xiii 8 8 11 16 17 23 23 24 24 30 34 35 35 42 43 45 47 49 50 50 53 58 59 63 63 64 65 68 76 77
78 82 92 93 94 95 96 109 110 110 110 119 123 124 124 126 132 135 137 137 152 153 153 160 166 167 167 169 171 178
179 180 204 206 211 213 213 217 223 224 225 .226 .238 ,242 248 248 255 258 261 265 267 268 272 274 279 281 282 283 284 285 286
287 288 290 293 299 300 300 304 305 306 306 307 308 311 311 313 315 315 315 316 318 318 320 322 327 331 334 338 339 339 344 345 346 347 355 358 359
360 360 369 373 375 376 378 383 385 389 390 393 394 395 400 402 405 408 408 409 410 410 411 411 412 412 413 414 415 416 417 418 418 419 419 420
8 24 35 50 64 78 95 110 124
Photoshop je i dalje vrhunski grafički program, iako se veoma razlikuje od svoje prve verzije objavljene pre trinaest godina. Mada se uglavnom upotrebljava za retuši-ranje fotografija i obradu slika, možete ga koristiti i za izradu novih slika - od početka ili doradom postojeće fotografije. U Photoshopu čak možete i da slažete tekst, da obična slova pretvorite u sjajna, metalna ili trodimenzionalna, pufnasta, i da uradite još štošta. Mnogo je zabavniji od video igrice, a nije tako težak kao što možda mislite.
Snalaženje u Photoshopu
Kada prvi put otvorite Photoshop, videćete njegovu kutiju sa alatkama na levoj strani ekrana, traku sa opcijama alatki (Tools Options) odmah ispod menija pri vrhu ekrana, i nekoliko skupova plutajućih paleta s desne strane. (Ako radite na Macu, videćete i deo radne površine i/ili prozore aktiviranih programa.) Nećete videti radno područje zato što Photoshop, za razliku od mnogih programa, ne otvara nov doku ment automatski. To ima smisla, zato što ćete u Photoshopu najčešće obrađivati slike iz drugih izvora. To mogu da budu slike sa digitalnog fotoaparata ili skenera, slike koje ste preuzeli sa Interneta, ili fotografije sa C D - a . U lekciji 2, „Otvaranje i sni manje", naučićete sve o otvaranju ovih slika. Zasad ćemo napraviti prazan doku ment da biste mogli da isprobate neke Photoshopove alatke.
9 Lekcija 1
Započinjanje nove slike
F i l e - N e w je prva stavka u prvom Photoshopovom meniju. Kada je izaberete, otvo-riće se okvir za dijalog New (slika 1.1). U polje N a m e upišite ime nove datoteke - na primer, Nova slika - ili ga zasad ostavite prazno. U narednim odeljcima ukratko je opisano kako da počnete s radom na novoj datoteci.
V e l i č i n a s l i k e
Veličinu slike ćete najlakše izabrati iz padajuće liste Preset (slika 1.2). U njoj su navedene uobičajene veličine papira u S A D i Evropi, veličine monitora, i veličine ekrana D V D uređaja. U Photoshop CS dodat je i širok spektar TV i video formata, uključujući PAL i HDTV. Naravno, možete i sami da zadate veličinu slike - širinu i visinu - u pikselima, centimetrima, inčima, tačkama, pajkovima ili broju kolona koje slika zauzima. Navedenim mernim jedinicama pristupate preko odgovarajućih padajućih lista, koje otvarate kada pritisnete dugme sa strelicama nagore i nadole pored merne jedinice (pogledajte sliku 1.1).
SLIKA 1.2 Ako na listi nema po trebne veličine papira ili ekrana, izaberite opciju Custom i unesite dimenzije.
Osnove 10
Zasad izaberite opciju Default Photoshop Size. Dobijate radnu površinu veličine
7 x 5 inča, pogodnu za većinu poslova.
R e z o l u c i j a
Termin rezolucija se odnosi na broj tačaka boje po inču (ako štampate), odnosno broj piksela po inču (ako sliku gledate na ekranu). Rezolucija slike je važna zato što odre đuje kvalitet. Veće rezolucije daju kvalitetniju sliku, ali traže više memorije. Rezolu cija većine slika koje viđate u štampi iznosi od 150 do 300 dpi (tačaka po inču, engl.
dots per inch).
S druge strane, rezolucija računarskog monitora je mnogo manja - 72 dpi. Prema tome, rezoluciju uvek podešavajte u zavisnosti od izlaznog medija. Zasad zadržite rezoluciju 72 dpi zato što ćemo sliku gledati samo na ekranu. Iz istog razloga, pode site opciju Color Mode na RGB Color, kao što je prikazano na slici 1.1. RGB je model boja za prikazivanje na monitorima. (Sve o korišćenju boja i modelima boja nauči-ćete u lekciji 5.)
U padajućoj listi Background Contents izaberite stavku White da biste dobili belo „platno" za slikanje.
Kada pritisnete OK u okviru za dijalog New, otvoriće se nov prozor. To je aktivni
prozor, a platno je veliki beli pravougaonik u njemu. U Photoshopu može
istovre-meno biti otvoreno više prozora, ali samo jedan može da bude aktivan. Aktivni pro-zor je uvek u prednjem planu. U njemu pravite i obrađujete slike.
Postavite pokazivač miša u donji desni ugao prozora pa pritisnite i povucite. Pro zor se povećava, ali veličina platna ostaje ista. Pošto otvorite novu datoteku, veličinu platna možete promeniti samo ako izaberete I m a g e - C a n v a s Size. O v a komanda omogućava da zadate novu visinu i širinu platna (slika 1.3). Pritiskanjem jednog od osam belih kvadrata u oblasti Anchor, zadajete oblast u odnosu na koju se platno širi ili skuplja. (Naravno, ako promenite veličinu slike, menja se i veličina platna. Međutim, promenom veličine platna možete da podesite prostor oko postojeće slike.)
11 Lekcija 1
Opcija Relative je veoma korisna. Ako je potvrdite, platno se povećava tako da se dobija okvir oko slike. To je zgodno ako imate nekoliko fotografija različite veličine, a želite da ih smestite u identične okvire za Web stranu ili štampani dokument. Odaberite odgovarajuću veličinu - na primer 2% za uzan okvir - i povećajte sve slike za isti procenat.
Kutija sa alatkama
Kutija sa alatkama, slično umetničkom ateljeu, sadrži sav pribor koji ćete koristiti za crtanje, bojenje, brisanje i svaku drugu obradu slika. Ako ste koristili neku od pret hodnih verzija Photoshopa, čeka vas nekoliko iznenađenja. Pojedine alatke su pro-menile mesto i dobile nove mogućnosti, a ima i nekoliko izuzetnih novina. Photoshopove alatke svrstavamo u četiri kategorije:
alatke za izbor alatke za slikanje
alatke za putanje, tekst i oblike alatke za prikaz
Pogledajmo na brzinu sve ove alatke. (Kasnije ćemo navesti više detalja o njima.) Na slici 1.4 prikazana je kutija sa obeleženim alatkama.
Osnove 12 SLIKA 1.4 U Photoshopovoj kutiji sa alatkama, alatke su grupisane po vrsti.
Alatke za izbor
Na vrhu kutije je grupa alatki za izbor cele slike ili dela slike. Postoje tri podvrste alatki za izbor: okviri za izbor, lasa i čarobni štapić. Izabrano područje je na ekranu označeno trepćućim okvirom za izbor koji se na engleskom zove marquee, po bio-skopskim svetlećim reklamama koje se pale i gase. Povlačenjem alatki Marquee i Lasso obuhvatate deo slike koji hoćete da izaberete. Slika 1.5 prikazuje potpalete alatki za izbor Marquee i Lasso.
13 Lekcija 1
Alatka Magic Wand bira oblasti slike prema boji. Možete zadati potreban stepen sličnosti boja, a zatim pritisnuti alatkom da biste izabrali sve piksele date boje ili samo susedne piksele koji odgovaraju zadatom stepenu sličnosti. Poslednja u ovom skupu je alatka Move. Pošto napravite selekciju, upotrebite alatku Move da biste pre-mestili izabrano područje na drugo mesto na slici.
Alatke za slikanje
U grupi alatki za slikanje nalaze se četkica (Brush), olovka (Pencil) i pečati (Stamp). Sve one - na ovaj ili onaj način - nanose „boju" na platno, baš kao i njihovi klasični pandani. Olovci i četkici možete da promenite debljinu i ugao. Ove dve alatke dele mesto u kutiji sa alatkama. Na traci sa opcijama alatki postoji dugme kojim se čet kica pretvara u raspršivač (vazdušnu četkicu), i klizač kojim se podešava intenzitet mlaza raspršivača - baš kao u stvarnom svetu. Pomoču pečata kopirate deo povr šine slike koji odgovara obliku aktivne četkice i prenosite ga tamo gde pritisnete mišem.
Postoje i različite gumice koje, kao što pretpostavljate, brišu delove slike. Možete koristiti blok gumicu ili brisati bilo kojom četkicom. Tu su i dve gumice za specijalnu namenu: gumica za brisanje pozadine (Background Eraser) i čarobna gumica (Magic Eraser). Upotrebite ih da biste automatski obrisali pozadinu, odnosno izabranu boju.
Deo slikarskog kompleta su i tri specijalne alatke za retuširanje: Healing Brush, Patch i Color Replacement (nova u Photoshopu CS).
