ISHRANA
Намирнице
чувари
организма
BONTON
Џентлмен у
ресторану
TEST
Колико се
познајете?
BAZEL
Склад, ред
и лепота
Broj 210 24. februar 2008.NATA[A STOJ^EVI]
PSIHO
Парфем
открива
карактер
ODRASTAWE
Зашто су
деца
заборавна
Љубав,
или
навика?
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.
II
@ENE
SAJAM KOZMETIKE
Антистрес нега
Na "11. me|unarodnom kongresu i sajmukozmetike" koji je odr`an pro{log vikenda na Beogradskom sajmu, oko 170 izlaga~a predstavilo je najnovije trendove iz ove oblasti. U okviru manifestacije, ve} po tradiciji odr`avala su se i predavawa stru~waka iz zemqe i sveta, na temu "Edukacijom do lepote".
Kroz prakti~an rad predstavqeni su i najnoviji tretmani i proizvodi za negu lica i tela.
z Kozmeti~ka ku}a "Murad" promovisala je novu liniju preparata, me|u kojima je i serum protiv celulita i strija, koji je napravqen na bazi ekstrakta
guarane, nara, feferona, ricinusa, naranxe, `alfije i vitamina.
z U kozmeti~koj liniji "Bioteo" izdvojila se krema za lice protiv bora, namewena svim tipovima ko`e. Oboga}ena je biqnim ekstraktima i uqima koja
osve`avaju i toniziraju ko`u lica, vrata i dekoltea. Weni prirodni za{titni faktori onemogu}avaju ispoqavawe {tetnog delovawa UV zraka, aerozaga|ewa i vetra i spre~avaju isu{ivawe ko`e.
z Promovisan je i novi proizvod kozmeti~ke ku}e "Afrodita", specijalni antistres serum, koji ko`i daje prijatan ose}aj, opu{tenost, optimalnu vla`nost, sve`inu i podmla|en izgled.
z U kozmeti~koj liniji "Gigi" predstavqen je gel za o~nu zonu koji smawuje podo~wake i sitne bore, zate`e o~ne kapke, a osim toga je i idealan kao podloga za {minku, {titi ko`u i obezbe|uje postojanost {minke.
S. Kosti}
Kosa
Prvi put u okviru sajma odr`an je i frizerski vrk-{op centar. Tako su svi posetioci mogli da se upoznaju sa najmodernijim frizurama, tehnikama {i{awa i farbawa, kao i nadogradwe kose. Moglo se primetiti iz onoga {to su frizeri predstavili da su asimetri~ni oblici i ove sezone u trendu, kao i nijansirawe kose, a od boja su aktuelne se sve sme|e nijanse, kao i prirodne plave boje.
DOGA\AJ
Познате даме у венчаницама
Mnogi koji planiraju da u skorije vreme stanu na "ludi kamen", pro{log vikenda posetili su hotel "Hajat", gde je odr`an Sedmi me|unarodni sajam ven~anica, zlatarstva i modnih detaqa "Veding vikend". Ve} po tradiciji sajam je otvoren revijom ven~anica koje su nosile na{e poznate dame. Ovoga puta, u rasko{nim, ma{tovitim modelima kao iz bajke, zablistale su i Nata{a Bekvalac, Bojana Ordina~ev, Anita Lazi}, Milica Mil{a, Iva [trqi}, Katarina Markovi}, Danica Maksimovi}, Jana Mili} u pratwi Branislava Le~i}a, Sr|ana Karanovi}a, Viktora Savi}a...
Posetioci su imali priliku da vide modele poznatih svetskih modnih ku}a -"Matrimonia", "Divina sposa", "Marylise", "La sposa", kao i nakit ~uvenih juvelira, poput italijanskog "Torinija".
Ekskluzivne kreacije klasi~nog i modernog stila sa korsetima i u`eg i {ireg kroja, mamile su uzdahe dama. U
prvi plan na ve}ini ven~anica izbija savremen dizajn, kvalitet i perfektna linija. Izlo`eni su modeli u raznim bojama, iskrojeni od razli~itih materijala satena, svilenog organdina, ~ipke, krepa...
Na sajmu pored ven~anica promovisani su i ostali detaqi koji su, tako|e, sastavni deo ceremonije ven~awa - od pozivnica za ven~awe, dekorativnih predloga, do cvetnih aran`mana.
S. \. K. Foto M. An|ela
Cene
Cena iznajmqivawa ven~anica, {to sada praktikuje ve}ina dama, je od 11.000 dinara. A ako ste se, ipak, odlu~ili da kupite neku od wih mora}ete da izdvojite od 20.000 do 60.000 dinara.
Epilacija {e}ernom pastom
Na Sajmu kozmetike veliku pa`wu dama privukla je epilacija {e}ernom pastom.
- Ovo je bezbedan i zaista napredan metod uklawawa dlaka za sve delove tela. Osim toga {to omek{ava dlake, i redukuje ih, a vremenom i potpuno uklawa, deluje na sve tipove ko`e i strukture dlake kako kod `ena tako i kod mu{karaca - obja{wava Milena \oki} iz salona
"Bjuti haus".
- [e}erna pasta koja se koristi je smesa prirodnih sastojaka koji nemaju nikakve hemijske dodatke tako da ne postoji strah od bilo kakvih {tetnih dejstava. Ovaj proizvod tako|e uklawa mrtve }elije ko`e, ~ine}i je mekanom, svilenkastom i zdravom.
[minka
Veliki broj {tandova bio je preplavqen i dekorativnom kozmetikom. Mejkap stilisti predstavili su najnovije tehnike u {minkawu i boje
koje su u trendu ove sezone. A to su uglavnom jarki tonovi - plava, zelena, roze, `uta... Tako|e su veoma moderne svetlucave senke, kao
U Belom dvoru na Dediwu, pro{le nedeqe, odr`ana je humanitarna revija u organizaciji modne agencije „Fabrika“, pod pokroviteqstvom Fondacije princeze Katarine, u saradwi sa Radmilom
Hrustanovi}, pomo}nikom gradona~elnika grada Beograda.
Gosti su imali priliku da u`ivaju u najnovijoj etnokolekciji "Kopernik" Verice Plani}, namewenoj i mu{karcima
i `enama za sva godi{wa doba. Svi modeli si kreirani od prirodnih materijala, ru~no pleteni, heklani i tkani.
Qubiteqima mode prikazana je i nova kolekcija ta{ni "Da Lena" Sandre Jankovi} koje predstavqaju spoj savremenog stila, folklora i zanatstva sa notom elegancije.
Ovom humanitarnom doga|aju svoj doprinos dao je i specijalni gost iz Gr~ke Mihalis Manijatis, koji je predstavio svoju najnoviju kolekciju visoke mode, inspirisanu Holivudom i glamuroznim filmskim divama. Mogle su se videti prelepe plisirane haqine, od svile i satena, ukra{ene perlicama, ru~no pri{ivenim, koje se rade i vi{e od mesec dana. Uz ove glamurozne kreacije
predstavqen je i vrhunski nakit "Viki M" juvelirnice.
Sav prihod od prodaje karata namewen je kupovini opreme za rekonstrukciju odeqewa za prevenciju raka grli}a materice, na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Srbije.
@ENE
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.
III
SA NASLOVNE STRANE: NATA[A STOJ^EVI], TV VODITEQ
ж
ивот без љубави
је безбојан
Nata{a Stoj~evi}, TV voditeq jedne od najgledanijih emisija "Plesom do snova", karijeru je po~ela kao manekenka, mada je oduvek znala da }e joj to biti samo hobi. Jo{ kao dete je ma{tala da postane plesa~ica ili glumica. I{la je na moderan ples, neko vreme i na balet, pa na folklor, ~ak je imala i svoju plesnu grupu. To iskustvo joj je pomoglo da se lako sna|e u ulozi koju je dobila u popularnom rijaliti {ouu.
z Kada po~iwe novi serijal emisije
"Plesom do snova"?
- Od 27. februara i upravo traju pripreme, najvi{e plesne, naravno. Ba{ sam se u`elela da opet igram i to plesove koje do sada nisam imala priliku da savladam.
z Emisija je puna dirqivih
trenutaka... Kako uspevate da
kontroli{te emocije i kada vam je bilo najte`e?
- U po~etku mi je bilo te{ko, a kasnije sam se svojski trudila da se
kontroli{em, jer umem toliko da se sa`ivim, da i zaboravim da sam voditeq. Najte`e mi je bilo kada mi je mala Maja (dete sa posebnim potrebama) donela ogrlicu i novogodi{wu ~estitku. Tako|e me je i takmi~arka Goca ~esto dovodila do ivice suza, a naro~ito baka i deka malog Matije. ^udna je ovo emisija, pro`eta i divnim i te{kim trenucima, ali je zato sre}a koju smo na kraju serijala svi ose}ali bila nenadma{na.
z Kada biste se vi takmi~ili, ko bi od
poznatih bio va{ partner u "plesu do snova"?
- Svejedno bi mi bilo s kim ple{em, samo mi je va`no da dobro igra, poput Milana Kalini}a i Baneta Moji}evi}a.
z Kakvi su vam planovi za 2008. godinu? - Da uspe{no radim ovu emisiju, da na privatnom planu nadoknadim neke stvari, koje sam posledwih godina zapostavila, da putujem {to vi{e...
z Koliko izgled mo`e da uti~e na uspeh
u karijeri?
- Mo`e da uti~e, ali nikako nije presudan, ba{ kao {to je slu~aj sa talentom, inteligencijom,
snala`qivo{}u i drugim kvalitetima. O izgledu se ipak najvi{e pri~a. Ali,
`alosno je videti lepu devojku koja nije pro~itala nijednu kwigu, a krije
se iza svoje lepote stalno je isti~u}i. Tako|e je `alosno i
kada se obrazovana `ena krije iza "nao~ara" sputavaju}i
namerno svoju `enstvenost, da je okolina ne bi procewivala samo na osnovu izgleda. To je "mrtva trka". Iskompleksirane su i jedna i druga. z Kako reagujete na nepristojne komentare? - Ili se slatko nasmejem ili ih ignori{em.
z Gde biste `eleli da
putujete potpuno sami?
- Ve} sam dosta zemaqa obi{la sama, borave}i u wima i po nekoliko meseci, dok sam se bavila manekenstvom. Koliko je lepo otkrivati ne{to novo i u~iti se potpunoj samostalnosti, toliko je zaista te{ko biti bez svojih najdra`ih.
Drago mi je {to sam to iskusila, ali ne bih vi{e. Sada jo{ samo u pozori{te
odem sama i toga te{ko da }u se zasititi.
z Kako reagujete kada se
iznervirate?
