SVEST, PODSVEST I DR. ČAROLIJE
Mi istovremeno živimo svoj život na fizičkom, telesnom i emotivnom nivou a oni su u
neraskidivoj vezi. Funkcionišu isključivo po zakonima prirode.
N
jihov unutrašnji rad ne
može biti promenjen na fizičkom nivou.
D
a vidimo koji su to nivoi našeg uma i šta svaki od
njih radi za nas. Počećemo od spoljnog i ići ka unutra.
SPOLJNI NIVO UMA - SVEST
Ovo je deo uma uprarvlja našim čulima (vid, sluh, ukus, miris i dodir) koja su usmerena ka
spoljnom svetu. Glavni zadatak svesti je skupljanje informacija iz spoljnog sveta.
Prikupljajući informacije putem čula, svest ima važan zadatak učenja znanja i veština koje
su neophodne da bi smo opstali u svetu. Ali ne zaboravite: svest nije jedini nivo uma,
tako da se sve informacije koje stižu spolja, porede sa unutrašnjim, već postojećim
znanjem o njima. To poređenje f -še tako da svaka informacija o kojoj imamo znanje i
iskustvo, biva tretirana u skladu sa postojećim, prošlim iskustvom.Važno je da se poređenje
ne vrši podelom na dobro-loše, pozitivno-negativno, nego na osnovu snage prvog
utiska. Dr. rečima prvo iskustvo o svemu, uvek ima prioritet, iako bi vi sa sadašnjim
znanjem, možda želeli da drugačije tumačite neku situaciju ili informaciju. Tako da
postojeće- unutrašnje znanje formira i definiše vaš doživljaj stvarnosti. Svesni um, ima
nekoliko bitnih osobina koje utiču na naš doživljaj stvarnosti:
* Analitičnost je prva osobina naše svesti.
Tom osobinom, analitički posmatramo
svaku situaciju u kojoj se nađemo, rastavljmo je na delove i tražimo u postojećoj bazi
podataka (svoja prošla iskustva) i adekvatno rešenje. To pretraživanje baze podataka
(vašeg postojećeg znanja) se odvija munjevitom brzinom, a pošto u nama već postoje
stara iskustva i reakcije za skoro svaku situaciju u kojoj se nađemo, postojeće reakcije se
automatski primenjuju. Analitička osobina svesti ogleda se u sposobnosti traženja i
izvršavanja rešenja, koje su posledica vaših prošlih iskustava.
* Racionalnost je druga osobina Svesti. Č
ini da uvek dajete objašnjenje za svoje
postupke bilo da su dobri ili ne (pušenje, gojaznost, alkoholizam). Ova osobina svesti javlja
se kao posledica postojećih znanja i u skladu sa tim znanjem, vrši racionalizaciju.
A
ko
nemamo objašnjenje zašto nešto radimo na određ. način, postajemo anksiozni, nervozni i
frustrirani. Ako to stanje traje dugo, dovodi do ozbiljnih mentalnih i fizičkih poremećaja.
Mentalne ustanove su prepune takvih ljudi koji. Problem sa ’’racionalnim razlogom’’ nekog
lošeg ponašanja je taj što to nikad nije pravi razlog. Npr. pušač kaže: Pušim zato što me to
smiruje, daje mi vreme da smireno razmislim i sl. Debeli ljudi kažu: debeo sam jer jedem
kad mi je dosadno, kad sam nervozan, tužan.... Sigurno ste primetili da svi ti razlozi, nikad
nisu realni razlozi, već isključivo lični. Lični su jer su posledica ličnog doživljaja sebe. Pušači
pre nego što su stvorili naviku, slušali su druge pušače da kažu: Pušim jer me to smiruje...
Debeljuce su čule od druge debeljuce: Jedem kad sam nervozna, ili mi je dosadno...Oni su
te priče prihvatili kao svoju istinu, jer je to bilo prvo iskustvo sa tom informacijom. Sada
shvatate da ’’Racionalni razlozi’’lošeg ponašanja, nikad nisu pravi već su lični razlozi.
