Correspondence to: Jasmina MILANOVIĆ Institut za savremenu istoriju Trg Nikole Pašića 11 11000 Beograd Srbija
jasmina.mil17@gmail.com
КРАТАК САДРЖАЈ
Зе мун ска бол ни ца – Кли нич ко-бол нич ки цен тар „Зе мун“ ове го ди не обе ле жа ва 230 го ди на не пре-кид ног ра да, као нај ста ри ја ме ди цин ска уста но ва у Ср би ји. Пи та ње да ту ма на стан ка ове бол ни це би ло је че сто по ста вља но у на у ци. У ли те ра ту ри су се по ја вљи ва ли раз ли чи ти да ту ми, а нај че шће се по ми њао 25. фе бру ар 1784. го ди не, али до ку мент ко ји по твр ђу је овај по да так до сад ни је пу бли-ко ван. У овом ра ду се пр ви пут об ја вљу је до ку мент бли-ко ји по твр ђу је да је Зе мун ска бол ни ца за и ста осно ва на то га дана. На ста нак пр вих бол ни ца у Зе му ну за по чео је ка да је ова ва рош ушла у гра ни це Хаб збур шке мо нар хи је. Пр ва са ни тар на уста но ва ко ја је осно ва на био је кон ту мац, отво рен још 1730. го ди не. Убр зо су у Зе му ну отво ре не и две кон фе си о нал не бол ни це. Срп ска бол ни ца (пра во-слав на) отво ре на је пре 1769. го ди не, а не мач ка (ка то лич ка) по че ла је с ра дом 1758. Обе бол ни це су, по ред оста лог, фи нан си ра ле и град ске вла сти – ма ги страт. Ка ко би се рад ових бол ни ца уна пре дио, до не та је од лу ка да се оне спо је у јед ну – Град ску бол ни цу. Као да тум ње ног осни ва ња узи ма се 25. фе бру ар 1784. го ди не, ка да је Ге не рал на ко ман да на ло жи ла ма ги стра ту ва ро ши Зе мун да об-је ди ни ка се по сто об-је ћих бол ни ца и за поч не ра до ве на из град њи но ве згра де. Иако су фи нан сиј ски ује ди ње не, бол ни це су на ста ви ле још јед но вре ме да ра де у одво је ним објек ти ма. Фи зич ко спа ја ње бол ни ца до вр ше но је 1795. го ди не.
Кључ не ре чи: бол ни ца; Зе мун; ма ги страт; исто ри ја ме ди ци не
Оснивање Земунске болнице
Јасмина Милановић1, Сања Миленковић2, Момчило Павловић1, Драгош Стојановић2,3 1Институт за савремену историју, Београд, Србија;
2Клиничко-болнички центар „Земун“, Београд, Србија;
3Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија
УВОД
На ста нак и раз вој здрав стве них уста но ва у Зе му ну, као и на чи та вом про сто ру да на шње Вој во ди не, мо ра се тра жи ти у ор га ни зо ва ним об ли ци ма здрав стве не за шти те Хаб збур шке мо нар хи је и по ло жа ја Зе му на, по гра нич ног на се ља са ста ту сом сло бод ног вој ног ко му ни те та у окви ру ца ре ви не.