Alatka Healing Brush bolje od pečata retušira sitne detalje na slici zato što deluje samo na fleke, nabore ili ogrebotine koje želite da uklonite, a ne utiče na okolne površine.
Alatka Patch „krpi" veće površine i bešavno ih uklapa u pozadinu. Alatka Color Replacement zamenjuje izabranu boju drugom bojom. Korisna je za, na primer, korigovanje boje očiju.
Istorijska četkica je veoma korisna alatka pomoću koje možete - zajedno s pale tom History - selektivno poništavati i ponavljati proizvoljan broj operacija i poteza četkicom. Umetnička istorijska četkica (Art History Brush) omogućava da pri sli kanju simulirate različite umetničke stilove.
Alatka za prelive (Gradient) omogućava da napravite pozadine čija se boja menja od jedne do druge, pa čak i kroz čitav spektar. Kanta s bojom (Paint Bucket), koja deli mesto sa alatkom za prelive, „izliva" boju prednjeg plana na izabranu površinu slike.
Na kraju, postoje i alatke koje pomeraju, zamagljuju i menjaju intenzitet slike. To su alatke Blur/Sharpen/Smudge i Dodge/Burn/Sponge. Druga i treća alatka iz svakog skupa nalaze se na potpaletama. Ove alatke su detaljno opisane u lekciji 7, „Četkice i umetničke alatke", u lekciji 8, „Digitalno slikanje" i u lekciji 9, „Pomeranje boja".
Osnove 14
Alatke za putanje, tekst i oblike
Ove alatke nije tako lako klasifikovati kao alatke za slikanje i alatke za izbor. Slovo T predstavlja alatku za tekst kojom se tekst dodaje na sliku. Alatka za putanje (Path), predstavljena sličicom pera, crta putanje - što je jedan od načina za crtanje linija ili oblika. Kada nacrtate liniju ili oblik, alatkama Path možete izabrati deo putanje i preoblikovati ga. Alatke za putanje mogu se koristiti i kao alatke za izbor i kao alatke za slikanje. U lekciji 13, „Putanje", naučićete da radite sa svim alatkama Path.
Pomoću alatki za oblike (Shape) možete da crtate i popunjene i nepopunjene oblike, uključujući pravougaonike, elipse, poligone (mnogouglove) i proizvoljne oblike. Alatka za crtanje linija (Line) takođe je deo ovog skupa alatki. Njom crtate prave linije koje se, kada držite pritisnut taster Shift, ograničavaju na pravce pod uglom od 45 ili 90 stepeni - kao da za crtanje koristite klasičan T-lenjir i trougao. Na slici 1.6 prikazane su alatke Shape i neki od proizvoljnih oblika.
* Alatka za napomene (Notes) funkcioniše analogno žutim, samolepivim listićima za poruke. Koristite ih da biste, tokom rada, u dokumente dodali napomene. Napo mena može da se smesti ili na platno, ili na susedne površine. Možete koristiti čak i glasovne poruke, pod uslovom da je na vaš računar priključen mikrofon. Napo mene se ne vide na odštampanoj slici.
Alatke za prikaz
Postoje dve alatke za podešavanje prikaza: šaka (Hand) i alatka za zumiranje (Zoom). Alatka za zumiranje je označena sličicom lupe, a alatka Hand - sličicom otvorene šake. Alatka Zoom omogućava da uveličate prikaz slike tako sto ćete alatkom
15 Lekcija 1
pritisnuti negde na platnu, ili da ga umanjite tako što ćete pritisnuti alatkom držeći taster Alt (Windows), odnosno Option (Macintosh). Pritisnite i povucite alatkom za zumiranje da biste obuhvatili određeni deo slike.
Kada uveličate prikaz slike, slika je obično prevelika da biste je videli celu. Alatka šaka pomera sliku unutar prozora i veoma je korisna nakon uveličavanja slike alat-kom Zoom. Upotrebite alatku Hand da biste na zgodno mesto pomerili deo slike koji želite da vidite ili obradite (slika 1.7). Koristićete je i za pomeranje objekata ili teksta na slojevima, o čemu se govori u lekciji 11.
U ovu kategoriju možemo uključiti i pipetu (Eyedropper), birač boja (Color Sam-pler) i alatku za merenje (Measure). Pipetom uzimate uzorak boje koju pritisnete, čime ta boja postaje aktivna tako da njome možete da slikate. Mesto na ekranu koje pritisnete alatkom Color Sampler označava se kao referentna tačka, a svi podaci o boji te tačke smeštaju se na paletu Info. U jednom trenutku možete čuvati infor-macije o najviše četiri uzorka. Alatka Measure se koristi za merenje dimenzija i uglova na slici. Pritisnite i povucite liniju da biste izmerili rastojanje između dve tačke. Rastojanje će biti prikazano u prozoru Info. Da biste izmerili ugao, prvo nacr-tajte liniju od koje ćete da merite. Zatim postavite kursor na jedan kraj linije. Držeći pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac), povucite od krajnje tačke linije u pravcu ugla.
P r e č i c e za a l a t k e
Svaku alatku možete izabrati tako što ćete je pritisnuti mišem u kutiji sa alatkama, ali Photoshop nudi još lakši način za pristup alatkama. Umesto da pritisnete alatku koju želite da koristite, otkucajte odgovarajuće slovo.
Osnove 16
Da biste se prebacivali s jedne na drugu alatku na potpaleti, držite Shift i priti-skajte slovo prečice sve dok ne dođete do alatke koja v a m treba. U tabeli 1.1 dat je spisak alatki i njihovih prečica. Obeležite ovu stranu da biste lako pronašli tabelu dok ne zapamtite sve prečice za aktiviranje alatki.
Тгака sa opcijama alatki
U ranijim verzijama Photoshopa, opcije alatki su bile smeštene na paletu sličnu paletama Layers ili History. U verziji 6 naučili smo da koristimo traku sa opcijama alatki. Kad menjate alatke, izgled trake se menja da bi se prikazale opcije raspolo žive za datu alatku. Ako traka nije prikazana na ekranu, izaberite stavku Options u meniju Window, ili dvaput pritisnite bilo koju alatku.
Na traci postoji i opcija Tool Preset (gotovi modeli, tj. skupovi unapred podešenih parametara alatke). Nalazi se na levom kraju trake i prikazana je na slici 1.8 (kada je aktivna alatka Brush). Koristite je da biste sačuvali određene skupove parametara za alatke koje često upotrebljavate.
17 Lekcija 1
Sadržaj menija
Meniji duž vrha ekrana sadrže komande koje omogućavaju da otvarate datoteke i radite s njima. Pritisnite meni da biste ga otvorili a zatim izaberite komandu. Ako se pored stavke menija nalazi strelica, izborom te stavke otvoriće se podmeni; ukoliko su pored stavke menija tri tačke, otvoriće se okvir za dijalog.
Meniji File i Edit
Prva dva menija su File i Edit. Photoshopovi meniji File i Edit biće poznati svima koji su koristili neke druge programe za Windows ili Macintosh. Meni File omogućava da radite s datotekama: da ih otvarate, zatvarate, snimate, uvozite, izvozite, štampate, i da izađete iz programa. Tu je i nekoliko opcija za automatizaciju koje će v a m pomoći da uštedite vreme, a o kojima ćete učiti u lekciji 18, „Specijalni efekti i korisni trikovi".
Pretraživač datoteka (File Browser), uveden u Photoshopu 7, znatno je poboljšan u novoj verziji programa. Sada možete dok gledate fotografiju ili skeniranu sliku -videti sve podatke o njoj, a možete dodavati i sopstvene ključne reči da biste pomogli pretraživaču da lakše pronađe i otvori datoteke. Kada otvorite File Browser, možete da pretražite izabrane direktorijume sa slikama. Kad pronađete direktorijum, sve slike koje se nalaze u njemu biće prikazane kao slajdovi (slika 1.9). Da biste otvorili sliku, pritisnite je dvaput. Videćete i sve raspoložive informacije o slici, uključujući njenu veličinu, model boja, datum i vreme kada je snimljena, proizvođača i model korišćenog fotoaparata, i druge podatke.
Osnove 18
U meniju Edit nalaze se sve komande za obradu dokumenata koje poznajete iz drugih aplikacija: Cut, Copy, Paste, Clear i - najvažnija od svih - komanda Undo. Tu su i komande za transformisanje pomoću kojih možete da povećavate, smanju jete, iskošavate, deformišete i rotirate selekcije.
Meniji koji v a m možda neće biti poznati (ako niste proveli dosta vremena radeći u drugim grafičkim programima) jesu:
Meni Image
Meni Image, prikazan na slici 1.10, ima nekoliko podmenija. Prvi od njih, Mode, omogućava da izaberete režim boja u kojem ćete raditi. U većini slučajeva radićete u režimu RGB zato što je to način na koji monitor prikazuje boje. Režimi boja se detaljno opisuju u lekciji 5. Dragi podmeni, Adjustments, verovatno ćete koristiti za svaku sliku na kojoj budete radili. U njemu se nalaze sve vrste podešavanja boja, od automatskih korekcija nivoa i boje, do klizača za podešavanje kontrasta, pretvaranje crvenih ruža u plave itd. Alatke iz podmenija Adjustments opisane su u lekciji 6, „Podešavanje boja".
U meni Image smeštene su i alatke koje ste već videli - za povećavanje slike i platna na kome se ona nalazi, kao i dodatne alatke za invertovanje boja, posteriza-ciju, pa čak i za korigovanje boja i zasićenja na osnovu primera.