- Tu jo{ nisam nau~ila da se kontroli{em i retko izbrojim do 10. Prili~no sam impulsivna i reagujem sasvim otvoreno i bez dlake na jeziku ka`em ono {to mislim.
z [ta smatrate svojim adutom u
zavo|ewu?
- Ve} dugo se time ne bavim. Zavo|ewa sam se igrala u fazi
odrastawa, sada mi to deluje kao jeftin trik. Nemam potrebu da na taj
na~in hranim svoj ego, jer sam i bez toga dovoqno samosvesna i
zadovoqna sobom. Danas zavodim samo svog de~ka, iako smo se ve}
uveliko osvojili.
z Da li vas qubav stimuli{e
ili zbuwuje?
- Iskqu~ivo stimuli{e, `ivot bez qubavi je potpuno
bezbojan.
S. Kosti}
Mama i tata su moji heroji
- Moji roditeqi su se uvek trudili da meni i bratu daju vi{e nego {to su mogli. Bili su preterano po`rtvovani. Mnogo su te{kih stvari pregurali u `ivotu, a da zbog toga ni za trenutak nisu posustali ili postali lo{iji qudi.
Plen ili lovac u qubavi?
- Nisam ni jedno, ni drugo. Uvek sam smatrala da ako se dve energije same ne prepoznaju i ne spoje, onda i nisu
kompatibilne i tu veza ne mo`e da opstane dugo. Mo`da je samo potrebno malo voqe i upornosti, ali zasnovane na iskrenim temeqima, a ne na ta{tini.
HUMANITARNA REVIJA U BELOM DVORU
Етномода
и холивудски гламур
O eleganciji
Mihalis Manijatis va`i za jednog od najboqih dizajnera Gr~ke na ~ijim revijama prisustvuju mnoge poznate li~nosti ove zemqe kao {to su Patera Titina, David Anastasios, Kova Iro... Na univerzitetu u Madridu Manijatis je zavr{io Istoriju umetnosti, a po zavr{etku studija pet godina je radio u modnoj ku}i "Lanvin Pariz".
z Ko su vam uzori iz
sveta mode? - Najvi{e cenim Valentina, modnu ku}u "[anel" i @an Pol Gotjea?
z [ta je za vas
elegancija?
- Eleganciju ne ~ini skupocena ode}a, ve} jednostavnost, sklad i dobro odabrani detaqi. Na primer, dovoqno je
da na jednu jednostavnu stvar dodate samo e{arpu i da izgledate druga~ije, elegantnije.
z Gde nalazite inspiraciju?
- Pronalazim je u raznim istorijskim epohama, tako su pro{le sezone to bile {ezdesete godine.
z Zbog ~ega je moda va{ izbor?
- Ovim poslom bavim se da bih ostvario svoje snove, po{to sam oduvek `eleo da budem modni kreator. Tako|e, kroz svoj rad `elim da `ene u~inim jo{ lep{im, da istaknem wihovu lepotu.
Izgled mo`e da
uti~e na uspeh,
ali nikako nije
presudan
@ENE / KVIZ
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.IV
ZANIMQIVOSTI
О пољупцу...
z Tokom qubqewa aktivira se ~ak 29 facijalnih mi{i}a, {to je i vid masa`e protiv bora.
z Poqupcem u usta parovi razmewuju masti, minerale i proteine, {to doprinosi ja~awu imuniteta.
z ^ak 66 odsto qudi na svetu qubi se zatvorenih o~iju, dok ostali dr`e o~i {irom otvorene i posmatraju emocije na licu partnera.
z Prose~na Evropqanka, pre udaje, poqubi oko 80 mu{karaca.
z Kratak poqubac sagoreva dve, tri kalorije, a "francuski"pet do 10.
z Prema istra`ivawu, mu{karci koji imaju obi~aj da poqube `enu pre odlaska na posao, br`e napreduju u karijeri i du`e `ive.
z Posle 90 sekundi strastvenog qubqewa po~iwe da raste krvni pritisak.
z Suprotno verovawu, eskimski poqubac nije samo trqawe nosevima, ve} tom prilikom partneri otvaraju usta i razmewuju dah.
SAVET
Уклоните подбрадак
Bez obzira na to kako da se na{minkate, podbradak zaista
mo`e da pokvari utisak o va{em izgledu. Uglavnom je
karakteristi~an za gojazne osobe, ali ga mogu imati i mr{ave
dame, posebno one koje imaju lo{e dr`awe tela. Ako imate ovaj problem, ne o~ajavajte, jer postoje na~ini da ubla`ite
podbradak.
z Popravite dr`awe Potrudite se da vam glava bude visoko uzdignuta, tako da brada bude uvek iznad ramena, a ne u wihovom nivou.
z Smejte se ~e{}e
@vakawe je odli~na ve`ba za podbradak, jer pokre}e sve mi{i}e usta i vilicu. Tako|e, delotovran utisak ima i smejawe "od uva do uva".
z Ve`be
Postoje i ve`bice kojima se elimini{e podbradak, a koje
bi trebalo svakodnevno upra`wavati: - Otvorite usta najvi{e {to mo`ete i zadr`ite vilicu u tom polo`aju nekoliko sekundi. Ponovite ve`bu pet puta.
- Stavite ispod brade tvr|u podlogu (najboqe tenisku lopticu), potrudite se da maksimalno otvorite usta tako {to }ete vilicom da savladate otpor. Ponovite ve`bu 10 puta.
- Stavite ruku na ~elo i gurajte nazad, a istovremeno glavu gurajte napred. Ponovite ve`bu pet puta.
- Napu}ite usne kao da se spremate da nekog poqubite i gurajte bradu napred, zadr`ite se u tom polo`aju nekoliko sekudni, pa se opustite. Ponovite ve`bu tri puta.
- Ustanite, ispravite le|a i zategnite ramena. Poku{ajte da gurate bradu napred {to vi{e mo`ete, a da pri tom uop{te ne pomerate telo. Ponovite ve`bu tri puta.
M. D. P. Koji parfem je va{
adut: cvetni, vo}ni, osve`avaju}i, egzoti~ni ili mo`da mu{ki? Italijanski psiholozi su izneli zanimqivu teoriju u kojoj tvrde da dame biraju parfeme na osnovu svog karaktera, a ne modnih trendova ili izgleda bo~ice. Zavirite u va{ neseser i saznajte ne{to novo o sebi...
CVETNI
Dame koje preferiraju cvetne arome su vrlo otvorene i komunikativne. Uglavnom su dobro raspolo`ene,
dinami~ne, radoznale, vole da putuju, nepopravqivi su optimisti i umeju da u`ivaju u `ivotu. Svet posmatraju kroz ru`i~aste nao~are, zbog ~ega nemaju pravu sliku o sebi i qudima u svom okru`ewu, situacijama, problemima...
VO]NI
Miris vo}a na sebi nose introvertne osobe, koje svoju intimu ne otkrivaju nikome, ~ak ni najboqim prijateqima. Uglavnom su veoma uspe{ne na emotivnom i poslovnom planu i posve}ene porodici. Trude se da kontroli{u emocije, ali kada ih neko izvede iz takta, u stawu su da naprave lom. Nose kvalitetnu garderobu i u`ivaju u dobroj hrani i pi}u.
EGZOTI^NI
Neobi~ne mirisne note su karakteristi~ne za osobe koje vole da se eksponiraju i uvek u svemu budu posebne. Ciq im je da kombinacijom egzoti~nog cve}a i za~ina, ostave nezaboravan trag za sobom.
Vrlo su ambiciozne, ma{tovite i kreativne, obi~no talentovane za umetnost i u~ini}e sve da do|u do slave. Veliki su emotivci i umeju da saose}aju sa drugima.
OSVE@AVAJU]I
Poslovne `ene i dame u akciji naj~e{}e stavqaju osve`avaju}e parfeme. One tragaju za novim iskustvima i te`e promenama u `ivotu po svaku cenu. Impulsivne su, donose neo~ekivane odluke (~esto i na svoju {tetu), ali su u stawu i da se hrabro suo~e sa svim posledicama. Mogu da imaju problema u emotivnoj vezi, jer suvi{e vole slobodu.
MU[KI
Istra`ivawa su pokazala da veliki broj `ena iskqu~ivo koristi mu{ke parfeme, jer su im `enski previ{e "slatki". U pitawu su jake li~nosti, koje preziru svako folirawe, nikada ne odstupaju od svog stava i ne prave kompromise. Ove dame nisu popularne u dru{tvu, ali im to ne smeta, jer su okru`ene pravim prijateqima i partnerom na kojeg uvek mogu da se oslone.
M. D. P.
PSIHO
Парфем
открива
карактер
Jake
mirise
vole dame
koje ne
prave
kompromise
Tre}e kolo kviza „Va{ zimski puls“
LUKA VULANOVI] IZ SIRIGA,
DOBITNIK GLAVNE NAGRADE U NA[EM KVIZU
LAPTOP IZ SNOVA
Petar Milakovi}, student Pravnog fakulteta iz Sremske Mitrovice, imao je sre}u da u na{em kvizu dobije MP 4 plejer, ali on nije bio sre}ne ruke:
- Moja sestra redovno ~ita "@ivot plus" i ona je poslala poruku na moje ime. U stvari, oboje smo imali sre}e, ona kad je poslala, a ja kad ste izvukli ba{ moje ime - ka`e Petar. - Plejer }u ja da zadr`im, jer sestra ve} ima na ~emu da slu{a muziku, a ja }u ubudu}e redovno da ~itam va{ dodatak, i, naravno, da igram nagradne igre.
I Sandri Bori} (27), studentkiwi Pravnog fakulteta iz Beograda, "Novosti" su ispunile san i omogu}ile joj da do|e u posed MP 4 plejera. - Nisam mogla da verujem da sam dobila MP 4, jer sam ba{ ovih dana nameravala da ga kupim. Ina~e, "Novosti" su mi do sada nekoliko puta
donele sre}u, u va{im nagradnim igrama uglavnom sam dobijala stvari za ku}u. S obzirom na to da sam tako tali~na, svakako }u nastaviti da {aqem SMS poruke, jer mi je velika `eqa da dobijem laptop.
Dobitnici MP 4 plejera
DEVETOGODI[WI Luka Vulanovi} iz Siriga, u~enik drugog razreda O[ "Danilo Zelenovi}" u tom mestu, dobitnik je laptop ra~unara - glavne nagrade u SMS kvizu "Novosti".
