirajuće niskofrekventno magnetno poqe je, primeweno u dozama, dovelo i do značajnog poboqša-wa funkcionalne sposobnosti u ranoj rehabilita-ciji nakon totalne bescementne artroplastike ku-ka. Poboqšawe je nastupilo ranije i bilo je izra-ženije takođe u grupi ispitanika koji su primali „veliku” dozu pulzirajućeg niskofrekventnog mag-netnog poqa.
LITERATURA
1. VučićR,MarkovićP,SavkovićN,editors.Clinicaloccupational therapy.Practicumwiththerapeuticalmedicalreminder(InSerbi-an).Belgrade:NIBalternativa;2001.
2. BrotzmanBB,CameronHU,BoolsM.Rehabilitationaftertotal jointarthroplasty.In:BrotzmanBBeditor.Handbookoforthopae-dicrehabilitation.St.Louis:Mosby;1996.p.318-47.
3. BelenjikijVE,KuropatkinGV.Whatisthebeterprothesisforhip? (InRussian).Vestniktravmatologiiiortopedii1995;1-2:47-51. 4.
SanatoriFS,VitulloA,StopponiM,SantoriN,GheraS.Prophylax-isagainstdeep-veinthrombosisintotalhipreplacement.JBone JointSurg1994;76(4):579-83.
5. KennedyWF,RobertsCG,ZeugeRC,DicusWT.Useofpulsed electromagnetic fields in treatment of loosened cemented hip protheses.Adoubleblindtrial.ClinOrthop1993;286:198-205. 6.
StuchzMA.Applicationsoftime-varyngmagneticfieldsinmedi-cine.Biomedicalengineering1990;18(2):89-124.
7. VanSteenbruggheG,PanthierG,MaigneJY,MaigneR.Control studyofpulsedlowmagneticfieldinthetreatmentofcommon pain.(InFrench).AnnReadaptMedPhy1988;31(2):227-32. 8. EricksonAR.ComplementaryandAlternativeMedicine.In:Wert
SG,editors.RheumatologySecrets.2nded.Philadelphia:Hanley andBelfusInc;2002.p.647-54.
9. DavisCM.ComplementaryTherapiesinRehabilitation.In:Gon- zalesEG,MeyersSJ,EdesteinJE,LiebermanJS,DowheyJA,edi-tors.DouheyabdDarling`sPhysiologicalBasicofRehabilitation Medecine. 3rd ed. Boston: Butterworth-Heinemann; 2001. p.777-93.
10. LihchitzRM,SoreuPJ.PhysicalMethodsofPainManagement.In: PrithniRajP,editor.PracticalManagementofPain.3rd ed.St.Lou-is:Mosby;2000.p.529-43.
11. LevickijEF,KuzmenkoDI,SidorenkoGN,LaptevBI,DžuraevaEI. Theeffectsofsapropelandconstantmagneticfieldonrepairpro-cessesatliver`sinjury(InRussian).VoprosKurort1998;2:35-6. 12. PewukovaJP,ŠarpovIA.Ultrasoundandlowfrequencypulsed
magneticfieldintherapyatsceletalsystem(InRussian).Vopros Kurort1991;3:57-8.
13. NikolićŽG.Physicaltherapyinsport’sinjury.In:BanovićDM,edi-tor.Injuriesinsport(InSerbian).Belgrade:Medicinskaknjiga; 1993.p.153-67.
14. PonomarenkoGN,SolokovGV,ŠustavSB,KiselevaTP,MažaraJP, AnisimovALatal.Analysisofclinicaleffectsinparametricmag-netictherapy(InRussian).VoprosKurort1998;1:6-9.
15. ŽukovBN,TrifanovLA,MusienkoSM.Theeffectsofconstant magneticfieldontrancapillaryvolumeinpatientswithchronic venousinsufficiency(InRussian).VoprosKurort1981;4:28-31. 16. KocićM.Complicationsoftotalhipendoprothesis(InSerbian).
Physicaltherapy1998;11:20-3.
17. MihajlovićV,editor.Physicaltherapy.3rded.RijekaCrnojevića: Obodskoslovo;2002.p.190-201.
18. YongJ.Rehabilitationandolderpeople.BMJ1996;313:677-81. 19. Lieberman JR, Dorey F, Shekell P, et al. Differences between
patients and physicians evaluations of outcome after total hip arthroplasty.JBoneJointSurg1996;78(6):835-8.
20. HornS.Pain.In:WilsonBA,McLellanDL,editors.Rehabilitation studieshandbook.Cambridge:CambridgeUniversityPress;1997. p.289-315.
21. MahomedNN,ArndtDC,McGroryBJ,HarrisWH.TheHarris hipscore:comparasionofpatientself-reportwithsurgeonassess-ment.JArthroplasty2001;16(5):575-80.
22. PetzB,editor.Basicstatisticalmethodsfornon-mathematicians (InSerbian).Zagreb:SveučilišnanakladaLiber;1985.
23. GiffordL.Pain.In:Pitt-BrookeJ.HeatherR.LockwoodJ.KeerK, editors.Rehabilitationofmovement.London:WBSaundersCom-panyLtd;1998.p.196-232.