Meni Layer
Moglo bi se tvrditi da je najmoćnija osobina Photoshopa mogućnost rada na različi tim slojevima. To v a m omogućava da kombinujete slike, pravite kolaže i korigujete boje ne strahujući da ćete pokvariti originalnu sliku. Razmišljajte o tome kao o radu sa više transparentnih folija. Svaki sloj je potpuno odvojen od drugih. Na jednom sloju možete slikati, menjati mu providnost, ili raditi bilo šta drugo a da pri tom ne narušite pozadinu niti delove slike koji se nalaze na drugim slojevima.
19 Lekcija 1
Meni Layer otvara okvire za dijalog za izradu novih slojeva. Sadrži i mnoge komande za kombinovanje slojeva, rad sa njima, primenjivanje stilova i efekata slojeva, i podešavanje boja. Slika 1.11 prikazije sadržaj menija Layer. U lekcijama 6 i 11 naučićete kako da radite sa svim vrstama slojeva.
O s n o v e 2 0
Meni Select
Imate alatke za izbor - zašto v a m onda treba i meni Select? Komande iz menija Select - zajedno sa alatkama za izbor - omogućavaju da modifikujete izabrane oblasti. Možete povećati ili smanjiti selekciju za proizvoljan broj piksela, ili joj umekšati ivice tako da izgleda kao da se stapa s pozadinom na koju ste je postavili. U lekciji 3, „Načini izbora", naučićete sve trikove za biranje delova slike i rad sa selekcijama.
Meni Filter
Filtri čine da rad u Photoshopu bude zabavniji. Meni Filter sadrži petnaestak kate gorija filtara: neki zamagljuju ili izoštravaju sliku, drugi je deformišu, a treći je pre tvaraju u imitacije poznatih slikarskih pravaca, crteže drvenim bojicama ili skulpture od neonskih cevi. Toliko toga možete raditi s filtrima da su im posvećene čak tri lekcije: lekcija 14 „Filtri koji poboljšavaju sliku", lekcija 15, „Filtri koji slici daju umet-nički izgled" i lekcija 16, „Filtri za izobličavanje i ostale zanimljive efekte".
Meni View
Poput alatke Zoom, meni View ima komande pomoću kojih možete da uveličavate i umanjujete prikaz slike. Kao što vidite na slici 1.12, u meniju View su i komande za upravljanje lenjirima, vođicama i mrežama koje omogućavaju da precizno izmerite i postavite objekte na radnoj površini. Komanda Show otvara podmeni za pristup mrežama, vođicama, napomenama i isečcima.
Lenjire možete podesiti da mere u pikselima, centimetrima, inčima, tačkama, pajkovima ili procentima. Izaberite merne jedinice koje najbolje poznajete. Podeša vate ih u okviru za dijalog Preferences koji se otvara kada izaberete Edit-Preferen-ces-Units & Rulers (Windows), odnosno, Photoshop-PreferenEdit-Preferen-ces-Units & Rulers (Mac OS X ) . Merne jedinice koje ovde izaberete važe i u okviru za dijalog New (pogledajte ponovo sliku 1.1). Kada pripremate dokumente za Web, najbolje je da podesite lenjire na piksele.
Vođice su linije koje postavljate preko slike da biste precizno pozicionirali tekst ili
neki drugi element koji dodajete slici.
Kada postavite vođicu, možete je pomerati samo alatkom Move. (Vođicu možete postaviti bez obzira na to koja je alatka aktivna.) Da biste sakrili vođice, izaberite V i e w - S h o w - G u i d e s da uklonite kvačicu pored naziva opcije. Za uklanjanje svih vođica izaberite V i e w - C l e a r Guides. Vođice ćete fiksirati (zaključati) ako pritisnete Alt+Ctrl+; (Windows), odnosno Option+Command+; (Mac).
21 Lekcija 1
P o s t a v l j a n j e v o đ i c a
Da biste postavili vodice, pratite sledeće korake:
1. Izaberite View-Rulers da biste videli lenjire na ivicama platna.
2. Ako hoćete da postavite horizontalnu vođicu, stavite pokazivač miša na lenjir pri vrhu prozora i vucite nadole. Videćete liniju kako klizi niz platno dok vučete miša. Na levom lenjiru vidite položaj linije.
3. Ako hoćete da postavite vertikalnu vođicu, stavite pokazivač miša na lenjir s leve strane prozora i vucite nadesno. Videćete liniju kako klizi preko platna dok vučete miša. Na gornjem lenjiru vidite položaj linije. Primer je prikazan na slici 1.13.
4. Da biste promenili orijentaciju vodice dok vučete, držite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac).
Komanda Show Grid, koja se takođe nalazi u meniju View (View-Show-Grid), postavlja celu mrežu vođica preko slike, kao sloj providnog milimetarskog papira. Komande Snap To olakšavaju pozicioniranje elemenata, na primer bloka teksta. U suštini, one čine da mreža bude „namagnetisana" tako da privlači sve objekte koji joj se približe.
Osnove 22
Meni Window
Većini Photoshopovih komandi možete pristupiti na više načina. Najlakše je koristiti palete. Photoshopove palete sadrže informacije o slici, parametre za kontrolu zna kova i pasusa pri korišćenju alatke za tekst, i opcije za mnoge alatke iz kutije sa alat kama. Osim toga, palete omogućavaju izbor veličina i oblika četkica, definisanje boja, i pristup paletama Layers, Paths i Channels. Tu su i palete Actions i History, koje vam pomažu da radite efikasnije, da vidite šta ste uradili, i da se ako treba -vratite na neku prethodnu fazu rada. Meni Window (slika 1.14) prikazuje i sakriva ove palete. Ako su otvorene i palete koje ne želite još da koristite, na primer Actions, zatvorite ih da ne bi zauzimale prostor na ekranu.
23 Lekcija 1
Meni Help
Poslednji meni je Help, pomoću kojeg pristupate Photoshopovoj obimnoj ugrađenoj bazi podataka za pomoć tokom rada. Tu se nalazi skoro celo uputstvo za rad i dobra funkcija pretraživanja. Koristim je veoma često.
Podešavanje parametara programa
Kako budete bolje upoznavali Photoshop, poželećete da promenite način na koji on obavlja određene poslove. Na primer, koristićete sistemski birač boja umesto Photo-shopovog, ili ćete u jednom projektu koristiti centimetre, a u drugom piksele. Možda ćete hteti da promenite boju vođica zato što je suviše slična boji pozadine fotografije. Sve ove izmene, i mnoge druge, obavljaju se u okviru za dijalog Preferences, koji se otvara kada izaberete Edit-Preferences (na M a c u OS X, Photoshop-Preferences). Okvir za dijalog General Preferences prikazan je na slici 1.15.
Pritiskajte dugme Next da biste pregledali sve okvire za dijalog Preferences. Možda ćete naići na parametre koje ne razumete. Zasad ostavite podrazumevane (ponuđene) parametre. Kada naučite više o programu, možete se vratiti i promeniti parametre po potrebi.
Sažetak
U ovoj lekciji ste počeli da se snalazite u Photoshopovom prozoru i naučili ste da napravite nov dokument (praznu stranu). Zavirili ste u kutiju sa alatkama i u Photo-shopove menije, te naučili kako se postavljaju i koriste vodice, mreže i lenjiri. Na kraju, saznali ste gde se podešavaju parametri programa.
Rad s datotekama Snimanje dokumenta
Poništavanje i ponavljanje operacija
Da biste mogli da uradite bilo šta zanimljivo u Photoshopu CS, treba da naučite kako da otvarate i prikazujete datoteke. Photoshop može da otvori veliki broj for mata datoteka, pa možete da radite na slikama iz mnogih izvora. Ako imate skener ili digitalni fotoaparat, možete da u Photoshop učitate slike koje ste snimili pomoću ovih uređaja. Osim toga, možete koristiti i fotografije iz kolekcija na CD-ovima, ili slike koje ste preuzeli s Interneta ili iz drugih mrežnih izvora. U ovoj lekciji biće reči i o načinima za snimanje radova zato što ćete, ako ne sačuvate rad, izgubiti sve izmene koje ste uneli.
Rad s datotekama
Photoshop može da otvori i snimi sliku u mnogim formatima. Formati su načini čuvanja informacija u datoteci, tako da se one mogu koristiti u drugim aplikaci jama, štampati, ili postaviti na Web stranu i koristiti na Internetu.
U svetu operativnog sistema Windows, formati datoteka su definisani troslovnim oznakama tipa datoteka (tj. nastavcima imena datoteka), kao što su .doc za doku mente iz programa za obradu teksta i . bmp, za rasterske slike (bit mape). U Win-dowsu možete da isključite prikazivanje oznaka tipova datoteka, tako da ih možda nećete videti, ali, ne brinite, one su tu.
Korisnici Macintosha treba da upotrebljavaju oznake tipova datoteka samo ako dele datoteke s nekim ko radi na PC računam, ili ako ih postavljaju na Web. Opciju Append File Extension uključujete i isključujete u okviru za dijalog Preferences-File Handling.
Najčešće korišćen format datoteke u Photoshopu jeste njegov matični format. Oznaka tipa je .psd (Photoshopov dokument). M a n a korišćenja Photoshopovog matičnog formata jeste to što druge aplikacije možda neće moći da ga otvore. Da biste prenosili datoteke između aplikacija, da biste ih štampali ili objavljivali na Webu, morate ih sačuvati u kompatibilnom formatu.