Sre}nom mali{anu nagrada je uru~ena u prostorijama dopisni{tva u Novom Sadu, gde mu se ispunila `eqa da oseti deo redakcijske atmosfere i vidi kako se prave novine, po{to namerava da se bavi novinarstvom kada odraste.
Luka je do{ao po svoj laptop sa kumom Sla|anom ^omi} i 12-godi{wim
kumi}em Mitrom Joji}em. Sre}ni dobitnik rekao nam je da jedva ~eka da svojim drugarima u razredu poka`e nagradu.
- Redovno kupujemo "Novosti" i kada smo videli kviz, odmah smo po~eli da {aqemo poruke. Mislim da smo ih ukupno poslali oko 50. Zadovoqni smo i {to je Luka video kako izgleda novinarska redakcija -kazala je Sla|ana i dodala da }e nastaviti da kupuje "Novosti", jer, kako ka`e, "dobitna kombinacija se ne mewa".
A. Mandi} Luka sa nagradom
SVET POZNATIH
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.VI
Иза зидина, далеко
од знатижељних погледа
D
ok milioni „obi~nih smrtnika“ mo-gu samo da ma{taju o krovu nad gla-vom, zvezde svetskog {ou-biznisa ne mogu da stignu da obi|u mnogobrojne vile i stanove {irom planete. U mnoge od odaja svojih velelepnih vila vlasnici nisu ni zavirili. A, i kako bi, kada ih u nekima ima po stotinak soba! Ali, to nije ni va`-no, stvar je u presti`u. Samo o vrtovima ovakvih zdawa, koja vrede milione, brine armija qudi. Tu su i sobarice, posluga u kuhiwi, portiri, ~uvari... U wima, narav-no, ima kupatila koliko i soba, a tu su i teretane, sale za prijeme, pa bioskopi, ko-{arka{ki i teniski tereni u dvori{tu,bazeni, parkinzi za automobile, posebne gara`e za sve vrste vozila, fontane, pozo-ri{ta... Opasane su velikim zidinama, ka-ko bi izbegli znati`eqne obo`avaoce. Ka-mere sve budno snimaju. A, za svaki slu~aj, ako neko uspe da savlada sve barijere, u dvori{tima uvek ~ekaju psi ~uvari.
Dejvid i Viktorija Bekam su po dolasku u Ameriku dugo birali gde }e da `ive. I dogovorili se da to bude ku}a, naravno na Beverli hilsu, koja ih je ko{tala oko 22 miliona dolara. Za te pare dobili su devet kupatila, {est spava}ih soba, ogromnu ba-{tu, parking za automobile, {est fontana. U dvori{tu imaju jo{ jednu „ku}icu“ za sme{taj gostiju. A, tu je i pogled na okean.
U Malibuu, ekskluzivnom mestu gde ni najmawi objekti ne vrede mawe od milion dolara, nalaze se ku}e Britni Spirs i [er. Dom mla|e peva~ice ima osam soba, bazen, salu za ven~awa, teretanu... Ko ne zna da je se ovde nalazi i ku}a [er zakleo bi se da je wen vlasnik neki sportista. Na 930
kvadrata, izme|u ostalog, sme{teni su ko-{arka{ki i teniski teren. U vili se nala-zi i velika bioskopska sala. Ona ima i ne-kretnine na Sanset bulevaru, dok je one na Floridi prodala.
U italijanskim novinama ~esto se pi{e o Xorxu Kluniju, kojem se i te kako svidelo mesto Laqo, na obali jezera Komo. Poznati glumac ovde je kupio tri vile. Ona pod na-zivom „Oleandra“ ima otvoreno pozori{te i modernijeg je izgleda. Druga se zove
„Margerita“ i datira iz 19. veka. Plani-rao je da ova dva zdawa pove`e gvozdenim mostom i da napravi kompleks, ali to, za-sada, nije uradio. Vile naravno imaju baze-ne, ali i gara`u za motore, koje glumac obo`ava. Poku{ao je da zakupi i par~e pla`e, ali mu to me{tani nisu dozvolili.
Kada je Sandra Bulok kupila imawe na Tibi ostrvu, cene nekretnina su naglo sko-~ile. Izabrala je ku}u na severnom delu, ali za svaki slu~aj kupila i placeve okolo da je ne bi uznemiravali.
Iako se takmi~e ~ija }e ku}a da bude ve-}a, vrednija i neobi~nija, do sada niko ni-je nadma{io vilu u Los An|elesu gde `ivi udovica rediteqa Arona Spelinga, Kendi. Ova ku}a vredi 48 miliona dolara, i ima 123 sobe! S obzirom na veli~inu doma, ovde je sme{teno i nekoliko olimpijskih baze-na!
^uveni holivudski par Majkl Daglas i Ketrin Zita Xons ima ~ak pet ku}a, Gven Stefani i
wen suprug Gavin Rosdejl `ive u ogromnoj vili koju su kupili od Xenifer Lopez i Marka Entonija. Ovde ima sedam spava}ih soba i duplo vi{e kupatila.
Kristina Agilera se sa samo 22 godine uselila u vilu sa ogromnim vodopadom. Po wenoj `eqi televizor sa plazma ekranom ugra|en je u kamin.
U dvorcima poput onih iz bajki `ive i Madona, Selin Dion, Pit Sampras, Majkl Xordan, Arnold [varceneger i Majkl Xekson.
Posledwih godina, u svetu poznatih vla-da prava pomama za nekretninama u Londo-nu. Tako je Robert de Niro zakupio vilu sa fantasti~nim vrtom i pogledom na Temzu u kojoj je nekada `iveo Lenoks Luis. Ka`u da ovde dolaze zbog jake filmske produkcije, ali i zbog toga {to je London trendi i si-guran grad.
Pravilo je da se na ovim vilama finan-sijski ne mo`e izgubiti. Ako se poznati odlu~e da prodaju, samim tim {to su ba{
oni bili stanovnici, cena nekretnina po-staje ve}a za jo{ koji milion dolara. Agen-cije prilikom prodaje obavezno naglase da su na tim imawima `ivele ba{ holivudske i ostale zvezde.
Ipak, de{avalo se da do|e do pogre{ne procene. Glumica Kim Bejsinger je 1989. godine za 20 miliona dolara kupila ceo grad Braselton koji je imao oko 1.200 sta-novnika. Planirala je da ga pretvori u tu-risti~ku atrakciju sa filmskim studijima. Tako|e je `elela da se ovde odr`avaju pre-sti`ni festivali. Posle nekog vremena je bankrotirala, pa je morala
da ga proda, kako bi se
„finansijski oporavila“.
Jasno je da poznati mogu imati vilu koju god po`ele, ali ~itav grad je, ~ak i za wih, prevelik zalogaj.
S. Rov~anin
Zlatne slavine
U okviru vila odvojene su posebne sobe za ci-pele, haqine i ostalu garderobu. Neretko su u kupatilima zlatne slavine. Hirovi poznatih idu ~ak dotle da se u ogromnim kadama kupaju u posebnim vrstama mineralnih voda. A, neki i tra`e da se daske za ve-ce {oqe mewaju svakoga dana. U wihove odaje stavqaju se po-sebni osve`iva~i. Neki su ~ak uveli i posebna pravila. Ona se ti~u temperature u odajama, pona-{awa osobqa...
ГДЕ ЖИВЕ
ЗВЕЗДЕ СВЕТСКОГ
ШОУБИЗНИСА
И КОЛИКО КОШТАЈУ
ЊИХОВЕ
ВИЛЕ
Vila Toma Kruza i Kejti Holms Rasko{an bazen u vili Gven Stefani Vila Xorxa Klunija na obali jezera Komo Kristina Agilera Ku}a Spelingove suprugeMU[KARCI
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.
VII
BONTON
SA DAMOM U RESTORANU
Искључите мобилни!
Ako `elite da oraspolo`ite svoju partnerku ve~erom u resto-ranu, ne zaboravite na pravila lepog pona{awa. Tu smo da vas podsetimo na nekoliko najva`-nijih.
U restoran prvo ulazi mu{-karac, pa za wim `ena. Mu{ka-rac treba da dr`i vrata dok `e-na ne u|e.
Kavaqerska uloga mu{kar-ca sastoji se u prihvatawu kapu-ta, izboru stola, pridr`avawu stolice dok `ena ne sedne, i obra}awa konobaru.
Mu{karac vodi ra~una da `ena uvek ima lep pogled i da ne
sedi na promaji ili uz neki pro-laz.
Konobara zove mu{karac i to diskretno, rukom ili klima-wem glave, nikada dovikivaklima-wem ili puckawem prstima, jer u re-storanu ima i drugih gostiju, pa to smeta.
Mu{karac je taj koji pita `enu {ta `eli da popije ili sam predla`e, dodaju}i i jelovnik.
Ako u restoranu slu~ajno ispustite pribor, ne sagiwe se gost da ga podigne ve} to ~ini konobar, a gost se samo izvini i qubazno zahvali.
Po`eqno je da u razgovoru
ne budete bu~ni, da ne bi ometa-li goste za susednim stolom. Ta-ko|e nije lepo prislu{kivati tu|e razgovore.
Dok sedite u restoranu nije po`eqno da mobilni dr`ite na stolu i bilo bi dobro da ga isk-qu~ite.
Ra~un pla}a mu{karac.
Kad se ustane od stola, sto-lice treba ostaviti na svom me-stu.
Pri izlasku iz restorana mu{karac prvi prilazi gardero-bi, pridr`ava kaput, i iz lokala izlazi prvo `ena, a za wom mu{-karac.
FITNES
Ослободите се „пивског стомака“
Ako `elite da ovo leto zadivite dame svojim „plo~icama“ na stomaku, ve} sada na izmaku zime, u|ite u trena`ni proces. Naslage na stomaku se br-zo stvaraju, a te{ko „tope“ i zato bi trebalo da im
se suprotstavite na vi{e na~ina: ve`bama, kardio treninzima i pravilnom ishranom.
Kombinovani „trbu{waci“
Postoji nekoliko vrsta ve`bi za stoma~ne mi{i}e (klasi~ni, bo~ni trbu{waci, dowi,
gorwi...), a najboqe efekte }ete da postig-nete ako ih kombinujete. Da biste
izbe-gli upalu mi{i}a, u trena`ni proces bi trebalo da u|ete postepeno. U po-~etku ve`bajte sa mawim
intenzite-tom, a kada vam mi{i}i na sto-maku oja~aju, pove}ajte broj
serija i ponavqawa. Ipak, vodite
ra-~una da ne pre-terate, jer
fit-nes stru~waci savetuju da „trbu{wake“ ve`bate maksimalno tri puta tokom nedeqe.
