Todor Kuljiæ
UDK: 321.728/.74:92 TitoFilozofski fakultet Originalan nauèni rad
Odeljenje za sociologiju DOI:10.2298/FID1002225K Beograd
SEÆANJE NA TITOIZAM: HEGEMONI OKVIRI
Apstrakt:U radu se analizira slika današnjeg hegemonog seæanja na tito-izam. Prikazane su raznovrsne instrumentalne redukcije u domaæoj kulturi seæanja koje obuhvataju demonizacije i negativne simbolizacije titoizma. Blie su razmotreni raznovrsni mitovi i ideologizacije kod pamæenja titoizma, zatim èinioci selektivnog seæanja i novi sklop seæanja na titoizam. Uoèeno je da su privatizacija i retradiciona-lizacija glavni èinioci kreiranja novih okvira za pamæenje socijalizma i za novu nega-tivnu simbolizaciju titoizma.
Kljuène reèi:titoizam, seæanje, mitovi, ideologizacije
Pojam
Titoizam jeste oznaka za jugoslovensku verziju socijalizma u istom smislu u kom su staljinizam i maoizam sinonimi sovjetskog i ki-neskog socijalizma. Eponim (naziv nastao prema imenu neke osobe) titoizampojavio se nakon sukoba Informbiroa i KPJ 1948. godine go-tovo istovremeno u istoèno¼ i zapadnoj štampi, ali u Jugoslaviji nije korišæen (Ravliæ 2005: 106). Na Istoku se ovaj izraz jedno vreme ko-ristio u znaèenju revizionizma i izdaje komunizma, a na Zapadu u smislu manje represivnog socijalizma ili mekog totalitarizma. Sam Tito se ograðivao od titoizma jer je bio svestan da su frakcionaštvo, trockizam i revizionizam najveæi gresi za jednog komunistu, pa se tru-dio da ne naruši idejnu homogenost marksizma: „Titoizam kao poseb-ni ideološki pravac ne postoji zbog toga što mi poseb-nismo doposeb-nijeli poseb-ništa novog u nauci marksizma–lenjinizma. Radi se samo o tome da smo mi uspjeli najpravilnije primeniti tu nauku. Pošto nema nièeg novog, nema ni pravca“ (cit. prema Dedijer 1984: 610). Uprkos Titovom od-bijanju, eponim titoizam stekao je meðunarodno i trajno znaèenje. Navode ga najznaèajniji eponimski reènici i leksikoni (Ravliæ 2005).
U ovom radu eponim titoizam neæe se koristiti samo zbog njegove raširene simbolizacije, nego i 1) zato što se jugoslovenski
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
socijalizam razlikovao od lagerskih verzija razvijenog socijalizma, 2) zbog dominantne uloge Tita u dravnom, partijskom i vojnom od-luèivanju i 3) zbog stoerne integrativne uloge njegove harizme i kulta u pravdanju vlasti komunista i u odranju jedinstva višenaci-onalne drave. Naravno da bi bilo pogrešno redukovati titoizam na Tita ili na njegove namere. Reè je o sloenom, skoro pola stoleæa du-gom politièkom reimu sa osobenom društvenom strukturom, sloe-nom mreom razlièitih grupnih interesa i višeslojnim konfliktnim potencijalom. Analiza titoizma bila bi svakako lakša da pored a) objektivne prošlosti ne postoji i b) simbolièki rekonstruisana i c) ideologizovana prošlost. Kod prve verzije titoizam je sloeni re-im autoritarne modernizacije, u drugoj je isti eponre-im sre-imbol raznih vrednosti (multietnièkog mira, sigurnosti sirotinje, nezavisne drave ili „protestantizovanog boljševizma“), a u treæoj je titoizam ideolo-gizovan u duhu neoliberalizma i viðen kao „meki“ totalitarizam. Sam Tito viðen je kao komunistièki ratni zloèinac, totalitarni vladar, makijavelista, mirotvorac, ugledni dravnik ili kao borac protiv eksploatacije. Razlièite prošlosti centrirane oko njegovog imena ra-zlikuju se po stupnju upotrebljivosti. Drugim reèima u svakom pam-æenju titoizma prevladava saznajna, simbolièna ili ideološka kom-ponenta. Nepreglednu prošlost treba redukovati da bi sadašnjica postala preglednija. Raznovrsne instrumentalne redukcije obuhvata-ju idealizacije, simbolizacije i ideologizacije titoizma. U ovom pri-logu biæe razmotrena hegemona redukcija titoizma danas. Pre toga treba nešto reæi o sloenosti seæanja ove vrste.
Zašto se danas seæamo titoizma?
Titoizam nije samo doba izmeðu 1945. i 1990. nego je i epo-nim kojim se iz šireg vremenskog toka u vrednosnom pogledu izdva-ja jedno doba sa karakteristiènim idejnopolitièkim smislom. Dakle, nije reè samo o objektivnom, nego i o subjektivno omeðenom vre-menskom razdoblju. Ako je uz to titoizam i proivljen, onda je sub-jektivizam ovog eponima još izrazitiji jer se prelama kroz razlièita konkretna iskustva. U kulturi seæanja je poznato da društveno vreme na razne naèine regulišu vladajuæi krugovi: kalendarima, periodiza-cijama, datumima, selektivnim pamæenjem i zaboravom, srazmerom
T
ODOR
KUL
J
izmeðu radnog i slobodnog vremena i sl. Da regulacija vremena nije povezana sa moæi, bila bi sociološki skoro ireleventna.
a) Ali jeste, pa bi zato odnos društvenog vremena i moæi tre-balo nešto blie razmotriti. Nadovezivanje na „zlatno doba“ iz pro-šlosti direktno pravda sadašnjicu, ali je na slièan naèin i rastereæuje distanciranjem od mraènih faza. U oba sluèaja vreme je sredstvo za stvaranje društvenokorektnog samoopisa: „Ja sam svetosavski mo-narhist ili ja sam antikomunist“. Moderna semantika vremena sadri razlièite perspektive koje koriste prošlost da bi kritikovale ili prav-dale sadašnjicu. U tom smislu titoizam kao doba slui da se povuku nove razlike izmeðu prošlosti, sadašnjice i buduænosti. Bez uoèava-nja diskontinuiteta ne moe se iskusiti vreme. Titoizam je vaan kao Drugi neoliberalizma, ali i kao drugaèije doba èije evociranje poma-e da spoma-e oštrijpoma-e ospoma-eti protok vrpoma-empoma-ena. Bpoma-ez usppoma-eha u razgranièavanju i u hijerarhizaciji vrednosnih razlika izmeðu „nedemokratskog titoiz-ma“ i „savremene demokratije“ nema efikasne ideologizacije. Dru-gim reèima, posebni interesi ne mogu se uspešno predstaviti kao opšti bez nametanja mišljenja da je prošlost mraèna, da je sadašnjica doduše naporna ali nuna faza, ali da nas èeka svetla buduænost. Ver-ovatno æe današnja slika titoizma trajati sve do pojave nove vizije buduænosti (drugaèije od EU) kojoj æe biti potrebna nova slika pro-šlosti. Èak i èinjenièki ista slika prošlosti se u novom kontekstu dru-gaèije èita i akcentuje. Dedijerova biografija Tita danas se èita i uok-viruje drugaèije nego pedesetih ili osamdesetih godina dvadesetog veka. Ista prièa prihvata se u sklopu iskustva raznih generacija, pa ti-toizam nije podjednako vaan za sve generacije. Kao i drugi sadraji prošlosti tako se i slika titoizma uvek formira unutar odnosa izmeðu iskustva i oèekivanja. U zajednici seæanja današnjih šezdesetogodi-šnjaka Tito je drugaèije viðen nego kod tridesetogodišezdesetogodi-šnjaka. Premda u ontološkom smislu prošlost više ne postoji, ipak se reprodukuje, ali na iskrivljen naèin. Ovde je vano zapaziti da današnja slika ti-toizma i Jugoslavije nije samo rezultat i odraz sadašnjice, nego je i uslov definisanja sadašnjice. Titoizam je kontrastna pozadina nuna za razlikovanje dobra i zla, poeljnog i nepoeljnog: „Kai mi šta misliš o Titu, pa æu ti reæi ko si“.
b) Ali nije titoizam današnjim moænicima vaan samo zbog vrednosnog kontrasta nego i zbog razgranièenja sistema i okoline. Što je akutnija potreba za distanciranjem od titoizma preko
negativ-FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
nog seæanja to postaje upadljivija razlika izmeðu sistema i okoline u vremenu. Sledeæi minhenskog sociologa A. Nasehija (Nassehi) moe se reæi da je titoizam sredstvo za opis vremenske stukture sav-remenog kapitalizma. Ovo stoga što grupna potreba za smeštanjem u vremenu trai antitezu iz prošlosti koja bi je upadljivije markirala. Upravo zato što je opštepoznat, titoizam je pogodna negativna anti-teza za smeštanje u vremenu, ali i za kontrastno ulepšavanje savre-menog kapitalizma i nacionalizma. Retorièki gledano, Tito kao sim-bol jeste zgodna šifra za prièanje prièe. Jer kada bi se jugoslovenski socijalizam oznaèio kao kardeljizam ili kao rankoviæevština svaka-ko bi bio manje upadljiva epizoda unutar šire vremenske celine. Zato se neæe preterati ako se kae da je kodiranje 20. veka na Balkanu ne-moguæe bez titoizma. Nije reè samo o seæanju na politiku kojoj je peèat dala snana liènost, nego o politièkoj manipulaciji sa istim se-æanjima. Naime, seæanje na titoizam je ovremenjavanje politike, markiranje njene prepoznatljive vremenske dimenzije i time ukljuèi-vanje upotrebljive prošlosti u ideologiju. Titoizam se ne moe zabo-raviti zato što je nuna negativna pozadina, bivša „tamnica“ novih „osloboðenih“ balkanskih drava. Štaviše, vlast vodi svojevrsnu borbu protiv zaborava titoizma jer joj ovaj eponim slui ne samo kao mraèna antiteza nego i kao mehanizam redukcije sloenosti vreme-na. Nova periodizacija 20. veka obuhvata doba pre titoizma, za vre-me titoizma i nakon sloma titoizma. Reè je o prekomunistièkoj, komunistièkoj i poslekomunistièkoj epohi. Uprkos nastojanju da se prošlost zaboravi, svako fiksiranje novog nultog èasa olakšava i pa-mæenje neautentiène prošlosti.