25
U Photoshopu CS postoji nov format datoteke Large Document Format (. psb -lakše ćete ga zapamtiti kao „Photoshop Big"). Namenjen je za vrlo velike datoteke. Razvijen je da bi se zadovoljile potrebe korisnika moćnih, multimegabitnih digi-talnih fotoaparata, i da biste mogli da obrađujete i snimate velike dokumente s više slojeva. Pošto je nov, ovaj format nije kompatibilan sa starijim verzijama. Datoteke koje snimite u formatu .psb moći ćete da otvorite samo u Photoshopu C S . Format
.psb uključujete i isključujete u okviru za dijalog Preferences-File Handling. Ako delite datoteke s korisnicima starijih verzija Photoshopa, isključite ovu opciju.
Sledi spisak i kratak opis uobičajenih formata. Photoshop može da radi i sa mnoaim druaim arafičkim formatima.
Bitmap (.bmp) - Standardni grafički format u Windowsu.
GIF (.gif) - GIF je akronim od Graphics Interchange Format. To je jedan od tri uobičajena grafička formata koje možete koristiti za objavljivanje radova no Webu. Pošto je komprimovan, brže se prenosi modemom.
JPEG (. јpg) - JPEG je akronim od Joint Photographic Experts Group. JPEG je takođe popularan format za Web.
PDF (.pdf) - Portable Document Format iz Adobeovog programa Acrobat daje dokumente koji se mogu čitati na različitim platformama.
P N G (.png) - Akronim od Portable Network Graphic. Noviji i, verovatno, bolji format za Web grafiku, koji kombinuje dobru kompresiju GIF-a sa JPEG-ovon neograničenom paletom boja. Međutim, stariji čitači Weba ga ne podržavaju (O ovim formatima i objavljivanju dokumenata na Webu govorićemo u lekciji 24, „Photoshop za Web").
TIFF ( . t i f ) - Akronim od Tagged Image File Format. Datoteke ovog tipa mogu da se snime tako da se mogu koristiti ili pod Windowsom ili na Macintoshu. To je često i optimalan format za aplikacije namenjene pripremi za štampu, kao što su PageMaker i QuarkXPress. Poboljšani TIFF (engl. enhanced TIFF) jeste sličan format koji podržava snimanje slojeva, ali možda nije kompatibi lan sa svim programima za pripremu štampe. Ako imate problema sa otvaranjem datoteka, držite se osnovnog formata TIFF.
EPS (.eps) - Encapsulated PostScript je još jedan format koji se često upotre-bljava u pripremi za štampu. On koristi jezik PostScript za opisivanje izgleda strane, a kompatibilan je i sa Windowsom i sa M a c računarima.
PICT (.pet) - Format prvenstveno namenjen Macintoshu, a takođe se koristi u pripremi za štampu.
Raw (.raw) - „Sirovi" format koji čuva informacije o slici u obliku najfleksi-bilnijem za prenošenje datoteka između aplikacija i računarskih platformi. Opisani formati, zajedno s nekim rede korišćenim - kao što su Targa i Scitex CT - dostupni su u okvirima za dijalog Save: File-Save i F i l e - S a v e As. Samo potražite padajuću listu. Na slici 2.1 prikazan je okvir za dijalog Save As sa raspoloživim formatima.
26
Ako radite na Macintoshu i treba da razmenjujete datoteke s korisnicima drugih tipova računara, otvorite okvir za dijalog Preferences-Saving Files. Uključite opcije za dodavanje oznake tipa datoteke i za njihovo ispisivanje malim slovima (važno za korisnike starijih verzija Windowsa).
Otvaranje datoteka
Datoteke se u Photoshopu otvaraju lako kao i u ostalim aplikacijama. Možete da otvorite onoliko slika koliko želite ili koliko može da stane u memoriju. Ako je dato-teka odgovarajućeg tipa (tj. formata koji Photoshop prepoznaje), dovoljno je da je dvaput pritisnete da biste je otvorili i istovremeno pokrenuli Photoshop. Ako je Pho-toshop već pokrenut, možete ili dvaput pritisnuti datoteku ili izabrati komandu F i l e - O p e n . Treći način je da prevučete kompatibilnu datoteku koju hoćete da otvo-rite na ikonicu programa Photoshop CS.
Kada otvorite okvir za dijalog, Photoshop prikazuje sve datoteke koje može da otvori. Na slici 2.2 prikazan je Photoshopov okvir za dijalog Open. Kao što vidite, ako pritisnete Preview, Photoshop će prikazati umanjene prikaze svih slika koje ih imaju.
27
Da biste napravili umanjene prikaze, izaberite Preferences-File Handling i iz liste Image Previews izaberite opciju Always Save.
Umanjeni prikaz (engl. thumbnail - nokat palca) jeste umetnički termin za mini-jaturnu verziju slike i zove se tako zato što najčešće nije veći od nokta.
Kao što ste videli, Photoshop podržava većinu grafičkih formata. Verovatno negde na disku imate neke grafičke datoteke, pa hajde da pronađemo jednu i da je otvorimo.
Izaberite F i l e - O p e n ili pritisnite Ctrl+O (Windows), odnosno C o m m a n d + O (Mac) da biste otvorili okvir za dijalog Open. U okviru za dijalog pronađite datoteku s kojom želite da radite Pritisnite je dvaput, ili istaknite njeno ime pa pritisnite dugme Open.
Korišćenje prikazivača slika
Ako imate samo nekoliko datoteka sa slikama i ako uredno čuvate datoteke na računam, lako ćete pronaći dokument koji tražite. Međutim, ako ste kao ja, datoteke će biti svuda, a njihova imena biće nasumični brojevi koje slikama dodeljuje foto-aparat. Zato je Photoshopov prikazivač slika (engl. browser) moja omiljena alatka. Da biste ga otvorili, izaberite File-Browse (slika 2.3).
Otvaranje i snimanje 28
U padajućoj listi gore levo pronađite direktorijum. Č i m ga izaberete, prikazaće se ...slajdovi" svih slika koje on sadrži. Ako izabrani direktorijum ima poddirektorijume, oni će biti prikazani sličicama omotnica. U gornjem levom oknu vidite gde se nalazi datoteka koju ste otvorili. Ako vaš digitalni fotoaparat ili skener čuva podatke o slici, u donjem oknu ćete pronaći razne informacije: na primer, parametre objektiva i blende fotoaparata, da li je data ekspozicija zahtevala korišćenje blica, i tačan minut i sekund kada je slika snimljena - znači, gotovo sve što treba da znate izuzev toga gde je slika snimljena. U stvari, danas postoje i digitalni fotoaparati za speci-jalne namene, sa ugrađenim GPS sistemom (sistemom za globalno pozicioniranje), koji vam mogu reći i gde je slika snimljena.
Pregledajte direktorijume i slike u njima dok ne nađete onu koja v a m treba. Dvaput pritisnite umanjeni prikaz slike u desnom ili levom delu prozora da biste otvorili original.
Uvoženje datoteke
Komanda Import (File-Import) omogućava da u Photoshopu otvorite slike sni-mljene u formatima za čije su uvoženje u Photoshop potrebni dodatni moduli, kao i datoteke koje nisu na vašem disku. To su najčešće datoteke dobijene pomoću ske-nera ili digitalnog fotoaparata, Scitex datoteke i PICT resursi (Mac).
29 Lekcija 2
U č i t a v a n j e d a t o t e k a i z d i g i t a l n i h f o t o a p a r a t a
Slike iz većine digitalnih fotoaparata mogu da se učitaju direktno u Photoshop. Dodatni filtar ili prikazivač slika dobijate zajedno s fotoaparatom. Smestite ga, ako tako piše u uputstvu, u direktorijum Plug-ins. (Ne zaboravite da morate izaći iz aplikacije pre nego što instalirate dodatne module. Ako ih instalirate dok Photoshop radi, program ne može da ih vidi sve dok ne izađete iz njega i ponovo ga pokrenete.) Da biste učitali sliku, priključite kabl fotoaparata u priključak C o m 1 (Windows), priključak za modem (Macintosh), ili USB priključak, ako ga imate. Zatim izaberite File-Import i model aparata iz kog učitavate sliku. Slike se prikazuju na ekranu kao na stolu za pregledanje slajdova - slično kao u Photoshopovom prikazivaču slika. Možete da vidite veću sliku ili da saznate više datalja o njoj ako je pritisnete dvaput, ili ako izaberete opciju Get Info. Ipak, ne možete da pritisnete sliku i da očekujete da će se otvoriti u Photoshopu. O n a će se otvoriti u sopstvenom prozoru preko celog ekrana, a da biste je obrađivali u Photoshopu, morate je otvoriti iz Photoshopa.
Korisnici operativnog sistema Mac OS X mogu otvoriti fotografije i iz programa iPhoto - Macove aplikacije koja ne zahteva dodatni softver da bi učitala slike iz najrazličitijih digitalnih fotoaparata. Na slici 2.4 prikazana je m a l a zbirka foto grafija učitanih direktno iz fotoaparata Nikon CoolPix 5700. Pomoću programa iPhoto veoma je lako napraviti fototeke, a u njega možete i uvesti slike koje ste obradili u Photoshopu da biste brzo napravili prezentaciju sa slajdovima.
Otvaranje i snimanje 30
C a m e r a R o w
Camera Row je format koji je 2002. godine Adobe uveo kao dodatni modul, i pro davao ga zasebno. Pošto se pokazao korisnim i popularnim, uključen je u Photoshop CS. On omogućava direktno učitavanje fotografija iz digitalnog fotoaparata, bez prevođenja datoteke u format fPEG. O n uzima sirove podatke iz fotoaparata, i daje vam - u osnovi - digitalni „negativ". Pri kopiranju svake slike u računar, možete joj korigovati boje, izoštravati je, kompenzovati deformacije nastale zbog upotrebe sfer-nog sočiva, i primeniti druge tehnike dorade.