* Kritički stav je sledeća osobina Svesti. Ona
kritikuje i osporava sve što nije u skladu
sa vašim postojećim stavovima. Pri tom su, si vaši stavovi o bilo čemu, posledica vašeg
postojećeg znanja, a nastali su na osnovu vaših prvih utisaka, a te prve utiske o svemu,
posebno “o sebi’’, stekli ste u vreme dok niste znali OVO, što danas znate. Kritička osobina
svesti, na osnovu brzog pregleda ranijih životnih iskustava: doživljaja, utisaka, osećanja –
smeštenih u trajnoj memoriji (podsvesti), reagujete kritikom na sve što nije u harmoniji
(skladu), sa postojećim stavovima. Kritička osobina je posledica poređenja informacija,
sugestija i ideja koje primate (ili dajete sami sebi) sa vašim postojećim stavovima na tu
temu. Na osnovu tog poređenja i pronalaženja postojećih stavova, vi ste ili kritički
nastrojeni prema novim informacijama ili niste. Svaka informacija koja je u skladu sa
postojećim stavovima biva prihvaćena, a koja nije, odmah se kritikuje i osporava. Sve što
vam drugi kažu ili vi kažete sami sebi, a pri tome osećate unutrašnji otpor prema tome je
kritička osobina vaše svesti – na delu. Eto objašnjenja zašto mnogo ljudi nije sretno i
zadovoljno sobom. U skladu sa stalnim kritičkim poređenjem postojećih stavova i novih
ideja, vrlo je teško izvršiti promenu svojih rekcija i ponašanja.
*Želja za učenjem i razvojem tj. Snaga Volje,
važna je osobina naše svesti. Želja za
učenjem, razvojem i stalnim napretkom je ono što nas pokreće na akciju. Ali sama želja
kratko traje tj. koliko traje adrenalin koji se stvorio sa tom idejom o promeni. Zašto? Zato
što kad poželite neku promenu u svom životu, ta želja se suočava sa postojećim znanjem i
stavovima o tome tj. sa vašom kritičkim stavom. Na pr. možete reći: ’’Baciću cigarete i
ništa me neće naterati da ponovo zapalim!’’ ili “Od danas jedem samo kad sam stvarno
gladan”. Svi znate koliko to traje.... dok vas neko “iznervira’’ i vi zapalite jednu… Svi ovi
pokušaji traju, koliko traje količina adrenalina stvorena tom lepom idejom ili željom. Kad se
adrenalin izči uključuje se vaša kritička svest i vi počinjete da osporavate željenu promenu.
Rezultat je poznat, stara navika se vraća- ovog puta još jača. Istina? Dakle ta naša snaga
volje, baš i nije neka snaga.
Rezime:Svesni um je spoljni nivo uma i bavi se našim društvenim životom.Prima informac.
iz spoljnog sveta putem čula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. F- še, na racionalan i analitički
način jer se stalno bavi informacijama koje se mogu analizirati i proveriti našim čulima.
Mogućnost poređenja informacija sa postojećim znanjem, stvara kritički stav svesti.
Kritička svest se aktivira usled postojećih stavova, koji su posledica znanja sticanih od
početka života. Svest radi po principu: Ono što osetim čulima - postoji i to mogu da
razumem! Sve druge informacije koje stižu do svesti a ne dolaze putem čula, potpuno
zbunjuju svest. Taj spoljni- svesni nivo uma, okružuje naše unutrašnje nivoe uma, koji se ne
bave spoljnim svetom, nego nama lično.