Ра то ви Хаб збур шког и Осман ског цар ства кра јем 17. и по чет ком 18. ве ка до не ли су мно ге про ме не, на ро чи то у ет нич ком и ге о граф ском по гле ду. Гра ни ца из ме ђу ова два цар ства се тих го ди на че сто ме ња ла, док ни је Бе о град ским ми ром 1739. ко нач но утвр ђе на за ду жи пе ри од. Зе мун је у са став Хаб збур шке мо нар хи је ушао 1717. го ди не, што је по твр ђе но и ми ром у По жа рев цу 1718. Та да по чи ње да се ви ше па жње по кла ња и са ни тар номе ди цин ским при ли ка ма. Вој но уре ђе ње ко је је ва жи ло за по гра нич не кра је ве до не ло је и бо ље устрој ство но вих ин сти ту ци ја и уста но ва ко је су се раз ви ја ле. По ред вој них ме ди цин ских слу жби, по себ но се раз ви ја слу жба кон тро ле пут ни ка и ро бе ко ји су сти за ли из Осман ског цар ства. По гра нич ни по ло жај Зе му на од ре дио је на ста нак и раз вој ових слу жби. Пр ви про пис ко ји је вој ни, гра нич ни кор дон оба ве зао и на са ни тар ну уло гу цар Јозеф I (1705–1711) је из дао 25. ју на 1710. го ди не. Реч је о тзв. Па тен ту о ку ги, ко јим је про пи са но да се на гра ни ци спре чи сав про мет то ком тра ја ња за ра зе. Ка ко се ова ме ра по ка за ла не до
вољ ном, Кар ло VI (1711–1740) до но си низ од ред би од 1713. го ди не о трај ној ор га ни за ци ји „ку жног кор до на“. Та да је пр во ор га ни зо ва но „ку жно ре дар ство“ (Pe sto po li zey), ко је је чи ни ло осо бље за хи ги јен ску слу жбу про тив ку ге и оста лих за ра за. Па тен том од 22. ок то бра 1728. на ре ђу је се да гра ни ца по ста не стал на бра на про тив ку ге. За кон ски про пи си о са ни тар ној од бра ни Хаб збур шког цар ства за о кру же ни су до но ше њем „На ред бе о кон ту ма цу и рас ку жби“ (Con tu maz – und re spec ti ve Re i ni gung sor du nung) од 3. ок то бра 1731, ко јом је про пи са но ка ко се по сту па са сум њи вим ли ци ма. У на ред ним го ди на ма из да то је још не ко ли ко па те на та, а нај по зна ти ји су они из 1738. го ди не, ко ји ма се про пи су је про лаз кроз кор дон и кроз кон ту мац (ка ран тин), као и о по ступ ку с осо ба ма и ро бом ко ји иду у уну тра шњост ца ре ви не. Због свог по ло жа ја Зе мун је пр ви до био са ни тар ну уста но ву – кон ту мац (ка ран тин), ко ји је по стао пр ва бра на за це лу ца ре ви ну. Зе мун ски кон ту мац је отво рен 1730, док су оста ли ка ран ти ни си сте мат ски отва ра ни тек од 1740. Овај кон ту мац је ра дио до 1872, чи та ве 142 го ди не. Ве ли ке епи де ми је, по себ но ку ге 1738–1739. и 1763. и тзв. ири шка ку га 1795, за тим епи де ми је пе га вог ти фу са 1764. и 1780, са мо су не ке од епи де ми ја ко је су ко си ле ста нов ни штво ово га кра ја [1, 2, 3].
506
Милановић Ј. и сар. Оснивање Земунске болнице
ских про пи са ко ји су од ре ђи ва ли ко мо же да се ба ви ме ди ци ном и ле че њем, на чин фи нан си ра ња ле ка ра, про пи си ва ли на чин ра да бол ни ца. Већ 1740. го ди не до не то је упут ство In struc tion für die Con ta gi onsphysi ci und Chyrur gi, ко јим је ре гу ли са но ко мо же би ти за по слен у кон ту ма ци ма. Овај про пис ће ка сни је би ти до пу ња ван и чи ни ће осно ву и за дру ге про пи се. На кра ју су сви здрав стве ни за ко ни са ку пље ни и об је ди ње ни у је дан це ло ви ти за кон – „На ред бу о здрав ству“ (Sanitätsverordnung), ко ји је Ма ри ја Те ре зи ја (1740– 1780) из да ла 25. ав гу ста 1766. Од на ред не го ди не осно ва не су здрав стве не ко ми си је при сва ком ге не ра ла ту и на њих је пре не та сва здрав стве на слу жба на те ре ну, као и у кон ту ма ци ма, са до зво лом да из да ју од ре ђе не од ред бе и на ред бе. Пр ви све у куп ни за кон о здрав ству, оба ве зу ју ћи за чи та во под руч је мо нар хи је, из дат је 17. но вем бра 1770. SanitätsHa upt Nor ma tiv (Ge ne ra le nor ma ti vum in re sa ni ta tis). Овим за ко ном бри га о здра вљу ста нов ни штва по ста ла је оба ве за др жа ве, сви ста нов ни ци из јед на че ни су у пра ву на здрав стве ну за шти ту, ор га ни зо ва на је за шти та ста нов ни штва од ма сов них епи де ми ја, од ре ђе не оба ве зе ле ка ра, апо те ка ра и оста лог ме ди цин ског осо бља, про пи сан це нов ник услу га и сл. По себ но ме сто да то је град ском фи зи ку су, шко ло ва ном ле ка ру ко јег је по ста вио ма ги страт, ко ји га је фи нан си рао и ко јем је фи зи кус, ста ра ју ћи се о здра вљу ста нов ни штва и кон тро ли дру гих ле ка ра, апо те ка ра и ба би ца, под но сио из ве штај о здрав стве ним при ли ка ма на сво ме под руч ју ра да [4, 5, 6].
ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ЗЕМУНУ ТОКОМ 18. ВЕКА
Пот пи си ва њем Бе о град ског ми ра 1739. го ди не Зе мун је сте као ста тус по гра нич ног гра да Хаб збур шке мо нар хи је и по чео да игра зна чај ну уло гу у ње ном по ли тич ком и еко ном ском жи во ту. Пред ста вљао је „глав на вра та“ за ула зак у Аустри ју и Евро пу и од 1746. го ди не био је у са ста ву Вој не гра ни це. Пр ва бри га но вих вла сти би ло је спре ча ва ње епи де ми ја за ра зних бо ле сти ко је би мо гле да се про ши ре с те ри то ри је Осман ског цар ства. Од тре нут ка ка да је Зе мун до био ста тус сло бод ног кра љев ског гра да 1749, од но сно ста тус сло бод ног вој ног ко му ни те та с уре ђе ном упра вом – ма ги стра том, до би ја и пра ва да не ка пи та ња из обла сти здрав ства са мо стал но ре гу ли ше и ор га ни зу је.
Зе мун је у том пе ри о ду био на се љен пре те жно срп ским ста нов ни штвом. Пре ма по пи су из 1777. го ди не, Зе мун је имао 3.918 ста нов ни ка, од то га 3.114 (77,48%) Ср ба, 756 (19,29%) Не ма ца и 47 (1,1%) Је вре ја. По сле ула ска Зе му на у гра ни це Хаб збур шке мо нар хи је, при лив не мач ког ста нов ни штва је био све бр жи. Ле че њем љу ди пр ви су се ба ви ли бер бе ри, ко ји су пу шта ли крв ку пи ца ма и пи ја ви ца ма, ва ди ли зу бе, ле чи ли ра не и озле де, на ме шта ли иш ча ше ња и ло мо ве. Пре ма Ре гу ла ти ву од 1787. го ди не, шко ло ва ни ле ка ри су би ли ме ди ци и хи рур зи. Ме дик је ле чио бо ле сне и на ба вљао по треб на сред ства у вре ме епи де ми ја. Над гле дао је
хи рур ге и апо те ка ре, пи сао об дук ци о не про то ко ле и под но сио из ве шта је ма ги стра ту. Си ро ма шне бо ле сни ке и хо спи тал це ле чио је бес плат но, јер је до би јао го ди шњу пла ту од 400 фо рин ти, стан и 12 хва ти др ва. Од имућ ни јих бо ле сни ка је на пла ћи вао за пр ву по се ту 20, а за оста ле 10 крај ца ра. Пр ви шко ло ва ни ле ка ри у Зе му ну би ли су хи рур зима ги стри хи рур ги је. По сле основ не шко ле и три раз ре да ла тин ске шко ле и прак тич ног ра да код не ког углед ни јег хи рур га, ишли су на уни вер зи те те или у Јо зе фин ску ака де ми ју у Бе чу, где су се шко ло ва ли још две го ди не. У Зе му ну су хи рур га зва ли оп штин ским ле ка ром (Kommunitätsarzt) и он је био аси стент ме ди ка. Пр ви оп штин ски хи рург у Зе му ну по ста вљен је 1768. го ди не, кад је по кре ну то и пи та ње по ста вља ња пр ве струч не ба би це.
У дру гој по ло ви ни 18. ве ка у Зе му ну су по сто ја ле две бол ни це. Срп ска бол ни ца се по ми ње као Gre ci ri tus non uni ti Spi tal или Ra it zisches La za ret и das illyirische Spi tal. Та чан да тум осни ва ња ове бол ни це ни је по знат, а пр ви до ку мент у ко јем се по ми ње по ти че из 1769. го ди не. Не мач ка или ка то лич ка бол ни ца (De utsches Spi tal или Kat ho lisches Spi tal) осно ва на је 1758. го ди не. По ред ових у Зе му ну су јед но вре ме по сто ја ле и Вој на бол ни ца (од 1788) и Је вреј ска бол ни ца (од 1814) [7, 8, 9].