U č i t a v a n j e d a t o t e k a i z T W A I N i n t e r f e j s a
Komande TWAIN Acquire i TWAIN Select, koje se nalaze u podmeniju File-Import, ne učitavaju slike. One samo omogućavaju da pokrenete odgovarajući softver za skener koji može da se koristi iz Photoshopa i da ga koristite za učitavanje skeniranih slika. Photoshop podržava standarde skeniranja TWAIN, TWAIN32 i TWAIN_32. Više informacija naći ćete u uputstvu za skener.
Snimanje datoteke
Najvažnije je da svoj rad snimate često. Računari su skloni neočekivanim otkazima i greškama. Snimanje traje samo nekoliko sekundi, a sigurno vam nije svejedno da li ćete morati da radite sve iz početka ili ćete samo ponovo otvoriti datoteku ako raču nar padne.
Kada prvi put snimate sliku, videćete okvir za dijalog Save As (slika 2.5). Imenujte datoteku, izaberite odgovarajući format iz padajuće liste i pritisnite dugme Save. Da biste snimali datoteku tokom rada, izaberite File-Save ili pritisnite Ctrl+S (Win dows), odnosno Command+S (Mac).
Pored poznatih komandi Save i Save As, Photoshop ima još komandi za snimanje, na primer Save As a Copy, koja se nalazi u okviru za dijalog Save As. Komanda Save As a Copy, kao i komanda Save As, omogućava da snimite datoteku pod novim imenom i na novom mestu. Razlika je u tome što, posle komande Save As nastavljate da radite na toj novoj datoteci.
Ako koristite komandu Save As a Copy, snimate kopiju datoteke kakva je u tom trenutku, a nastavljate da radite na originalnoj datoteci, a ne na kopiji. Komanda Save As a Copy je naročito korisna za pravljenje rezervne kopije dokumenta pre nego što napravite veliku izmenu, na primer, smanjenje dubine (broja) boja ili pove ćanje kompresije pri snimanju u format JPEG, kao i za snimanje datoteke u drugom formatu. Pretpostavimo da pravite logotip svoje kompanije i želite da ga koristite i za klasičnu štampu i za Web. Dokument koji ćete štampati snimite u formatu TIFF ili EPS, a dokument za Web snimite komandom Save As a Copy u formatu JPEG ili P N G . Imenu datoteke automatski se dodaje reč copy.
Poslednja komanda za snimanje datoteka, smeštena u meniju File, jeste Save for Web. O n a nudi parametre pomoću kojih možete da optimizujete sliku za Web, i omo gućava da vidite i izaberete stepen JPEG kompresije koji daje najmanju sliku pri hvatljivog kvaliteta. Slike za Web možete snimiti ili u Photoshopu ili u programu ImageReady. Ako ne koristite animacije i druge efekte iz programa ImageReady, pot puno je svejedno gde ćete snimiti datoteku. O ovome će detaljnije biti reči u lekciji 24.
Smanjivanje datoteke
Kada počnete da radite s različitim Photoshopovim datotekama, primetićete da v a m se disk ubrzano puni. Photoshopove datoteke veoma lako i brzo mogu da postanu vrlo velike, a možete ih smanjiti na nekoliko načina:
smanjite rezoluciju ili fizičke dimenzije slike smanjite broj boja na paleti korišćenoj za sliku koristite format koji komprimuje sliku
koristite uslužni program za komprimovanje posle snimanja datoteke spojite slojeve u matičnim Photoshopovim datotekama
obrišite alfa kanale koji vam više ne trebaju
Otvaranje i snimanje 32
Smanjivanje rezolucije nije preporučljivo ako nameravate da štampate sliku. Ukoliko ćete sliku gledati samo na monitoru ili na Webu, smanjite rezoluciju na 72 dpi. Ipak, budite svesni da ćete ponovnim povećanjem rezolucije - ako se predomi-slite - smanjiti kvalitet slike. Rezoluciju možete da promenite u okviru za dijalog I m a g e - I m a g e Size. Neka ne bude manja od 72 dpi.
Smanjivanje broja boja postiže se smanjivanjem njene dubine izražene u bitima. Ako to uradite, možda će boje na ekranu i u štampi delovati isprano. Ako radite u sivim tonovima (tj. ako na slici nema boja), smanjite dubinu boja na 8 bitova tako što ćete izabrati stavku Grayscale u podmeniju I m a g e - M o d e . Dobićete 256 nijansi sive, što je više nego što štampač može da odštampa. Ako želite da koristite kompri-movan format, izaberite TIFF sa LZW kompresijom, čime se datoteka pri snimanju automatski svodi na najmanju moguću veličinu. Metoda koja se pri tom koristi je takozvana kompresija bez gubitaka (engl. lossless compression), tako da se slika ne degradira i boje ne deluju isprano. LZW kompresiju (koja je dobila ime po svojim tvorcima, Lempelu, Zivu i Welchu) koriste i formati GIF i PostScript.
Postoje i formati, kao što je JPEG, koji primenjuju kompresiju s gubitkom (engl. lossy
compression). Kao što i ime govori, neki podaci se gube pri komprimovanju slike. Na
primer, umesto 20 nijansi plave na slici neba u formatu TIFF, možda ćete na istoj slici u formatu JPEG imati samo 5 nijansi plave. Naravno, razlika se vidi. Nažalost, kom-presija je neophodna kada postavljate slike na Web, u multimedijsku prezentaciju i, uopšte, kada su ograničeni vreme učitavanja ili prostor za smeštaj datoteka. JPEG datoteke zauzimaju najmanji prostor na disku. Treba da zapamtite da se JPEG datoteka pri ponovnom snimanju u tom formatu dodatno komprimuje, čime se gubi još podataka. Ako dugo radite na JPEG datoteci, može v a m se dogoditi da na kraju dobijete neupotrebljivu sliku. Ukoliko nameravate da duže obrađujete sliku, snimite je kao Photoshopovu datoteku. Nemojte da je prevodite u format JPEG sve dok je pot-puno ne obradite i ne pripremite za postavljanje na Web stranu. Ako morate da doradite sliku, bacite JPEG datoteku i radite sa Photoshopovom verzijom.
Kada želite da sačuvate datoteke za buduću upotrebu, sačuvajte ih kao Photosho-pove dokumente (sa oznakom tipa . psd), ili u nekom drugom formatu s kojim volite da radite, a zatim ih komprimujte pomoću uslužnih programa kao što su PKZip, WinZip, ili Stufflt. Svi ovi programi primenjuju kompresiju bez gubitaka i sabijaju datoteke sa slikama za 20 do 50%. Komprimovanje JPEG ili GIF datoteka relativno je beskorisno zato što su one već komprimovane. Dodatnim komprimovanjem možete uštedeti samo još nekoliko procenata.
Slika 2.6 je tipična digitalna fotografija koju sam snimila u nekoliko različitih for-mata. (Original je širok oko 13 cm i snimljen je na 200 dpi.) U tabeli 2.1 dati su uobičajeni formati i veličine datoteka koje su bile potrebne za smeštanje ove slike. Prikazana verzija je u matičnom Photoshopovom formatu, PSD.
33
Izbor formata
Kako da izaberete pravi format kad ih ima toliko? Nije tako teško. Sve dok radite na slici, snimajte je kao Photoshopov dokument (. psd). Videćete da to ima smisla, naro čito kada budete naučili da radite sa slojevima, zato što Photoshopov matični format čuva slojeve, dok većina ostalih formata traži da sve slojeve spojite u jedan. Kada „spljoštite" slojeve, ne možete ih ponovo razdvojiti. Prema tome, sve dok mislite da ćete se vraćati na sliku i dorađivati je, snimajte je kao Photoshopov dokument.
Kada završite obradu slike i budete spremni da je stavite u drugi dokument da biste je odštampali na PostScript štampaču, snimite je u formatu EPS. Ako niste sigurni gde će se slika štampati, snimite je u formatu TIFF zato što je TIFF kompatibilan s većinom
Otvaranje i snimanje 34
štampača i programa za pripremu štampe. Ukoliko nameravate da sliku postavite na Web stranu, izaberite format G I F - ako se radi o crtežu, slici sa velikim jednobojnim površinama, ili slici na kojoj je korišćena ograničena paleta boja. S druge strane, ako se radi o fotografiji ili slici sa kontinualnim tonovima (tj. mnoštvom boja), izaberite
JPEG ili PNG. Ukoliko želite da učitate sliku u neki drugi grafički program da biste je
doradili, izaberite BMP (Windows), odnosno PICT (Macintosh). To su najkompatibilniji opšti grafički formati za ove dve platforme.
Poništavanje i ponavljanje operacija
Počevši od Photoshopa 5, Adobeovi programeri su konačno udovoljili zahtevima korisnika i uveli paletu History i alatku History Brush. Paleta History čuva spisak svih alatki koje ste koristili i svih izmena koje ste uneli, a broj prethodnih operacija koje se čuvaju zadajete u meniju opcija palete History. Osim toga, možete napraviti i "snimke" dokumenta tokom rada i koristiti ih kao snimljena stanja (faze) na koja možete da se vratite. Na slici 2.7 prikazana je paleta History za sliku koja je pretrpela mnogo izmena.