Kardio trening
Ako niste u dobroj kondiciji, ve`bawe }e vam te{ko pasti. Zato je dobro da, uporedo sa „trbu{-wacima“, radite i na sticawu snage. Kardio tre-ning je vrlo va`an, jer ubrzava metabolizam i ja~a sr~ani mi{i}. Dva do tri puta nedeqno praktikuj-te brzo hodawe, vo`wu bicikla ili rolera, pliva-we...
Pravilna ishrana
Bitan faktor u sagorevawu suvi{nih naslaga je stabilan nivo {e}era u krvi. Najva`nije je da iz ishrane elimini{ete previ{e slane, slatke i ka-lori~ne namirnice, ali i pivo i gazirane sokove. Ako ne mo`ete da odolite, poku{ajte bar da ih konzumirate u mawoj meri. Idealno bi bilo da je-dete na svakih dva do tri sata mawe obroke i da re-dovno unosite povr}e i vo}e, `itarice, ribu i
be-lan~evine. M. D. P.
STUDIJA
Ко се свађа тај дуже живи
Prema rezultatima najnovije ameri~ke studije, stopa smrtnosti me|u bra~nim partnerima koji iz-begavaju otvorene sva|e i u sebi gu{e nagomilani gnev je dva puta ve}a nego kod onih koji su skloni otvorenim izlivima besa. Autor ove stu-dije, univerzitetski profesor iz Mi-~igena Ernest Harburg katego-ri~ki tvrdi: Ukoliko ne{to ozbiqno zamerate svom part-neru ali to svoje nezado-voqstvo zadr`ite za sebe i uop{te ne poku{ate da sa partnerom re{ite problem koji vas mu~i, takvim pona-{awem ozbiqno ugro`avate sopstveno zdravqe.“ Rezultati ankete koju su wegovi saradnici sproveli u periodu od 1971. do 1988. kada su ispitali i
anali-zirali pona{awe 192 bra~na para iz jed-nog malog grada u ameri~koj dr`avi Mi~igen, otkrili su da je 26 parova uvek izbegavalo sukobe i porodi~ne sva|e, dok je me|u ostalih 166 parova bar jedan bra~ni drug ~esto
otvore-no iskazivao svoje nezadovoqstvo i zapo~iwao o{tru sva|u. Posle 17 godina nau~nici su kod
„miro-qubivih“ parova ustanovili pet puta ve}i rizik od
prevre-mene smrti nego kod onih koji su se ~esto sva|ali. „Danas je
od po~etka ovog istra`ivawa pro{lo punih 38 godina i
sa sigurno{}u se mo`e re}i da prigu{eni bes udvostru~uje stopu smrtnosti i zna~ajno pove}a-va rizik od
bo-lesti koje se ve-zuju za stres, kao {to su sr~ani problemi i
po-vi{eni arterij-ski pritisak“,
izjavio je autor studije ~iji re-zultati su nedav-no objavqeni u SAD.
HIT
Јарке
боје
Ovog prole}a i leta bi-}ete apsolutno „in“ ako na-kupujete {to vi{e komada ode}e u {to vi{e ~istih i zasi}enih boja. Naime, svet-ski modni dizajneri za ovu se-zonu mu{karcima savetuju da uz ve} tradicionalne be`, ma-slinaste i zagasite tonove „na-bace“ {to vi{e `ivih i bqe-{tavih boja. Bilo da se radi o obi~noj polo majici, ko{uqi kratkih rukava, kon~anom pr-sluku ili pantalonama u zasi-}enoj plavoj, naranxastoj, `utoj ili bilo kojoj drugoj boji ne}e-te pro}i nezapa`eno. M. Va.
SAVET
Комплетна нега
Ako `elite da za{titite lice od {tetnih uticaja, neophodno je da mu pru`ite kompletnu negu.
Da biste ko`u pripremili pre brijawa koristite antioksidativni gel, na bazi vitamina i pantenola koji maksimalno hidrira ko`u, dubin-ski je ~isti i ~ini je mek{om.
Posle brijawa na lice nanesite losion na bazi biqnih ekstrakta ko-ji osve`ava ko`u i ~ini je blistavijom.
Kako biste umirili crvenilo posle brijawa, nanesite hidrantnu kre-mu za za{tititu ko`e na bazi aloje i kamilice, koja je regeneri{e i hrani ko`u, i {titi od UV zraka.
MEDICINA
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.VIII
ALERGOLOGIJA
Алергија не може
да се предвиди
REUMATOLOGIJA
Po onome {ta je sve izaziva, o alergiji mo`e da se govori u bilo koje doba godine. Uzro~nici, ili alergeni pritajeni su na svakom koraku, odakle vrebaju pogodnu priliku za napad. Naj~e{}i
uzro~nici u ku}i su pra{ina, `ivotiwska dlaka, polen, kao i razne prehrambene namirnice.
[ta je, zapravo, alergija, obja{wava specijalista dermatologije i alergologije dr Jasmina Kozarev: - Alergija predstavqa burnu reakciju odbrambenog mehanizma organizma, na ina~e, ne{kodqive materije. U kontaktu sa wima, imuni sistem nepotrebno i prekomerno stvara antitela. Da se u organizmu ne{to neuobi~ajeno de{ava, prepoznajemo po nizu simptoma koji prate alergijske reakcije - pojavi
ekcema, crvenila, koprivwa~e, svraba, qu{tewu ko`e. Ali, i po suzewu i svrabu o~iju, za~epqenom nosu, ka{qu, beskona~nom kijawu. Nekada, na`alost, mogu da se jave i te`e komplikacije u vidu astme ili
anafilakti~kog {oka. z Koji tipovi alergija
postoje?
- Alergije mogu biti nesezonske, gde dolazi do izra`aja preosetqivost na
griwe, plesni ili na `ivotiwsku dlaku. Postoje i sezonske alergije, izazvane sezonskim alergenima, kao {to je, primera radi, polen. Zimi je, zbog suvog vazduha u zatvorenom prostoru, najprisutnija alergija na griwe. Ve} na po~etku prole}a po~iwe alergija na polen trave, a kasnije i na drugu vegetaciju.
z Da li se, i kako,
alergija le~i?
- Alergija zahteva
dugotrajno i kontinuirano le~ewe. Posle obaveznog alergolo{kog testirawa i drugih va`nih analiza, uvodi se terapija, usmerena na spre~avawe akutne simptomatologije. Ali, i na podizawe praga preosetqivosti na alergen ili vi{e wih, na koje je preosetqivost i dokazana. Kod alergije su bitne i preventivne mere, koje pod-razumevaju maksimalno smawivawe eventualnog kontakta sa alergenom uzro~nikom.
z Kako se, recimo, smawuje
koncentracija griwa? - Redovnim prawem posteqine, pokriva~a i jastuka na temperaturi od 60 stepeni Celzijusa. Usisavawe du{eka usisiva~ima visokog pritiska sa komorom za vodu, tako|e je va`no, kao i redovno provetravawe prostorija, i u wima odr`avawe odgovaraju}e vla`nosti vazduha. Po mogu}stvu, trebalo bi primewivati i odgovaraju}e dezinficijense, koji imaju odgovaraju}e dejstvo na griwe. Me|utim, u doba cvetawa i raspr{ivawa polena treba izbegavati otvorene prozore. Naro~ito pre podne, kada je koncentracija polena
najve}a. Tako|e, za vreme vetra treba ostati u ku}i, ve{ ne treba su{iti na otvorenom, a sportom se treba baviti tek posle ki{e, kada je
koncentracija polena u vazduhu najmawa.
Z. O. Joksovi}
Nasle|e
Za pojavu alergija zna~ajnu ulogu igra nasledni faktor. Prakti~no, to zna~i, da ako jedan roditeq ima alergiju, {anse da ih dobije wegovo dete su 30 odsto. Ukoliko oba roditeqa imaju alergije, rizik da i wihovo dete postane alergi~no su - ~ak 80 odsto.
Preparat
Na tr`i{tu postoji potpuno novi preparat za olak{avawe alergijskih tegoba. Re~ je o "alergonazal" gelu, takozvanom
hvata~u alergena, na mestu iznad gorwe usne i ispod nosnica, gde je najve}a
turbulencija vazduha prilikom udisawa. Ovaj gel, u stvari, ubla`ava svrab, crvenilo i sekreciju iz nosa. Tako|e, smawuje i zapaqensku reakciju sluzoko`e nosa i oka, jer spre~ava udisawe potencijalnih alergena.
Дијетом против
болова у зглобовима
Pojedini reumatski bolovi mogu se ubla`iti kontrolisanim gladovawem, tvrde stru~waci Univerziteta "Fridrih [iler" u Jeni. Gladovawe uz sokove pomoglo je nekim pacijentima da za dve nedeqe drasti~no ubla`e bol u zglobovima. Uz ovakvu "terapiju", ne samo da je nestao bol, ve} se popravila i funkcija zgloba, kao i op{te stawe obolelog, pokazalo je istra`ivawe.
U istra`ivawu je u~estvovalo 36 mu{karaca i `ena sa reumatskim artritisom u kolenima, kukovima i prstima ruku. Posle analiza, ustanovqeno je da konzumirawe hrane `ivotiwskog porekla podsti~e stvarawe arahidonske kiseline, koja mo`e da dovede do zapaqewa. Ali, bez obzira na ovako dobar ishod u terapiji gladovawem, ona se ne sme sprovoditi bez nadzora lekara, isti~u stru~waci.
Z. O. J.
ZDRAVA ISHRANA
Медом против стреса
Pravilno odabrana vrsta hrane u pravoj koli~ini ponekad mo`e delovati poput sredstva za smirewe, a poznato je da depresija poja~ava apetit i `equ za odre|enom hranom.
Me|utim, kada ste pod stresom, va{em mozgu ne}e biti va`no da li se radi o zdravim ili nezdravim namirnicama, pa se zato radije odlu~ite za zdraviju varijantu. Tu spadaju slo`eni ugqeni hidrati: integralne testenine, `itarice, zeleno lisnato povr}e, mahunarke... Kao najdelotvornije sredstvo za smirewe pokazale su se prirodno slatke namirnice - med, sve`e i su{eno vo}e. M. Va.
MEDICINA
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.
IX
Poznato je da antioksidanti (vitamini C, E, selen, cink...) sadr`ani u mnogim namirnicama koje svakodnevno konzumiramo, {tite organizam od negativnog dejstva slobodnih radikala i usporavaju proces starewa. Ali, da bi wihovo dejstvo bilo efikasnije, nutricionisti predla`u da na~in ishrane prilagodimo na~inu `ivota.