c) Skoro da bi ovo razgranièavanje bilo normalno da se pri tome spontano seæanje na prošlu politiku ne prilagoðava manipula-tivno smišljenoj politici sa seæanjem. eljene vrednosti lakše se na-meæu relaciono u odnosu prema opštepoznatom simbolu. Politizaci-ja se ne odviPolitizaci-ja samo posredstvom slubenog pamæenPolitizaci-ja nego je Tito regulator društvenog i liènog seæanja. Za starije je graniènik društve-nog vremena Titov sukob sa Staljinom („od kada smo se posvaðali sa Rusima“), za sredoveène je to Titova sahrana („dok je još Tito bio iv“), dok mladi pamte eksplozivno rušenje Titovog kulta („od rušenja jednoumlja“). Još tešnje su novi antikomunistièki lièni iden-titeti vezani za antititoizam, pa su otuda vani oslonci neoliberali-zma jednako koliko je to i preimenovanje Bulevara revolucije u
T
ODOR
KUL
J
Ulicu kralja Aleksandra u Beogradu. Meko pounutrašenje antititoiz-ma preko savremene umetnosti vano je koliko i tvrdi zaborav brisa-nih Titovih ulica.
d) Kakva god bila, predstava titoizma kao deo novog kolek-tivnog pamæenja èini prošlost preglednijom i slikovitijom, pa time i otvara moguænost stvaranja i dopisivanja nadgeneracijskog konti-nuiteta. Ovu ulogu reduktora nepreglednosti ne moe obavljati bilo koji bledi segment prošlosti, nego samo upadljivi, tj. onaj koji je ka-dar da postane simbol vrednosti, pozitivnih ili negativnih podjedna-ko. Funkcionalistièki gledano, samo upadljiv simbol moe uspešno redukovati prošlost i razdvojiti sistem od okoline u vremenu. U tom smislu, nacizam je u nemaèkoj istoriji upadljivo razdoblje, a staljini-zam je to isto u prošlosti Rusije i bivših sovjetskih republika. Uloga markantnih razdoblja je sloena.
Fiksiranje novog nultog èasa, kojim se jedan sistem u vremenu razgranièava od okoline, moguæe je tek preko suoèavanja sa nekim markantnim razdobljem. Slika titoizma kao autoritarne prošlosti u tom pogledu vrlo je funkcionalna za demokratsko legitimisanje sa-dašnjice. Treba podsetiti da je tek suoèavanje sa fašizmom pruilo istinski politièki identitet SR Nemaèkoj, najpre 1968, a zatim u Histo-rikerstreitupolovinom osamdesetih. Ni Bonska ni Berlinska republi-ka ne mogu se pozicionirati u vremenu suoèavanjem sa neupadljivim Adenauerovim (Adenaure), nego tek sa markantnim Hitlerovim (Hit-ler) razdobljem. Na slièan naèin se i kapitalizam novih balkanskih drava uspešno pozicionira u vremenu oštrim razgranièavanjem od titoizma. Politièko distanciranje odvija se po tvrdom antitotalitarnom obrascu. U politici se stradanja planski moralizuju. Seæanje i morali-zam obiènog èoveka drugaèiji su od seæanja i moralizma politièara.
Mitovi i ideologizacije u pamæenju titoizma
Pa ipak, uprkos razlikama, svako seæanje na javnu prošlost krije opasnost politizacije. Da bi se ova opasnost bar malo ublaila treba suoèiti razlièite prilaze titoizmu, a to znaèi razmotriti njhove saznajne granice. Domašaj objašnjenja titoizma zavisi od saznajne perspektive, tj. od osmatraènice sa koje se vide razlièiti delovi celine sa karakteristiènom iskljuèivošæu. Vano je dodati da su ove perspek-tive delatna središta opšteg pogleda na svet sa kog se pripisuje smisao
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
vanim zbivanjima ili akterima iz prošlosti. Ovde æe biti prikazane njihove razlike ne samo kod viðenja Tita nego i kod ocene titoizma. Premda su mnogi istraivaèi bili svesni sloenosti Titove po-litike, ipak su je na razlièit naèin redukcionistièki tumaèili. Neki istièu boljševizam, drugi liènu autoritarnost, makijavelizam ili hedo-nizam. Tito je viðen kao komunistièki, autoritarni ili kao skupi vla-dar. Na prvi pogled slika Tita razlièito je akcentovana zato što je u svaku sliku istorije ugraðena neka poeljna vrednost iz sadašnjice. U tom smislu je svako tumaèenje prošlosti i smernica za buduænost. Ali na prošlost se oslanjaju i istorijska nadanja koja nisu samo obièni fil-teri tumaèenja prošlosti, nego su takoðe i èinioci istorijskog dešava-nja (R. Koselleck). Nova oèekivadešava-nja stvaraju novu zajednicu seæa-nja, nameæu slièan izbor i podudarnu ocenu sadraja iz prošlosti. Prosto reèeno, ne samo što naši trenutni nacionalni interesi trae od-govarajuæu sliku prošlosti, nego i naša išèekivanja blagodeti od EU utièu na viðenje titoizma. Što smo više ubeðeni da nam istinsku si-gurnost moe pruiti samo nacionalni kapitalizam uklopljen u neoli-beralnu EU, to smo kritièniji prema titoizmu. Ako smo uz to i uvere-ni da je istinska osnova morala hrišæanstvo, kritiènost je još veæa. Ukoliko uz reèeno imamo na umu još i to da razne generacije pridaju istom dogaðaju razlièit smisao i znaèaj, pa èak i ono èega nema u iskustvu moe biti snano uporište oèekivanja jer se „dokazuje“ izmišljanjem prošlosti, onda još širi postaje hegemoni hermeneutiè-ki sklop u kom se titoizam odbacuje. Tita ne demonizuju samo bivši èetnici i ustaše nego i njihovi unuci.
Pa ipak, uprkos odbacivanju, titoistièka prošlost se ne igno-riše, nego se instrumentalizuje. Kako? Tako što se koristi kao negativ-na folija kod pravdanja savremenih negativ-nacionegativ-nalizama i obnovljenog ka-pitalizma. Uvek treba imati na umu da tumaèenja vruæe prošlosti jesu naroèito aktivni i manje ili više samostalni društvenointegrativni sa-stojci raznih ideologija, a nisu samo èiste akademske rekonstrukcije zbivanja. Pamæenje Tita je simbolièki okvir koji iskazuje potrebe ra-zlièitih grupa. Sve je oèevidnije da onaj ko odreðuje šta je bilo, odre-ðuje i ono šta æe biti. Spor oko prošlosti uvek je i spor oko buduænosti. Tako pada u oèi da je današnja slika prošlosti neobièno iva na nivou toplih oseæanja i kod uarenih politièkih opredeljenja. Manje je to istorija hladnih èinjenica, a ponajmanje je prošlost vi-ðena kao paradoksalni splet ili kao protivreèna celina. Prošlost se ne
T
ODOR
KUL
J
glaèa bez razloga. Što je kod povezivanja èinjenica više uglaèana naracija (što je odseènija podela na rtve i delate i što su nedvosmi-slenije uoèene namere kljuènih aktera), to je slika prošlosti u propa-gandnom pogledu uverljivija. Nacionalistièke istorijske naracije su (kao uostalom i sve druge politizovane prièe) bliske teorijama o za-veri i prepune neprijatelja i rtava. Da nepregledno šarenilo delata i rtava ne bi izazivalo zabunu, nuno ga je redukovati na bipolarne homogene kategorije javnog prijatelja i neprijatelja. Upravo se po kristalno jasnoj slici prošlosti, koja ne dozvoljava nedoumice, i ra-zlikuje domišljena i osmišljena prošlost od promišljene prošlosti koja je uvek sloenija. Smisao osmišljene prošlosti jeste udovolja-vanje zahtevima sadašnjice. Ova uèvršæuje pojedinca u uverenju o stalnoj zaveri protiv nacije, dok ga višeslojni zakljuèci promišljene prošlosti mogu zbuniti.