Možete da pritisnete bilo koji prethodni korak da biste se vratili na njega ukoliko vam se ne sviđa ono što ste u međuvremenu uradili. Paleta History je na neki način korisnija od zadavanja komande Undo više puta, zato što omogućava da se vratite na određeni korak i selektivno poništavate i ponavljate operacije. Sto je još važnije, ona omogućava da snimate dokument tokom rada, a da ipak posle možete da se vratite na prethodno stanje. U prethodnim verzijama Photoshopa, kao i u nekim drugim programima, komanda Undo nije bila dostupna nakon što ste snimili doku-ment. O paleti History i istorijskoj četkici (koja omogućava da poništite proizvoljan deo izmena) biće više reči u lekciji 7, „Četkice i umetničke alatke".
Naravno, uvek možete da pritisnete Ctrl+Z (Windows), odnosno C o m m a n d + Z (Mac) da biste poništili prethodnu operaciju, pa još jednom da biste opozvali poni-štavanje. Za poništavanje više sukcesivnih operacija, pritisnite Ctrl+Alt+Z (Win dows), odnosno Command+Option+Z (Mac).
Zaista ste napredovali. Naučili ste da unesete slike u Photoshop i da ih otpremite iz njega. Sledeći korak je da naučite da radite sa slikama i da ih menjate. Pre nego što počnete, morate da izaberete deo slike koji želite da obrađujete. Selekcije su baš ono što im ime kaže - delovi slike koje ste izabrali.
Alatke za izbor
Postoji nekoliko načina da izaberete deo slike. Možete koristiti bilo koju alatku za izbor: okvire za izbor, lasa ili čarobni štapić. Različite alatke za izbor postoje zato što ponekad morate da napravite selekciju na poseban način, na primer da izdvojite jedan oblik sa slike ili da izaberete samo nebo. Photoshopove alatke za izbor
omogućavaju da izaberete celu sliku ili samo jedan piksel. Da biste se podsetili, na slici 3.1 prikazane su alatke za izbor. (Potpalete su pomerene da biste mogli da vidite šta se na njima nalazi.) U donjem desnom uglu vidite i alatku Slice koja se koristi za Web animacije. Sve o tome naučićete u lekciji 24, „Photoshop za Web".
Pravougaoni i eliptični okviri za izbor
Svi okviri za izbor (alatke Marquee) nalaze se u gornjem levom uglu kutije sa alat-kama. Da biste izabrali pravougaoni okvir, pritisnite njegovu sličicu u kutiji sa alat kama ili slovo M na tastaturi. Da biste izabrali eliptični (ovalni) okvir, opet pritisnite pravougaoni okvir u kutiji sa alatkama ali nemojte da puštate taster miša. Kad se otvori potpaleta, izaberite stavku Elliptical Marquee. Na isti način birate i preostala dva okvira za izbor: Single Row (za izbor jednog reda) i Single Column (za izbor
36 Lekcija 3
Kada je aktivan pravougaoni okvir, pritisnite Shift+M da biste prešli na eliptični okvir i obratno. O v a dva okvira funkcionišu na isti način, a sličica u gornjem levom uglu kutije sa alatkama i u gornjem levom uglu trake sa opcijama alatki menja se u zavisnosti od toga koja je alatka aktivna.
Da biste isprobali ove alatke, prvo otvorite novu datoteku (vratite se na prvu lek ciju, „Osnove" ako ne možete da se setite kako se to radi). Da biste imali dovoljno prostora za komotan rad, prihvatite ponuđene vrednosti za veličinu slike.
1. Pritisnite alatku Marquee u kutiji sa alatkama.
Kada pomerite kursor na platno, videćete da je on u obliku krstića.
2. Dok je kursor na platnu, pritisnite i držite taster miša i nacrtajte okvir za izbor. Eksperimentišite i sa eliptičnim okvirima za izbor. Pokušajte da steknete osećaj za to kako se iscrtavaju okviri za izbor kada ih povlačite iz različitih pravaca. Ako pritisnete i držite taster Shift nakon što ste napravili prvu selekciju a pre nego što ste ponovo pritisli taster miša, možete napraviti dodatne selekcije. (Videćete znak + ispod krstića.) Kada se izabrane oblasti preklope, one će se spojiti i formirati jedin stvenu, veću selekciju. Na slici 3.2 prikazane su i pojedinačne, jednostavne selekcije i kombinacije selekcija koje daju složenu selekciju nalik na baštensku kućicu.
Da biste nacrtali pravilan kvadrat ili krug, izaberite opciju Fixed Aspect Ratio iz padajuće liste Style na traci sa opcijama alatki, i unesite vrednost 1 u polja za širinu (Width) i visinu (Height), ili samo pritisnite taster Shift dok crtate oblik mišem. Izabe rite opciju Fixed Size da biste napravili više selekcija iste veličine.
37
Da biste poništili izbor površine unutar druge površine (i dobili ono što grafičari zovu „ubušena oblast", engl. knockout), držite Alt (Windows), odnosno Option (Mac), dok crtate unutrašnji oblik. (Videćete znak minus ispod krstića.) Na primer, ako ste izabrali krug, pa u njemu nacrtali drugi, manji krug držeći pritisnut taster Alt (Win dows), odnosno Option (Mac), dobićete selekciju u obliku đevreka.
Tanki, horizontalni (Single Row) i vertikalni (Single Column) okviri za izbor omogućavaju da izaberete jedan red piksela, horizontalno, odnosno vertikalno. Često su korisni za čišćenje ivica objekta.
Kada radite sa selekcijama, važno je da zapamtite da možete obrađivati samo površine unutar okvira za izbor. To je jedina aktivna oblast na platnu. Prema tome, kada napravite selekciju, možete da preduzmete bilo koju akciju, ali - pre nego što nastavite - morate isključiti selekciju, tj. poništiti izbor dela slike, tako što ćete pritisnuti Izvan izabrane oblasti nekom alatkom za izbor, ili pritisnuti Ctrl+D (Windows), odnosno Command+D (Mac). Sve dok to ne uradite, možete da men jate samo područje unutar granica selekcije. S druge strane, ovo ograničenje može da bude veoma korisno ako treba da nacrtate i obojite složen oblik. Sastavite oblik
kombinovanjem više selekcija, kao što sam ja uradila na slici 3.2. Zatim ga možete obojiti pomoću kante s bojom, popuniti prelivom, ili upotrebiti slikarsku četkicu bez bojazni da ćete obojiti i nešto van granica selekcije. Selekciju možete iskoristiti čak i za brisanje dela slike. Ako obojite stranicu ili je prekrijete slikom, a zatim na njoj napra vite selekciju određenog oblika, pritiskanjem tastera Backspace/Delete lako možete
ukloniti aktivnu, izabranu oblast.
Laso
Okviri za izbor su veoma korisni ali, pre ili kasnije, pojaviće se potreba da birate i nepravilne oblike. Na primer, možda ćete morati da izaberete jedan cvet iz buketa ili da - kao na slici 3.3 - uklonite macu sa stola.
Korišćenje osnovne alatke laso za izbor objekta zahteva mirnu ruku, dobar vid i odličnu koordinaciju pokreta, kao i čistog miša i čistu podlogu za miša. Kao i kada koristite okvire za izbor, selekciji napravljenoj alatkom laso možete dodavati povr šine tako što ćete držati taster Shift dok birate dodatne delove objekta.
38 Lekcija 3
Poligonalni laso
Poligonalni laso se ponaša gotovo isto kao običan laso. Razlika je - kao što i ime alatke sugeriše - u tome što poligonalni laso daje nepravilne, ravnostrane selekcije, tj. selekcije sastavljene od više pravolinijskih segmenata. Kada pravite detaljne selekcije, biće v a m lakše da koristite poligonalni laso, jer se njime lakše upravlja. Umesto da povlačite liniju oko objekta, kao s običnim lasom, pritisnite poligonalnim lasom da biste postavili tačke između kojih Photoshop ubacuje pravolinijske segmente. Možete postaviti proizvoljan broj tačaka na proizvoljnim međusobnim nastojanjima. Slika 3.4 prikazuje alatku poligonalni laso u akciji.
Načini izbora 39
Da biste napravili selekciju poligonalnim lasom, pratite sledeće korake:
1. Pritisnite alatku laso u kutiji sa alatkama i držite pritisnut taster miša dok se ne otvori potpaleta.
2. Izaberite alatku poligonalni laso. (To možete da uradite i ako preskočite prvi korak i samo pritiskate Shift+L dok ne dođete do poligonalnog lasa.)
3. Pritisnite taster miša dok je kursor iznad platna a zatim pome-rajte miša. Linija prati poligonalni laso gde god da ga vučete.
4. Pritisnite ponovo. Nacrtan je prvi segment linije i postavljena sle-deća tačka od koje možete vući. Povucite liniju i opet pritisnite. Pošto imate dve linije, na raspolaganju su vam dve mogućnosti: možete nastaviti crtanje poligona oko dela slike, ili dvaput pritisnuti taster miša da biste završili selekciju.
Kada se kursor približi početnoj tački selekcije, uz njega će se pojaviti kružić koji ukazuje na to da će se selekcija završiti ako pritisnete taster miša.
