Edicija RAZGOVORI S POVODOM Knjiga Prva Naslov SATANIZAM Demisterijum Misterijuma Autor Alexandar Thorn Izdavač
Samostalno autorsko izdanje
Copyright © 2012 by Alexanthorn Sva prava zadržava izdavač Za izdavača
Aleksandar Radivojević Likovno tehnički urednik Autor
Lektura i korektura Astrološki studio ASAR Kompjuterska obrada i prelom Izdavač
Korice
Šub Nigurat (Bafomet), slika za Oltar Zahvalnosti
Alexandar Thorn, jajčana tempera na drvenoj ploči, 100x80cm. 2002.
Prema izvornom crtežu Elifasa Levija u delu Dogma i Ritual Visoke Magije, Pariz 1855.
Format
Obim 66 strana, ilustrovana, 29 cm Štampano kao rukopis
Knjiga je objavljena kao besplatno elektronsko izdanje
i distribuirana preko Portala "Sveto Kraljevstvo Magije" www.alexanthorn.com Beograd, 2012.
Alexandar Thorn
SATANIZAM
Demisterijum Misterijuma
Istine i obmane od postmoderne ka izvoru
kroz odgovore na uobičajena pitanja i najčešće nedoumice
Sadržaj
Beleška ... 6
MOJ PUT NEMA IME - Umesto predgovora ... 7
POREKLO SATANIZMA - Antagonizam izmeñu Hrišćanstva i Satanizma ... 13
NEFORMALNI SATANIZAM ... 15
FORMALNI SATANIZAM ... 17
Teistički Satanizam ... 19
Luciferijanizam ... 20
Ateistički Satanizam - Anton Šandor Lavej i Satanistička crkva ... 21
Neformalne satanističke sekte ... 24
Majkl Akvino i Hram Seta - Pokušaj povratka teističkom Satanizmu ... 26
PAGANIZAM - Oživljavanje starih tradicija ili Satanizam? ... 27
ALISTER KROULI - Čini što ti je volja i to će biti sav zakon ... 30
FILOSOFIJA FORMALNOG SATANIZMA - Paradigma "u pokušaju" ... 32
SATANIZAM KAO PUT SPOZNAJE - Oportunizam umesto paradigme ... 39
FILOSOFIJA MRAČNOG ČAROBNJAŠTVA - Satanizam koji prevazilazi samog sebe ... 42
LHP I RHP - Anatagonizam meñu stazama spoznaje ... 50
KO JE SATANA? ... 53
Jahve - Prevara starog Duha pustinje ... 53
Satana - Religijski okvir ... 55
Belzebub i Lucifer - Analogno poistovećivenje kao posledica neznanja ... 55
Šejtan i Iblis - Izvanhrišćanska doktina ... 56
Ptah, Set i Enki - Pogrešne analogije kao posledica mentalne samoobmane 56 KO JE ZAPRAVO SATANA? ... 59
Bafomet ... 60
Beleška
U ovom spisu su korišćeni i materijali iz različitih izvora koji su poslužili upotpu-njavanju osnovnih i neophodnih informacija koje su poslužile u svrhu "rastajnjivanja tajne" (demisterijum misterijuma). U delu koji se odnosi na opšte informacije, filoso-fiju i učenje formalnog Satanizma korišćeni su tekstovi sa portala: "Church of Satan" (www.churchofsatan.com) i "Hrvatsko Sotonističko Bratstvo i Sestrinstvo" (www. magija.com). U poglavlju koje se odnosi na Filosofiju mračnog čarobnjaštva Reda Devet Uglova, korišćeni su tekstovi sa portala: O9A (www.o9a.org) i O9A Crni Pla-men (o9a.crniplaPla-men.net). U spis sam uvrstio i nekoliko mojih ranije objavljenih te-kstova koji se tematski poklapaju sa tokom misli koji se ovde iznosi kao i nekoliko neobjavljenih dnevničkih beleški. Kao izvor, takoñe mi je poslužila i moja živa pre-piska koju sam s kraja osamdesetih i tokom devedestih vodio sa Antonom Lavejem, Kenetom Grantom i Majklom Fordom, kao i beleške koje su nastale tokom i posle ra-zgovora sa nizom domaćih okutista i ezoteričara.
Posebnu zahvalnost dugujem svom učitelju Gandukoru koji me je "uputio" u tajne i omogućio da svoju svest dovedem u stanje "Ovde i Sada", stanje u kojem se dodiruju protežna i neprotežna Beskonačnost u "Trenutnom". U njegovu slavu, kao radni po-dnaslov ovog spisa sam odabrao negov moto spoznaje izražen kroz latinsko srpski spoj dve, odnosno četiri reči koje nose poruku: demisterijUM demisterijUMA. Ovo je inače i bio naslov jedne njegove naučne rasprave zbog koje je izbačen sa katere za-grebačkog Sveučilišta, kada je od kolega prokužen kao "Lucifer u jagnjećoj koži". Zahvalan sam i svima vama koji ste nizom pitanja izmamili iz mene ova razmišljanja koja su pretočena u knjigu, za koju se nadam da će bar neko uspeti da u njoj pronañe odgovore, iako sam ubeñen da neće naići na mnogo odobravanja i blagonaklonosti. Možda će ovaj demisterijum misterijuma neke meñu satanistima razočarati, neke druge pak, možda će obradovati vrlo, "otkrovenjem" da je Satana im srcu drag, da-leko starije, veće i moćnije Biće od onog za kojeg su mislili da jeste ili verovali da je tako. Kakav god bio stav, neka ove reči budu "vetar" koji "krila" Spoznaje širi i uzdi-že visoko, i svakom ko uzdi-želi da se okrene Spoznaji, neka bude "vetar" koji će ga uzne-ti na Stazu koja vodi drevnim misterijama, "vetar" koji će ga uvesuzne-ti u stanje neposre-dnog iskustva Spoznaje Prirode Stvarnosti. Drevne misterije su stare samo spram na-šeg ograničenog poimanja vremena. One nisu "mrtve staroeonske forme" kako neki misle, jer ne može biti mrtvo ono što izvan vremena stoji.
MOJ PUT NEMA IME
Umesto predgovora
Tamna strana moje Staze, Alexandar Thorn 2011.
Ko to poseduje Ključeve Spoznaje i da li ih uopšte poseduje? Da li se tu radi o isti-nskom Znanju, ili je u pitanju samo teorijsko praktični sinkretizam javno dostupnih materijala, ranije u formi knjiga, a danas i obilato u vidu internet prezentacija. Ili se možda radi o mentalnim opservacijama koje jedini efekat mogu proizvesti upravo na, i samo na, mentalnom nivou. Stoga je i razumljiv taj nedostatak. Jer kad izostaju vi-dljivi rezultati onda se nema ni šta prezentovati. Jedino što ostaje su mentalne opse-rvacije. Kada kažem "vidljiv rezultat", to u potpunosti podrazumeva manifestaciju na sve tri ravni: eteričnoj, astralnoj i zemaljskoj. Ova poslednja, zemaljska ravan ima dva nivoa: mentalni i materijalni, stoga kad se govori i postizanju uspeha on se uvek svodi na mentalni nivo zemaljske ravni. Tačno je i to da se mogu postići izvesni re-zultati u meditativnom smislu i u smislu delimičnog prenosa mentalnog uticaja ka ni-vou materijalne pojavnosti uz pomoć meditacije, odnosno usredsreñenja. Meñutim to je sve i dalje samo na nivou zemaljske ravni, a i za to je potrebno mnogo rada i napo-ra, koji je uvek praćen strepnjom pred neizvesnošću, a ne retko i strahom od izvesno-sti.
Paradoksalno, magija je toliko jednostavna i toliko lagana veština, da mag sve čini kao da se poigrava sa perom, nežno i nadasve ljupko... jedino treba da nauči kako da upravlja energijama... Ovde uvek dolazi smeh. "Da, samo toliko" - odgovoriće svako na ovo. Ali kako to da naučim? Jednostavno, prestaneš da gubiš dragocenu energiju "sadašnjeg trenutka". Devedeset pet odsto svega što vas okužuje vam uopšte ne treba. Zbog toga čovek i koristi samo pet odsto mozga. No ovo su geniji, većina čak ni to-liko ne koristi. Dakle reč je o iluzornom zamajavanju, a iluzija može imati takvu moć kod "nepremoštenog" ega, da čovek zaista živi u takvom ubeñenju da je "nešto" po-stigao. Uredu, hajde onda ovako da postavimo stvar. Postignut je izvestan uspeh. Meditacija je urodila plodom i obezbedila izvesne efekte na unutrašnjem planu. I šta sad? Ništa. Ili to samo ja ne vidim ništa meñu svim tim paradigmičnim filosofijama. Ko zna možda sam zaista "slep kod očiju", pa ne vidim kako svetom šetaju sve "mo-ćni magovi", gde god se okreneš sve "mag do maga". Nije nego, "sve moj do moje-ga", što bi rekla moja baba. Pa, dobro onda, šta je to magija od koje su mnogima tako puna usta priče, a u stvarnosti su izgleda samo "puna jaja" koja treba da se troše, a naravno "nije sapun da se može potrošiti". Da se dame ovde ne uvrede kako se ovo odnosi samo na one što se busaju vidljivim jajima, u duhu modernih tekovina "rodne ravnopravnosti" kažem da i dame imaju jaja, samo nevidljiva, i to po mnogim svo-jstvima čak i moćnija od ovih vidljivih. Uostalom, drage moje, šta bi ovi s vidljivim bez vaših nevidljivih? Ono jes' da se mogu malo meñusobno poigrati, ali život nije samo igra. Da nije tako ne bi nas ni bilo. A ima nas, o ho ho... Još malo pa će nas biti po milijardu godišnje na planeti više. Zamislite kad nas bude bilo petnaest ili dvade-set sedam milijardi!? Pričao ja s jednim iz Leskovac, na ovu temu, tu kod mene na pijacu, kad čovek vrisnu: Leeeeleeeeeee, de će gi potrpamo svi ti čoveci!? Ništa se ti ne brini, rekoh, već se svi uveliko "trpaju"... E, sad je stvarno dosta. Skrenuše me ova "jaja" s glavnog toka misli. "ðavo ih ih odneo", 'de mi padoše baš "jaja" na pamet sad kad htedo' koju o satanistima...