Podsvesni nivo Uma – Podsvest
Pravi centar upravljanja našim telom i životom... je na nivou ispod svesnog i naziva se
podsvesni um - podsvest. Kako f- še? Uporedimo ga sa kompjuterom jer i on radi po istim
principima kao um. Nov kompjuter nema programe koji mu trebaju da bi radio, on mora
imati instalirane programe. Tek onda će raditi -koristeći instalirane programe. To je princip
po kome radi i naš um. Um je najsavršeniji kompjuter. Po rođenju, naš kompjuter je imao
par osnovnih programčića, koji pokreću telesne funkcije i to je sve. Svakog dana od tada,
mi dodajemo nove programe i ojačavamo postojeće. Osnovno pravilo uma je sledeće: On
nas uvek održava onakvom osobom kakvom sebe doživljavamo. To kako sebe
doživljavamo su naši "programi", kao rezultat naših životnih iskustava. Pored svesnog,
fizičkog nivoa uma, sledeći nivo je unutrašnji-telesni -podsvest. Podsvest je mnogo veći
deo uma od spoljnog i može obraditi milione čulnih informacija u sekundi, jer sadrži svu
mudrost, sećanja, iskustva i reakcije. Podsvest je izvor kreativnosti koji skladišti i pokreće
sve“programe’’ automatskog reagovanja, koje koristimo u svakodnevnom životu. Podsvest
ima f- ju “autopilota’’ koji nam omogućava da radimo više stvari istovremeno, bez potrebe
da se koncentrišmo na svaku pojedinačno. Vožnja automobila je pr. za to. Vožnja zahteva
puno operacija – upravljanje ručicama i pedalama, ubrzavanje, kočenje, skretanje...Sve to nakon
brojnog ponavljanja postaje potpuno automatski. Tako da kad sednete u auto, vi ne razmišljate o
papučicama i ručicama a auto kao da ima autopilota - Vas. Ono što ste već usvojili kao svoju
automatsku reakciju više nije interesantno za vašu svest. Sve informacije, u jednom trenutku našeg
života bile su nove za nas, da bi potom, postale kodirane (označene) putem naših osećanja. Osećanja
su telesne senzacije kojim reagujemo na primljenu informaciju. Ako su osećanja vezana za određ.
Informac. jača, to će prvi utisak o toj informaciji biti dublje biti urezan u podsvest. U ekstremnim
situacijama ovo vodi “Trenutnom Znanju”. Ovo iskustvo se stiče obično u šok situacijama tipa: “Čovek
koga je ujela zmija” ili “Dete koje je dotaklo vrelu ringlu”. Ovakva šokantna iskustva, praćena jakim
osećanjima, trenutno bivaju urezano duboko u sve nivoe uma.
DRUGI NAČIN da se NOVE ideje utisnu duboko u podsvest je putem ponavljanja. To je način na koji
se uči, a isto tako se stvaraju navike. Stalnim ponavljanjem informacije ili sugestije, naša reakcija na nju
postaje automatska. Pitajte pušača kakav ukus je imala njegova prve cigaretea a on i dalje puši?
Svesno, kazaće vam da je cigareta bila odvratna i da je tad znao. ALI, TO NIJE SNAGA PRVOG
UTISKA. To je njegovo sadašnje svesno, racionalno razmišljanje. Snaga prvog utiska su njegova
osećanja u vezi tog postupka u tom trenutku. Kad je palio prvu cigareteu palio je, sa sebi dragim
ljudima i zato se osećao: Važan, Bitan, Jak, Odrastao. Ta osećanja su “snaga prvog utiska” o pušenju, a
ne sadašnje razmišljanje.Taj prvi utisak tj. osećanja vezana za prvi utisak su ono, što ga još uvek tera
da puši.
Zaključak, što su jača osećanja koja prate nove ideje, to je potrebno manje ponavljanja da bi ta ideja
bila prihvaćena u podsvesti. Jednom prihvaćena ideja postaje program ponašanja. Ponekad je
potrebno da unapredimo naše zastarele programe ukoliko želimo da unapredimo naše živote. E tu se
javlja problem. Ne možemo promeniti naše programe ponašanja ni logičnim argumentima ni napornim
radom.