40
Magnetni laso
Magnetni laso je jedna od alatki koje najčešće koristim. Dok je povlačite oko oblika s relativno dobro definisanim ivicama, ona prianja uz ivicu. Izaberite je i koristite kao što ste koristili poligonalni laso. Magnetni laso pronalazi ivice na osnovu razlike u kontrastu, pa je najefikasniji za izbor nepravilnih objekata koji se ističu na pozadini. Parametre alatke možete podesiti na traci sa opcijama. Parametar Detection width definiše koliko treba da ste blizu ivice da bi je magnetni laso prepoznao (slika 3.5). Parametar Edge contrast definiše koliko treba da se razlikuje svetloća piksela da bi ih alatka prepoznala. Parametar Frequency određuje koliko često laso postavlja upo-rišne tačke (engl. anchor points). (Upoupo-rišne tačke su označene čvorovima, tj. kva-dratićima na liniji. Povlačite ih da biste podesili liniju.)
Čarobni štapić
Adobeovi programeri nisu mogli da smisle bolje ime za ovu fantastičnu alatku. Njeno ime govori samo za sebe - čarobni štapić (engl. magic wand).
Čarobni štapić je drugačija alatka za izbor. Dosad smo opisivali alatke koje biraju piksele na osnovu njihovog položaja na slici. Čarobni štapić bira piksele na osnovu
41
vrednosti boja. To omogućava da iz pozadine izdvojite objekte koji se nalaze u pred-njem planu, na primer svetionik. Možda ćete morati da kombinujete nekoliko selek-cija držeći taster Shift, kao što smo uradili na slici 3.6 da bismo izabrali ceo objekat.
Kao i prethodno opisane alatke, i čarobni štapić može da pravi i spaja selekcije ako držite taster Shift dok pritiskate oblasti koje hoćete da izaberete.
Čarobni štapić bira susedne piksele na osnovu sličnosti boja. Stepen tolerancije se može podesiti na traci sa opcijama. Parametar Tolerance se ovde odnosi na osetljivost čarobnog štapića na razlike u boji.
Pravilo je lako zapamtiti. Što je niža vrednost parametra Tolerance, to je čarobni štapić osetljiviji na razliku u boji (manje je tolerantan). Na primer, ako zadate veću vrednost (vrednosti mogu da budu od 0 do 255), čarobni štapić će izabrati sve vari-jacije boje koju ste prvobitno odabrali.
Parametri na traci sa opcijama omogućavaju da izaberete sve delove slike koji odgovaraju izabranoj boji, ili samo piksele koji se dodiruju. Ako, na primer, na slici imate nekoliko žutih cvetova, a vrednost parametra Tolerance je visoka, izabraćete onoliko cvetova ili njihovih delova koliko dozvoljava zadata vrednost tolerancije. Ako potvrdite opciju Contiguous na traci sa opcijama, kada pritisnete cvet izabraćete samo one njegove delove koji zadovoljavaju zadatu vrednost tolerancije i čiji se pik-seli dodiruju. Na slici 3.7 toleranciju sam podesila na 32 i pritisnula sam po jednom u svakom primeru. Na slici desno bila je potvrđena opcija Contiguous, a na slici levo nije.
Čarobni štapić je najbolje koristiti za biranje objekata koji su pretežno jedne boje, na primer cveta. O v a alatka je idealna kada treba da izaberete nebo na slici pejzaža. Uskoro ćete saznati kako to da uradite, ali pre toga morate da naučite još neke tri-kove za pravljenje selekcija.
42
Meni Select
Možda ste zapazili da, pored alatki za izbor o kojima je bilo reči, postoji i meni Select (slika 3.8). Najkorisnije komande menija verovatno su gornje četiri. Komanda Selects All postavlja okvir za izbor oko celog platna. Komanda Deselect uklanja okvir za izbor sa slike. Reselect vraća okvir za izbor ako ste slučajno poništili selek-ciju. Komanda Inverse omogućava da izaberete sve osim jednog objekta tako što ćete izabrati taj objekat a zatim invertovati selekciju. Na primer, kada bih imala sliku limuna na tanjim, mogla bih da izaberem limun, a zatim komandu Inverse da bih izabrala tanjir. Invertovanje je izuzetno korisno i uskoro će vam postati jedna od omiljenih komandi.
Opcija Feather
Opcija Feather omogućava da napravite selekcije sa rasplinutim, umekšanim ivi-cama, umesto sa oštrim. Veoma je korisna kada hoćete da izaberete objekat s jedne slike i da ga prenesete na drugu, zato što dodaje blago zamućenje koje pomaže da se objekti prirodnije stope. Možete koristiti okvir za dijalog Feather Selection (slika 3.9) da biste zadali koliko piksela ivice treba umekšati. Eksperimentišite sa umekšanim selekcijama da biste pronašli optimalne parametre.
4 3
Da biste napravili umekšanu selekciju, uradite sledeće:
1. Aktivirajte odgovarajuću alatku za izbor i pomoću nje što pre-ciznije izaberite deo slike ili objekat na slici.
2. Odaberite Select-Feather da biste otvorili okvir za dijalog Feather Selection.
3. Unesite vrednost u polje Feather Radius. Počnite s vrednošću 5 pa je povećavajte ili smanjujte dok ne dobijete selekciju koja vam odgovara.
4. Kopirajte selekciju i prenesite je u novu datoteku da biste videli rezultat umekšavania.
Modifikovanje selekcija
Podmeni Select -Modify nudi još neke opcije za rad sa selekcijama. Opcija Border menja selekciju tako da umesto celog objekta bude izabrana samo njegova ivica. U odgovarajućem okviru za dijalog možete zadati debljinu ivice. Opcija Smooth je korisna ako v a m je pri izradi selekcije alatkom laso drhtala ruka. Smooth izravnava neravnine na okviru za izbor za zadati broj piksela. Opcije Expand i Contract proširuju, odnosno skupljaju selekciju za broj piksela zadat u okviru za dijalog.
Biranje velikih površina
Često treba izabrati veliki deo slike, na primer nebo, da biste ga potamnili ili izme-nili na drugi način a da pri tom ne izmenite druge delove slike. Na slici 3.10 prika-zana je fotografija sa velikom površinom neba i veoma komplikovanim objektom koji ga delimično zaklanja. Između grana i lišća postoje procepi, a svetliji delovi cvetova veoma su slične boje kao nebo.
Sliku možete preuzeti sa Samsove Web lokacije pomenute u uvodu. Potražite dato teku crabapple. j pg. O n a će se otvoriti i u Photoshopu za Windows i u Photoshopu za Mac.
Da biste izabrali nebo na ovoj slici, pratite sledeće korake: 1. Izaberite čarobni štapić.
2. Postavite opciju Tolerance na vrednost 20, kao što je prikazano na slici 3.11. To v a m omogućava da izaberete samo slične nijanse plave. Nemojte potvrditi opciju Contiguous da biste mogli da izaberete plave delove neba između listova.
44
4. Držite pritisnut taster Shift i izaberite dodatne delove neba i oblaka sve dok ne izaberete celo nebo.
45
5. Pažljivo pogledajte izabrane oblasti. Da li ste izabrali i plave ili bele površine koje nisu delovi neba? Uzmite alatku laso i držite Alt/Option dok crtate liniju oko delova slike čiji izbor želite da poništite. Možda ćete morati to da uradite nekoliko puta.
6. Sada možete izmeniti boju neba, pritisnuti Delete da biste ga uklonili, ili ga možete obraditi na neki drugi način. Slika 3.13 prikazuje fotografiju sa uklo-njenim nebom.
Nađite još neku sliku s velikim površinama neba i vežbajte sami. Nije teško. Ne zaboravite - ako izaberete veći deo neba (ili nečeg drugog) nego što želite, koman dom Undo ćete poništiti izbor poslednjeg dela, a ostatak selekcije će biti aktivan.
Isecanje i kopiranje
Ako ste u bilo kom drugom programu koristili mogućnosti isecanja, kopiranja i pre-nošenja, moći ćete da ih koristite i u Photoshopu. Komande su identične, a i rezultati. Komande Cut, Copy i Paste naći ćete u meniju Edit.
Ove tri operacije omogućavaju da „pozajmite" deo jedne slike i da ga dodate drugoj. U sledećem primeru dodaćemo prijatelje usamljenom galebu. Na slici 3.14 izabran je galeb. Opcija Feather je podešena na 3 piksela da bi se galeb bolje uklopio u okolinu kada se prenese na novo mesto. Slika je prikazana sa uveličanjem 500%. Upotrebite komandu Copy (Edit-Copy) ili pritisnite Ctrl+C (Windows), odnosno C o m m a n d + C (Mac), da biste kopirali pticu na Clipboard.
46
Sada prenesite galeba (komandom Edit-Paste ili Ctrl+V, odnosno Command+V) tako da popuni prazan prostor i popravi kompoziciju (slika 3.15). Sve dok je galeb na Clipboardu, možete na sliku postaviti proizvoljan broj njegovih kopija. Jedan galeb sa slike 3.15 preokrenut je horizontalno da bi gledao u suprotnom smera kako ne bi sve ptice bile iste. Raznolikost galebova možete povećati i tako što ćete nekima pro-meniti veličinu, ili ih malo deformisati.
4 7
Obrezivanje
Obrezivanje (engl. cropping) je odseccmje neželjenih delova slike. Možete ga smatrati
specijalnom vrstom pravljenja selekcije, zbog čega su, verovatno, tvorci Photoshopa alatku za obrezivanje (engl. crop toot) smestili u onaj odeljak kutije sa alatkama gde se nalaze okviri za izbor (slika 3.16). Kada povlačite alatkom za obrezivanje oko dela slike koji želite da zadržite, potvrdite opciju Shield na traci sa opcijama da bi ostatak slike potamneo a vi bolje videli šta se događa. Naravno, sliku možete obrezati i ako napravite selekciju pravougaonim okvirom za izbor, a zatim iz menija odaberete komandu I m a g e - C r o p .