Satanizam je "otvorena paradigma" i grabljenje "napred" Stazom Leve Ruke, te mi je čudno baš to kako sve izgleda poprilično siromašno. Čisto sumnjam, s obzirom na prirodu ljudske psihe iz čijeg se okvira ni satanisti ne izdvajaju, da se neko ne bi odmah ili bar malo "pohvalio" izvesnim postignućem, ili bi to unekoliko bilo čak i vidljivo u njegovoj pojavi i okolini. Naravno, ne mislim na vidljivost u preziranju svetskog poretka i pokazivanju raznih simbola, načinu oblačenja, posebnoj muzici i intelektualnom prežvakavanju pročitanih knjiga i raznih tekstova, te "prodavanju ma-gle" zarad lagodnog života po animalističkoj filosofiji: "vredno je sve ono što možeš pojesti ili pojebati", što je inače i stav nekih, možda čak i većine satanista. Posma-tratrajte ljude pažljivo! Priče o tajnosti, inicijacijama i slično su notorna glupost poje-dinih grupa koje se samoorganizuju zarad nekih "drugih interesa". Nego tu htedoh, ponukan ovim meditacijama "moći" nešto drugo da kažem, no me prekunuše ona... neću da ih spominjem. A htedoh reći: Pa, dobro onda, šta je to magija od koje su mnogima tako puna usta priče da prosto ne mogu da stignu ni da se normalno najedu "ko čovek", mada je i ovo što rekoh animalizam. Kad malo bolje pogledaš ono sve neka anoreksija savatala mnoge. Jes' da ima tu i "elegantno popunjenih" i po koji de-beo, ali to su sigurno "ubačeni elementi" meñu sataniste. Provokatori! Prikriveni "de-šnjaci" namereni protiv "levaka, il' ovih najnovijih "ibermenš" "devetnjaka". Novo doba, novi eon nagoveštavaju, novo doba Ničeovog "nadčoveka". Neki se i svesrdno pripremaju. Telesne vežbe, kondicione pripreme, testovi opterećenja i izdržljivosti, ratničke veštine. Da, čak i pokazuju svoje slike u maskirnim uniformama, ili do pola
razgolioćeni, ne bi li bili "seksi", s fantomkama i redenicima, pa "šmajserima", do-duše novije proizvodnje od ovih im iz vremena ideologije drage. Naravno, preživeće samo najsposobniji. Ne, uopšte ovo nije animalizam. Ima tu i namerenih da "Galakti-čku imperiju" prave. Ne znam samo s kim, verovatno s Anunakijima kad se Nibiru primakne Zemlji. Verovatno otuda i te pripreme, samo čini mi se da će malo ko postati "džedaj". Ne znaju oni ko je "Dart Vejder". Mada, ima i onih koji su namereni da spoznaju "tamnu stranu sile". Čitava "filozofija tame" je o tome već napisana, a tamu su spoznali taman toliko kad u sobi svetlo ugase. Ruku na srce, da ne budem to-liko "zlonameran" ima i onih se iskreno i srcem predaju potazi, samo ne znaju gde da krenu. Lutaju bespućem haosa. Sve u svemu, prava "haotika", moglo bi se njlakše opisati...
Uh, uopšte nije dobro kako sam raspoložen ovih zadnjih dana, neće ovo na dobro da ispadne... Eto opet sam skrenuo sa teme. Hajde još jednom, treći put: Pa, dobro onda, šta je to magija od koje su mnogima tako puna usta priče o meditacijama za zadobija-nje "moći", silnim vežbama i "povuci-potegni" tehnikama kad rezultati očigledno izostaju. Evo primera koji se dogodio pre nekoliko meseci, baš ovde u Beogradu. Doñe do mene priča da je jedan "viñeniji mag" stradao nesrećnim slučajem. Iš'o čo-vek trotoarom, ko i svi, jel te, i odvali se gromada od krova sa sve simsom i pade na njega. Kažu "ost'o na mestu..." Ta je zgrada na uglu Nemanjine i Resavske još uvek ograñena pa se trotoarom ne može. Ko zna kakva je to "magija" u pitanju. Možda je čak i neki "zločesti mag" umešao svoje prste pa se još ni grañevinari ne usuñuju da zgradu poprave. Predosećaju ljudi valjda neke "zle sile". I šta sad reći? Gde je tu ta "silna magija". Gde su te moći, ili makar intuicija, da upozori pre ovakve situacije? Da ne govorim o moći da tu gromadu zaustavi iznad sebe i baci u stranu, ili je u pu-tanji preusmeri pored sebe. Naravno ovo je samo jedan od drastičnih primera, reći će neko. Da jeste, kažem i ja. Neki će reći da i nije bio neki mag kad mu se to dogodilo. Pa i nije, kažem i ja. To vam je ona vrsta "načitanih" magova. Neka mu je "laka ze-mlja", ili "nebesa" gde god da je. Više sreće u "novom krugu". Valjda će kad se opet rodi shvatiti gde je pogrešio. Baš sam nešto zajedljiv, ne dam čoveku mira ni "n' onom svetu".
Dobre su meditacije, ne kažem da nisu, samo meditacije moraju da imaju s čim "da rade". Potrebni su resursi. Ideja da se napravi kuća je dobra, čak i volja da se prione na posao, ali ako nema kamena cigala, peska, kreča i svega ostalog, osta čovek "bez krova nad glavom". Doduše, može u neku rupu, k'o i sve životinje, u skladu sa ani-malizmom. Stop, stop, stop. Opet ću postati zajedljiv. Baš sam se nešto namerio... Šta treba učiniti? Za početak barem jedan korak da se onaj odnos 95 prema 5 odsto izmetne u 94 prema 6. Naravno, neki će reći da čine maksimalan napor u tome i da imaju rezultata. No čini mi se da je kod tih odnos bio 96 prema 4, pa uznapredovao u odnos 95 prema 5 odsto. Nešto im se ovih 95 odsto toliko sviña da ostaju "zalepljeni" za sve za šta ne bi trebalo, a pomeranje od 1 odsto doživljavaju kao predivnu iluziju blagodati uspeha. I da ponovim opet, da ne budem i dalje toliko "zlonameran": da, ima i onih koji se iskreno i srcem predaju potazi, čak su uspeli i da u izvesnom smi-slu ovladaju svojim bićem i da zaista poboljšaju sebe, samo ne znaju kuda dalje. Lu-taju bespućem haosa. Moram priznati da je haos veliki uspeh "onih" čija je prvobitna namera i bila da se prava znanja sakriju. Kako se više ne može braniti opismenjava-nje, niti sprečavati poriv za saznanjem, druga krajnost ove iste namere koja se ogleda u "intelektualnoj slobodi" koz zatrpavanje obiljem informacija, koje se ne mogu ni u
naznakama sve sagledati, bila je "pun pogodak". Još kad se tu doda i sloboda lične interpretacije, i više je nego "pogodak". Zato "oni" i mogu da budu zadovoljni uči-nkom za još dugo, dugo vremena. E sad to i ako se pojavi tu i tamo po neko ko iz ovih okvira iskoči, to neće ni biti veliki problem, jer će u tom "moru" svega i svačega ostati zatrpano te neće predstavljati "pretnju". Tajna ovog "njihovog" uspeha se svodi na to da sve bude na nivou "statističke greške". Sumnja i strah su "njihovo" glavno oružje isto tako. Tu ne pomažu nikakvi oblici organizovanja, borbe ili čega god sli-čno. Jedini je "lek" okrenuti lice od takvog sveta, jer kad se samoizopštiš iz ukupne energije svetske kolotečine na svet zaista počinješ da gledaš drugim očima, a za to nije potrebna nikakva magija, već samo "Namera". Sve posle dolazi "samo po sebi". I nemojte brinuti o tome kada će i kako doći. Univerzum se "stara" o tome. Ne razmi-šljajte ni o prošlosti, jer ono što je prošlo - ne postoji. Čak ni ono što je juče bilo ne-ma nikakvu vrednost u životu čoveka. Naravno da ostaju sećanja, ali bavljenje njine-ma je gubljenje dragocene energije "sadašnjeg trenutka". Uslovno rečeno, čovek ne treba ni budućnošću da bude preokupiran. Postoji samo "Sadašnji trenutak".
Magija uči kako se izlazi iz "okvira vremena" i kako se ukupnost proživljava "ovde i sada" u dodiru protežne i neprotežne Beskonačnosti. Jer, jedino "ovde i sada" je mo-guće da se "sve" manifestuje. Trabunjanja o tome kako "ja nisam ovo telo", "ja sam zarobljen", "ja sam duša", "ja sam ovo", "ja sam ono", "ja sam", "ja ću", "ja", "ja", "ja", na žalost ne vodi nigde. Podseti me opet na "jaja", ali nećemo opet o njima. Istina je uvek "negde tamo" i za to se za Njom besomučno traga. Rekao bih to i ova-ko: "Jadna" Istina, kako su svi na nju nameračili, nije ni čudo što Ona neprestano "beži". A Ona je zbog svoje laganosti toliko brza, da je prosto neuhvatljiva. Nikakve vam tu "sprinterske" discipline ne mogu pomoći. Tek kad prestanete da "trčite", na-ročito "pred rudu", što bi naš narod rekao, i smirite se u unutrašnjosti sopstvenog bi-ća, Istina će vam sama doći, jer Ona, zapravo, nikada nije ni odlazila. Ali kako baš to postići? Toga nema u knjigama! Avaj, toga nema ni na internetu! Kako onda prokrči-ti put sprokrči-ticanju znanja i zadobijanju moći? Prava magija jeste izučavana u najstarijim proročkim školama i u izolovanim krugovima u koje su samo posvećeni imali pri-stup. Doći do onih "koji znaju" veoma je teško, pa još kad se zapitamo kako doći i kako prepoznati ko zna? To su tek "Sizifove muke". Mali broj knjiga koje daju škrte informacije o magiji pisane su na takav način da njihovi sadržaji nude malo čak i na-jpažljivijem čitaocu, čineći potpuno shvatanje te nauke nemogućim. A ustvari, sve je tako lako! I to sam već rekao, ako niste primetili...