Prošlost kao vrednosni okvir sadašnjice nije statièna nego je dinamièna. Prošlost se stalno menja jer je vaan oslonac smisla, tj. deo je našeg nastojanja da budemo deo nekog kontinuiteta koji nadi-lazi biološko trajanje ivota pojedinca. Ako sam Hrvat ili katolik onda osmišljavam vlastito postojanje tako što se ukljuèujem u kultur-no nadbiološko trajanje. Nakon sloma Jugoslavije obnavljaju se i konfesionalni i verski nadbiološki kontinuiteti. Tvrde nacionalne vertikale (od kralja Zvonimira do S. Mesiæa, od cara Dušana do B. Tadiæa i M. Dodika ili od Aleksandra Velikog do Ð. Ivanova) nuno su izmenile sliku titoizma. „Titoizam nam je ubio dostojanstvo i dušu“ zapisao je D. Æosiæ u svom dnevniku novembra 1998 (Æosiæ 2008: 193). I u Makedoniji, koja se èisti od slovenstva, Tito je u senci Aleksandra Velikog, a još više je potisnut u Hrvatskoj koja se brani od jugoslovenstva. Svaki autohtonizam uvek se pita „Ko je najstariji na svetu“. Titoizam to oèigledno ne moe biti, pa je i zato bio svuda manjinama zaštita od veæine. Antikvizaciji Makedonije protive se Albanci, a katolicizaciji Hrvatske Srbi. U novoj konstruisanoj pro-šlosti titoizam nije neupadljiv, ali uglavnom zahvaljujuæi tome što se sada opaa kao negacija ili kao zatiranje nacionalnog identiteta.
Kod demistifikovanja privida koji zamagljavaju istinu treba imati na umu i neke vane metodske razlike. Najpre treba razlikovati demitologizaciju od kritike ideologije. Kolektivno pamæenje moe biti mitizirano ili ideologizovano. Mit jeste vaan instrument za stva-ranje smisla i za pravdanje vlasti, a znaèajan je i kao mehanizam za
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
redukovanje sloenosti na bipolarnu shemu. Mit u osnovi poèiva na naraciji koja jasno istièe snano emocionalizovani sukob pozitivnih i negativnih junaka. Reè je o delatnoj simbolièkoj strukturi i nadempi-rijskom obrascu koji ne objašnjava stvarnost, nego je tumaèi u sklopu celine prošlosti, sadašnjosti i buduænosti. Mit je oktroisani identitet koji poèiva na rekonstruisanoj domišljenoj istini (Kotte 1999).
Politièki mitovi su generatori smisla, narativne tvorevine smisla sa delatnim potencijalom (Hein-Kirchner, internet). Reduku-juæi sloenost, mitovi olakšavaju pojedincima snalaenje u nepre-glednim dešavanjima i vrednosno usmeravanje. Zato i jesu naroèito aktuelni u krizama. Zbog ove funkcije mitovi su upotrebljivi i vani sadraji politièke kulture. Još više od toga to su kreativni obrasci ko-lektivnih samoopisa koje usaglašava zajednièko seæanje. Mitovi razgranièavaju jednu zajednicu od druge, odreðuju ko pripada ko-lektivu, a ko je izvan njega, ali i osiguravaju jedinstvo zajednice, mi-reæi njene unutrašnje napetosti.
Pozitivno i negativno mitologizovanje Tita uvek je uoblièeno u pripovest koja stvara smisao na taj naèin što nepoznato ili teško objašnjivo zbivanje pokušava na uprošæen naèin da razjasni golom voljom liènosti. Politièki mitovi su vrsta stereotipa sa emotivnom naracijom. Semantièka struktura mitskog repertoara novih zajednica seæanja poznaje samo nacionalno jedinstvo, a ne i internacionalno bratstvo. Transnacionalni Tito danas se ne uklapa u mitsku galeriju nacionalnih heroja pa mu ime više ne moe biti na vojarnama. To se ne moe objašnjavati obiènom zasiæenošæu titovskim mitom koji je skoro pola stoleæa personalizovao istoriju i kada je istorija jugoslo-venskog socijalizma bila fokusirana oko njegove biografije. Slu-beno mitiziranje Titovog liènog antifašistièkog i antistaljinistièkog uèinka bila je svojevrsna ideološka, ali i istoriografska redukcija sloenosti. Tito je stvarao istoriju, pisalo se nekada. Slièno se piše i danas, ali sa obrnutim predznakom. Tito više nije graditelj nego upropastitelj. Mitska snaga mu se priznaje i kod pozitivne heroizaci-je i kod negativne demonizaciheroizaci-je. Kod oba tumaèenja niheroizaci-je samo prošlost nego je i sadašnjica posledica Titove liène aktivnosti. Mit-ski preuznošene liènosti proglašavaju se osnivaèima pokreta, drava ili njihovim simbolima. Oni su voðe, oèevi, uèitelji, uzori, rtve, ali i delati. Pisac ovih redova stajao je u masi studenata koja je polovi-nom juna 1968. u Studentskom gradu slušala rektora beogradskog
T
ODOR
KUL
J
univerziteta kako klièe: „Tito je naša izrešetana zastava na Sutjesci“. Dvadesetak godina kasnije slušao je na predizbornim mitinzima u Beogradu govornike koji su izvikivali da je brionski monarh bio delat srpskog naroda. U oba sluèaja prošlost je centrirana oko Tita, a mit je podjednako mobilisao masovne emocije preuznošenjem ak-tivnosti pozitivnog i negativnog junaka. Ovde je vano zapaziti da je Tito i kao rtva i kao delat bio koristan u mitskom redukovanju sloene prošlosti. Poluvekovni period socijalizma mitovi redukuju i zgušnjavaju oko razlièitih emotivnih vrednosti (revolucija, oslobo-ðenje, tiranija ili gušenje srpstva). U manje ili više konstruisanim ili preureðenim osnivaèkim mitovima novih balkanskih drava prisut-na je nova mitska slika titoizma. U katarziènim verzijama mitova autentièni nacionalni kontinuitet èisti se od uljeza titoizma. Samo delom je reè o spontanoj reakciji na dugu mitizaciju Tita kao „naj-veæeg sina naših naroda i narodnosti“. Više je reè o planskom name-tanju nacionalnih kriterija u prekrajanju prošlosti.
Novi kontekst trai novu naraciju. Kod novih antititoistièkih nacionalnih mitova proimaju se razlièite prièe. Mitove o korenima, zaverama i o zlatnom dobu nije moguæe uvek jasno razdvojiti jer grade isprepletenu naraciju u kojoj se gubi razlika izmeðu mašte i èinjenica, i izmeðu uzroènog objašnjenja i umetnièke fabule. Kod novih balkanskih drava subjekti zavera su komunisti, Jugosloveni ili mundijalisti. Njihov znamen je neretko Tito, a sinonimi zavere su marksizam, titoizam i internacionalizam. Marksizam je izgubio zna-èaj kao teleološki projekt, ali ga je zamenila nova teleologija konaè-nog izbavljenja u moænoj nacionalnoj kapitalistièkoj dravi. Na delu je novi topli kolektivistièki diskurs o nacionalnoj snazi („u širini po svoj Dušaniji“) koji zadovoljava eð za sigurnošæu, ali i potrebu za jasnim objašnjenjem sloene prošlosti. Uzroène veze uprošæene su tako da pojedinac zahvaæen krizom u nacionalnom identitetu moe lako naæi liènu sigurnost. Poslesocijalistièki nacionalizam kroz na-rodnjaèki patriotizam nudi ultranacionalistièko uèenje o spasenju. U novi mit neretko se ubacuje iskonstruisani autohtonizam koji dodat-no markira strana tela u naciji, jer je nadmoæan onaj ko dokae da je prvi stigao na prostor koji se brani od uljeza. Prošlost je oruje su-vereniteta. Sve zemlje sklone su flertovanju sa istorijom i mitovima, ali, kako je zapazio solunski istorièar Vasilios Gunaris (V. Gunaris), na Balkanu to nije flert veæ ozbiljna veza.
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
Pomenuti mitovi bili bi prozirniji da se na njih ne nadovezuju razne ideologizacije. Za razliku od mita, ideologija je sistematizova-ni skup ideja koje zamagljavaju uoèavanje grupsistematizova-nih interesa koji stoje iza njih. Demitologizacija ne raskrinkava interes kao što to èini kriti-ka ideologije, nego uglavnom samo konstatuje privid. Npr. evroza je najopštiji okvir ideologizacije EU kao beskonfliktne buduænosti. Unutar tog okvira na razne naèine se posebni interesi ujedinjenog ka-pitala (koji sebe naziva „unijom poslodavaca“) predstavljaju kao opšti interes svih pojedinaca. Profit preduzetnika kostimira se kao dobrobit svih uposlenih. Osim globalne idealizacije EU, aktivne su i lokalne ideologizacije slobodnog preduzetništa kao istinske osnove obilja svih ili kao velièanje partijskog nadmetanja kao jedine auten-tiène demokratije.