24. Hopman-RockM,OddingE,HofmanA,KraaimaatFW,Bijalsma JWJ.Physicalandpsychologicaldisabilityinelderysubjectsin relationtopaininthehipand/orknee.JRheumatol1996;23(6): 1037-44.
25. CenićD,LekićD,editors.Pathophysiologyofpain(InSerbian). Belgrade:Medicinskaknjiga;1994.
26. SorokinaEI,PodviginaIP,SeliševGS,KrilovaGV.Applicationof lowfrequencymagneticfieldincomplextretmentofolderpatients withischemicalheartdiseaseandosteochnondrosisofcervicotho-racalspine(InRussian).VoprosKurort1989;2:18-22.
27. Stojanović-PavićevićM.Therapeuticaleffectsofmagneticfieldin personswithsofttissuesinjury[master’sthesis](InSerbian).Bel-grade:SchollofMedicine;1993.
28. TerešinSJ.Theinfluenceofsomephysicalfactorsonactivetrans-portofsodiumionsthroughcellmembrane(InRussian).Vopros Kurort1998;2:41-2.
29. ZubkovaSM.Theroleofantioxidativesystemsinadaptiveorgan-ismsreactiononinfluenceofsomephysicalfactors(InRussian). VoprosKurort1997;2:3-7.
30. GuytonAC,editor.Medicalphysiology(InSerbian).8th ed.Bel-grade:Medicinskaknjiga;1996.
31. Sokovec IG, Plehanov GF. About therapeutical possibilities of alternatedmagneticfieldthroughacupuncturalpoints.In:Clinical useofmagneticfields(InRussian).IževskIzdateljstvoUdmutrija 1977;8-9.
32. BourneRB,RorabeckCH,GhazalME,LeeMH.Paininthethigh followingtotalhipreplacementwithporouscoatedanatomicproth-esisforosteoarthrosis.JBoneJointSurg1994;76(10):1464-70. 33. NistorL,BlahaD,KjellstormU,SelvikG.Invivomeasurementsof
relativemotionbetweenanuncementedfemoraltotalhipcompo-nentandthefemurbyroentgenstereophotogrammetricanalysis. ClinOrthopRelatRes1991;269:220-7.
34. VučićN.Activityofdaylivingforpatientswithhipendoprothesis (InSerbian).PhysTher1995;1:28-32.
35. Schmalzierd TP, Szuszczewicz ES, Akizuki KH, Petersen TD, AmstutzHC.FactorcorrelatingwithlongtermsurvivalofMcKee Ferrar total hip prostheses. Clin Orthop Relat Res 1996; 329:48-59.
36. VesovićVP,PavićevićSM,ManojlovićOM.Earlyrehabilitationof traumatologicalandorthopedicpatients.In:MihajlovićV,JovićS, RadojčićB,VranićK,VesovićPV,NikolićG,etal,editors.Proceed-ingsofthe3rdCongressofphysiatristsofSerbiaandMontenegro (InSerbian);2002jun5–9;Igalo,SerbiaandMontenegro.Zemun: Vilitrejd;2002.p.34-9.
INTRODUCTION Early rehabilitation of patients with cement-less total hip arthroplasty (cTHA) includes different physical modalities and pulsed low frequency magnetic field (PLFMF), which effects have not been explored yet.
OBJECTIVE To investigate the effects of PLFMF which was applied in different doses in early rehabilitation of patients with cTHA.
METHOD Prospective, controlled, clinical study included 90 patients, divided in three groups with 30 patients each. First two groups were treated with high (group A) or low (group B) doses of PLFMF, in addition to kinesitherapy. Control group C was treated only with kinesitherapy. Study was completed in three weeks.
RESULTS Subjects of group A had significantly lower pain than group B (p<0.01) and group C (p<0.001) subjects in the first postoperative week. Pain in group B subjects was signifi-cantly lower than in group C in all three postoperative weeks (p<0.01). In relation to other two groups, subjects of group A
had higher hip Harris score values at the end of the third post-operative week (p<0.05), and they were faster on 10-meter dis-tance at the end of the first postoperative week (p<0.01). CONCLUSION PLFMF used in low and high doses for patients with cTHA had significant effects on pain abatement, especially at higher doses. Improvement of function was earlier and more manifested in the group treated with high doses of PLFMF.
Key words: cementless total hip arthroplasty; pulsed low fre-quency magnetic field; early rehabilitation
Aleksandar ĐUROVIĆ
Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Vojnomedicinska akademija
Crnotravska 17, 11000 Beograd Tel.: 011 2661 911
E-mail: wallizid@eunet.yu
THE EFFECTS OF PULSED LOW FREQUENCY MAGNETIC FIELD IN EARLY
REHABILITATION OF PATIENTS WITH CEMENTLESS TOTAL HIP ARTHROPLASTY
Aleksandar ĐUROVIĆ1, Mirjana ŽIVOTIĆ-VANOVIĆ2, Dejan POPOVIĆ3 1Clinic of Physical Medicine and Rehabilitation, Military Medical Academy, Belgrade;
2Institute of Medical Research, Military Medical Academy, Belgrade; 3School of Electrical Engineering, University of Belgrade