Kad okreneš lice od sveta i kad se samoizopštiš iz ukupne energije svetine, počinješ da gledaš drugim očima. Za to nije potrebna nikakva magija, već samo "Namera". Sve posle dolazi "samo po sebi". I nemoj brinuti o tome kada će i kako doći. Unive-rzum se "stara" o tome. Na tebi je jedino da budeš "ovde i sada". Čak je i Njegoš znao, iako nije bio hermetičar, da je "pučina stoka jedna grdna". Njegova je "Luča Mikrokozma", za koju sumnjam da su mnogi i čuli, biser nad biserima daleko veći od "Gorskog Vijenca". Ali to je opet slika opšteg obrazovanja od kojeg svi beže "ko ða-vo od krsta" i misle da će "nešto na brzaka". Nema instant magije, niti "inteziva pro-svetljenja" za tri dana pod uslovom da imaš 50 evra. Od "vikend magova" već mi je postala muka. I da ne bude "ko o čemu, baba o uštipcima", da se vratim na temu... Upitaše me pre nekoliko dana da li Satanizam može biti Put Spoznaje? Šta je to Sa-tanizam? Ko je Satana? I ranije sam mnogo puta dobijao ovakva i slična pitanja.
Je-ste i to da se u mojim tekstovima i svim objavama ni u jednoj formi ne pojavljuje Sa-tanizam, čak ni u posrednom razmišljanju. Bilo je i takvih primedbi da je celokupan moj rad u priličnoj meri nalik Satanizmu i LHP Stazi Spoznaje, i konkretnih pitanja, da li sam Satanista i zašto svoju praksu i učenje koje prenosim izdvajam iz korpusa satanističkih učenja? Odgovor je krajnje jednostavan: To nije Satanizam ni po jednoj od njegovih odrednica, čak ni u filosofskom smislu.
Tačno je i da sam nebrojeno puta na vešt način izbegavao da na ovakva ili slična pi-tanja odgovaram, jer ono što znam ne bi se svidelo nikome ko sebe na bilo koji način doživljava "satanistom", ali još manje bi se moglo svideti onima koji na sav glas viču protiv satanista. Da ne budem pogrešno shvaćen, nije kao razlog u pitanju izbegava-nje polemike koja bi eventualno nastala. Iako je polemika tvorac mentalnog antago-nizma koji je u Magijskoj Spoznaji nedopustiv, razlog je više lične prirode. Ja sledim jedan Put. Taj Put nema ime. Iako bi se mnogim imenima mogao nazvati, svaki po-kušaj da se bilo koje ime nametne značio bi nastojanje da se Put obesmisli.
Moja "načela" ne postoje, te stoga mogu odgovor dati na svako pitanje, naravno do-kle sežu dometi moje spoznaje. Ono što ja, kao znanje, prenosim jeste samo sredstvo koje čoveku omogućava da svoju svest dovede u stanje da opaža Prirodu Stvarnosti. Tada, može spoznati sve što želi i učiniti sve ono što želi, ali ne posmatrano kroz pri-zmu sadašnjeg stanja svesti, već kroz to "novo" stanje svesti, kroz Čisto Sopstvo. Upravo je tu i ključ svakog antagonizma kroz koji vidimo i doživljavamo celokupan svet oko sebe pa i same sebe. Sopstvo ruši svaki antagonizam. Pred Sopstvom nestaje svaki mit. Kroz Sopstvo se otkriva Staza Spoznaje u stapanju sa Univezumom u ne-raskidivo Jedno, a opet zadržavajući posebnost i odvojenost. To se zove skidanje okova iluzornosti, ili jednostavno Spoznaja Prirode Stvarnosti. Taj Put Spoznaje sam simbolično nazvao Put Magijske Spoznaje, kako bi se moglo nazreti da je to proces. Staza koja vodi Spoznaji beskrajna je i nema Ime, jer da nije tako ona bi bila kona-čna. Konačnost ne postoji, jer ako bi rekli da je nešto konačno i da se može stići na cilj, onda bi to bio kraj, a kraj je smrt, odnosno nepostojanje. Smrt nije antagonizam životu, jer život nema svoj antagonizam. Život izvire iz Večnosti i unosi se u Be-skraj. Dakle, sve je proces koji se nepretano kreće kroz BeBe-skraj. I ma kako ovo zvu-čalo filosofski i apstraktno, život Jeste i on je Božanstven. Tome ja poučavam onako kako i ja naučen bejah i kako još uvek učim. Kroz moj rad provejava mnogo eleme-nata iz sumerskog nasleña, što se da primetiti, no to nije ni sumerska magija ni sume-rska religija, niti je inicijacijski sitem. Ta drevna znanja su samo temelj, kamen oslo-nac koji označava polaznu tačku posvećeništva u beskrajne misterije Univerzuma kroz Sopstvo. Zašto baš nasleñe drevnog Sumera, a ne neko drugo? Jednostavno, za-to šza-to u izvorima koje posedujemo starije nasleñe ne posza-toji. Zašza-to bih pio vodu sa reke, kad znam da je na izvoru voda najčistija? Ne tvrdim da ne postoji Izvor još či-stiji, još udaljeniji i skriveniji. Naravno da postoji, ali meñu svim "izvorima" koji su nam dati treba napraviti izbor da bi se sagradio temelj. Ja sam ga izabrao. I na svako-me je da bira.
No, tema je - Satanizam. Sabrao ja tako sva pitanja pre pet dana i krenuo da pišem, što bi se reklo "ni po babu ni po stričevima", sve redom "od Kulina bana i starijih da-na". I kad videh da je gotovo, imadoh šta i videti. Ispade cela jedna "knjižurida-na". Iako se ona nepredviñeno "umrsi" u ovo što već radim, sigurno je trebalo tako da bude. Ovo nije studija o Satanizmu, niti retrospektiva paradigme, već jedno izlaganje na osnovu dvadeset osam godina rada i skustva. To je samo jedan lični stav..
POREKLO SATANIZMA
Antagonizam izmeñu Hrišćanstva i Satanizma
Antagonizam izmeñu Hrišćanstva i Satanizma, filosofski je pretvoren u arhetipski antagonizam izmeñu dobra i zla, mada ima i onih koji ovo poriču, no o tome ćemo kasnije. Da bi se o Satanizmu moglo govoriti, isto kao i o svim važnim pitanjima, treba izbeći svaki okvir ograničenja svesti. Meñutim, ovi su okviri toliko snažno izgrañeni u ljudskoj svesti, da čovek nije u stanju da otkriva niti čak da razume tajne Prirode Stvarnosti. Ali kako god razumeli i shvatili u okvirima svoje svesti Reći ću ovo: Sve misterije Satanizma nastale su i proistekle iz Hrišćanske crkve. Satanizam kao učenje je u temelju Hrišćanstva i kako se sama crkva rastakala i cepala te danas imamo mnogobrojne crkve i učenja, tako imamo na isti način stvorene i mnogobro-jne forme Satanizma i satanističkih učenja. Jeste da se u nekim starim jevrejskim spi-sima pominje Satana (Šatan, Šatanael), kao prvostvoreni Anñeo, koji je "pao" i u iskušenje uveo čitav ljudski rod. Ovi spisi su iz vremena pre pojave Hrišćanstva, ali o Satanizmu tada još nema ni govora. I ovaj "mit", ću kasnije objasniti.
Satanizam se čak ne pojavljuje ni sa pojavom Hrišćanstva, nego tek sa formalnim stvaranjem crkve i njenim ozvaničenjem u Rimskom carstvu. Da bi mogla da opstane i učvrsti sopstvenu institucionalnost, crkvi bio potreban neprijatelj, a Satana, koji se u jevrejskim knjigama uvršrenim u "Bibliju" spominje, idealan je bio za ovu funkciju. Tako je crkva kreirala mit o Satani i davala prestave o raju, paklu, rogatom ðavolu,
neprijatelju Boga i ljudi, protivniku života i svakog "dobra" na Zemlji. Bez ovakvog neprijatelja, crkva ne bi opstala, niti bi izašla iz okvira judejskih sekti koje se u to do-ba širiše Rimskim carstvom. Samo hrišćanskih učenja u to dodo-ba beše na desetine ko-ja se meñusobno toliko razlikovaše da kada bi ste ih proučili, rekli bi ste da sem Isu-sa, nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Sve dok je jak "neprijatelj" crkva se mora "bori-ti" i tako će opstati. Bez satanizma nema hrišćanstva niti satanizma ima izvan okvira hrišćanstva i hrišćanskog sveta. To što neka satanistička "učenja" poriču bilo kakvu vezu sa hrišćanskim poimanjem Satane, dajući mu neka druga svojstva je priča za se-be. No, doći ćemo i do toga. Pogledajte malo na svet oko sese-be. Kako to Satanizam nema korena u Indiji, Kini i da ne nabrajam druge kulture? Kako to da se Satanizam kao forma učenja javlja samo u okviru zapadne hrišćanske civilizacije?
Moderna satanistička učenja vešto nastoje da povuku sve moguće paralele u nameri da uspostave "veze" sa starim i orijentalnim učenjima. Dalje, isto biće, pod imenom Šejtan, spominje se i u Kuranu, ali nigde u islamskom svetu se nije razvio Šejtani-zam. Izgleda, verovali ili ne, Satana napada samo hrišćane. No ima i u tome nečega. Najortodoksniji meñu hrišćanima će reći: sve što je izvan crkve je Satanizam, ili ka-ko jedan od "svetih otaca" reče: "Gde god Bog crkvu sagradi, onde i ðavo hoće svo-ju crkvicu da podigne". I tako vekovima, "ruku pod ruku" šepure se Zemljom Bog i ðavo, Lice i Naličje iste medalje. Sledbenici, i jedni i drugi, "očekuju" konačnu "po-bedu", a ne znaju da pobede nema. Antagonizam ne poznaje pobedu, već je večno iščekuje. To je kamen temeljac svakog oblika religijske svesti. Pobeda, uslovno reče-no, jeste Spoznaja Prirode Stvarnosti, a to podrazumeva ne samo odbacivanje svakog antagonizma, već njegovo prevazilaženje kroz unutrašnji preobražaj bića. Kada se u nepostojanje unese jedna strana antagonizma, neminovno se u nepostojanje unosi i druga strana. Medalja je medalja, ne možete prigrliti Lice, a odbaciti Naličje, i obrnu-to. Zato u antagonizmu nema pobednika. Možda taj antagonizam najbolje oslikava naslovnica jednog dokumentarnog serijala "Satanizam u Americi" (slika na početku teksta).