Èinioci selektivnog seæanja i novi sklop seæanja
Svako seæanje na javna dešavanja nuno se manje ili više menja sa protokom vremena i sa promenom okvira seæanja. Novi ok-vir i novi kontekst seæanja nameæu izbor novih sadraja i novo tu-maèenje starih. To podjednako vai za lièno i za kolektivno pamæe-nje. Pojedinac vlastito seæanje manje ili više svesno prilagoðava kolektivnom pamæenju grupe. Pri tome se javlja iskrivljena svest, tj. obmane pamæenja koje su uslovljene: 1) efektom konteksta, 2) efek-tom interferencije, tj pojavom novih izvora ili 3) zamenom izvora (Jammers, internet ). Ljudi se neretko drugaèije seæaju zbivanja nego što su ih objektivno proiveli. Danas se seæaju pritiska jednopar-tijskog reima, a zaboravljaju da su se divili Titu. Evociranje prošlog trai zaborav nepoeljnih sadraja, a pamæenje društvenokorektnih. Spontane liène rekonstrukcije proimaju se sa planskim pritiskom grupe. Naime, kolektivne iluzije pamæenja, a naroèito ideološke, na-staju nadodavanjem, ispuštanjem, drugaèijim akcentovanjem ili za-menom sadraja kod evociranja prošlog. Od mnogih èinilaca zavisi srazmera izmeðu spontanog zaborava i smišljenog iskrivljavanja prošlosti u seæanju. Naravno da pojedinac nije uvek svesan èinilaca koji krive seæanja, a još manje je kadar da se suoèi sa njegovim uzro-cima. Kod seæanja na javna politièka zbivanja još je sloenije iskri-vljavanje prošlosti. Koliko god bilo bizarno, ne treba zaboraviti da narod voli da bude zadovoljan vlastitom slavnom prošlošæu
(kla-T
ODOR
KUL
J
snom, verskom ili nacionalnom), jer ova nameæe prihvatljivi sadraj sadašnjici i deo je ugodnog samoviðenja. Kod evociranja prošlog manje se seæamo detalja, a više markantnih tema.
Pri tome nije vano samo redukovati prošlost i centrirati je oko markantnog javnog simbola (Tita) nego valja liènu prošlost i iz-glaèati, tj. lišiti je neusklaðenih remetilaèkih detalja. U ovom napo-ru, po pravilu, najveštiji su intelektualci. Pre svega zato što intelek-tualci prvi prepoznaju i nagoveštavaju novi smisao i u skladu s njim obeæavaju i sistematizuju novo spasenje. Nove vrednosti pravdaju novim smislom. Osim toga intelektualci su virtouzi u tome da slo-eno, protivreèno i haotièno istorijsko i kulturno nasleðe selektivno izmontiraju i srede tako da ispadne smisleno i znaèajno. Umešni su u tome da nebitne detalje istaknu i da ih uokvire kao prelomne trenut-ke. Zahvaljujuæi obrazovanje intelektualci su kadri da pretvore haos u uverljivu prièu. Pri tome osmišljavaju i besmisleno, pa nedopusti-vo uprošæavaju sloeno. Svesni su da se sloenost ne moe emocio-nalizovati, nego je to moguæe tek kada se stvari uproste. Tako æe stvari biti jasnije ako se kae da je Tito mrzeo Srbe, nego ako se opreznije uoèi da je bio arbitar izmeðu republièkih i frakcija SKJ.
Na isti naèin na koji ne èuvaju sloenost prošlosti, nego je sa-bijaju u kalupe koje trai sadašnjica, intelektualci rekonstruišu i vla-stite biografije. Autobiografije intelektualaca su tipièni projektivni dokumenti, koji slue samoapologiji i samozaštiti, pa aktivno rekon-struišu materijal seæanja. Za veæinu posmatraèa sa strane autobio-grafske projekcije intelektualaca su neprozirne. Zašto je to vano? Zato što je proseèni humanistièki intelektualac u novim balkanskim dravama centrirao svoju biografiju oko antititoizma i prilagodio je novom antikomunistièkom hegemonom poretku seæanja. Do sloma socijalizma bio je titoist, nakon toga antititoist. A u svojim oèima uvek je bio postojan. To je jasno izišlo na videlo i 2009. kada su bivši komunisti javno oalili i moralizovali umrlog patrijarha SPC jedna-ko kao i Tita 30 godina ranije. Naravno da nije problem u tome što su alili pokojnike kao ljude. Reè je o tome što su podjednako zdušno pravdali „spasenje“ koje su oba pokojnika nudila.
Premda se oslanjaju na lièna, kolektivna viðenja prošlosti drugaèije se reprodukuju. Ne obnavljaju se samo prièama privatnih liènosti, nego se nameæu izvana. Iako su granice izmeðu pojedinaè-nog i kolektivpojedinaè-nog pamæenja porozne, ipak grupa neguje samo one
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
sadraje iz prošlosti koji jaèaju njenu integraciju i usvaja ih kao sim-bol kolektivnog samoviðenja. Na delu je potpuno drugaèiji mehani-zam rekonstruisanja prošlosti od pojedinaènih pamæenja. U oba sluèaja seæanje je nuno selektivno, a snano izmenjeni kontekst se-æanja, uokviren novim društvenokorektnim smislom, aktivno menja sadraje iz prošlosti. Bez toga se ne da razumeti zašto je seæanje na voljenog Tita u jednopartijskom reimu, odmah nakon sloma Jugo-slavije kod veæine prilagoðeno novom sklopu u kom je Tito rastuma-èen kao negativac.
Ova i sliène rekonstrukcije prošlosti u seæanju pojedinca ima-ju svoje faze. Najpre se izabrana upamæena zbivanja grupišu, potom se preimenuju i onda ih se seæamo, ali tako što je nova preimenovana signatura vanija od izvornog obaveštenja. Reè je o rekodiranju, tj. o aktivnoj transformaciji u kojoj je velika verovatnoæa greške (Jam-mers, internet). Potom sledi dekodiranje, tj. saobraavanje izvornog smisla prošlosti današnjem duhu vremena. Još je Moris Albvaš (M. Halbwachs) protiveæi se Frojdu i Jungu (Freud, Jung) zapazio da sa nestankom grupe nestaju i sa njom povezana seæanja. Nestankom klase nestalo je klasno seæanje na titoizam, ali je konstrukcija seæa-nja vrlo brzo prilagoðena nacionalnom i kapitalistièkom okviru. Tito se sada posmatra iz nacionalne ili iz antikomunistièke perspektive. On više nije branilac samoupravljanja i nesvrstanosti, nego je totali-tarni neprijatelj nacije.
Da li je današnje šaroliko seæanje na Tita ipak izuzetak od ovog pravila? Ima li realizma u oceni titoizma i kod onih koji brane kapitalizam? Ima delimièno, zato što je Tito nakon sloma socijaliz-ma i temeljne izmene konteksta seæanja ostao simbol razlièitih vred-nosti, a ne samo komunistièkih. Uticaj prošlosti ogleda se i u prome-ni Tita kao simbola. Tito se ne pamti samo kao komuprome-nista nego i kao svetski dravnik i kao simbol ugledne drave sa otvorenim granica-ma. Premda su nacionalna dravnost i kapitalizam danas referentne taèke i kriterij kod razdvajanja poeljne i nepoeljne prošlosti, od-nosno okviri za razumevanje sadašnjice i buduænosti, ipak pojedinac ne usvaja do kraja slubeno antitotalitarno viðenje titoizma, nego ga prevodi na svoj reènik i akcentuje u skladu sa vlastitim potrebama. Razlièita simbolizacija Tita svedoèi da prošlost nije statièna ni pa-sivna. Veæina Makedonaca seæa se Tita kao pozitivne liènosti, a veæi-na Hrvata, pa i Srba pamti ga kao negativca. Prisutni su i brojni
T
ODOR
KUL
J
izuzeci. Protitoistièkih gledanja bilo je èak i u graðanskom ratu de-vedesetih kada su haotièna balkanizacija seæanja i revizionizam lako nalazili plodno tle u netolerantnom javnom mnjenju prepunom stereotipa i mrnje.
Netolerantno ili ne, svako dekodiranje simbola sklono je is-krivljavanju njegovog izvornog smisla. Meðutim, akteri nisu uvek svesni ovog iskrivljavanja. Otuda je èak i za politièki ostrašæeno se-æanje teško uvek reæi da je svesna la. Kako izgleda, èešæe je reè o iskrivljenoj svesti. Pojedinac ne lae, ali nije ni kadar za autentièno seæanje. Brojni nesvesni èinioci iskrivljavaju i subjektivno pošteni napor za vernom rekonstrukcijom prošlog. Duboko interiorizovani politièki stavovi teško razlikuju izvorni smisao prošlosti od vlastitog smisla koji mu skoro automatski pripisuju. Ovde je svaka empatija prema prošlom smislu iskljuèena. I još više od toga ova vrsta mišlje-nja ne izdvaja detalj nego se seæa „u grozdu“. Naime, zbivamišlje-nja koja su tesno povezana gone na to da se seæamo i drugih zbivanja koja nismo iskusili, ali koja su povezana sa doivljenim. „Video sam Tita samo jednom na mitingu, ali se dobro seæam svih njegovih èistki“. Iako pomenuti sadraji seæanja ne stoje u vezi, ono ih spaja, montira i centrira oko slikovitog detalja. A što su emocije prisutnije, to je maštovitije fabuliranje i pripisivanje kod redukovanja nepregledne prošlosti. Utoliko nema sumnje da je seæanje na politièka zbivanja ponajmanje obièni reproduktivni proces. Pre æe biti da je na delu aktivna konstrukcija. Opaanje, seæanje i zakljuèivanje su aktivni i meðusobno zavisni procesi. Svaka konstrukcija koja prošlom uliva novi smisao samim tim nuno iskrivljava seæanje. Pri tome se ne stvara statièno seæanje. Naprotiv, uskladištene informacije ne samo što se ne oivljavaju verno, fotografski, nego se u toku konstruktiv-nog evociranja i stalno menjaju. Istini za volju neke iluzije pamæenja su nesvesne i stoje izvan kontrole, ali se druge mogu razotkriti sna-nom samorefleksijom. Takoðe ne treba zaboraviti da pogrešno se-æanje moe biti praæeno oseæajem ivog seæanja, ne samo kod dece, nego i kod odraslih. U periodima snanih društvenih kriza (ratova, progona) markantni simboli politièkih vrednosti iznova se u seæanju rekonstruišu. Èesta ocena „da Tito nije odobrio Ustav iz 1974. nika-da ne bi smo doiveli rat i stranika-danje“ delovala je uverljivije 1993. nego 2009. iako je u oba sluèaja bila podjednako nedokaziva. U krizi i haosu aktivna ideologizacija lako preusmerava emotivnu
rekon-FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
strukciju u eljenom pravcu, pa su i mitovi uticajniji. Elite izmišljaju i propisuju sliku prošlosti, a novi ratovi kao novi poèeci „tumbaju“ i Tita. Novi heroji potiskuju stare ili se nadovezuju na njih kao npr. u slubenoj Hrvatskoj gde je ultranacionalistièki Domovinski rat spo-jen sa internacionalistièkim antifašizmom.Damnatio memoriae (or-ganizovani zaborav) izvornog Tita prati njegova nova simbolizacija. Ruše se partizanski spomenici, ali se Tito probija kao brend turistiè-ke ponude. Restauracija nacionalnog romantizma i reklerikalizacija menjaju pamæenje. Tito je ostao nepromenjen u kamenu, ali je izme-njena njegova simbolizacija.