Срп ска бол ни ца је осно ва на пре 1769. го ди не и у по чет ку је ви ше би ла скло ни ште за оста ре ле и си ро ма шне гра ђа не пра во слав не ве ре. Пр ви са чу ва ни до ку мент је суд ски за пи сник од 18. сеп тем бра 1769. го ди не, у ко јем се као ста ра те љи бол ни це по ми њу Дим чо Ми лош и Ми тар Зам фи ро вић. У њој су ле че ни и збри ња ва ни нај си ро ма шни ји ста нов ни ци Зе му на, док су имућ ни је и да ље ле чи ли при ват ни ле ка ри код ку ће. О из др жа ва њу бол ни це ста ра ла се срп ска оп шти на, а ста ра лац је бри нуо о ра ду бол ни це, ње ном уре ђе њу и фи нан си ја ма. Ста ра те љи пра во слав не бол ни це су 1775. го ди не скло пи ли уго вор са зи да ром о гра ђе њу но ве бол ни це са че ти ри про стра не со бе. Она се на ла зи ла у бли зи ни Све то ни ко ла јев ске цр кве. Бол ни ца се из др жа ва ла ми ло сти њом, нов цем од про да тог оде ла у бол ни ци умр лих бо ле сни ка, ки ри јом ко ја се до би ја ла од из да ва ња јед не ку ће, а би ло је и ле га та. Ми ло сти ња се са ку пља ла не де љом и пра зни ком у цр кви, на свад ба ма и кр сним сла ва ма, а од ма ги стра та је до би јан но вац на пла ћен од бе ћа ра, це хо ва и за ку па ло ва [10, 11].
а рад бол ни ца уна пре ди. Ка ко се де ша ва ло да у јед ној, обич но пра во слав ној бол ни ци бу де ма ло бо ле сни ка, док је дру га бол ни ца би ла го то во увек пре тр па на, пред ло же но је да се од 1789. бо ле сни ци, без об зи ра на ве ро и спо вест, рас по ре ђу ју у обе бол ни це.
Срп ска бол ни ца је и по ред об је ди ња ва ња ка са 1784. го ди не оп ста ја ла у сво јој за себ ној згра ди све до од лу ке о ње ном уки да њу 23. мар та 1799. На ве де но је да про сто ри је ви ше не од го ва ра ју свр си и да је, и по ред пре прав ки из ве де них се дам де се тих го ди на 18. ве ка, скло на уру ша ва њу. Згра да је на ред не го ди не про да та зе мун ском тр гов цу Ла за ру Пе тро ви ћу, а но вац је ушао у Бол нич ки фонд ма ги стра та из ко јег се из др жа ва ла Град ска бол ни ца [1, 5, 10].
ОСНИВАЊЕ БОЛНИЦЕ У ЗЕМУНУ
Зе мун је од 1749. го ди не сте као ста тус сло бод ног вој ног ко му ни те та, под ју рис дик ци јом Пе тро ва ра дин ске ре ги мен те. Ма ги страт (Град ска упра ва) је ор га ни зо ван 1751. го ди не, али је ње го ве од лу ке и да ље мо ра ла да по твр ђу је Ге не рал на ко ман да. Зе мун ски ма ги страт да вао је ма те ри јал ну по моћ и срп ској и не мач кој бол ни ци. Да би се сма њи ли не по треб ни из да ци и уки ну ли дво стру ки об ра чу ни, Ге не рал на ко ман да је 25. фе бру а ра 1784. го ди не на ре ди ла спа ја ње ове две бол ни це у јед ну. На ред бом је про пи са но да се од тог да на ка се ове две бол ни це спо је у јед ну и да се при сту пи из ра ди про је ка та о из град њи но ве згра де бол ни це (Сли ка 1). Текст на ред бе је гла сио:
Царскокраљевском Слободном војном комунитету Земун
службено
примљено 3. марта 1784. болнички стан
След стве но на ред би Ге не рал не вој не ко ман де од 25. фе бру а ра те ку ће го ди не тре ба ло би зна чај но сма њи ти не по треб не тро шко ве за две одво је не бол ни це, као и уки ну ти об ра чу на ва ње пре ко раз ли чи тих бол нич ких бла гај ни. Исто та ко, у свим оста лим ко му ни те ти ма убу ду ће би тре ба ло да по сто ји бол нич ка згра да, ко ја мо ра рас по ла га ти до вољ ним про сто ром за сме штај бо ле сни ка свих до зво ље них ре ли ги ја. Та ко ђе би тре ба ло да по сто ји са мо јед на бол нич ка бла гај на под над зо ром Ма ги стра та. Што се ти че по след њег, по чев ши од 1. но вем бра 1783. го ди не да се во ди са мо је дан ра чун.