Sportistima su potrebne ve}e doze vitamina E i Q10 Kada je izlo`eno velikim naporima, va{em telu je potrebno vi{e kiseonika. Me|utim, tokom tog procesa se osloba|aju slobodni radikali. Da bi se organizam uspe{no suprotstavio wihovom negativnom uticaju, neophodna mu je desetostruko ve}a doza jakih antioksidanata kao {to su vitamini E i Q10. Stoga, neka se na va{oj trpezi {to ~e{}e na|u tuwevina i losos, june}e meso i xigerica, sa prilogom od spana}a, brokolija i drugog lisnatog povr}a, kao i biqno uqe i margarin koji su bogati vitaminom E.
Umesto deserta grickajte orahe, le{nike i bademe.
Seniorima su neophodni cink i selen
Sposobnost odbrambenih snaga da se suprotstave slobodnim radikalima s godinama slabi. Starijim osobama se zato preporu~uje da uve}aju dozu vitamina C, cinka i selena. Vitamina C najvi{e ima u sve`em vo}u i
povr}u, dok su plodovi mora, meso i jaja bogati selenom, a integralne `itarice i su{eno povr}e cinkom. Seniori tako|e treba da konzumiraju uqa bogata omega-3 masnim kiselinama i mle~ne proizvode.
Pu{a~ima treba vitamin C
Nikotin osloba|a slobodne radikale koji
razaraju }elije ko`e i ona gubi elasti~nost. Dakle, pu{a~ima je neophodna ve}a koli~ina vitamina C, jer nikotin spre~ava wegovu apsorpciju, kao i lutein za hidrirawe ko`e. Na trpezi pu{a~a treba {to ~e{}e da se na|u kukuruz, brokoli, kupus i zeleno povr}e, bogato luteinima. Vitamina C ima u sve`em vo}u i
povr}u, ali u mawim koli~inama i u xigerici i bubrezima. Pu{a~ima za desert predla`emo crveno vo}e, agrume ili kivi.
@ivot u gradu zahteva ve}e koli~ine vitamina E
Zaga|eni vazduh i grozni~av tempo `ivota u gradu osnovni su krivci uve}ane proizvodwe slobodnih radikala. Stoga,
poja~ajte unos
antioksidanata, naro~ito vitamina E. Bogat izvor tog vitamina su biqna uqa, margarin, orasi, bademi i le{nici. Protiv nervoze i stresa borite se omega-3 masnim kiselinama koje spu{taju arterijski pritisak, a najvi{e ih ima u tuwevini, lososu i sardinama u konzervi. @. D.
UPOZOREWE
Ботокс може
да убије!
Ameri~ka Uprava za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA) upozorila je na opasnost od kori{}ewa otrova botulina - koji se ~esto koristi u estetsko-kozmeti~ke svrhe, u vidu popularnog botoksa A.FDA je istakla u upozorewu da prilikom ne samo zdravstvene, ve} i kozmeti~ke upotrebe botoksa A, pacijenti i lekari moraju da budu upoznati s eventualnim opasnostima i da reaguju ~im se pojave prvi ne`eqeni efekti. Upozorewe je usledilo po{to je udru`ewe potro{a~a "Pablik sitizen" zatra`ilo od FDA
da interveni{e i preuzime re{avawe problema vezanih za upotrebu botoksa.
Botoks je, kako se procewuje, u periodu od novembra 1997. do decembra 2006. godine u SAD izazvao 16 smrtnih slu~ajeva (od ~ega ~etiri me|u decom), a 87 osoba je zbog problema izazvanih tim otrovom moralo da bude hospitali-zovano, objavilo je
udru`ewe "Pablik sitizen". Botoks A se u medicini koristi za le~ewe nekontrolisanih
kontrakcija o~nih kapaka i vrata, kao i strabizma (razrokosti), ali se upotrebqava i u kozmeti~ke svrhe, za uklawawe bora paralisawem mi{i}a lica.
U kozmetici se taj otrov, kao i u zdravstvu, ubrizgava potko`no, ali u mnogo mawim dozama.
Botulizam mo`e izazvati konzumirawe pokvarenih konzervi ili su{enog mesa i suvomesnatih proizvoda, i on postaje smrtonosan kada otrov botulin (~ijih sedam vrsta, me|u kojima je
i botoks A, lu~i pomenuta bakterija) po~ne da se {iri po organizmu.
Otrov tada blokira nervni signal koji ide od motornih nerava do mi{i}a izazivaju}i op{tu paralizu, {to mo`e da izazove brzu smrt kada se parali{u mi{i}i koji omogu}avaju disawe.
OTKRI]E
Бибер лечи витилиго?
Crni biber bi mogao da doprinese uspe{nijem le~ewu do sada neizle~ive ko`ne bolesti vitiligo, koja poga|a oko jedan odsto svetske populacije, tvrde britanski nau~nici.
Tim istra`iva~a s londonskog Kraqevskog kolexa je u ogledima na mi{evima pokazao da piperin, sastojak koji daje aromu crnom biberu, i wegovi sinteti~ki derivati podsti~u
pigmentaciju ko`e obolelih od vitiliga, ko`ne bolesti koju karakteri{u bele povr{ine ko`e na mestima gde je izgubqena pigmentacija. Piperin je naro~ito efikasan kada se kombinuje s le~ewem fototerapijom, uz kori{}ewe ultraqubi~astog zra~ewa, naveli su nau~nici u studiji, objavqenoj u britanskom "^asopisu za dermatologiju".
Ta bolest uni{tava melanin, koji ko`i daje boju i {titi je od ultraqubi~astih zraka. Sada{wa terapija u le~ewu vitiliga ukqu~uje kortikosteroide, koji se nanose na fleke, i fototerapiju, ali se kod mnogih osoba koje ne reaguju na le~ewe hormonima i fototerapijom mo`e pove}ati rizik od dobijawa raka ko`e, ukazali su nau~nici.
Oni su poredili uticaj piperina i wegovih derivata na ko`u mi{eva pri tretmanu samo tim sastojcima ili uz dodatak ultraqubi~astog zra~ewa. Utvr|eno je da ti sastojci, kada se prime-wuju sami, podsti~u pigmentciju i ko`a za {est sedmica dobija svetlosme|u boju. Kada se, pak, le~ewe piperinom i wegovim sinteti~kim derivatima dopuni zra~ewem, fleke na ko`i za pribli`no isti period vremena dobijaju jo{ tamniju boju.
ISHRANA
ONA I ON
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.X
^
esto je verovawe da jezaqubqenost neka vr-sta obaveznog „uvoda“ u qubav, odnosno da qubav mora po~eti zaqubqeno{}u. Ovaj kulturalni mit kao i mnogo drugih vezanih za qu-bav i zaqubqenost, uspe{no u svojoj kwizi „Formule qu-bavi“ u izdawu „Psihopolis instituta“, razbija doktor Zoran Milivojevi}, dugogo-di{wi psihoterapeut i pre-dava~ na Univerzitetu „Sig-mund Frojd“ u Be~u.Otkri}emo vam samo neka, najuvre`enija verovawa, koja vas ~esto u qubavi zbuwuju, ko~e, dovode do nedoumica i sva|a sa partnerom, a ~esto su i krivci zbog kojih raski-date veze i brakove ili ve} dugo ne mo`ete da prona|ete partnera.
1. Qubav uvek po~iwe za-qubqivawem. Formula ovog
verovawa je pojava zaqubqe-nosti - znak da je po~ela qu-bav, odnosno ako nema zaqub-qenosti, nema ni qubavi. Odnosu qubavi prvobitno mogu prethoditi prijateq-stvo, svi|awe, ravnodu{nost, pa ~ak i prezir i mr`wa. Postoje mnogobrojni prime-ri parova koji `ive u kvali-tetnoj qubavi, ~iji odnos ni-je po~eo zaqubqeno{}u ve} konfliktom ili apatijom. Tako, popularno je i verova-we da kvalitetni qubavni odnosi retko po~iwu zaqub-qivawem. Taj zakqu~ak ne va`i za sve odnose qubavi, ve} samo za kvalitetne. Kada su u pitawu odnosi u kojima partneri nisu zadovoqni je-dan drugim, tada, po pravilu, otkrivamo da su takve quba-vi zapo~ele me|usobnim za-qubqivawem. Zaqubqena osoba veruju}i da je na po~et-ku velike qubavi donosi va-`ne odluke, o zajedni~kom `ivotu, ven~awu, ra|awu de-teta. Kad ~ar zaqubqenosti pro|e, tada je za mnoge kasno, pa se}awe na nekada{wu za-qubqenost postaje mit koji slu`i kao opravdawe za osta-jawe u nekvalitetnom odnosu. Zato, tvrdi doktor Milivo-jevi}, psiholo{ki zrela, odrasla i autenti~na li~-nost gubi sposobli~-nost zaqub-qivawa. Ova osoba ima di-stancu prema fantazijama, i stvara qubav na poznavawu stvarnosti, {to zna~i da bi dve osobe zaista po~ele da vole moraju pro}i kroz odre-|enu fazu upoznavawa.
2. Prava qubav je ve~na za-qubqenost. Osoba koja
pre-klapa qubav i zaqubqenost, koja ima predstavu o qubavi koju nazivamo qubav-zaqub-qenost, tra`i takvog partne-ra s kojim }e mo}i da ostvari pravu qubav koja nije ni{ta drugo nego permanentno sta-we obostrane zaqubqenosti, i zbog toga se nalaze na po-gre{nom putu. Dok je stvarna qubav odnos zasnovan na stvarnosti, zaqubqenost je odnos zasnovan na prividu. Zbog toga je zaqubqenost nu-`no kona~na, jer prestaje ka-da se osoba suo~i sa partne-rom kao realnom osobom. Je-dini na~in da neko bude dugo zaqubqen jeste da bude traj-no razvojen od osobe koja je objekat zaqubqenosti.