Bilo bi pogrešno misliti da je samo ratni kontekst devedesetih nepovratno izmenio sliku titoizma. Ideološkokritièki gledano, titois-tièka prošlost „naoruana“ novim smislom morala je i sa izmenom mirnodopskog konteksta i okvira seæanja nuno postati drugaèija. Dok jednopartijski socijalistièki reim nije tolerisao kritiku titoiz-ma, normalizovani nacionalizam i neoliberalizam odmah je stigma-tizovao titoizam kao boljševizam i kao izdaju nacije. Nova slika prošlosti nije odmah istraivana. Tek poèetkom 21. veka javljaju se prva istraivanja seæanja na titoizam. U njima je uoèena raznovr-snost seæanja, ali još uvek nije dovoljno istraena njihova veza sa hegemonim okvirima seæanja. Još uvek su tumaèenja titoizma uok-virena lagodnom naknadnom svešæu koja ignoriše autentièni sklop titoizma i duh vremena u kom je opstajao. Impozantna kritiènost prema titoizmu nesrazmerna je u odnosu prema neznatnoj kritiènosti prema društvenom okviru seæanja na titoizam.
Pre prikaza spektra ovih raznovrsnih seæanja treba paljivije rašèlaniti aktuelni kontekst i hegemoni okvir seæanja na titoizam. Naj-opštije reèeno èine ga veæ poodmakli procesi normalizovanja nacio-nalizma, širenje svesti o bezalternativnosti kapitalizma i idealizacija EU. Ovi procesi ne teku ravnomerno. Ekonomsko ujedinjenje kapita-listièke Evrope je poodmaklo, politièko nešto manje, a kulturno po-najmanje. EU nastoji da zaboravi meðusobne sukobe iz prošlosti i da glajhšaltuje seæanje na socijalizam. Zbog interesa najmoænijih grupa još je u zametku EU vaan uslov saradnje bila hiperamnezija dugog nemaèkog i francuskog ratnog sukobljavanja iz prošlosti. Zajednica za ugalj, gvoðe i èelik još je pedesetih traila odreðeno preæutkiva-nje, iskrivljavanje i smirivanje seæanja na francusko-nemaèke ratove. Krupni kapital lako zaboravlja prošlost. Tome nasuprot, na drugoj
T
ODOR
KUL
J
istoènoj strani evropskog kontinenta sa slomom Hladnog rata planski je pokrenuta tektonska erozija dekretirane komunistièke prošlosti koja je dugo bila vaan èinilac integracije socijalistièkog lagera. Ovde je prošlost odmah stavljena u slubu novih podela i rata. Nova slika prošlosti nije bila rezultat nauke osloboðene stega dekretirane komunistièke istoriografije. To što je SSSR kao bratska drava kod bivših lagerskih saveznika preko noæi postao istorijski neprijatelj, a dojuèerašnji buroaski neprijatelji iz NATO pakta su preobraæeni u evropske prijatelje, nije bio rezultat nepristrasne nauène analize pro-šlosti. Politika sa prošlošæu je zbog ekonomije doivelasalto mortale, a istorièari su joj se samo prilagodili. U Jugoslaviji je ova politika bila ipak drugaèija jer se Titov reim pravdao i antistaljinizmom, ali se i èuvao od antitotalitarizma. Tito je uvek vodio raèuna o stavu SSSR-a, pa su i radovi Trockog (Òðîöêèé) poèeli da se u Jugoslaviji prevode tek sedamdesetih. Nakon Titove smrti antitotalitarizam poèinje laga-no ali nezadrivo da zahvata inteligenciju, ali ova postaje antitotali-tarna tek nakon raspada SFRJ. Antikomunizam i „demokratski nacio-nalizam“ su odmah 1990. saobraeni antitotalitarizmu, èija je jedna verzija bio i antititoizam. Poput sliènih sadraja, i antitotalitarizam je postao vaan borbeni segment antiorijentalnog diskursa i propagande kod republika koje su svoju buduænost videle u secesiji, ali i kod srpske opozicije koja se protivila Miloševiæu. Ali zašto je nova pro-šlost iziskivala radikalno, a ne umereno redefinisanje titoizma?
Pre svega zato što je svakom reimu jasno da sve dok je slika prošlosti diferencirana i višeslojna, nije stabilna ni integracija koja poèiva na idealizaciji sadašnjice. Usaglašena slika homogene i mraè-ne prošlosti, a mraè-ne njeno slojevito viðenje, jeste uslov uspešnog ulep-šavanja svetle sadašnjice. Uopšte su u politièkoj retorici nijanse ne-funkcionalne jer stvaraju zabune i kolebanja naroèito kod slabije obaveštenih. To remeti eljenu homogenizaciju politièkih sledbeni-ka. Èak i tamo gde prošlost nije prioritetni ideološki sadraj, ona jeste korisna. Grubo reèeno moe se govoriti o dinamiènoj pluralistièkoj ili o statiènoj integraciji preko prošlosti. Razlièita elastiènost ove vrste moe se uoèiti kod poreðenja upotrebe prošlosti u SAD, na skandinavskom poluostrvu i na Balkanu. U prava dva sluèaja pro-šlost je oruðe, a u treæem je uvek bila oruje. Kod nas su se razlièite vrednosti, koje su bile u jezgru raznih verzija prošlosti, sukobile u ratu devedesetih na borben, a ne na akademski naèin. Da oruani rat
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
nije pratio i graðanski rat seæanja, sukob bi svakako bio manje aku-tan. Namirivanje „stare pravde“ davalo je graðanskom ratu naroèitu dubinu i duinu, a nastavak sukobljavanja prošlosti i nakon Dejtona još uvek raða niz sukoba (od onih izmeðu istorièara do onih kod spor-tskih navijaèa) na zapadnom Balkanu. Upravo je ova neprogresivna konfliktnost realni kontekst seæanja na titoizam.
Gledano unazad, upadljiv je snaan kontrast izmeðu liènih i kolektivnih identiteta (samoviðenja) u novim balkanskim dravama pre i nakon 1990. Rekonstruisani kolektivni identiteti konstituisali su novu kulturu seæanja. Kapitalizam, nacionalizam i minuli graðan-ski rat drugaèije svraæaju u prošlost i biraju drugaèije sadraje iz nje od onih koje je nekada trailo bratstvo i jedinstvo. Promena identite-ta znaèila je lom seæanja. Odmah treba izrièito reæi da promene ove vrste ne moraju biti loše. Ako, naime, pritisak javne kulture izvana pomae sazrevanju sposobnosti pojedinaca za seæanjem i za otvore-nim suoèavanjem sa prošlošæu, onda je reè o kritièkom seæanju. Ako, pak, odozgo deluje javni pritisak da se nedaæe sadašnjice pre-vale na socijalistièku prošlost, da se rat patriotizuje i zloèini u njemu moralizuju, onda je reè o politièkom seæanju. Jedva da treba pod-seæati da još uvek pretee druga vrsta seæanja. Kako se ispoljava? Tranzicija seæanja još nije okonèana. Destabilizaciju samoopisa i ce-panje biografija prate sloeni procesi nastanka novih samoviðenja i rastakanja starih. Novi iskljuèivi nacionalni i konfesionalni identite-ti posredovani su raspadom višenacionalne drave i socijalizma, ra-tom i masovnim progonima. Još uvek ih prate traumatiène izmene ili nova reakcentovanja pojedinih aspekata liènog samoopisa (mesta stanovanja, statusa, profesije, religije) što vodi rekontekstualizaciji vanih slojeva seæanja (Lacko Viduliæ, intenet). Da krupne razlike u iskustvu i promeni samoopisa usled razlièitih etnièkih i socijalnih zbivanja nisu još uvek snaan konfliktni potencijal, njihovo istrai-vanje bilo bi stvar „arheološke“ znatielje. Ali seæanje je još uvek delatni potencijal. Danas se, naime, drugaèije seæaju gubitnici tran-zicije (jugonostalgièari i nezaposleni) od dobitnika trantran-zicije (profi-teri privatizacije), rtve rata i progona od onih koje tranzicija nije pogodila, ali i od onih koji nisu stradali, ali nisu ni postali profiteri. Sukobi oko viðenja prošlosti na razne naèine se politizuju. Sve u svemu, razlièito iskustvo formira u razlièitoj meri konfliktne identi-tete i opreène odnose prema prošlosti. Zaokret od multinacionalnog
T
ODOR
KUL
J
socijalizma ka nacionalnom kapitalizmu formirao je novu paletu ko-lektivnih i liènih samoopisa. Nove Mi grupe trae nove vizije Dru-gog, aktiviraju se antiorijentalni stereotipi o Drugom, normalizovan je nacionalizam, a jugoslovenstvo je išèezlo. Tako su novi hrvatski identiteti ne samo formirani kroz „otpor JNA, svesrpskoj agresiji i velikosrbijanskim osvajaèkim ratovima“, nego se i odravaju nepo-sustalim medijskim seæanjem na Vukovar i Domovinski rat. Bojazan od novih jugointegracija ovde hrani crkva, a papa je primio M. Per-koviæa Tompsona novembra 2009. zato što je ovaj proustaški šo-vinistièki hrvatski pevaè najuticajniji propagator misionarskog kato-licizma kod hrvatske omladine. Domovinski rat je mladoj hrvatskoj dravi pruio novi okvir za instant brzu konstrukciju i mitologizaci-ju prošlosti. I na drugim stranama je upadljiva etnifikacija, konfesio-nalizacija, ideologizacija i partijalizacija seæanja. Ne sreæe se samo na aerodromu Aleksandar Veliki u Skoplju koji je 2006. dobio ovo ime, nego i kod ostalih novih balkanskih drava. U mrei novih ikona i simbola Tito skoro da je periferan. Premda u novoj nepre-glednosti nisu svi sadraji prošlosti na udaru, ipak je prilièan deo ove kritike centriran oko titoizma. Titoistièka prošlost bledi, ali je na pa-radoksalan naèin upravo antititoizam èuva od zaborava.