NEFORMALNI SATANIZAM
Satanizam se veoma dugo kreirao u crkvi kako bi omogućio da se svako protivljenje crkvenom ustrojstvu proglasi kao "šurovanje s ðavolom". To je bio put da se crkva obračuna sa svakim prehrišćanskim i nehrišćanskim učenjem. Antagonizam koji se vekovima usañivao u svest zapadne hrišćanske civilizacije uzeo je svoj danak u po-tpunom izopačenju čoveka kao bića dovodeći ga u stanje potpune otuñenosti od izvo-rnog Sopstva i nesposobnosti Spoznaje i uvida u Prirodu Stvarnosti. U rano doba cr-kve praksa je bila "pokornost ili kazna". Istorija je prepuna primera o brutalnosti i počinjenim zločinima te o tome neću govoriti. Ova praksa je uspevala da fizički odr-ži primat crkve i njenog ustrojstva.
Formalno, Satanizam i tada još uvek ne postoji, meñutim, Kasni srednji vek i buñe-nje svesti zapretilo je uništenju ovog antagonizma i same crkve pa crkva pribegava novom i "oživljenom" antagonizmu. Zasejane su priče da se u kuloarima dvorova, ra-znim jamama, mračnim podrumima i duboko u šumama odvijaju krvavi pirovi Sata-nista, orgijanja, prizivanja "nečastivih sila" i samog ðavola. Nakazne i izmišljene sli-ke, užasni opisi "mračnih sila" uvećavaju već postojeći strah vernika. Optužbe za ve-štičarstvo i udruživanje s ðavolom rastu i gotovo da nema mesta na zemlji bez "izgrednika" i "otpadnika". Inkvizicija, na Zapadu i crkveni sudovi na Istoku imaju pune ruke posla. Istorija je prepuna svedočanstava i o tome ne treba mnogo govoriti. Svaka nelojalnost pretvorena je u Satanizam.
Prva zvanična optužba protiv Satanizma izrečena je još pre skoro deset vekova. Pre-ciznije, to se desilo u Orleanu (Francuska) kada je nekoliko ljudi bilo optuženo za dualističku jeres. Tada im je stavljeno na teret tajno okupljanje, prizivanje Demona, seksualno orgijanje, žrtvovanje dece i kanibalizam. Na sličan način bili su optuženi krivoverci iz Verone 1175. godine. Naime, u to vreme, zvaničan stav crkve bio je da je reč o najobičnijem fantaziranju i da se jeres obožavanja ðavola ili veštičarenje ne mogu shvatiti ozbiljno.
U meñuvremenu, stav crkve se drastično promenio, te je 1486. godine inkvizicija izdala vodič: "Malj veštica" (Malleus malleficarum) pun upustava kako se veštice hvataju i muče ne bi li priznale upražnjavanje Satanizma. Tako je otpočelo masovno ludilo u kojem je, pod lažnim optužbama i priznanjima da obožavaju ñavola, pod na-jstrašnijim mukama, svirepo ubijeno nekoliko miliona ljudi za koje se tek pretposta-vljalo da se bave veštičarenjem.
Tako je posejano "seme". Iako formalni Satanizam nastaje tek u dvadesetom veku, "moralna panika" protiv Satanizma javila se već krajem seamnaestog veka u Francu-skoj tokom Puazon afere. U to vreme nastaje i arhetipska paradigma "crne mise" koja se u crkvenim izveštajima opisuje kao ritual meñu dokonom francuskom aristokrati-jom u kojoj učestvuju raspopi, orgija se na crkvenim oltarima, žrtvju deca i crtaju obrnuti krstovi. Od tada Satanizam dobija i epitet parodije na Hrišćanstvo.
Savremeno doba, sa primatom svetovnog, oduzima pravo crkve da sudi i kažnjava, ali posejano "seme" izrasta u stvarne i organizovane grupe. Satanizam dobija svoj pojavni oblik i "neprijatelj" više nije "nevidljiv". Ljudska priroda u težnji za
spozna-jom je učinila svoje. Na ideji Satanizma razvijenoj u samoj crkvi javljaju se i prvi pravi pobornici ove ideje. Kuloarske priče o "krvavim pirovima" više nisu samo pri-ča. Otpočinje stvarnost tajne potrage za starim i "zabranjenim" knjigama, traže se ko-reni i teži otkrivanju svega što bi bila suprotnost pokornosti crkvenom ustrojstvu. Antagonizam je ponovo u punoj snazi. Ideje koje je crkva kreirala su oživele u ta-nkom neznanju čoveka koji je težio osloboñenju. Tako je Satana postao simbol oslo-boñenja od ropstva i podreñenosti Bogu, a crkva je dobila novu snagu za opstanak. Već duboko ukorenjena u civilizacijske tekovine crkva izrasta u snagu društva koja se bori protiv "nečastivog" kao stožer očuvanja tradicije, morala i "duhovnog" stanja naroda u celini, jer su to vrednosti "protiv kojih je Satana od postanka sveta", a sata-nisti postaju "borci" za osloboñenje iskonske ljudske prirode. Antagonizam se nasta-vlja i svi žive u sopstvenoj "harmoniji", samo se Istinska Spoznaja nigde još ne na-zire.
Šta je crkva i šta je to religija uopšte, manje ili više znaju svi, makar to bilo i iz so-pstvene ograničene vizure. Ali šta je to Satanizam, to malo ko zna, čak i oni koji se kao satanisti deklarišu, u većini su daleko od onoga što bi smo nazvali Spoznajom. Ono što je Satanizam danas, u svim svojim pojvnim formama, nije ništa drugo do pu-ki oportunizam postmoderne i treba postaviti iskreno pitanje: Da li je Satanizam Put Spoznaje ili samo jedan od potpornih stubova opstanka crkve? Sve dok antagonizam živi u svesti čoveka živeće i njegove krajnosti i sve forme izmeñu. Put Spoznaje nije forma koja se izražava kroz bilo kakav antagonizam. Nije čak ni forma, jer kad svest odbaci svaki antagonizam, ona odbacije i svaku formu. To je Istinsko Osloboñenje Sopstva.
U jednoj priči o čarobnjaku Merlinu, Morgana u punoj snazi moćno mu se obraća pred prisutnima govoreći kako je ona neuništiva i preteći da će ih sve uništiti ako joj se ne pokore. Tada Merlin pribegava staroj mudrosti. Okreće joj leña i poziva sve prisutne da učine isto. "Izbrišite iz svog sećanja njeno ime", zapovedno im se obratio, "i prepustite je zaboravu". I svi učiniše tako. Besna Morgana, besomučno je uzviki-vala Merline, Merline, Merline... I druga je imena doziuzviki-vala, ali se niko ne okrete. Glas je postajao sve slabiji i tiši dok se na kraju nije pretvorio u ropac. Kada je tišina obuzela umove svih koji bejahu prisutni, Morgane više nije bilo. Iščezla je u Ono-stranom i u odsustvu pojavnosti više nikome nije moga nauditi. Kada su okupljeni posle nekog vremena pokušali da se obrate Merlinu, ni njega više nije bilo. Ostala je samo legenda koja se i danas priča o ovom dobu.
Sve dok se suprotstavljate, antagonizam živi kroz vas. Onog trenutka kada antagoni-zam izbledi i iščezne, tada počinjete vi da živite.
FORMALNI SATANIZAM
Satana sedi na tronu ovog sveta, Moris Garson, 1926
Hajde sada da krenemo, ali od nazad! Da krenemo od Satanizma kao postmoderne ka izvoru. Pokušaću da u kratkim crtama dam prikaz ne svega onoga što se danas "odre-ñuje" kao Satanizam, već samo onih ustanovljenih Satanističkih učenja (paradigmi), formi koje su nesumnjivo ostavile svoj pečat i neizbrisiv trag, kako svojom pojavno-šću, tako paradigmičnošću.
Uprkos teškim optužbama koje na račun satanista stavljaju druge religiozne grupe, satanisti postaju sve više društveno prihatljivi. Jedan od primera je Kraljevska mo-rnarica Velike Britanije koja je 2005. godine posle odluke Vrhovnog suda primila u svoje redove i satanistu. Odluka Vrhovnog suda se zasnivala na slobodi veroispove-sti. Ovo nije usamljeni slučaj prihvatanja satanista u šire društveno okruženje, koje uprkos otporu zajednice savremene društvene institucije nameću pozivajući se na grañanska prava.
Satanizam je zajednički pojam koji povezuje različita verovanja i kultove. Zajednički su im simboli, strahopoštovanje i divljenje Satani ili sličnim entitetima (bićima) iz zličitih tradicija, magijskih i religijski učenja. U osnovi se razvijaju dva pravca, ra-zvoja satanističkih doktrina. Prva, koja de fakto nastaje i ostaje u antagonizmu Hri-šćansvta i Satanizma je paradigma koja prihvata judeo-hrišćanski koncept Satane i u potpunosti je povezan sa današnjim hrišćanskim regilijskim sistemom, pošto se bavi istom teologijom prikazanom u Bibliji. Ovo je po svim karakteristikama klasični fo-rmalni Satanizam. Druga doktrina, ili bolje rečeno doktrine, nastoje da prevaziñu
ovaj fundamentalni antagonizam i izañu iz okvira religijskog formalizma. U tome donekle uspevaju, ali potpuno ostaju "zapleteni" u formalizam. Tako nastaju i razvi-jaju se mnoge paradigme filosofsko religijskih i magijsko hermetičkih interpretacija, najpre Satane, a po tom i same teorije spoznaje. Razvija se niz autonomnih sistema gnoseologije koji često uključuju različite tradicije i učenja, naročito ona iz pre-hrišćanskog doba kao i nehrišćanska učenja. Jasno se kroz analizu ovih paradigmi može videti nastojanje za prevazilaženjem izvornog antagonizma sopstvenog nasta-nka koje se uglavnom ogleda u prikazivanju Satane kao bića prebiblijskog pa i nebi-blijskog porekla. U svoj toj šarolikosti samorazvoja doktrina, javljaju se i gnoseolo-ški pravci koji se više baziraju na filosofsko hermetičkim tumačenjima koja uključu-ju i moderna naučna dostignuća, ali i materijalizam kao koncepciuključu-ju. Tu se razvijauključu-ju različite hermetičke, što teističke, što ateističke forme koje se sve više meñusobno ra-zlikuju i udaljavaju da Satana ostaje samo forma zajedničkog imenitelja.