3. Prava qubav je stalna sre}a. Osobe koje imaju
pred-stavu o qubavi kao bla`e-nom ose}awu koje stalno tra-je vi{e ili mawe intenziv-no, izjedna~avaju qubav sa sre}om. Oni }e „znati“ da su ostvarili pravu qubav tako {to }e ose}ati sre}u, i obr-nuto, ako se pored partnera ose}aju nesre}no, tada }e zna-ti da to nije prava qubav. U ovakvim premisama o quba-vi prepoznajemo fantazam o
qubavi koja usre}uje, o quba-vi koja poput majke zadovo-qava sve potrebe. To je in-fantilni stav jer se od part-nera o~ekuje da zadovoqi sve `eqe i potrebe, da ga uvek {titi od frustracija koje donosi `ivot. Qubav zaista donosi sre}u onima koji su nesre}ni zbog nedostatka qubavi. I u tom slu~aju, me-|utim, qubav i sre}a su dva potpuno razli~ita ose}awa. Jer, sre}a zbog ostvarene qu-bavi ne}e trajati ve~no, jer }e se vremenom osoba navi}i
na to da je voqena i da voli, {to }e za wu biti normalno stawe, pa }e se okrenuti is-puwewu drugih `eqa. Mit o qubavi-sre}i ~ije ostvarewe potpuno usre}uje qudsko bi-}e manifestuje se re~enica-ma tipa: „Ona me je usre}i-la“, „S wim sam kona~no na-{la sre}u“. Me|utim, pret-postavka da je neko sposoban da nekoga usre}i potpuno je pogre{na. Svako je odgovo-ran za svoja ose}awa i za sopstveno ose}awe sre}e. Mnogi odrasli qudi ostaju
na nivou malog deteta kad ucewuju partnera analizira-ju}i wegovo pona{awe: „Ia-ko vidi{ da sam nesre}na ti nastavqa{ da se pona{a{ na na~in koji mi smeta, a to zna~i da me ne voli{„, iz ~e-ga proizlazi: „Ako ti mene ne voli{, ne volim ni ja te-be“.
4. Indiferentnost je znak prestanka qubavi.
Ravnodu-{nost prema nekoj osobi po-drazumeva da ne postoji ni-kakav afektivni odnos pre-ma woj, da je nekom svejedno
da li onaj drugi prisutan ili odsutan, da li ne{to ~i-ni ili ne. Ravnodu{nost je u tom smislu nespojiva s quba-vqu, i ukoliko je prethodno postojao odnos qubavi, rav-nodu{nost je siguran znak da je qubav prestala. Me|utim, treba razlikovati ose}awe ravnodu{nosti od odnosa ravnodu{nosti.
Po{to qubav nije samo ose}awe, u woj ima mesta po-red prijatnih i neprijatnih ose}awa, i za trenutke i pe-riode ravnodu{nosti. Na
primer, kada su oba partnera koncentrisana na neki po-sao, ili postoje neki unutra-{wi i spoqaunutra-{wi faktori. Jedno je sigurno: U odnosu qubavi je sasvim normalno i prirodno da postoje trenuci u kojima pogled na partnera ili razmi{qawe o wemu ne izaziva nikakvu emociju.
5. Ravnodu{nost i qubav-navika. Kada se nalaze u
du-gotrajnom odnosu qubavi i kada primete da su sve re|e situacije u kojima ose}aju ne`nost prema partneru, mnogi veruju da je qubav pre-stala, da su postali ravnodu-{ni prema partneru. Me|u-tim, u ve}ini slu~ajeva u pi-tawu je pogre{no razumeva-we uloge ose}awa ravnodu{-nosti u qubavi, i kriza od-nosa qubavi koja se manife-stuje nedovoqnom koli~inom zadovoqstva. Takva vrsta od-nosa qubavi se zove qubav-navika.
Dok je u odnosu ravnodu{-nosti osobi sasvim svejedno da li je partner prisutan ili odsutan, kod qubavi-na-vike izostaju prijatna ose}a-wa u prisustvu partnera, ali postoje veoma neprijatna ose-}awa u slu~aju da je partner odsutan. Kada postoje samo prijatna ose}awa u prisu-stvu partnera, a izostaje ovo drugo, takozvano, negativno vezivawe, onda nije re~ o qu-bavi nego o svi|awu. Zbog to-ga pojava intenzivnih nepri-jatnih ose}awa u situacija-ma koje su povezane s mogu}-no{}u gubitka onoga kog vo-lite, kao {to su qubomora, strah od gubitka, tuga, za-brinutost, upravo pokazuje da qubavna vezanost jo{ uvek postoji. Dakle, qubav-navika, ne zna~i prestanak qubavi, ve} znak da jedno drugom malo ~ine kako bi kod drugog izazvali ose}awa zadovoqstva i druga prijat-na ose}awa. Prema tome, qu-bav-navika je takva vrsta od-nosa u kojem je osoba samo prividno i privremeno za-boravila koliko mu partner zna~i.
M. VASIQEVI]
„FORMULE QUBAVI“,
ISTINE I ZABLUDE O QUBAVI I ZAQUBQENOSTI
Љубав,
треће?
Љубав,
навика
или нешто
треће?
U qubavi
je sasvim
normalno i
prirodno
da postoje
i trenuci
krize
KU]A
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.
XI
Za razliku od drugih prostorija, kupatilo ne ostavqa mnogo mogu}nosti za preure|ivawe, ali uz malo ma{te i dobre voqe mo`ete da ga u~inite jedinstvenim. Predla`emo vam nekoliko ideja:
z Trenutno je izuzetno moderna kombinacija stakla i drveta, koja omogu}ava da ~ak i kupatilo odi{e toplinom, a pri tom se ne optere}uje prostor. Ako planirate da
kupite novi lavabo, odaberite model u
minimalisti~kom stilu sa ormari}em, koji deluje vrlo atraktivno i {tedi prostor.
z Umesto da pe{kire
jednostavno slo`ite jedan na drugi, poku{ajte da ih urolate i pore|ate jedan do drugog. Zanimqiv efekat posti}i }eze ukoliko su pe{kiri {areni.
z I toaletno ogledalo
pru`a mogu}nost za dekoraciju. Klasi~an ram zamenite novim, tako {to }ete ogledalo, pomo}u lepka, da uokvirite malim {koqkama i raznobojnim kamen~i}ima.
z Na tr`i{tu postoji veliki izbor dr`a~a za sapune, ~etkice za zube i sli~no. Ta investicija nije skupa, a ovakvi detaqi mnogo uti~u na izgled va{eg kupatila.
z Prona|ite malo mesta za ukrasnu vazu sa bambusom, kojem prija vla`na atmosfe-ra. Tako|e, u kupatilu }e lepo izgledati i male ~ini-je sa aromati~nim sve}ama u boji. M. D. P.
SMS PITAWA
Питајте,
одговорићемо!
Na SMS-pitawa odgovara dipl. in`. Ivana ^olovi} 1. Kod anturijuma listovi dobijaju braon fleke, {ta da radim?Fleke na listovima anturijuma su verovatno posledica suvog vazduha u prostoriji, ili niske temperature. Anturijum tra`i visoku vla`nost vazduha i toplo mesto. Mora svakodnevno da se oro{ava destilovanom vodom.
2. Da li kod nas mo`e da se gaji brusnica?
Mo`e. Sva obave{tewa o nabavci sadnog materijala i gajewu mo`ete dobiti u "Ekonom cop d.o.o", Subotica, 024/673-110; 063/ 592-408.
3. Kako se gaji gloksinija?
Odgovara joj svetlo mesto, za{ti}eno od direktnog sunca.Zimi gomoq miruje na suvom mestu, na kome nema mraza. U rano prole}e (mart) gomoq ispravno polo`ite, tako da gorwi deo bude u ravni sa zemqom i prekrijte supstratom. Zemqa za sadwu treba da se sastoji od humusa,
komposta, treseta i peska. Gomoq gloksinije dr`ite na temperaturi od 21 stepen Celzijusa,da bi biqka po~ela da raste. Leti gloksinijama odgovara sobna temperatura. Biqku zalivajte iz podmeta~a dva-tri puta nedeqno. Vi{ak vode izlijte iz podmeta~a posle 20 minuta. Redovno je prihrawujte |ubrivom za cvetnica od maja do septembra. Listovi se ne smeju prskati vodom za zalivawe i rastvorom |ubriva. Razmno`ava se deqewem gomoqa, ili semenom. Iz gomoqa }e biqka narasti za pet meseci.
Napomena: Pitawa vezana za gajewe sobnih biqaka i ure|ewe ba{te mo`ete postavqati putem SMS-poruka na mobilni telefon 064-377-27-79.
Tilandsije, bez sumwe, spadaju u red najneverovatnijih biqaka. Poznato je oko 400 vrsta. Vode poreklo iz tropskih i suptropskih predela Amerike. Tilandsije kao i druge epifitne vrste `ive u kro{wama drve}a u vla`nim pra{umama. Imaju vrlo slabo razvijen korenov sistem, koji im, prvenstveno slu`i da biqku pri~vrsti uz podlogu, a hranu i vodu uzimaju iz ki{nice odnosno vazduha, preko specijalno gra|enih }elija.
Sve vrste tilandsija prema na~inu gajewa delimo u dve grupe.
Prvu grupu ~ine one kojima je za rast
potreban uobi~ajen rastresiti humusni supstrat. Ovoj grupi pripadaju Tiladsia lindeni i Tilandsia cianea, koje se mogu kupiti u svim ve}im garden centrima.
Ukoliko tilandsiju gajimo u zatvorenoj prostoriji, treba da joj pru`imo uslove sli~ne onima u prirodnom stani{tu. To se prvenstveno odnosi na vla`nost vazduha, pa je treba ~e{}e oro{avati destilovanom vodom, pomo}u ru~ne prskalice. U vreme cvetawa, iz sredine bujne lisne rozete prvo }e izrasti klasasti deo rozete, na kojoj }e se formirati cvetovi. U zavisnosti od vrste, klas mo`e da bude zelene, purpurnoru`i~aste, `ute, ili crvene boje. Cveti}i koji se pojavquju iz svakog klasi}a su kontrastno jake qubi~aste boje.
Kao u slu~aju drugih bromelija, tilandsija ~im precveta po~iwe da
propada. Pre potpunog propadawa, na biqci-majci se pojavquju mladari koji nastavqaju `ivot biqke.
Mladice se odvajaju, kad dostignu 8-10 cm visine, tako {to se odre`u sa delom korena. Preporu~uje se da se dr`e pod plasti~nom folijom, kako bi se br`e zakorenile (za zakorewivawe tra`e visoku vla`nost vazduha) na svetlom mestu.
Tilandsija ima slabo razvijen korenov sistem, te se zaliva veoma malo, jednom nedeqno. Mnogo boqe je da se oro{ava svakodnevno. Ipak, nemojte dozvoliti da se zemqa (kod vrsta koje rastu u zemqi{tu) u potpunosti osu{i. Od maja do septembra prihrawujte ih, na 15 dana raspr{ivawem te~nog
|ubriva za li{}e. Ovoj biqci odgovara svetlo mesto, za{ti}eno od direktnog sunca. Preporu~uje se da u toku zime vegetacioni odmor provede u prohladnoj prostoriji.