Bilo bi pogrešno novo seæanje na titoizam shvatati samo kao plod izmenjenog unutrašnjeg konteksta. Aktivni su i spoljni èinioci. Domaæe pamæenje titoizma ne moe se tumaèiti izvan današnjih glav-nih globalnoevropskih tokova politike sa prošlošæu. I ovde su stvari neusaglašene. Nakon 1989. nezaustavljivo je pokrenuta prošlost koja se još nije smirila jer je vaan èinilac integracije EU. Meðutim, još uvek je prisutna slubena asimetrija u seæanju na crveni i mrki teror, tj nedovoljno izglaèana istovetnost holokausta i gulaga, što ne odgova-ra svim èlanicama EU. Da holokaust i gulag još uvek dele Evropu naj-jasnije se vidi na proslavama antifašizma, a zatim i kod uvoðenje no-vih rezolucija Evropskog parlamenta i Dana seæanja na totalitarizam. Neoliberalizam trai kruti antitotalitarizam, pa još uvek prisutni defi-cit simetrije izmeðu socijalistièkih i fašistièkih zloèina pokušava se nadoknaditi novim antitotalitarnim rezolucijama. Lako je pojmljivo da ni ocene titoizma nisu imune od hegemonog stava o odnosu holo-kausta i gulaga. Na evropskom nivou ovaj odnos još je daleko od èvrste meðudravne saglasnosti. Osim toga, Jevreji sa vlastitim snanim lobijem snano se opiru relativizaciji holokausta koja istièe
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
iz antitotalitarne logike. Za njih holokaust treba zauvek da ostane neuporediv zloèin i ne treba ga izjednaèavati sa gulagom. Druge stru-je trae izlaz u histru-jerarhizaciji rtava. Iako stru-je na Stokholmskoj konfe-renciji 2000. holokaust uzdignut u negativni osnivaèki dogaðaj Evro-pe, ipak se u raznim verzijama tumaèenja rastegljivo tumaèi. Nije to samo simbol stradanja Jevreja nego je i zbirna osuda raznih oblika masovnih zloèina. Novim dravama iz bivšeg sovjetskog lagera više od holokausta odgovara tvrdo poistoveæivanje crvenog i mrkog terora usidreno u premisama antitotalitarnog mišljenja. Naime, nove istoè-noevropske drave i dalje strahuju od ruske hegemonije, pa u anti-fašistièkom seæanju vide relativizaciju zloèina komunista. Zato im je antitotalitarizam efikasnija zaštita novog suvereniteta. Meðutim, na ovoj taèki seæanja se razilaze jer je realno iskustvo svuda vaan filter seæanja. Grubo reèeno, dok zapadna Evropa crpe svoju sliku neprija-telja iz seæanja na Hitlerovu agresiju, jer Staljinovu (Ñòàëèí) nije osetila, dotle istoèna Evropa pamti i Hitlera i Staljina. Francuska i zemlje Beneluksa nisu oseæale opasnost od sovjetske hegemonije, pa i iz tog razloga ovde još uvek opstaje asimetrièno seæanje na holo-kaust i gulag. Za nove baltièke drave, meðutim, 9. maj nije praznik. Ali ne zato što tada nisu osloboðene od nacizma, nego otuda što stre-pe da æe u buduænosti ugroziti vlastitu nezavisnost ako javno priznaju i obeleavaju oslobodilaèki uèinak Crvene armije. Kod nas je opet si-tuacija drugaèija. Kako izgleda, neke balkanske drave prihvataju an-titotalitarizam zbog otpora Jugoslaviji, druge zbog straha od otpora privatizaciji, a sve zbog lojalnosti Briselu. Više nema strepnje od ru-ske hegemonije, pa ni straha od obnove socijalizma. Pa ipak, sloena politika sa prošloæu ne moe nikada obiæi titoizam. Tokom devedese-tih titoizam je u ovom pogledu bio aktuelniji nego danas. Naime, anti-titoizam nije u graðanskom ratu bio vaan samo kod pravdanja ratne prakse na svim stranama, nego je i buduænost nacije centrirana oko antititoizma. Nakon 2000. svuda je slubena buduænost snanije cen-trirana oko EU, opasnost od socijalizma i jugoslovenstva je opala, pa je veæ samim tim i titoizam postao bezopasna taèka seæanja.
Novi okviri propisanog seæanja
Pa ipak, titoizam je i dalje vaan mehanizam redukcije sloe-ne prošlosti, odnosno slui kao vrednosna poredbena kategorija za
T
ODOR
KUL
J
ocenu perioda pre i nakon njega. Naravno da zakljuèci poreðenja nisu istovetni. Markantni eponim titoizam je u poslednjih dvadeset godina bio preteno simbol neeljenih vrednosti i rastegljiva oznaka za javnog neprijatelja. Da je svaka slika prošlosti uokvirena šnjicom ne treba posebno obrazlagati. S obzirom na to da je sada-šnjost uvek sloenija od prošlosti, to je prošlost kostur, tj. sadraj nuno sveden i pretvoren u orijentir i kompas za snalaenje u nepre-glednoj sadašnjici. Tito je simbol odreðenih vrednosti, a prepozna-vanje ovih vrednosti olakšava izjašnjaprepozna-vanje o Titu. Titostalgija i tito-fobija su parametri levice i desnice. Bez obzira kakvo, vrednovanje titoizma pomae kod snalaenja u oceni savremenosti. Ne odreðuje, naime, samo sadašnjica sliku prošlosti, nego i obrnuto prošlost slui za vrednovanje sadašnjice. Tako sadašnjica ispada daleko lepša ako se titoizam postulira kao mraèna prošlost, nego ako se shvati kao reim sa autoritarnim, ali sloenim mehanizmima za regulaciju dru-štvenih sukoba. Iako je intelektualna èestitost istraivaèa katkad osloboðena pomenutog pritiska sadašnjice, ovaj je uvek prisutan ba-rem u posrednom obliku. Sadašnjica trai markantne ali jednoznaè-ne eponime za redukciju jednoznaè-nepregledjednoznaè-ne prošlosti. Veæ samim tim je ukazivanje na sloenost titoizma smetnja lagodnom redukcionizmu.
Redukcionizam ove vrste nameæu glavni spoljni okviri seæa-nja na titoizam koji su kreirani još poèetkom devedesetih. U istoènoj Evropi obnovljeni su kapitalizam, religija i nacionalizam, a na Bal-kanu je uz sve to izbio i graðanski rat. Još uvek je otvoreno pitanje da li je nestanak Jugoslavije bio eljeni kraj diktature ili poèetak kolo-nizacije zapadnog Balkana? Malo je reæi da se nepripremljena i ne-struktuirana provala pluralizma seæanja spontano pretvorila u graðanski rat seæanja. Treba dodati da je prošlost postala oruje. Srušena je dekretirana komunistièka prošlost koja je do tada balansi-rala nacionalizme. Svi nacionalizmi su je podjednako odbacivali. Nova dekolonizovana prošlost odmah je na svim stranama postala moæna propaganda realnog graðanskog rata. Na paradoksalan naèin rušenje propisane prošlosti nije odvelo demokratizaciji nego rato-bornoj instrumentalizaciji prošlosti. Kod svih zaraæenih strana ti-toisti su postali delati, a neprijatelji titoizma heroizovani su kao rtve: skoro u podjednakoj meri Tuðman, Izetbegoviæ, èetnici, do-mobrani i ustaše. Realno ili fiktivno stradanje u titoizmu otvaralo je put karijeri u tranziciji. Dok je dekretirana komunistièka slika
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
prošlosti osiguravala meðunacionalni mir, dekolonizovana prošlost postala je apoteoza i oruje rata. Od opštih uslova koji su nametali novo, preteno negativno viðenje titoizma treba pomenuti: 1) gra-ðanski rat koji se kod svih zaraæenih strana tumaèi kao nacionalno oslobaðanje, 2) prelaz u kapitalizam koji se prikazuje kao demo-kratska tranzicija, a ne kao osiromašenje širokih slojeva, 3) globali-zacija koja nameæe antikomunizam i neoliberalne vrednosti kod pro-cene prošlosti. Samo naizgled je paradoksalna veza kapitalistièke globalizacije i etnièke fragmentizacije. Da bi se razbio socijalizam, u pomoæ je pozvano etnièko koje je zamenilo klasno kao okvir identi-teta i dravne integracije. 4) Retradicionalizacija i restauracija koja je obnovila religijske okvire i simbole seæanja. Osvojeni prostor obeleava se crkvama koje šire aromu naroèite veze sa onostranim konfesionalnim spasiteljem. 5) Stasale su nove politièke generacije koje formulišu samoviðenje na temelju sopstvenog godinama uslo-vljenog doivljaja prelomnih politièkih i društvenih zbivanja, pa se veæ time nuno i oštro razgranièavaju od starijih generacija, koje isti dogaðaj opaaju iz druge perspektive i u njega unose drugaèiji smi-sao (Kuljiæ 2009: 47).