Ово се от пра вља Ма ги стра ту ра ди са зна ња и при др жа ва ња, с тим да на кон при је ма пре ду зме по ла га ње бол нич ких ра чу на и спа ја ње обе бол нич ке бла гај не. Од мах да се из вр ши про да ја обе за себ не бол ни це и, пре ма то ме, да се за бу ду ћу бол ни цу ку пи дру га згра да, ко ја ће од го ва ра ти ви со ком про пи су.
Земун, 3. март 1784.
аустријски мајор J. Мајзнер
Та ко је фор ми ра на но ва Град ска бол ни ца (Bürger lic hes Spi tal) у Зе му ну. Ра чу ни су за јед нич ки во ђе ни, али бол ни це ни су још не ко вре ме и фи зич ки спо је не. На зив Bürger lic hes Spi tal ко ри шћен је у из ве шта ји ма фи зи ку са упу ће них ма ги стра ту и за јед ну и за дру гу бол ни цу, са до дат ком да је реч о пра во слав ној или ка то лич кој [1]. Тек од 1795. го ди не бо ле сни ци су при ма ни са мо у згра ду не мач ке бол ни це у Бе жа ниј ској ули ци. То је го ди на ка да је и фи зич ко спа ја ње бол ни ца би ло за вр ше но, док је 1799. до не та и ко нач на од лу ка о за тва ра њу срп ске бол ни це. Ка ко ни јед на по сто је ћа згра да бол ни ца ни је би ла за до во ља ва ју ћа, при сту пи ло се из ра ди пла но ва за из град њу но ве згра де. Ма ги страт је од 1802. го ди не раз ми шљао о зи да њу но ве бол ни це, али је због не до стат ка нов ца на кра ју по сто је ћа згра да са мо адап ти ра на 1805. и 1806. го ди не.
Ни су са мо фи нан сиј ски раз ло зи до ве ли до ства ра ња јед не, Град ске бол ни це у Зе му ну. За кон из 1770. го ди не био је, као основ ни здрав стве ни за кон за це лу др жа ву, при ме њи ван и на те ри то ри ји Зе му на. Пре ма нор ма ти ву, са ни тет се де лио на ци вил ни и вој но гра нич ни. Са ни тет ска слу жба у Вој ној гра ни ци би ла је опет по де ље на на са ни тет вој них је ди ни ца и на фи зи ка те у вој ним оп шти на ма. Уре ђе ње фи зи ка та про пи са но је 1787. го ди не у Ре гу ла ти ву за вој не ко му ни те те Зе мун, Кар лов це и Пе тро ва ра дин [10]. Са ни тет ски нор ма тив је од ре дио да су док то ри ме ди ци не, хи рур зи и апо те ка ри ду жни да спре ма ју и по ла жу ис пи те на уни вер зи те ти ма. У нор ма ти ву су на ро чи то на гла ше не ду жно сти док то ра ме ди ци не, хи рур га, апо те ка ра и ба би це. У вој ним ко му ни те ти ма, ко ји ма је при па дао и Зе мун, при ма ги стра ту уста но вље но је ме сто ва ро шког фи зи ку са – док то ра ме ди ци не. Фи зи кус је био ду жан да из ве шта ва оп штин ску упра ву о здрав стве ном ста њу у гра ду и да под но си од го ва ра ју ће пред ло ге за по бољ ша ње при ли ка. Та ко ђе је био за ду жен да оби ла зи бол ни це и сва ког да на пре гле да бо ле сни ке. Пре ма Ре гу ла ти ву за вој не ко му ни те те, фи зи кус је во дио бри гу о то ме да хи рур зи, апо те ка ри, бер бе ри и ба би це вр ше сво је ду жно сти и да се не упу шта ју ни у ка кво ле че ње ко је не спа да у њи хо ву над ле жност. На зив хи рур га, сем бер бе ра, но си ли су и не ис пи та ни ем пи ри ци, ко ји су се на раз не на чи не до мо гли не ког зна ња из хи рур ги је. Хи рур зи су пру жа ли пр ву по моћ по вре ђе ни ма и о то ме су из ве шта ва ли фи зи ку са. Хи рург је вр шио пре глед ме са, а ме сар ни је смео кла ти док не оба ве сти хи рур га [9].