Nekako uporedo, sa razvojem ovih doktrina, nastaje i razvija se "treći" pravac koji doktrinarno u potpunosti uspeva da izañe iz okvira izvornog antagonizma i preraste u formu sa težnjom ka prevazilaženju i same forme. To je takozvana "sinsterna", se-dmorostruka staza spoznaje ONA tradicije (Red Devet Uglova). Bez obzira na razli-čitost pristupu i interpretaciji ove paradigme usled krajnje individualnog pristupa (LHP) i pojedinim osobenostima kojima bi se mnogo što šta moglo zameriti, ONA paradigma predstavlja "skoro" zaokružen sistem koji se po svim karakteristikama može nazvati tradicijom koja čak i prevazlazi okvir samog Satanizma, zbog čega sam je ovde uslovno i označio kao treći pravac. No, o ovome će više biti reči u narednim poglavljima.
Uzimajući sve u obzir, Satanizam ili Luciferijanstvo, što je pogrešan naziv, se može definisati kao religijsko, polureligijsko ili filozofsko učenje čiji sledbenici Satanu identifikuju uglavnom sa arhetipom, prakosmičkom silom, istinskim živim bićem (Bog), ili nekim od aspekata ljudske prirode. Iako je dobio ime po Satani, koji se od strane crkve pogrešno povezuje prvenstveno sa zlom i iskušenjem, sledbenici Satani-zma ga uglavnom identifikuju kao duhovni put koji se suprotstavlja uobičajenom, i to najpre po tome što kao glavni cilj duhovnog obogaćenja uzima poboljšanje samoga sebe (samousavršavanje), a ne povinovanje nečem višem (Bogu). Satanisti mahom tvrde da se uopšte ne klanjaju Satani niti bilo kom drugom Božanstvu (entitetu) kao i da ne prate principe dobra i zla. Pojedina od ovih učenja tvrde da se umesto poštova-nja Božanskih zakona i potčipoštova-njavapoštova-nja nekom Božanstvu ili opšte prihvaćenom mora-lu kao ustrojstvu društva, oni uglavnom usredsreñuju na fizičko ili duhovno napredo-vanje pod voñstvom viših bića ili principa. Iz ovog razloga, mnogi savremeni Sa-tanisti odbacuju tradicionalna religijska verovanja i stavove u korist egoističnijih po-gleda na svet i prirodne zakone.
Nasuprot njima, crkva sve intezivnije raspiruje verovanje da se svi sledbenici Satani-zma klanjaju Satani i vrše Njegovu volju prinoseći žrtve. Crkva i svi oblici forma-lnog satanizma, bez obzira na različita stremljenja, zajedničkim snagama idu "ruku pod ruku" u istom pravcu učvrćivanja sopsvenih antagonizama, onemogućavajući tako pristup izvornim principima magijske spoznaje mnogim tragaocima.
Današnje satanističke grupe koje su se pojavile u drugoj polovini prošlog veka se mñu sobom dosta razlikuju, meñutim, mogu se uočiti dve glavne tendencije iz kojih se kasnije granaju razna učenja i sekte. Mogu se uočiti dva glavna pravca, to su
″te-istički″ i ″ate″te-istički″ Satanizam. Teistički satanisti se prema Satani (kao Božanstvu) odnose sa strahopoštovanjem. Suprotno tome, ateistički satanisti smatraju sebe atei-stima, a Satana za njih predstavlja univerzalni simbol ili ispoljavanje različitih lju-dskih osobina.
Teistički Satanizam
Gustave Dore, Interpretacija Satane iz Jon Miltonovog "Izgubljenog raja"
Sledbenike teističkog Satanizma možemo slobodno nazvati tradicionalnim satanisti-ma. U večini, oni se prema Satani odnose sa strahopoštovanjem jer smatraju da je On Božanstvo, a pojedini kultovi Ga obožavaju kao vrhovno Božanstvo. Ovo je u potpu-nosti religijski Satanizam koji prihvata judeo-hrišćanski koncept Satane čime je i po-vezan sa hrišćanskim regilijskim sistemom, jer se bavi istom teologijom prikazanom u Bibliji ili njenom obrnutom formom. Zmija, personifikacija Satane, je nagovorila Evu, a posredno i Adama da kušaju plod sa Drveta Spoznaje i tako im podarila zna-nje koje je od njih krio Bog. Pripadnici nekih kultova smatraju da je Jahve tvorac sveta, ali da je Satana iznad Njega ili da je Satana stvorio Jahvea.
Spiritualni Satanizam je takoñe tradicionalni, ali on nastoji da kroz svoju paradigmu izañe iz judeo-hrišćanskog okvira. Potraga za znanjem je prema ovim satanistima ve-oma važna jer im pve-omaže da udovolje Satani. Otuda se javljaju mnogobrojni pravci koji nastoje da u svoja učenja unesu i sjedine razne tradicije iz prehrišćanskog i
ne-hrišćanskog sveta. Pojedini kultovi Satanu obožavaju kao Bafometa, hermafroditsku zver koja je vladar znanja.
U teističkom Satanizmu, bilo da je reč o religijskom ili spiritualnom, Satana je pre-dstavljen kao simbol slobode i protivi se svim načelima i pravilima koje zastupa Hri-šćanstvo. Stoga, satanisti teže da se oslobode svega što bi moglo da ih kontroliše ili sputava, a pod tim se uglavnom podrazumeva sistem koji nameće moderno zapadno društvo zasnovano na hrišćanskim normama i vrednostima.
Luciferijanizam
Jedan od mnogobrojnih vizuelnih doživljaja Lucifera
Luciferijanizam se često poistovećuje sa Satanizmom jer se u svakodnevnom govoru Satana i Lucifer izjednačavaju. Luciferijanci se, inače, prvi put pominju u papinom dokumentu ″Gesta Treverorum″ iz 1231. godine, gde papa Grgur IX u njemu žene i muškarce koji veruju da je Lucifer nepravedno izbačen iz raja naziva jereticima. Me-ñu Luciferijancima koji prihvataju ovu identifikaciju izdvajaju se dve grupe kultova. Prva struja meñu njima Lucifera i Satanu u potpunosti izjednačava, dok druga smatra da je Lucifer prosvetljenija i znatno blaža verzija Satane od one koju crkva forsira. Oba ova pravca u Luciferijanizmu se smatraju teističkim Satanizmom. U Americi da-nas postoji i moderna organizacija pod nazivom Luciferska crkva koja je da-nastala u drugoj polovini prošlog veka.
Meñu kultovima Lucifera postoje i učenja koja smatraju da Lucifer i Satana uopšte nisu isto biće. Smatraju da je ovo poistovećivanje stvorila crkva kako bi se obračuna-la sa nehrišćanskim učenjima. Ovo su takozvani "pravi" Luciferijanci i oni pobijaju bilo kakve veze sa judeo-hrišćanskim, a time i satanističkim tradicijama. U svojim verovanjima inspirisani su drevnim panteonima stare Grčke, Rima i Egipta. Strogo uzev, pravi Luciferijanci ne spadaju u korpus satanističkih učenja, a morao sam ih spomenuti kako bi bio dat potpun prikaz s obzirom na gore spomenuto i opšte uvre-ženo mišljenje da su Satana i Lucifer jedno te isto biće.
Ateistički Satanizam
Anton Šandor Lavej i Satanistička crkva
Cirkusant meñu Satanistima - Anton Šandor Lavej, Crni papa
Ateistički Satanizam je nastao 1966. godine na Valpurgijsku noć, 30. aprila kada je Anton Šandor Lavej, amerikanac mañarskog porekla, obrijao glavu i proglasio osni-vanje Satanističke crkve u San Francisku u Americi. Iste noći, prvog maja proglašava se za Crnog papu. Satanistička crkva ubrzo dobija veliki broj sledbenika. Smatra se da je na vrhuncu svog delovanja imala čak 25.000 članova. Lavej je Satanizam digao na nivo zvanične religije i 1969. godine je objavio "Satanističku bibliju". Da bi neko postao satanista, odnosno član ove crkve potrebno je da uplati 200 dolara, a nivo koji će posvećenik dostići zavisi od njegovog ličnog zalaganja i učestovanja u ritualima.
Sama crkva nikada nije objavila podatke o tačnom broju svojih sledbenika, ali veruje se da ih širom sveta ima više desetina hiljada okupljenih u razne sekte nastale na te-meljima doktrine Lavejevog Satanizma.
Za razliku od teističkog Satanizma, Lavejeva doktrina ne podrazmeva obožavanje Satane u smislu Božanstva, već kao simbola telesnosti i svih zemaljskih vrednosti. Njegovo učenje se zasniva na individualizmu, samokontroli i jevrejskom moralnom načelu "oko za oko“. Filosofija Fridriha Ničea i njegova ideja nad-čoveka, duboko je utkana u Lavejevu doktrinu koja se po svojim karakteristikama može odrediti kao materijalistička filosofija sa izraženim animalizmom kao potkom ovog učenja. U po-četku, u Satanističkoj crkvi je redovno praktikovana "Crna misa" kao osnovni ritual a kasnije se uvode i ceremonije koje je razvio Alister Krouli.