Da biste obrezali sliku, otvorite bilo koju sliku i uradite sledeće:
1. Izaberite alatku za obrezivanje iz kutije sa alatkama ili pritisnite C na tastaturi. (Ikonica alatke liči na dva preklopljena parčeta mat kartona u obliku slova L koju koriste umetnici kada prave kompoziciju slike.)
2. Povlačite alatkom preko slike držeći pritisnut taster miša.
3. Pomoću ručica na uglovima okvira za obrezivanje fino podesite selekciju. Oblast van okvira će potamneti pa ćete moći da vidite šta uklanjate.
4. Kada ste okvir za obrezivanje podesili kako treba, dvaput priti-snite unutar njega da biste obrisali delove slike van okvira.
48
Photoshopovu alatku za obrezivanje možete koristiti čak i za popravljanje perspektive. Potvrdite opciju Perspective na traci sa opcijama. Prvo povucite vođicu s levog lenjira da biste videli šta bi trebalo da bude ravno a nije. (Pritisnite Ctrl+R, odnosno Command+R da biste prikazali lenjire.) Povlačite alatku za obrezivanje preko slike čiju perspektivu treba da podesite, kao što je fotografija nagnute kuće na slici 3.17. Kada nacrtate okvir za obrezivanje, potvrdite opciju Perspective, a zatim pritisnite jedan od uglova okvira i povlačite ga dok stranica okvira ne bude paralelna sa zidom kuće. Ponovite postupak i za drugu stranu kuće.
Pritisnite dugme sa kvačicom na desnom kraju trake sa opcijama da biste prime-nili izmene ili dvaput pritisnite unutar okvira za obrezivanje. Slika 3.18 prikazuje rezultat. Sada kuća izgleda dobro, dimnjak stoji ravno i sve je u redu sa svetom.
Otvorite bilo koju sliku i vežbajte obrezivanje. Zapamtite, ako odsečete previše, poništite operaciju komandom Undo. Ukoliko je prekasno da primenite komandu Undo zato što ste u međuvremenu uradili još nešto, otvorite paletu History i na njoj pritisnite korak koji je prethodio obrezivanju. Možete izabrati i File-Revert da biste se vratili na poslednju snimljenu verziju slike. Sve dok ne zatvorite datoteku, možete nastaviti da obrezujete i da se vraćate na prethodna stanja pomoću palete History.
4 9
Sažetak
Alatke za izbor spadaju u najmoćnije Photoshopove alatke. One omogućavaju da selektivno obrađujete sliku.
Pokušajte da razvijete osećaj za to kada možete upotrebiti selekcije. One vam mogu uštedeti dosta vremena kada želite da popunite prostor bojom ili slikom, kada treba da obradite samo deo slike, kada hoćete da selektivno posvetlite ili podesite određene površine, ili kada treba da izdvojite deo slike iz veće celine.
Selekcije će se pominjati u celoj knjizi pa možete da se vratite na ovo poglavlje da biste se podsetili detalja.
Vrlo retko će veličina i oblik slike na kojoj radite odgovarati poslu za koji ste je name-nili. Možda ćete morati da povećate ili smanjite objekat kada ga kopirate s jedne slike na drugu. Ponekad će biti potrebno da ispravite nagnut horizont, ili čak krivi toranj iz Pize. Možda ćete samo morati da okrenete nekoga na slici tako da gleda ulevo umesto udesno, ili da obrnete objekat naglavačke. Sve ovo, i mnogo više, možete uraditi pomoću samo nekoliko pritisaka na taster miša ili nekoliko jedno stavnih komandi. Da li ste spremni? Istraživanje transformacija ćemo početi pove ćavanjem ili smanjivanjem slike.
Menjanje veličine
U Photoshopu je lako promeniti veličinu slike ili bilo čega na njoj. Imate dve moguć nosti: da promenite veličinu slike ili da promenite veličinu platna. Ako promenite veličinu slike, ona postaje veća ili manja. Ako promenite veličinu platna, povećaće se površina oko slike. O v a druga mogućnost je zgodna ako v a m treba više prostora oko objekta, a ne želite da smanjujete samu sliku.
Promena veličine slike
Da biste promenili veličinu slike, otvorite okvir za dijalog Image Size (slika 4.1). Tu možete videti veličinu slike u pikselima ili u procentima. U delu Document Size možete videti i veličinu koju će slika imati kada se odštampa. Ta veličina je izražena u inčima, centimetrima, tačkama, pajkovima, kolonama ili procentima. Merne jedi nice birate iz padajućih lista.
51
Kada prvi put otvorite okvir za dijalog Image Size ( I m a g e - I m a g e Size), ako za širinu (Width) i visinu (Height) u oblasti Pixel Dimensions izaberete mernu jedinicu percent (procenat), videćete podrazumevanu vrednost, 100%. Najlakši način da povećate ili smanjite sliku jeste da se uverite da je potvrđena opcija Constrain Pro-portions pri dnu okvira za dijalog, pa da upišete novu procentualnu vrednost u jedno od polja i pritisnete OK. Kao magijom, promeniće se i ostali brojevi da bi prika-zali tačne vrednosti procentualnog povećanja ili smanjenja slike. Zasad ignorišite opciju Resample Image i ostavite je na Bicubic. Saznaćete šta ona znači kada vam to bude trebalo, u lekciji 23, „Štampanje i saradnja s drugim programima".
Opcija Scale Styles je nova u Photoshopu CS i vrlo je korisna. Ako ste na tekst ili objekat sa slike primenili stil, na primer senku ili reljefni efekat, opcija Scale Styles će obezbediti da veličina senke ili visina reljefa bude usklađena sa ostatkom slike. Ostavite ovu opciju potvrđenu.
Kako menjate parametre u okviru za dijalog Image Size, Photoshop će automat ski ažurirati podatak o veličini slike (iza natpisa Pixel Dimensions) na vrhu okvira za dijalog.
Promena veličine platna
Povećavanjem platna dobijate dodatni radni prostor oko slike a veličina slike se ne menja. Pošto se dodatni prostor na platnu boji tekućom bojom pozadine, proverite da li v a m ta boja odgovara pre nego što povećate platno. Ja uvek povećavam platno dok je izabrana bela boja pozadine. Smanjivanje platna je još jedan način za obrezivanje slike. Ne preporučuje se zato što možete bespovratno izgubiti deo slike.
Da biste promenili veličinu platna, otvorite okvir za dijalog Canvas Size ( I m a g e s Canvas Size) i zadajte širinu i visinu platna (slika 4.2). Iz padajućih lista možete da izaberete merne jedinice, kao što je opisano za okvir za dijalog Image Size. Photo shop izračunava i prikazuje novu veličinu datoteke čim unesete vrednosti.
52
Na mreži Anchor zadajte položaj slike na platnu. Pritisnite srednji kvadratić kako biste postavili sliku na sredinu uvećanog platna, ili bilo koji od ostalih kvadratića da biste je smestili na neko drugo mesto na platnu. Slika 4.3 prikazuje rezultat posta vljanja slike na levi središnji deo platna. Veličina slike se nije promenila, ali je platno veće i dodat je tekst. Konačni rezultat je prikazan s desne strane.
Promena veličine selekcije
Možete promeniti i veličinu izabranog objekta. Da biste to uradili, prvo izaberite objekat ili deo slike koji hoćete da izmenite. Upotrebite bilo koju alatku za izbor. Dok je još aktivan okvir za izbor, odaberite opciju menija Edit-Transform-Scale. Oko izabranog objekta biće postavljen okvir sličan okviru za obrezivanje (slika 4.4).
Povucite bilo koju ugaonu ručicu okvira da biste promenili veličinu selekcije. Pri tom držite pritisnut taster Shift da biste očuvali proporcije slike. Ako povučete neku od bočnih ručica okvira, povećaćete samo visinu ili samo širinu selekcije.
Rotiranje
Mnogo je razloga zbog kojih ćete želeti ili morati da rotirate sliku. Ako imate ske-niranu sliku ili sliku s digitalnog fotoaparata koja treba da bude vertikalna, ali se otvara kao horizontalna, rotiranjem za 90° rešićete problem. To se često dešava kada koristite skener zato što je često lakše skenirati sliku horizontalno, bez obzira na stvarnu orijentaciju njenog sadržaja (slika 4.5).
54
Da biste rotirali celu sliku, koristite podmeni I m a g e - R o t a t e Canvas (slika 4.6). Izaberite opciju 90° CW (u smeru kretanja kazaljke na satu) ili 90° C C W (u obrnu tom smeru) da biste okrenuli sliku koja je postavljena bočno, ili 180° ako je učitana slika okrenuta naglavce.
Rotiranje za određeni ugao
Da biste platno rotirali za ugao različit od 90 ili 180 stepeni, izaberite Image- Rotate Canvas-Arbitrary. Otvoriće se okvir za dijalog Rotate Canvas (slika 4.7). Unesite ugao rotacije u stepenima. Ako niste sigurni, zadajte nasumičnu vrednost. Uvek možete poništiti operaciju ili ponovo otvoriti okvir za dijalog pa opet rotirati, ili promeniti smer rotacije. Pritisnite odgovarajuće radio-dugme da biste zadali smer rotacije: CW za rotiranje u smeru kretanja kazaljke na satu, a C C W za rotiranje u obrnutom smeru. Zatim pritisnite dugme OK da biste primenili rotaciju.