Svuda su privatizacija i retradicionalizacija stvorili nove ok-vire za pamæenje socijalizma. Kako je Tito viðen u ovom sklopu? Viðen je kao vodeæa „komunjara“, a antiteza izmeðu komunistièkog jednoumlja i demokratskog pluralizma okvir je svih hegemonih vrednovanja titoizma. Još više od toga, antikomunizam je vaan deo orijentalistièkog diskursa kojom se prošlost osporava kao „crveno èudovište“, „petodecenijsko crveno blato“ (Balkan), „bizarna muta-cija èoveèanstva“, „primitivizam“, „ideološka sida“ i sl. Hrišæanstvo i demokratija su na jednoj strani, a komunizam i necivilizacija, tj. istoènjaèka despotija na drugoj (Petroviæ 2009: 58–61). Beogradski sociolog Tamara Petroviæ je analizom beogradske dnevne štampe iz sredine devedesetih godina prošlog veka uverljivo pokazala upotre-bu orijentalistièkih stereotipa o komunizmu, a ljubljanski sociolog Mitja Velikonja je pokazao hegemoniju istog diskursa u Sloveniji (Velikonja 2007). Slièan obrazac samodefinisanja preko negativnog Drugog (jugonostalgièara) vidljiv je i Hrvatskoj (Jansen 2001; Ba-koviæ, internet). Na svim stranama su u antiorijentalistièkom duhu polovi grupisani u sindrome. Antititoizam je spona koja vee nacio-nalni interes, kulturu, crkvu, preduzetništvo, pluralizam,
demokrati-T
ODOR
KUL
J
ju i okretanje EU. Na drugoj strani titoizam je markantni simbol boljševizma, jednoumlja, totalitarizma, trulog internacionalizma, ju-goslovenstva i okretanja nerazvijenom svetu. Još više od toga reè je o civilizacijskoj antitezi izmeðu nasilja i tolerancije. Slikovito je to iskazao 1996. aforistièar F. Mladenoviæ : „Komunizam je došao na juriš. Demokratija je dama koja dolazi šetnjom“ (cit. prema Petroviæ 2009: 58). Kod ovih stereotipnih dihotomija vane su dve stvari. To je najpre izbegavanje diferenciranja raznih verzija socijalizma. Lakše ih je sve otpisati kao istovetne, pa komunizam ispada homo-geni i dobro organizovani neprijatelj. I drugo, orijentalizacija titoiz-ma kao boljševiztitoiz-ma i komuniztitoiz-ma autotitoiz-matski znaèi pozapadnjaèenje vlastite nacije, drave ili partije. Antitotalitarna binarna logika je ob-lik banalnog samoulepšavanja isticanjem runoæe drugoga.
Lako je uvideti da je kod ove logike kultura redukovana na politièku kulturu, a protivljenje titoizmu katkad se uzdie do sukoba civilizacija. Uz malo kritiènosti kod etnocentriènog i proceduralnog pristupa moe se raspoznati eklektièki spoj orijentalnog diskursa i klasiènih teorija o totalitarizmu. Antitotalitarno i orijentalistièko vi-ðenje titoizma smešteno u dihotomiji despotizamversuscivilizacija previða 1) longue duree faktor postojane oslobodilaèke politièke kulture zapadnog Balkana koja je izvirala iz permanentnog ratnog stanja 19. i 20. veka, a ne iz primitivizma, 2) osobeni samoupravni produkcioni odnos titoizma (trište, elementi neposredne demokra-tije proizvoðaèa na niim nivoima, otvorene granice, decentralizaci-ja drave i partije) smešten izmeðu lagerskog socidecentralizaci-jalizma i evroko-munizma, 3) potrošaèku svakodnevicu socijalizma koja je zbog opiranja SSSR-u primala kulturne sadraje Zapada (u knjievnosti, misli o društvu, filmu, muzici i modi).
Kod antitotalitarnog i orijentalistièkog pristupa socijalizmu promene društvene strukture manje su vane od izmene politièke kul-ture. A i kada se govori o društvu istièe se nasilna nacionalizacija pri-vatnog kapitala i surovo raskulaèivanje sela. Èesto se levica i komu-nizam povezuju sa neèim nazadnim što je na niem stupnju razvoja (Petroviæ 2009: 59). Reè je o „crvenoj provinciji“ i „zemljoradnièkoj zadruzi“. Orijentalistièka simbolizacija komunizma jeste „petodece-nijsko crveno blato“: blato je Balkan, a crveno su komunisti. Zato što se seizmografski registruje svako narušavanje stranaèkog pluraliz-ma, ne vidi se masovna pokretljivost unutar društvene strukture. Još
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
je osetljivije pitanje nacionalne dravnosti koja je toboe bila ugro-ena hegemonijom komunistièkog federalnog vrha. Istini za volju iz ove proceduralno-pravne perspektive se više nego iz drugih perpekti-va vidi autoritarna priroda nadnacionalnog harizmatskog voðe. Da je izoštrenost ove perspektive bila ista i prema nacionalnom voði, ovaj pristup bi trebalo ozbiljnije ceniti. Meðutim, odnos prema „oèevima nacije“ bio je kod etnocentriènih i antitotalitarnih intelektualca dale-ko manje kritièan nego prema Titu. To je jasno pokazala podrška na-cionalistièkih intelektualaca Tuðmanu, Miloševiæu i Izetbegoviæu devedesetih godina prošlog veka. „Demokratski“ kritièari Titovog kulta drali su da je naciji potreban jak voða.
Etnocentrièni i antitotalitarni pristup proimaju se u novoj martirologiji: moj narod i demokratija su rtve totalitarizma. A unu-tar mog naroda rtve su pre svega preduzetnici, domaæini, seljaci i nekomunistièka inteligencija. Dalje, ispada da 1945. nije uveden so-cijalizam, nego komunizam, a 1948. je teror samo promenio masku. Reèju, sa osmatraènice etnocentriènog i antitotalitarnog pristupa ti-toizam se nazire uglavnom kao mraèna prošlost komunizma, gde su sve promene bile dekretirane. Neodreðeni i magloviti pojam komu-nizam je u središtu solidno orkestrirane medijske neoliberalne mašinerije samoopraštanja.