Reprezentativni hram Satanističke crkve u Sam Francisku u Kaliforniji, SAD
Lavej je u mladosti radio u cirkusu kao krotitelj lavova, a to ga je iskustvo kako je kasnije i sam tvrdio, poučilo o postojanju unutrašnjih moći i magije. Sledeće zani-manje mu je bilo u putujućoj trupi u kojoj je radio kao pomoćnik mañioničara. Radio je i kao fotograf za policiju, ali je uznemiren nasiljem napustio taj poziv i počeo svi-rati klavir po raznim noćnim klubovima. U to vreme prisustvovao je raznim kurse-vima i javnim predavanjima o okultizmu na kojima će naučiti mnogo o obredima ko-je su održavali Templari, članovi kluba Vatra Pakla, Hermetisti, članovi Zlatne Zore i Kroulijevog OTO-a. Laveju se sve to izuzetno dojmilo pa je i sam počeo praktično delati kao mag. Ubrzo razvija vlastitu satanističku filosofiju, prihvatajući Demone kao prirodne sile i pravu ljudsku prirodu koja je požudna, sklona preteranom ponosu, hedonizmu i svojeglavosti, atributima zbog kojih se, po njemu, društvo razvija. U re-čima koje slede jasno se vidi njegov stav, da ne treba sputavati telesne potrebe i želje, već da ih treba slaviti: "Energija osloboñena seksualnošću, esencijalna je za sve aspe-kte magijskih aktivnosti." Lavej nikada nije javno pozivao na nasilje, što se ne može tvrditi za internu praksu unutar same organizacije i njenih podružnica koje kasnije nastaju širom Amerike i Evrope. Imao je izražen stav da sve one koji se protive
uče-nju Satanističke crkve treba prokleti. S vremenom je odbacio praktikovanje Crne mi-se verujući da je zastarela i reorganizovao metode vršenja obreda uvodeći za rituale enohijanski jezik i praksu koju je preuzeo iz učenja Alistera Kroulija.
Razvojni put Laveja je prilično vidljiv. No on se ne ogleda u stvaranju paradigme već razvijanju formalnog Satanizma. Izgradnja ateističke doktrine, nasuprot hrišćanskom teizmu je glavna njegova odlika. Razvijanje rituala i dogmatične forme izražavanja koji de fakto jesu sušta suprotnost hrišćanskoj teologiji je glavni izraz njegove do-ktrine. Materijalizam koji razvija iz animalističkog pristupa filosofskom tumačenju sveta i pojavnosti lišava ga čak i onih prvobitnih elemenata duhovnosti i ezoterično-sti koje je praktikovao. Sam, naklonjen ekscentričnom ponašanju razvija ritualnu "pozersku" praksu koja se kroz senzacionalizam prenosi ne samo na njegov privatni život, već i na život Satanističke crkve. Sudeći po ukupnosti njegovog dela i same pojave, ovaj pijanista i krotitelj lavova ne može se drugačije okarakterisati nego kao "cirkusant" meñu satanistima. Objavio je nekoliko knjiga: "The Satanic Bible" 1969., "The Complete Witch" 1971., koja je ujedno i prva knjiga ove vrste objavljena u Evropi i "The Satanic Rituals" 1972. Kasnije, nakon povlačenja iz javnog života 1992. objavljuje "The Devil's Notebook", a nakon njegove smrti, Blanš Barton i Me-rlin Menson objavljuju zbornik njegovih tekstova "Satan Speaks" 1998.
Posle smrti Laveja 1997. godine crkvu je preuzeo Blanš Barton, a iz te organizacije su polako počele da se izdvajaju i rañaju nove satanističke sekte. Sredinom sedamde-setih godina, Crkva gubi veliki broj članova koji osnivaju novi satanistički ogranak, Setov hram. Lavejeva crkva doživljava svoj novi procvat u osamdesetim, ali tada La-vej više nije bio aktivni član. Nižu se mnogobrojne sekte i učenja koje nastaju po uzoru na Satanističku crkvu.
Satanističkih sekti osnovanih po uzoru na Lavejevu crkvu i njegovu doktrinu ima ši-rom sveta, Najviše u Americi i Evropi. Većina ovih ogranaka Satanističke crkve su registrovane kao organizacije ili grupe grañana jer zakoni mnogih država ne dozvo-ljavaju registraciju satanista s obzirom na uvreženo mišljenje da se radi o destrukti-vnim organizacijama. Često su to samo neformalne grupe koje deluju u "poluilegali", a njihovo članstvo se nalazi pod stalnim nadzorom policije ili drugih državnih orga-na. Stoga ovakve i slične grupe, neću opširno pominjati jer njihova doktrinarnost u potpunosti sledi Lavejev Satanizam. Vredi pomenuti samo par ovih ogranaka zbog njihove specifičnosti i rasprostanjenosti.
Slobodni spiritualisti osnovani su 1983. godine u Rimu u Italiji. Osnivač je bila Ma-gdalena Stradivari, visoka sveštenica pod punim patronatom Laveja. Ova grupa je svoje obrede održavala po stanovima i iznajmljenim prostorima, ali najveći deo ritua-lne prakse je vršen u katakombama starog podzemnog Rima. Slobodni spiritualisti naglasak stavljaju na seksualni aspekt Lavejeve doktrine i poznati su po organizova-nju velikih grupnih ritualnih orgija. Kako je konzumiranje narkotika kod njih vrlo za-stupljeno, kao i okupljanje maloletnika, ova organizacija je pod stalnim nadzorom. Inače, smatra se da je Italija zemlja sa najvećim brojem satanista u Evropi.
Satanina Crkva Engleske formalno nikad nije osnovana iako se zna da postoji od osa-mdesetih godina prošlog veka. Osnivač je Džon Kajlminster iz predgraña Londona, koji po Lavejevim uputstvima svoju stolarsku radionicu pretvara u satanistički hram. Takoñe je i kod ove gupe seksualni aspekt doktrine igrao najvažniju ulogu, kao i upotreba droga. Specifičnost rituala koji su upražnavani meñu engleskim satanistima
je Kajlminsterov "Ritual Smrti, stapanja sa Satanom i ponovnog buñenja". Ritual se izvodi kroz neprestani ples uz konstantno zazivanje imena Satane sve dok se ne uñe u stanje transa, odnosno delirijuma izazvanog narkoticima. To stanje doživljavano je kao simbolička smrt i stapanje sa Satanom, nakon čega sledi "buñenje". Uhapšen je 1995. godine zbog posedovanja droge i širenja prostitucije. Smatra se da je pod svo-jim uticajem imao tadašnji pokret "Darkera".
"Prva Satanistička Crkva" je meñu novijim organizacijama koju je 1999. godine osnovala Karla Lavej, Antonova ćerka, kako bi sačuvala uspomenu na svog oca, jer je smatrala da su njegovi nastavljači napustili temelje Satanizma koje je Lavej po-stavio.
Neformalne satanističke sekte
Glava Bafometa u obrnutom pentagramu, glavno obeležje Satanističke crkve Najrasprostranjeniji simbol meñu sledbenicima Satanizma
Gotovo da niko više ne može pobrojati grupe, kultove i sekte koje se kvalifikuju kao satanističke. Svašta se tu izrodilo. Kod odreñenih satanističkih organizacija rituali su prelazili okvire zakona i dovodili do ubistava ili samoubistava. Pojedine grupe uvode žrtvanje životinja za potrebe rituala. Za mnoge grupe je karakterističan i vandalizam u vidu skrnavljenja grobalja i verskih objekata, kao i drugi oblici destruktivnog pona-šanja. Optužbe na račun satanista dolaze iz različitih izvora kao što su policija, orga-nizacije za zaštitu ljudskih prava i borci za prava dece, ali i od bivših članova... Neki od njih su rituale povezivali sa seksualnim zlostavljanjem, prisilnim gutanjem krvi i fekalija, orgijama, žrtvenim abortusima kao i žrtovanjem ljudi. Očito je da ovde po-stoji mnogo preterivanja i "filovanja" istine. Sve te užasne priče nalik su onom
"se-menu" koje je crkva posejala u srednjem veku. Antagonizam se neprestano mora "hraniti". U tome posebnu ulogu imaju mediji koji su ne retko puni montiranih slika, naslova i tendencioznih opisa užasnih zlodela Satanista. U svemu ovome zaista zna-čajnu ulogu imaju i grupe koje postoje i koje čine slične stvari. To se obilato koristi "začinjeno" sočnim opisima užasa za širenje straha kod neukih i pozivanje na vraća-nje crkvi i "veri otaca".
Pored takozvanih religijskih satanista, čija je osnovna filosofija da bi čovek trebalo po svaku cenu da bude bogat, uspešan i da stekne veliku moć, postoje i kultni sasta-nisti o kojima se vrlo malo zna. Najčešće su to porodice u kojima se Satanizam pra-ktikuje generacijama i prenosi sa kolena na koleno. Posebna grupa satanista, takoñe su i pojedinci koji svoju "praksu" zasnivaju na okultnoj i antiokultnoj literaturi, horor filmovima i muzici. Važan faktor za mnoge su hevi-metal i dark-metal muzika koje umnogome predstavljaju umetnički retrospektivni izraz fundamentalnih načela Sata-nizma praćen jakim emotivnim nabojem. Sami tekstovi više su izraz reakcije na opšti društveni poredak. Satanizam je i inspiracija mnogih pravaca, ne samo u muzici već i u drugim sferama umetnosti. Mnogi, naročito mlañe generacije, iako nisu po uvere-nju satanisti, naklonjeni su ovoj filosofiji, a svoje asocijalno i destruktivno ponašanje uglavnom pravdaju obožavanjem svojih idola i posredno, preko njih, obožavanjem ðavola i principa Satanizma.
Većina satanističkih sekti su neformalne grupe i manji pokreti koji se javlaju širom Amerike i Evrope. Karakteriše ih samorganizovanje, odsustvo doktrine i funcionalna neorganizovanost. Obično su kratkotrajne jer se brzo raspadaju ili transformišu u no-ve neformalne oblike. Pored nano-vedenog, ono-ve grupe su uglavnom inspirisane Lano-veje- Laveje-vom doktrinom i Satanističkom crkLaveje-vom, mada se u tom "korpusu" mogu naći i te-ndencije ka raznim oblicima teističkog i spiritualnog Satanizma. Ove grupe, mišlje-nja sam, ne treba čak ni svrstavati u Satanizam upravo iz ovih navedenih razloga. Ta-kve grupe obično sačinjavaju pojedinci skloni destruktivnom i deliTa-kventnom ponaša-nju koji satanistička obeležja koriste samo kao "mentalni pravan" i opravdanje za svoja dela i kriminalne aktivnosti, pri čemu nemaju nikakvo utemeljenje ni u jednoj od formi doktrinarnog Satanizma. Upravo su ove nazovi "satanističke" grupe i poje-dinci, meñu kojima ima i aktera raznih zločina i drugih oblika kriminalnog ponaša-nja, zaslužni za ekstremno lošu reputaciju i ugled formalnih oblika Satanizma. Veći-na tradicioVeći-nalnih satanista, ovakve grupe ne smatra satanistima, pa čak dolaze i u otvorene sukobe sa njima.