Jedini način da ih promenimo je da se pozabavimo našim osećanjima i stavovima o
doživljavamo kao debeljuce mi se tako i ponašamo. Ako doživljavamo sebe kao: vitke ili pušače,
nesretne ili uspešne, onda se tako i ponašamo, što će reći da to definitivno jesmo – u sopstvenim
očima. Taj naš doživljaj sebe je najvažnija karakteristika naše podsvesti koja se zove imaginacija. Za
imaginaciju, većina ljudi misli da je to kreativnost, nešto poput talenta za muziku, pa ili ga imaš ili
nemaš. Međutim imaginacija je više od toga. To je osnovna osobina naše podsvesti, koja je više nego
talenat i svako od nas je ima. Imaginacija je naš doživljaj sebe i sveta u kome živimo. Taj naš doživljaj
sebe upravlja našim životom. Svaki čovek ima svoj doživljaj sebe i sveta koji ga okružuje. To nas
dovodi do zaključka da je svaki čovek potpuno jedinstven. Upravo zato je naš doživljaj sebe i sveta
apsolutna istina.
Ako nam se ne sviđa kako sebe doživljavamo i želimo da se promenimo, da bi promena došla, treba
prvo da promenimo i unapredimo naše stare stavove (programe) o sebi. Brisanje teksta koji izlazi iz
štampača ne menja uzrok teksta, nego posledicu. Zato, sve dok je naš um programiran da radi stvari
na određeni način, nikakav pokušaj promene neće dovesti do željene promene. Prosto je nemoguće
prevazići neki naš unutrašnji program ponašanja logičkim argumentima ili svesnim, lingvističkim
vragolijama. Svaki put kad se sukobe logika i imaginacija, imaginacija uvek izlazi kao pobednik.
Poenta je u sledećem. U potpuno istom, vremenu i okruženju, svako od nas ima svoj doživljaj sebe i
sveta u kome živi. Bez obzira na te naše lične, doživljaje sveta, svet se ne menja, on ostaje kakav je.
Jedina razlika je u imaginaciji. Naša imaginacija stvara “Naš doživljaj Sveta”. Jednom stvoren, naš
doživljaj sveta ostaje takav kakav je kao “Naša Istina o Svetu” sve dok ga ne promenimo na nivou uma
na kome smo ga stvorili, a to je na podsvesnom nivou.
Ovaj nivo našeg uma je istovremeno zadužen i da nas čuva od svake opasnosti, stvarne ili zamišljene.
Nekada ono što je zamišljeno u našoj podsvesti ima uticaj na nas kao i događaj koji se stvarno desio,
naša podsvest ne vidi razliku. Ovo je bitna karakteristika naše podsvesti, ne razlikuje šta Svest
doživljava kao “Maštu” (nešto što se dešava samo u mislima) od onoga što je “Realnost” (dešava se
napolju, u realnom životu). Za Podsvest je to isto. Jedina “Realnost” koju Podsvest priznaje su naša
iskustva, definisana našim osećanjima. A naša iskustva od početka života do danas, ostaju zabeležena
na nivou uma -magacinu koji nazivamo trajna memorija.
* Trajna Memorija. Naš um je kao kamera koja snima non-stop 24 h svih 365 dana čak i dok spavamo.
Naša čula non-stop primaju informacije. Sve što vam se ikad desilo, što ste ikad čuli, pomirisali ili osetili
ostaje trajno smešteno i u bazi sećanja, u podsvesti.Ta baza sećanja se naziva trajna memorija. To je
memorija gde su smeštena sva naša dešavanja od rođenja do sad. Ono što zbunjuje je način pristupa i
pokretanja tih silnih sećanja.
Svaka informacija ikad primljena kroz neko od naših 5 čula, čuva se ovde. Tako da od trenutka, kad je
stvoren mozak u maminom stomaku, sve što smo čuli, osetili ili doživeli ostavlja trag u nama. Tako
počinje stvaranje velike baze podataka, iz koje se stvaraju naša uverenja, navike i modeli našeg
ponašanja. Svi ti podaci nas pretvaraju u ono što smo danas. Svaka naša misao, reakcija kao i
percepcija u vezi nekoga ili nečega, sve se to zasniva na našim iskustvima iz prošlosti. Jednostavno
rečeno:
Mi smo danas refleksija svih naših prošlih iskustava.