Drugu grupu ~ine "vazdu{ne
tilandsije" pri~vr{}ene za par~e drveta, ili, kamena. Ove vrste imaju quspaste listove i upijaju vlagu i hranu iz vazduha. Ova grupa raste na mestima na kojima nijedna druga biqka ne mo`e da raste, pri~vr{}ene za dalekovode, {koqke, par~e kamena, ili drveta.
Gajewe: svetlo mesto, za{ti}eno od direktog sunca (od aprila do oktobra). Vi{e svetla tra`i u toku zimskog perioda. Postavite biqke tako da ne budu udaqene vi{e od 1 m od osvetqenog prozora. Vazduh u prostoriji mora da bude sve` (ako je temperatura ve}a od 15 stepeni Celzijusa, vla`nost vazduha mora biti 60%). Zaliva se potapawem u kofu, sa destilovanom vodom, 2-3 puta nedeqno, ~e{}e ako je toplo i suvo, re|e ako je hladno i vla`no. Voda ne bi trebalo da se zadr`ava du`e od ~etiri sata na biqci. Posle ovla`ivawa tilandsiju okrenite nadole i ne`no protresite. Prskawe kao jedini na~in zalivawa je nedovoqno. Ali mo`e da bude korisno izme|u dva zalivawa, jer u suvim uslovima pove}ava vla`nost vazduha. U posudi u kojoj se nalazi biqka ne sme da se zadr`ava voda, jer }e biqka uginuti.
Preporu~ujem da biqku zalivate u jutarnim ~asovima. Pod povoqnim uslovima vazdu{ne tilandsije mogu i procvetati. Cvetovi se obrazuju od sredine zime do sredine leta, a traju nekoliko dana do nekoliko meseci.
NOVO
Dve specifi~ne manifestacije beograd-skog sajma - 13. me|unarodni sajam hortikul-ture i 11. me|unarodna izlo`ba
lekovitog biqa i preparata od meda - odr`a}e se ove godine u novom terminu, od 28. febru-ara do 2. marta, pod pokroviteqstvom republi~kog Ministarstva poqo-privrede, {umarstva i vodoprivrede i Privredne komore Beograda. Tom pri-likom, u hali 4 i nivou B hale 2 Beogradskog sajma, okupi}e se oko 140 izlaga~a iz zemqe, regiona i evropskih zemaqa, koji se bave povrtarstvom i vo}arstvom, proizvod-wom cve}a, sadnog materijala, pe~urki, meda, proizvoda od meda,
lekovi-tog biqa i obrazovawem u tim oblastima. Budu}i da hortikultura, osim ukrasnog biqa, podrazumeva i vo}e,
vinogradarstvo i povr}e, bi}e prikazane i nove tehnologije u
wihovom gajewu, nove visokorodne sorte i savremena oprema i alati. Proizvo|a~i cve}a predstavi}e
svoje najatraktivnije asorti-mane saksijskog i vrtnog
biqa, a svoje programe ure|ewa vrtova i ba{ta, parkova i {uma, unapre|ewa vo}arstva, vinogradarstva i povrtarstva, kao i hortikul-turnu galanteriju i ba{tenski
alat promovisa}e mnogobro-jni doma}i i strani
izla-ga~i.
Bogatim asortimanom cve}a, i novim visokorod-nim sadnicama vo}a i vinove loze, na ovogodi{woj priredbi, predstavi}e se i gosti iz Italije i Slovenije.
Рерна на пару
Nova "elektroluks" kombinovana rerna za pripremu hrane koristi mo} vodene pare, koja omogu}ava da namirnice sa~uvaju sve` izgled, ukus i vitamine. Ovaj ku}ni aparat ima jo{ nekoliko specifi~nosti: ogla{ava se zvukom kada je jelo gotovo, a generator se automatski gasi pet minuta pre zvuka da bi se izbegla mogu}nost da do|e do opekotina pri otvarawu rerne.
Za pripremu ukusnih specijaliteta, dovoqno je da u rernu ukucate naziv namirnica i koja je koli~ina u pitawu, a aparat }e vrlo brzo i precizno da izra~una i obavesti vas koja temperatura je idealna za to. Posebna prednost rerne je to {to ima nekoliko nivoa, koji omogu}avaju da se istovremeno peku razli~ite namirnice.
Чудновато
цвеће
VRTLARSTVO TILANDSIJE
dipl. in`. Ivana ^olovi}URE\EWE
Освежите
купатило
Цвеће, мед и лековито биље
GASTRONOMIJA
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.XIII
XII
NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.Na ovim stranama objavqujemo i va{eodabrane recepte. Tri najzanimqivija predloga
svakogmeseca nagradi}emo vrednim poklonima. Pi{ite nam i {aqite svoje
recepte na adresu: “Ve~erwe novosti”
(za “@ivot plus”)
Trg Nikole Pa{i}a 7, 11.000 Beograd
Слана торта
Potrebno je: pakovawe malih oblandi, 200 g majoneza, 2 pavlake, 2 ~a{e krem sira, 300 g pra{ke {unke, 100 g ka~kavaqa.
Majonez, pavlaku i krem sir izme{ajte. Oblandu prema`ite izme{anom smesom, rasporedite {unku, prema`ite smesom i stavite drugu oblandu. Tako re|ajte, da na kraju bude oblanda, pa pritisnite. Zatim i gorwu oblandu prema`ite smesom i pospite narendanim ka~kavaqom. Tortu stavite u fri`ider da se stegne. Servirajte ise~enu na kocke.
Торта с ноблицама
Potrebno je: 700 g noblica, 600 g {laga, 300 g mlevene "plazme", 200 g ~okolade u prahu, mleko, kisela voda.
[lag umutite s kiselom vodom, pa podelite na dva dela. U jedan deo dodajte mlevenu plazmu, a u drugi ~okoladu. Noblice uma~ite u toplo mleko, re|ajte na ~iniju. Preko pore|anih noblica prvo stavite smesu s plazmom, a zatim smesu s ~okoladom.
Zora @ivojinovi}, Wego{eva 11, Mladenovac
Шницле "мулен руж"
Potrebno je 800 g {nicli, 500 g {ampiwona, 100 g slanine, 2-3 ~ena belog luka, malo senfa, ~a{a pavlake, so, biber, za~in "ce", per{un, uqe.
[nicle izlupajte, posolite, s jedne strane prema`ite semfom, a drugu uvaqajte u bra{no. Tako pripremqene {nicle ispr`ite na zagrejanom uqu. Preko {nicli
rasporedite {ampiwone ise~ene na listi}e i slaninu na kocke, kao i sitno seckan beli luk, pa smawite vatru. Lagano dinstajte da ispari te~nost koju su pustili {ampiwoni. Dodajte pavlaku, za~in "ce", biber i per{un, pa
dinstajte jo{ 5 minuta. Jelo servirajte uz obareni pirina~ ili pire-krompir i salatu od slatkog kupusa.
Торта с маком и јабукама
Potrebno je: 2 jabuke, 5 jaja, 170 g {e}era, kesica vanil-{e}era, 170 g bra{na, 100 g mlevenog maka, 100 g mlevenih oraha, 150 g {e}era u prahu, 2 ka{ike ruma, kesica {laga.
Jabuke oqu{tite i izrendajte. Belanca umutite u ~vrst sneg, dodajte {e}er. Stavite `umanca i vanil-{e}er, pa sve dobro
ujedna~ite. Smesi dodajte bra{no, mak, orahe i oce|ene narendane jabuke. Smesu sipajte u podmazan pleh i pecite 30 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni. U me|uvremenu, {e}er u prahu umutite s rumom, pa prelijte preko pe~ene torte i ukrasite umu}enim {lagom.
Vesna Debi}, [kolska 11, Novi Banovci
^ITAOCI KUVAJU
MAJSTORI KULINARSTVA
JOKA PERE[
Јела за незаборав
U Beogradu ima mnogo restorana s razli~itim svetskim kuhiwama, a jedini s doma}im tradicionalnim specijalitetima, poput "gurmanskog tawira", tele}ih brizli, dimqenih crevca, tele}e glave u {kembetu, june}eg gula{a, kolenice u kupusu, jeste restoran "Element". Recepte za ova neobi~na, pikantna jela, Zoran Ivanovi}, vlasnik ovog restorana, dobio je od babe Leskov~anke, ali ih je skupqao i od vode}ih beogradskih kuvara. Za pripremawe svih ovih |akonija zadu`ena je Joka Pere{. Joka navodi da za specijalitete ("da prste poli`e{") nije dovoqno samo vi{egodi{we iskustvo, ve} i strpqewe. Pojedina ukusna jela pripremaju se dugo, zbog laganog kr~kawa. Iako kao glavna kuvarica mora da
zna da pripremi savremena jela od mesa i povr}a, Joka ka`e da joj je drago {to postoji ovakav restoran, u Ulici majke Jevrosime, da i nova pokolewa mogu da osete ukus i miris na{ih tradicionalnih jela.
Tele}e brizle
Potrebno je: tele}e brizle, beli luk, uqe, so, tucana paprika, crni luk.
Blizle o~istite od `ila i stavite da stoje jedan sat u hladnoj vodi, koju ste prethodno blago posolili. Brizle procedite i isecite na kocke i pr`ite ih na ro{tiqu ili u podmazanom tigawu. Beli luk iseckajte i pome{ajte s uqem, pa prelijte preko pr`ene brizle. Brizle servirajte sa seckanim crnim lukom.
Puwene pile}e grudi
Potrebno je: pile}e belo meso, dimqeno meso, slanina, ka~kavaq, tucana paprika, pomfrit.
Belo meso odvojte od kostiju, istawite i izlupajte, pa slo`ite dimqeno meso, tanko se~enu slaninu, ka~kavaq i pospite tucanom paprikom. Meso presavijte i pecite na ro{tiqu, na tihoj vatri. Pe~eno puweno meso pospite rendanim
ka~kavaqom i servirajte s pomfritom.
Gurmansko jelo
Potrebno je: {kembi}i, june}e meso, june}i i sviwski papci, june}i i sviwski rep, praziluk, tucanu papriku, za~in "ce", ka~kavaq.
Dobro oprane {kembi}e prokuvajte u vi{e voda, ocedite i isecite na kocke. U duboki sud stavite meso, {kembi}e, june}e i sviwske
papke, june}i i sviwski rep, nalijte vodom i dugo kuvajte na tihov vatri, da meso po~ne da se odvaja od kostiju. Procedite, kosti odvojte od mesa, pospite tucanom paprikom, dodajte za~in "ce". U me|uvremenu, propr`ite praziluk ise~en
na kolutove. Propr`en praziluk ume{ajte u smesu, preru~ite u zemqani sud, nalijte te~no{}u u kojoj su se kuvale namirnice i pospite rendanim ka~kavaqom, pa stavite u zagrejanu rernu da se zape~e.