Majkl Akvino i Hram Seta
Pokušaj povratka teističkom Satanizmu
"Samoprosvećeni sin" Seta, Majkl Akvino
Majkl Akvino, neki članovi i sveštenstvo Satanističke crkve 1975. godine osnovaju Hram Seta, okultno udruženje koje svoju filosofiju naziva prosvećenim individuali-zmom, kroz koju odiše snažna tendencija oživljavanja teističkog i spiritualnog Sata-nizma. Bog Set (Bog protivništva) je, kako tvrdi Akvino, tamni Bog po kojem je osmišljen lik Satane. Set se ne smatra Demonom već Starim Bogom i Njegovo obo-žavanje se vrši kroz ritual ″Crnog plamena″, koji kreira po uzoru na ceremonije Ali-stera Kroulija i tekstova starih egipatskih misterija. Napuštajući Laveja, svog "duho-vnog oca", Akvino se ponovo okreće teističkom Satanizmu što se ogleda u njegovom nastojanju da, inspirisan Kroulijevim delom, Satanizam poveže sa prehrišćanskom tradicijom starog Egipta, poistovećujući Satanu sa Setom. Iako to čini vrlo nevešto, s obzirom na slabu upućenost u egipatske misterije, on u polupismenoj Americi uspeva da "oživi" kult Seta kroz formu Satanizma. S obzirom da u potpunosti ostaje veran materijalističkoj filosofiji kroz izraženu komercijalnu stranu njegovog učenja u vero-vanju da treba biti bogat i uspešan po svaku cenu, bez obzira na sve, paradigma Se-tovog hrama predstavlja samo pokušaj vraćanja tradicionalnom i teističkom Satani-zmu. Ono što je najvažnije ovde spomenuti, jeste "presedan" koji je Akvino učinio poistovećivanjem Satane sa Setom u nameri da Satanizam izvede iz okvira antagoni-zma sa Hrišćanstvom. Taj presedan će na "sceni" satanističkih učenja kasnije dovesti do mnogobrojnih sličnih nastojanja da se Satanizam poveže što sa prehrišćanskim, što sa nehrišćanskim učenjima kako kroz poistovećivanje Satane sa bićima iz drugih tradicija tako i razvijanja demonologije koja entitete Tame povezuje sa starim Boža-nstvima, što egipatske, što sumersko-vavilonske tradicije.
Akvino je razvio učenje po kojem, Set (Satana) kroz stotine generacija pokušava pri-premiti ljude za novi nivo razvoja, a vreme za to je upravo naše doba. Prethodila su mu tri najvažnija dogañaja: prvi se dogodio 1904. kad je Alister Krouli primio "Knji-gu Zakona", drugi kad je 1966. osnovana Satanistička crkva i treći, poslednji, dogo-dio se 1975. osnivanjem Setovog hrama. Svoje učenje nazvao je "Setianizam" i sma-tra da su oni vodeća satanistička organizacija. Po njima samo će članovi Setovog hra-ma preživeti promenu eona i uspostavljanje novog poretka. Kontroverze koje se ve-zuju za Hram Seta su navodne veze izmeñu Akvina i nekih neonacističkih organiza-cija, što nije dokazano, a posebno se ističe njegova tvrdnja da je Antihrist.
PAGANIZAM
Oživljavanje starih tradicija ili Satanizam?
Jedna od svetkovina neo-Druida, Stounhedž u Velikoj Britaniji
Novi eon, kako se uobičava nazivati Novo doba u kojem živimo, donosi i novu pre-tnju crkvi. Sve su aktuelnija oživljavanja starih tradicija i vraćanje korenima koji ni-kakve veze nemaju sa crkvom i uvreženim poretkom hrišćanske civilizacije. Iako kva svim silama nastoji da i ove tendencije prikaže kao Satanizam, veštičarenje i cr-nomagijaštvo opasno po "poredak", čini se kao da u tome gubi korak s vremenom. Naime, sve ove stare tradicije starije su od istorijskog Hrišćanstva. Tako opet imamo oživljavanje slovenskih kultova, druidizma, nordijske tradicije, veštičarenja i raznih narodnih tradicionalnih verovanja i običaja. Na dobrom su putu da se priznaju kao religije, kao što je to već slučaj sa Druidima i Vikama u Engleskoj i Americi.
Nasleñene priče o satanističkim ubistvima i zlostavljanjima, bezrezervno prihvataju hrišćanske fundamentalističke organizacije koje izjednačavaju rad Satanista sa radom veštica i druida koji su potpuno različite religijske tradicije i čiji su sledbenici čak če-sto u žeče-stokom sukobu. Dok se satanisti ne libe da zbog izraženih materijalnih težnji, uspeha pa i političkog uticaja, koriste najmračnije načine, "šaljući razne Demone", veštice tvrde kako ih one "love" na "astralnom planu" i gañaju "energetskim vatrenim kuglama" koje projektuju iz svojih dlanova. Poznat je slučaj Endija Kolinsa, pisca okultne fantastike, vešca i druida, koji je bio angažovan da obavi jedan težak zadatak u "čišćenju" satanističkih napada, kad je jedna grupa satanista pokušala da zloupotre-bi energiju britanskih svetih mesta. Na svom "astralnom putovanju" Kolins je voñen na razna mesta gde je zaticao tragove krvavih rituala. Svoje neobično iskustvo on je pretočio u poznatu knjigu "Sedmi mač" u kojoj je sadržana veštičja etika u nekoliko osnovih stavova: ljubav i briga za prirodu uz dužno poštovanje životne sile; prikla-njanje paganskoj etici koja se može sažeti u parolu "ako ne činiš loše, čini ono što že-liš", pri čemu svaka osoba odgovara za otkrivanje sopstvene prirode i harmonije sa spoljnim svetom. Takoñe, Kolins insistira i na osnovnoj polarnosti Božanstva, odno-sno Božanske prirode u obliku Bog-Boginja, što se i kao praksa ogleda u svim vešti-čjim kultovima kroz vršenje obreda u slavu Boga i Boginje, odnosno muškog i že-nskog principa.
Ni jedna od ovih neopaganskih tradicija se ne može uvrstiti, niti podvesti pod okrilje Satanizma. Nastojanje crkve da neopaganske pokrete prikažu kao Satanizam vuče korene iz srednjevekovnih priča o vešticama i pojedinim paganskim učenjima koji u svoju praksu uključuju i demonoligiju. Meñutim, ovde postoji problem druge vrste. Iako neopaganizam kao forma uključuje i mnoga hermetička znanja, sve tradicije ko-je se "oživljavaju" doživljavaju se kao religiko-je predaka i u tom smislu se ne razlikuju od već postojećih velikih verskih konfesija, jer se grade kroz već izgrañenu religijsku svest, a ne na istinskoj spoznaji ovih starih učenja. Osnovni razlog tome je neauto-htonost ovih starih-novih tradicija koja se ogleda kroz prekinutu vezu sa izvorom tra-dicije. Stoga je ove tradicije moguće "oživeti" jedino kroz knjiško izučavanje i to u religijsku formu. Mističnost koju grade zasniva se na sinkterističkom pristupu sjedi-njavana elemenata hermetizma i samostalnog, ali dosta slabog LHP pristupa koji de-finitivno naginje RHP stazi kroz religijski pristup starim tradicijama. Nastupajući u svojim izgrañenim okvirima, neopagani stvaraju novi tip antagonizma u odnosu na Hrišćanstvo, takozvani meñureligijski antagonizam, jer se nalaze u stalnom nastoja-nju da pokažu svoje fundamentalne razlike u odnosu na uvreženo i omraženo mišlje-nje o vešticama u javnosti. Antagonizam se prosto zove "izgradnja novog poretka na temeljima starog".