508
Ре гу ла тив из 1787. го ди не про пи су је и ка ко да се уре де бол ни це не са мо за си ро ма шне, већ и за бо ле сни ке ко ји код сво је ку ће не ма ју по треб ну не гу ко ју мо гу до би ти у бол ни ци за ма лу сво ту нов ца. Због то га је про пи са но да се по сто је ће бол нич ке згра де мо ра ју про ши ри ти и снаб де ти по треб ним ин вен та ром (Сли ка 2). Бол нич ке ка се су, пре ма овој уред би, до ти ра не од нов ца при ку пље ног од ка зни, од ла зни на и кон фи ска ци ја, нов цем од пре но са, за о став шти на без на след ни ка, мр тва ри не, це хов ског нов ца, ми ло сти ње ко ја се не де љом и пра зни ком са ку пи пред цр ква ма, го ди шњих при хо да из оп штин ских до хо да ка, као и ра зних за ве шта ња.
Пр ва фа за раз во ја Зе мун ске бол ни це за вр ше на је 1811. го ди не, ка да је Ге не рал на ко ман да из да ла ма ги стра ту Упут ство о упра вља њу бол ни цом, пре ма ко јем је из вр ше но ње но уре ђе ње. Исте го ди не осно ва но је и ги не ко ло шко оде ље ње. Због ло ших усло ва у бол ни ци и да ље су нај че шће па ци јен ти би ли за на тли је, слу ге, про сја ци, док су се имућ ни ји ле чи ли код при ват них ле ка ра и бо ло ва ли у сво јим ку ћа ма (Сли ка 2).
ЗАКЉУЧАК
Ве ли ки ју би леј нај ста ри је ме ди цин ске уста но ве у Ср би ји – Кли нич кобол нич ког цен тра „Зе мун“ до нео је ко нач но раз ре ше ње пи та ња ка да је ова бол ни ца на ста ла. Про на ла зак и пу бли ко ва ње кључ ног до ку мен та у ко јем се го во ри о на чи ну фи нан си ра ња и бу ду ћој ор га ни за ци ји бол ни це по твр ђу је и ра ни је из не те за кључ ке да се као да тум оснивања Зе мун ске бол ни це мо же узе ти 25. фе бру ар 1784. го ди не. Зе мун ска бол ни ца је у сво јој исто ри ји про ла зи ла кроз раз ли чи те фа зе. Од убо жни це и скло ни шта за си ро ма шне из ра сла је у мо де ран кли нич кобол нич ки цен тар. Спој про шло сти и са да шњо сти огле да се и у про сто ри ма ко је ко ри сти да нас – од згра да под за шти том др жа ве до савремених, на мен ски гра ђе них бол нич ких бло ко ва. Ме ђу тим, бол ни цу су ипак нај ви ше об ли ко ва ли они ко ји су у њој ра ди ли и њо ме упра вља ли. Сва ко је оста вио свој траг и унео свој ен ту зи ја зам – од др Во ји сла ва Суб бо ти ћа, ко ји је ство рио пр ву хи рур шку са лу од бол нич ке ку хи ње, до да на шњих мо дер них хи рур шких са ла опре мље
Милановић Ј. и сар. Оснивање Земунске болнице
1. Jeremić R. Medicinske prilike u Zemunu 1750-1900. Beograd: Biblioteka Centralnog higijenskog zavoda; 1937.
2. Bazala V. Dokumenti o zdravstvu u Vojnoj krajini, naročito o takozvanom kužnom kordonu. Acta Historica medicinae pharmaciae, veterinae. 1961; 1(2):64-82.
3. Dabižić M, Ostojić D, Hadžagić U, Gril D, Janjatović T, Ninković R, Jocić Z. Dvesta godina Zemunske bolnice 1748-1984. Beograd: KBC „Zemun“; 1985.
4. Živković J, Milanković P, Prica R. Zdravstvene prilike u području Petrovaradina početkom 19. veka i osnivanje bolnice u Sremskoj Mitrovici. Acta Historica medicinae pharmaciae, veterinae. 1969; 9(1-2):175-80.
5. Jeremić R. Zdravstvene prilike u Jugoslovenskim zemljama do kraja devetnaestog veka. Zagreb: Škola narodnog zdravlja; 1935.