Reaktivna priroda nacionalno-identitetskog pristupa još više zaoštrava njegove iskljuèivosti i muti obzorje njegove perspektive. Ali ne treba zaboraviti da nove etnocentriène jednostranosti nisu samo plod tekuæeg antikomunizma, nego i posledica zasiæenosti biv-šom komunistièkom selektivnom vizijom prošlosti. Dekretirana ko-munistièka slika prošlosti je po zakonu spojenih sudova isprovocirala takoðe jednostranu reakciju. Dakle, kultura seæanja socijalizma jeste takoðe odgovorna za poslesocijalistièku kulturu seæanja. Zato je, s obzirom na dugu harizmatizaciju Tita, bilo neobièno i oèekivati da nakon uvoðenja višestranaèja odmah prevladaju višeslojne slike Tita. Socijalnopsihološki gledano masa se sveti idolu zato što mu se dugo klanjala, pa ga sada smatra sebi ravnim. Ova teza Gistava le Bona (G. Le Bon) vana je za razumevanje širenja, ali ne i za objašnjenje uzro-ka masovne konverzije. Sloena je mrea uzrouzro-ka koji su podstakli provalu osvete Titovih lakeja. Osim toga uvek treba imati na umu da nove generacije neoptereæene ranijim iskustvom drugaèije tumaèe prošlost od onih koji su je proiveli. Zašto je titoizam
dekontekstuali-T
ODOR
KUL
J
zovan i zašto je postao univezalni simbol propalih jugoslovenskih i boljševièkih vrednosti moe se shvatiti samo ako se imaju na umu tektonske promene epohalne svesti nakon 1989. godine
Unutar ovih promena novu hegemonu sliku o socijalizmu još uvek grade evroza (opijenost Evropom) i orijentalni diskurs. Neoli-beralizam se odrava zahvaljujuæi visokom stupnju oèekivanja od EU, pa se tegobe tranzicije smatraju prolaznim. Tito je postao sredi-šnja negativna liènost moralne prièe o borbi dobra protiv zla, demo-kratije protiv boljševizma, novih rtava – kvislinga i njihovih parti-zanskih delata. Malo je ko devedesetih govorio o Titu kao simbolu u svetu zanimljivog samoupravljanja ili kao o uglednom lideru ne-svrstanosti. Ne, Tito je orijentalizovan kao „kamen–despot“ i kao simbol antinacionalnog. Postao je negativni rastegljivi simbol anti-evropskog i boljševièkog. Ne manje rastegljivi antitotalitarizam po-tisnuo je antifašizam, a nacionalni interes je zamenio višenacionalnu slogu. Iz etnocentriène i antitotalitarne perspektive istorija Jugosla-vije i istorija vlastite nacije vide se kao asimetrièni i donekle izme-šani, ali u suštiini kao razdvojeni istorijski tokovi. U Hrvatskoj i Slo-veniji gleda se na Jugoslaviju kao na velikosrpsku i boljševièku tvorevinu prepunu vizantizma i Istoka. A socijalistièka Jugoslavija se u sliènom orijentalnom diskursu tumaèi kao paternalistièka egali-tarna drava gde je formalno pravo zamenjivano dekretiranom ma-terijalnom pravdom, a sticanje zapreèeno. Antiteza joj je pluralistiè-ka Evropa i demokratija. Svuda je novi antitotalitarni nacionalizam bio neupitna ustava protiv diferenciranog seæanja na socijalizam. U Srbiji je opozicija razvijala sliènu antiorijentalnu kritika Miloševiæa jaèajuæi opšti antisocijalizam, a poistoveæivanje Tita i Miloševiæa produilo je neposustajanje antikomunizma. U Hrvatskoj i Sloveniji (bar do Dejtonskog sporazuma) antikomunizam je odravan zbog straha od obnove Jugoslavije i stalno je uokviravan izuzimanjem vlastite prošlosti iz Balkana – Orijenta u Evropi. Još više od toga u Hrvatskoj je „1990-ih godina prošlog stoljeæa krenulo nezaustavlji-vo poistovjeæivanje Titova lika s bivšom jugoslavenskom (srpskom) diktaturom S. Miloševiæa, kao i okrivljavanje Tita za pale Domo-vinskog rata“ (Peruško, internet). Svuda je antititoizam i antikomu-nizam bio krunski argument privatizacije, klerikalizacije i retradi-cionalizacije, iako je ovaj proces u Srbiji ubrzan tek nakon pada Miloševiæa.
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
Demonizacija odreðene ideologije kao i njena harizmatizaci-ja trae markiranje kljuène liènosti. Glavni simbol minule svetle stvarnosti socijalizma, koja se preko noæi preobrazila u mraènu pro-šlost, jeste Tito. To što se socijalistièka prošlosti nije mogla odbaciti, a da se najpre ne sruši autoritet njenog voðe, jeste politièki razumlji-vo. U sklopu razbuðenog nacionalizma to je u zemlji bilo lakše postiæi nego u inostranstvu. Krajem 20. veka probojni simbol restau-rativne prerade istorije, istoriografskog revizionizma i publicistike bio je „drug Tito“. Demonizacijom i ironizacijom njegovog lika tre-balo je srušiti ceo vrednosni sistem socijalizma. Nova izmenjena sli-ka prošlosti bila je spoj potreba obnovljenog sli-kapitalizma, nove vizi-je buduænosti, nove epohalne svesti i smene generacija. Manvizi-je vizi-je na formiranje nove slike Tita uticala neka prekretnièka nova arhivska graða. Vanije je bilo preko paušalnog antititoizma ojaèati kapitali-zam i retradicionalizaciju.
Sa unutarnauènog stanovišta beline u prošlosti titoizma jesu permanentne i biæe stalno popunjavane. Ali, kako bar za sada izgle-da, nema novih senzacionalistièkih otkriæa. Pa ipak, ako nisu èinje-nice senzacionalistièke, jesu okviri tumaèenja titoizma. Tito je ma-son, èovek Vatikana, boljševik, srbomrzac, a to ne ponavljaju samo publicisti nego i istorièari. Kako izgleda, nedostatak izvora o titoiz-mu je poslednja stvar na koju se moemo aliti. Ali ista graða se na razlièit naèin akcentuje i uklapa u eljeni kontekst i iskonstrusanu naraciju. Da li je Srbima privremeno zabranjen povratak na Kosmet 1944. zato što je vojna uprava elela da se obraèuna sa ustankom ba-lista ili zato što je trebalo isprazniti Kosmet od Srba? Oko èinjenica æemo se sloiiti, ali ne i oko tumaèenja. Otuda najveæi deo sporova oko Tita nije rankeovske, nego vrednosne i ideološke prirode. Uz to treba imati na umu da su i druge jednostranosti nove hegemone slike prošlosti preteno reaktivne prirode. Naime snano opredeljena istraivaèka usmerenost samo na represivnu stranu titoizma sponta-no je odvela istorièare kontrastsponta-nom prenaglašavanju i idealizaciji graðanskih politièara izmeðu dva svetska rata (N. Pašiæ, S. Radiæ, M. Grol, V. Maèek) i hagiografskoj harizmatizaciji antikomunistiè-kih intelektualaca (S. Jovanoviæ, M. Budak). Domaæa istoriografija zateèena slomom socijalizma reagovala je slièno neopreznom Ame-rikancu koji je nakon pada Berlinskog zida objavio kraj istorije.
T
ODOR
KUL
J
Snano izmenjeni kontekst seæanja proet novim društveno-korektnim smislom aktivno menja sadraje iz prošlosti. S jedne stra-ne hegemona stra-neoliberalna evropska kultura seæanja trai pamæenje socijalizma kao totalitarizma. S druge strane je na Balkanu napor za osloboðenjem klase zamenjen arom za oslobaðanjem nacije. Zbog toga je danas Tito smešten u kontekst kojim dominiraju Ravna Gora i Blajburg, dok je potisnut kontekst u kom je kao simbol dominirala Sutjeska. Probila se i uèvrstila nova slubena hegemona korisna prošlost kao okvir novog smisla, ali i kao sredstvo pravdanja interesa vladajuæih grupa.
Primljeno: 12. mart 2010. Prihvaæeno: 14. jul 2010.
Literatura
Bakoviæ Ivica, internet „(Jugo)nostalgija kroz naoèale popularne kulture“ philologicalstudies.org/dokumenti/2008/vol2/2/1.pdf (pristupljeno oktobra 2009)
Æosiæ, Dobrica (2008),Pišèevi zapisi 1993–1999, Slubeni glasnik, Beo-grad.
Dedijer, Vladimir (1984),Novi prilozi za biografiju J.B.Tita, Treæi tom, Kultura, Beograd.
Heidi Hein-Kircher, internet, „Politische Mythen“, Aus Politik und Zeitge-schichte 11. http://www.bundestag.de/dasparlament/2007/11/Beila-ge/005.html (pristupljeno decembra 2009).
Jammers Anette, internet, Alterskorrelierte Veränderungen von falschen Erinnerungen? Eine experimentelle Studie an Kindern und jungen Erwachsenen. Dissertation zur Erlangung des akademischen Doktor-grades der Naturwissenschaften, Tier. http://ubt.opus.hbz-nrw.de/ volltexte/2008/466/ (pristupljeno oktobra 2009).
Jansen, Stef (2001), „Svakodnevni orijentalizam: doivljaj „Balkana“/ „Evrope“ u Beogradu i Zagrebu“ ,Filozofija i društvo18: 33–72. Kotte, Eugen (1999), „Die Funktion historischer Mythen bei der
Konstitu-ierung europäischer Nationen“,Orbis linguarum12: 197–217. Kuljiæ, T. (2009),Sociologija generacije, Èigoja, Beograd.
Lacko Viduliæ, Svjetlan, internet, „Sonderposten im jugoslawischen Erin-nerungskrieg“, http:/ www.kakanien.ac.at.beitr/fallstudie/SVidu-lic3.pdf (pristupljeno oktobra 2009).
FILOZOFIJA
I
DRUŠTVO
Peruško Ivana, internet, „Titovo novo ruho“,
philologicalstudies.org/dokumenti/2008/vol2/2/10.pdf (pristupljeno okto-bra 2009).
Petroviæ, Tamara (2009), Orijentalistièki diskurs kao sredstvo politièke bor-be u protestima 1996/97 u Srbiji, Diplomski rad, Odeljenje za socio-logiju, Filozofski fakultet, Beograd.
Ravliæ, Slaven (2005), „Eponimizacija ideološke promjene u Hrvatskoj 1989–2005",Anali2 (Zagreb): 105–117.
Velikonja, Mitja (2007),Evroza – Kritika novog evrocentrizma(prevod sa slovenaèkog), Biblioteka XX vek, Beograd.
Todor Kuljiæ
MEMORY OF TITOISM: HEGEMONY FRAMEWORKS
Summary
The paper discusses today’s hegemony memory of titoism. The article pres-ents the different reductions in the actually domestic memory culture which are con-nected with the demonisation and negative symbolisation of titoism. It was broader discussed diffent myths and ideologisations, the factors of a selective memory and a new context in the memory of titoism. Here are outlined the privatisation and the retraditionalisation as the main factors in the maintaing of a new frameworks for the memory of socialism and in the negative symbolisation of titoism.
Key words:titoism, memory, myths, ideologies.
T
ODOR
KUL
J