Sva ovakva, pa i slična učenja, kroz spoljašnje oblike odbacivanja "starog poretka" nastoje da izgrade "novi poredak" na već izgrañenim temeljima starog, odnosno na već izgrañenoj svesti. Ne može se graditi "novi poredak" na temeljima već "izgra-ñenog poretka". Najpre se mora srušiti "stari poredak" da bi se u "praznini" sagradio "temelj novog poretka". Jer, ako gradiš kuću na starim temeljima, koliko god ona bila lepa i delovala kao nova, niko ti neće reći: "Dobru si kuću napravio", već će svako kazati: "Dobro si kuću obnovio". Da bi sagradio novu kuću, moraš sići i u dubinu ze-mlje i srušiti postojeći temelj. Tek tada, na novom temelju koji izgradiš i kuća će biti nova. Tako je i sa svešću čoveka. Temelj novog bića, gradi se jedino i samo u dubo-koj unutrašnjosti bića dubo-koje sruši selokupni postojeći poredak i na Čistom Sopstvu
izgradi novi poredak, novog preobraženog čoveka. Ovo se ne odnosi samo na ovde pomenute prakse i učenja, već i na sve druge. Tako da, uzimajući u obzir gore nave-deno, nijedno ovakvo učenje se ne može u krajnjoj instanci smatrati Stazom Spozna-je koja vodi osloboñenju Sopstva. NajprostiSpozna-je se to može oslikati i činSpozna-jenicom da ne-opagani nisu čak ni pokušali da se oslobode kvalifikacije paganizma, s obzirom da je to termin koji su grci upotrebljavali da označe divljake i necivilizovane narode, a cr-kva ga je prisvojila kako bi u vreme svog širenja sve nehrišćanske tradicije ocr-kvalifi- okvalifi-kovala paganima u pogrdnom smislu, pa čak i neljudima i "životinjama koje hodaju". "Oplemenjivanje" paradigme fikcijama i bujnom maštom može biti lepa priča za sce-nografiju neke serije ili filma. No u stvarnosti, više liči na egoistično samouzdizanje ili puku iluzornost svesti na mentalnom nivou. Priče o "lovu na Demone" i "gañanje vatrenim kuglama" toliko podsećaju na popularnu seriju "Čari" (Charmed) da bi sva-ko sva-ko je pogledao mogao pogoditi i sva-koju je epizodu sva-koja veštica prepričala kao svoju avanturu na "astralu". Mnogo sam se priča naslušao o "astralnim doživljajima". Od onog koji je užasnu i tešku bitku vodio sa celom hordom Demona koja ga usred bela dana napade u "Knez Mihailovoj", do onog koji na astralu juri žene pa ih tamo "si-luje" ne bi li nadomestio nedostatak seksa u fizičkom životu. Da ne nabrajam sve ostale i svakojake "avanture". O astralu se tako olako ispredaju priče kao da je to sa-svim obična svakodnevna pojava poput one kad se u povatku s pijace nañu dve ko-mšinice da uz kaficu prepričaju zgode i nezgode što im se usput dogodiše uz oba-vezno ono: "Eto moja ti, da ti kažem", ili ono: "E, znaš li koga sam srela na ćošku kod frizera..." Dok čitam ili slušam sve te zgode i nezgode sa "astralnih ravni", pone-kad dobijem utisak da su svi "negde tamo", a da ovde svrate samo da malo proća-skaju. Sve sami moćni "magovi i veštice" prepuni saveta, a niko ne ume ni s običnom kijavicom da se izbori kad ga savata nego brže bolje trči u apoteku ne bi li neke kapi kupio i usput malo vitamina. Mogu da razumem ove "mlañe". To su godine kad se svašta u njima budi, pa treba "ostaviti utisak" i privući pažnju. Ali ne razumem one "starije" i nazovi iskusnije koji to isto rade. Nije samo neznanje u pitanju. Mnogi to "svesno" čine, i sve mi izgleda kao da su tu neki drugi "interesi" u pitanju. Ego je ču-dna zverka. Toliko je "umiljat" kao kakav krasni kućni ljubimac da mu se ne može odoleti, mačka na primer. Ona samo traži hranu za sebe i ništa više. Kad se najede ode da spava. Možeš tada kol'ko 'oćeš vikati mac, mac, mac, ona će samo podignuti jednu obrvu i "onako" te pogledati: "Ajde bre budaletino, šta se tu kreveljiš? Nemoj da me smaraš. Kad ogladnim doći ću opet da ti predem". Takav je i ego.
Pročitah ja i gore pomenutu knjigu, al' nigde ne nañoh, da bar malo liči na astralnu projekciju. No, besmisleno bi bilo da nastavim sa analizom postojećih učenja, preda-nja i rituala bilo koje od spomenutih i ne spomenutih religija, novih-starih religija i raznih satanizama. To bi preraslo u svojevrsnu istoriju religije i duhovnih učenja sa komparativnim teološko filosofskim pristupom. To mi ovde nije cilj, a i u priličnoj meri bi to odvuklo od suštine same teme. Paganizam i nove-stare religije spomenuh samo iz razloga da se jasno povuče crta i kaže da to nije Satanizam. Uostalom to mnogi već i znaju, ali ima i onih koji sumnjaju.
Da bi se razumeo Satanizam o kome je u ovom pisanju reč, treba zaći dublje u opštu filosofiju Satanizma kao učenja. Ta filosofija je u većoj ili manjoj meri temelj svega što se kao Satanizam odreñuje. No pre toga pažnju treba posvetiti Alisteru Krouliju i njegovom učenju o "Telemi" koja je utkana u gotovo sve oblike satanističkih učenja.
ALISTER KROULI
Čini što ti je volja i to će biti sav zakon
"Zver" koja nije satanista, Alister Krouli
Ako krenemo samo malo još unazad, na početak dvadesetog veka upoznajemo lik i delo Alistera Kroulija, poznatog okultiste oglašenog kao "oca modernog Satanizma". Mnogo je o njemu ispredeno priča i malo još ne dostaje se da se priča pretvori u mit o "zveri u ljudskom obličju". Ko je bio Alister Krouli? Njegov život je mnogo puta bila ispričana priča. Govorili su i znani i neznani. Govorili su i oni koji su ga slušali i oni što po koju reč izvikoše iz konteksta njegovog dela. I oni koji su ga voleli su go-vorili, i oni što iz dna duše su mržnju kovali. Svi su govorili i ništa nisu rekli. Nisu razumeli ni reč. Ja neću ovde govoriti o njegovom životu, niti o onome šta je i kako radio. To ostavljam onima koji se u njegovo delo kunu i onima kojima to isto delo trn u oku. Ovde hoću da kažem nešto posve drugo. Zapravo, hoću da prenesem poruku prve i poslednje priče.
Na svom prvom putovanju u Švedsku 1896. u svojoj 21. godini doživeo je prvo spo-ntano mističko buñenje, duboki uvid koji ga je naterao da se zainteresuje za pojave koje se nalaze sa druge strane svakodnevnog života. Ponešen ovim spontanim isku-stvom opažanja "druge" ravni izvan nam opažajnog sveta, zakoračio je na stazu be-skrajne potrage, osvajajući svet oko sebe poput drevnih ratnika, neustrašivo i nezau-stavljivo iskazujući svu silinu neobuzdane iskonske prirode. Njegov je život od tog trena postao jedan neprekidan tok misli i svesti koji ga je vodio svim znanim i nezna-nim mudracima tog doba, učenezna-nim ljudima, napisanezna-nim knjigama i onezna-nim skrivenezna-nim što se čuvaju daleko od blentavog puka. Nema meridijana na koji kročio nije u potrazi svojoj. Nije se libio da i na Himalaje se uspinje, niti da u beskraju oka saharske pu-stinje zoru dočekuje. Napisao jeste knjiga mnogo i činio jeste čak i mnogo više od
svega onoga što mu se na teret duše stavlja. Hteo je da dodirne Večnost, a uspeo je, to sigurno znam, u Beskraj da pogleda. I dalje više ništa ovde nije važno. Ništa od svega što izmeñu stoji. Šta je to za čim je on tragao?
Kroz Telemu ili učenje o volji pod geslom: "Čini što ti je volja i to će biti sav zakon" i "Ljubav je zakon, ljubav pod voljom" najbliže se meñu svim okultistima približio mentalnom izopštavanju antagonizma kao vezujuće sile koja Sopstvo čoveka drži u ropskim okovima. Nije uspeo da dovrši svoju misiju jer su se njegovi učenici več uveliko "opasno upleli u formalizam paradigme. Zašto, ne bih o tome, ali treba na-glasiti da je Krouli uspeo da učenje o Telemi, iako kroz izraženi sinkretizam raznih učenja poveže sa Izvorom. I u tome je tajna utemeljenja i sažimanja njegovog učenja sa skoro svim modernim hermetičkim, magijskim i drugim sistemima, pa i satanisti-čkim učenjima. To je ono što je malo ko razumeo. Put koji je Krouli prošao mu je omogućio da kroz autohtonost izgradi temelj paradigme. Temelj na kome se može izgraditi novo zdanje kakvo god ono bilo. Njegov jedini neuspeh se sastoji u tome što svoje učenike nije uspeo da izvede iz okvira formalizma, ili jednostavno, možda niko od njih to nije ni hteo. Zbog toga se i može reći da je OTO paradigma koja je "umrla" zajedno sa njim. Vidljivo je to koliko je on na kraju bio razočaran svim ovim, i budu-ći da je bio čovek za izraženim nabojima emotivnog doživljaja stvarnosti, u jednom trenutku kao da je sve to prepustio i sakrio Ključeve u svojim prabolama. Telema je meñutim ostala da živi, ali OTO prerasta u organizaciju sa možda netipičnim, ali pri-stupom spoznaji kroz sledbeništvo i razvijenje religijske svesti. Zato i rekoh da je OTO živeo samo za života Kroulija. Nakon njegove smrti to ni izbliza više nije Tele-ma koju je sam Krouli nastojao da donese u svest drugog čoveka.
Priča o Krouliju je važna jer je njegovim učenjem, prožeto skoro sve što sa magijom na zapadu ima veze. Čak, nema ni jednog pravca u satanističkim paradigmama koje se njegovog učenja nisu dodirnle. Možda je i baš to razlog zašto ga smatraju "ocem modernog Satanizma", iako je to priča koju je crkva raspršila u eter. U njegovim uče-njima je očito obožavanje Demona, pa i Satane, ali on sebe nikad nije smatrao satani-stom, već se uvek deklarisao kao čarobnjak i okultist. Čak i OTO, i sve što se iz nje-ga nakon Kroulija izrodilo, ne mogu se smatrati satanizmom iako nje-ga teoretičari dru-štva i crkveni apologeti svrstavaju u satanističke sekte. Još jedna laž da bi antagoni-zam živeo. Važna je ova priča o Krouliju i iz još jednog razloga, a to je nerazumeva-nje. Suštinska poruka Teleme se ogleda primarno u tome da se kroz "konačno delo" razbije i napusti forma. Zato je važna ona prva priča o spontanom iskustvu, da bi se razumela ona poslednja važna priča iz njegovog života po povratku sa Cejlona kad je konačno pogledao u beskraj Bezdana što se širom pred njim otvorio. Sve što je izme-ñu onog prvog i ovog poslednjeg jeste Put, ali sve to gubi svoj smisao. Posle ovog iskustva Direktne Spoznaje Prirode Stvarnosti, bilo da to nazovete "prosvetljenje", samadi ili kako god, Krouli je prekinuo svaku dalju magijsku praksu. Ostale su reči koje izgleda da niko nije shvatio: "Sve ono što sam stekao, napustio sam. Spoznaju Kabale sam odbacio i smejem se Kabali na račun svoje mladenačke ludosti. Sva Ma-gika čak i da je sve istina, ne vodi nikuda".
I zaista je tako. Sve te želje, potrebe, snovi, ambicije, namere, težnje... Sva ta magija, čini, bajalice, zaklinjanja i prizivanja, čarolije vidljive i nevidljive, sve to izgubi smi-sao u onom trenu kad ugledate Beskraj. Besprekorna je samo ona Staza koja samu sebe obesmisli. Sistem koji ne vodi poništenju sistema bezvredan je.