DESERT
Торта са шаргарепом
Potrebno je: 170 g mlevene plazme, 100 g butera, 80 g mlevenih oqu{tenih badema. Za fil: 3 jajeta, 400 g neslanog sremskog sira, 150 g neslanog krem sira, ka{i~ica rendane limunove kore, 3 ka{ike limunovog soka, so, 70 g {e}era. Za ukra{avawe: 200 g {argarepe, 90 g {e}era.
1. Buter, badem i mlevenu plazmu dobro umutite i smesu ravnomerno rasporedite u podmazan kalup. 2. @umanca odvojte od belanaca, pa `umanca, sremski i krem sir, struganu koru i sok od limuna umutite. 3. Belanca, {e}er i malo soli dobro umutite i sastavite s umu}enim sirom.
Filom prema`ite koru od keksa i stavite u rernu, zagrejanu na 180 stepeni, da se pe~e oko 35 minuta. 4. [argarepu narendajte, a 50 g {e}era i ka{iku vode u{pinujte re|e nego za slatko. U to dodajte narendanu {argarepu i kuvajte 3 minuta, pa procedite i pospite preostalim {e}erom. 5. Zatim, {argarepu stavite na masni papir i u rernu zagrejanu na 100 stepeni da se prosu{i 40 minuta.
Ohla|enom {argarepom ukrasite tortu. Pre
servirawa, tortu ostavite da odstoji ~etiri sata u fri`ideru.
Карфиол с тиквицама
Za 6 osoba: 600 g karfiola, so, 300 g tikvica, 400 g
pile}eg parizera, pola veze per{una, 60 g prezli, ka{ika uqa, 500 ml be{amel sosa, ka{ika pr`enog seckanog luka, biber.
1. Opran karfiol izdelite na cvetove i barite 5 minuta u posoqenoj vodi. U to dodajte tikvice ise~ene na
kolutove i barite jo{ 2 minuta, pa procedite. 2. Pile}i parizer isecite na kolutove. Sitno seckan per{un, prezle i uqe izmiksujte u blenderu, da dobijete pire. 3. Be{amel sos izme{ajte s pr`enim lukom, pa ostavite da provri. 4. Polovinu be{amel sosa sipajte u podmazanu vatrostalnu posudu, pa rasporedite karfiol, tikvice i parizer. Zatim, prelijte preostalim be{amelom i pospite pireom od per{una. 5. Vatrostalni sud stavite u rernu zagrejanu na 200 stepeni i pecite oko 15 minuta, da prezle malo porumene.
Преливени карфиол
Za 4 osobe: 1 kg karfiola, so, 120 g crnog luka, 2 ka{ike
paradajz pirea, jaje, 3 ka{ike seckanog per{una, biber, 500 g me{anog mlevenog mesa, veza per{una, 3 `umanceta, ka{ika limunovog soka, 4 ka{i~ice senfa, ~a{a pavlake, 150 g butera.
1. O~i{}en i opran karfiol barite 5 minuta u posoqenoj vodi, izvadite i prelijte hladnom vodom da se ohladi. 2. Seckan crni luk, paradajz pire, jaje, so, biber i per{un izme{ajte mlevenim mesom. 3. Deo mlevenog mesa rasporedite izme|u cvetova karfiola, a preostalim mlevenim mesom napravite krug u podmazanom vatrostalnom sudu. Stavite u rernu zagrejanu na 180 stepeni i pecite oko pola sata. 4. @umanca, limunov sok, senf, so i jogurt izmiksujte u blenderu, pa lagano dodajte rastopqen buter. Sve dobro izme{ajte, posolite, pobiberite i ume{ajte seckan per{un. Pe~en karfiol servirajte s prelivom.
Запечен карфиол
Za 4 osobe: 800 g karfiola, 1 kg krompira, 250 ml
pavlake s majonezom, 200 g ka~kavaqa gaude, ~en belog luka, biber, so, 200 g dimqenog mesa.
1. Belim lukom istrqajte vatrostalni sud i podma`ite. Oqu{ten i opran krompir isecite na kolutove i
rasporedite u vatrostalni sud. 2. Preko krompira stavite tanke {nite dimqenog mesa. 3. Karfiol barite 3 minuta u posoqenoj vodi, procedite i izdelite na cvetove. 4. Cvetove karfiola rasporedite preko mesa, pa prelijte pavlakom s majonezom. Stavite u rernu zagrejanu na 200 stepeni i pecite oko pola sata.
SPECIJALITETI
Карфиол, барен и запечен
ORIJENTALNO
Зачињена
пилетина
Za 4 osobe: 450 g fileta pile}eg belog mesa, 5 ~enova
belog luka, 2-4 ka{i~ice {e}era, 3 ka{ike be{amel sosa, 2 ka{ike ke~apa, tabasko, 3 ka{ike limunovog soka, ka{ika sir}eta, biber, mawa glavica crvenog luka, 150 krastavaca, 2 paradajza, 2 ka{ike uqa, 4 jajeta, obareni pirina~.
1. Filete belog mesa isecite na trake. Beli luk iseckajte i odvojte ka{iku belog luka sa strane. 2. Preostali beli luk, belo meso, 2 ka{i~ice {e}era, be{amel sos, ke~ap i kap tabaska izme{ajte i ostavite da stoji 15 minuta. 3. Limunov sok, razbla`eno sir}e i odvojeni beli luk izme{ajte, pa posolite i pobiberite. 4.
Crveni luk isecite na kolutove, krastavce, tako|e, na kolutove i prepolovite ih. Paradajz isecite na kri{ke. 5. Marinirano meso pr`ite na zagrejanom uqu. Jaja ispr`ite "na oko" na zagrejanom uqu. Pr`eno meso servirajte na obarenom pirin~u s pr`enim jajima, uz salatu od paradajza i krastavaca prelivene
pripremqenim limunovim sokom.
Кувари с
љубављу
Dan zaqubqenih obele`en je, u beogradskom restoranu "Foka}a", hotela "Hajat", humanitarnom manifestacijom "Kuvawe s qubavqu", u organizaciji Katarine Rebra~e i wenog fonda, koji se bavi borbom protiv raka dojke. U kulinarskom takmi~ewu
u~estvovalo je pet timova sastavqenih od poznatih li~nosti, koji su seckali namirnice, me{ali i kuvali sastojke za salate i glavna jela, a na kraju su napravili i slatki{e. Pobedni~ki par, A{ok Murti, stilista, i Vuk Brajovi}, pi-ar menaxer, ~itaocima nedeqnog dodatka "@ivot plus" daje recepte jela koja su dobila najvi{e ocene od `irija, koji je predvodio @an-Pjer Merkadije, generalni direktor hotela.
Woke s lososom
Potrebno je: woke, losos (sve` ili iz konzerve), 2-3 ~ena belog luka, maslinovo uqe, so, biber, bosiqak, origano, ruzmarin, slatka pavlaka za kuvawe, belo vino.
Seckan beli luk propr`ite na zagrejanom maslinovom uqu. Dodajte seckan losos i malo propr`ite. Zatim, dodajte bosiqak, origano, ruzmarin, so i biber, pa prelijte slatkom pavlakom i belim vinom. Sve to malo ukr~kajte. Woke obarite u posoqenoj vodi i prelije pripremqenim sosom.
Gr~ka salata
Potrebno je: paradajz, paprika, crni luk, feta sir, masline, krastavac, so, biber, maslinovo uqe.
Paradajz, papriku, crni luk, fetu i krastavac isecite i izme{ajte, uz dodatak maslina. Salatu posolite, pobiberite i prelije s malo maslinovog uqa.
POZNATI KUVAJU
A[OK MURTI I VUK BRAJOVI]
Чорба
Za 4 osobe: 50 g junetine s koskom, 250 g crnog luka,
250 g celera, 500 g {argarepe, 500 g boranije, mawa glavica karfiola, 300 g gra{ka, 500 g krompira, so, biber, per{un, estragon.
1. U dubok sud stavite meso, o~i{}en i seckan celer, luk i {argarepu, prelijte vodom i kuvajte oko pola sata. 2. Zatim, dodajte ise~en krompir, cveti}e karfiola, ise~enu boraniju i gra{ak. Sve to kuvajte jo{ 15 minuta na laganoj vatri. 3. Meso izvadite iz ~orbe i isecite na kocke, pa vratite u ~orbu. ^orbu posolite, pobiberite, a pre servirawa pospite seckanim per{unom i
estragonom.
Foto D. Mi{i}
Слани муфини
Potrebno je: 600 g karfiola, so, glavica crnog luka, 400 g
krompira, 150 g bra{na, pola kesice pra{ka za pecivo, 100 ml mleka, 6 ka{ika uqa, 2 jajeta, biber, 2 ka{ike seckanog per{una, buter za podmazivawe.
1. Karfiol izdelite na cvetove i barite oko 5 minuta u posoqenoj vodi, ocedite vodu i cvetove dobro ocedite. 2. Crni luk isecite na kocke, a oqu{ten i opran krompir izrendajte. Bra{no izme{ajte s pra{kom za pecivo. 3. Mleko, uqe i jaja umutite, posolite i pobiberite. Dodajte crni luk, krompir, bra{no s pra{kom za pecivo i per{un, pa izme{ajte u glatku smesu. 4. Podma`ite pleh s kalupima za mafine i u svaki sipajte testo. Na testo stavite cvetove karfiola i pritisnite za zaroni u testo. Pleh stavite u rernu zagrejanu na 150 stepeni i pecite oko 40 minuta. Prohla|ene mufine izvedite iz kalupa.
Пица с поврћем
Za 4 osobe: 500 g krompira, 250 g karfiola, 250 g brokola,
paprika, narendana {argarepa, 2 glavice crnog luka, per{un, pola pakovawa zamrznutog lisnatog testa, 100 g krem sira, uqe, so, biber.
1. Oqu{ten i opran krompir isecite na kocke. Opran karfiol i brokoli izdelite na cvetove, a papriku i crni luk isecite na kocke. 2. Testo tanko razvijte prema ~etvrstastom plehu, koji ste prethodno podmazali. 3. Testo prema`ite krem sirom, rasporedite krompir, karfiol, brokoli, papriku i crni luk, pa pospite rendanom {argarepom. 4. Posolite i pobiberite, pa stavite u rernu zagrejanu na 170 stepeni da se pe~e oko pola sata.