6. Jeremić R. Zdravstvena kultura Vojvodine u 18. veku. Glasnik istorijskog društva. 1940; 13(3-4):277.
7. Dabižić M. Zavičajni muzej – pregled prošlosti Zemuna. Beograd: Muzej grada Beograda; 1973.
8. Zemun u doba Vojne granice kroz dokumenta (1749-1881). Beograd: Narodni muzej Zemun – Istorijski arhiv Beograd; 1956.
9. Marković P. Zemun od najstariji vremena pa do danas. Zemun; 1896.
10. Katić R. Srpska medicina od IX do XIX veka. Beograd: Naučno delo; 1967.
11. Katić R. O prošlosti Srpske bolnice u Zemunu i razlozima austrijskih vlasti za njeno ukidanje. Acta Historica medicinae pharmaciae, veterinae. 1964; 4(1-2):128-32.
Сли ка 2. План за ре кон струк ци ју по сто је ће згра де Град ске бол ни це у Бе жа ниј ској ули ци из 1800. го ди не. План је пот пи сао зи дар ски мај стор Ма у ри ци јус Рабл (Из вор: Исто риј ски ар хив Бе о гра да).
Figure 2. The plan for the reconstruction of the existing building of the Town Hospital in Bežanijska street in 1800. The plan was signed by the mason Mauricijus Rabl (Source: Historical Archives of Belgrade).
них вр хун ском ме ди цин ском опре мом. По се бан пе чат у раз во ју бол ни це оста ви ле су ми ло срд не се стре Ре да Св. Вин ка Па ул ског, ко је су од 1. но вем бра 1887. го ди не при ми ле упра ву бол ни це. Ред се оба ве зао да у Зе му ну по диг не оп шту јав ну бол ни цу, што је и оства ре но до је се ни 1891. го ди не. То ком 20. ве ка бол ни ца је де ли ла суд би ну овог про сто ра, ра де ћи не пре кид но и то ком оба свет ска ра та. У том пе ри о ду ра ди ла је у не ко ли ко раз ли чи тих др жа ва, да би да нас би ла јед на од во де ћих здрав стве них уста но ва Ре пу бли ке Ср би је. Љу ди чи не јед ну ин сти ту ци ју и пи са ти ње ну исто ри ју зна чи по ве за ти ак тив но сти и рад мно гих ге не ра ци ја од осни ва ња
до да на шњих да на. Скуп њи хо вих ак тив но сти чи ни исто ри ју Кли нич кобол нич ког цен тра „Зе мун“.
НАПОМЕНА
Рад је на стао у окви ру про јек та бр. 47030 Ми ни стар ства про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је.
Извор слика: Историјски архив Београда, Земунски магистрат, 13961784Ф3192; 14381789Ф3717; 1684 1800Ф66227.
510
SUMMARY
This year Zemun Hospital – Clinical Hospital Center Zemun cel-ebrates 230th anniversary of continuous work, thus becoming the oldest medical facility in Serbia. The exact date of the hospital founding has been often questioned in history. Various dates appeared in the literature, but the most frequent one was 25th of February 1784. Until now, the document which confirms this has never been published. This article represents the first offi-cial publication of the document which confirms that Zemun Hospital was indeed founded on this date. The first hospitals started emerging in Zemun when the town became a part of the Habsburg Monarchy. The first sanitary facility ever formed was the “Kontumac” – a quarantine established in 1730. Soon after,
two more confessional hospitals were opened. The Serbian (Or-thodox) Hospital was founded before 1769, whereas the German (Catholic) Hospital started working in 1758. Both hospitals were financed, amongst others, by the Town Hall – the Magistrate. In order to improve efficiency of these hospitals, a decision was made to merge them into a single City Hospital. It was founded on 25th February 1784, when the General Command ordered the Magistrate of Zemun to merge the financess of all existing hos-pitals and initiate the construction of a new building. Although financially united, the hospitals continued working in separate buildings over a certain period of time. The final, physical merg-ing of these hospitals was completed in 1795.
Keywords: hospital; Zemun; Magistrate; history of medicine
The Founding of Zemun Hospital
Jasmina Milanović1, Sanja Milenković2, Momčilo Pavlović1, Dragoš Stojanović2,3 1Institute for Contemporary History, Belgrade, Serbia;
2Clinical Hospital Center Zemun, Belgrade, Serbia;
3School of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia
Примљен • Received: 27/02/2014 Прихваћен • Accepted: 28/04/2014