Kako ući u tu trajnu memoriju i promeniti podatke zabeležene tamo? Evo odgovora: Hipnozom se može
ući u trajnu memoriju I izvršiti potrebne promene. Taj proces se zove hipnotička regresija I predstavlja
mentalno putovanje kroz vaš život. Npr. u Hipnozi se možete vratiti nazad u vreme vašeg prvog
rođendana ili ako želite samog trenutka vašeg rođenja. Ovako vi dobijate šansu da ponovo vidite sve
detalje oko sebe, osetite iste mirise, ukus kolača na vašem nepcu i čujete sve ljude koji su tamo sa
vama. Da ponovim, mi nikad ništa ne zaboravljamo samo ne znamo kako da svesno pristupimo tim
sećanjima. Većina tih sećanja je u trenutku kad su se dešavale, stvorila naše telesne, automatske
reakcije kako na njih kao i na sve slične situacije.
*Automatske reakcije - Navike. Naše reakcije na životne situacije za koje mislimo da su spontane, u
stvari to nisu. Nekada davno, bio je trenutak u vašem životu kad ste prvi put bili u takvoj situaciji i tad
niste znali šta da uradite. Na osnovu onog što su vam tad pokazali ili rekli (snaga prvog utiska) vi ste tu
sugestiju usvojili kao svoju reakciju na tu situaciju. Naknadnim ponavljanjem pojačali ste i potvrdili taj
prvi utisak i tako ga pretvorili u svoju automatsku reakciju na situaciju. Sledeći pasus je detaljno
objašnjenje procesa formiranja ličnosti. Dobro ga proučite i zapamtite, jer je objašnjenje kako ste postali
to što ste danas.
Svaka naša reakcija u bilo kojoj situaciji posledica je naše percepcije te situacije. Percepcija
situacije je naše očekivanje u vezi te situacije, a očekivanje je posledica prethodnih iskustava iz
sličnih situacija. Prethodna iskustva su izgradila stavove u nama o tome, šta te situacije znače za
nas. Stavovi su posledice dominantnih osećanja (telesnih senzacija) koja se javljaju u prvim sličnim
situacijama. Prve situacije, dešavaju nam se u prvim godinama života. Inicijalna osećanja koja se
tad pojave predstavljaju snagu prvog utiska. Pošto je prvi utisak, jedini podatak koji imamo u tom
trenutku(nemamo današnje znanje), ta osećanja ostaju memorisana kao naša spontana, telesna
reakcija na situaciju. Kako se situacije ponavljaju taj prvi utisak se sa svakim novim ponavljanjem
pojačava i pretvara u našu automatsku-telesnu reakciju na situaciju. Ta telesna reakcija (osećanje)
stvara stav “U Nama O Nama” u takvim situacijama. Jednom stvoreni stav se održava takvim
kakav je sve dok se ne promene inicijalna osećanja koja su ga stvorila. Kako se razvijaju naše
kognitivne sposobnosti, tako učimo da logički, racionalno definišemo naše reakcije i ponašanja kao
+ ili - , dobra ili loša, zdrava ili nezdrava, itd. Ali te definicije ne menjaju činjenično stanje, odnosno
nas i naše reakcije.
Ov
o je objašnjenje kako ste postali to što ste danas. Slučajno ili ne, naučeni smo da nikad ne
uzimamo u obzir da su naša današnja, logička i racionalna objašnjenja posledica našeg znanja
koje smo sticali slušajući druge ljude, koji nemaju pojma šta mi osećamo, kako to osećamo i kako
su se naša osećanja razvijala.
Ako su vam kao detetu roditelji pažljivo sa toplinom, ponavljali kako sve što čujete ili vidite “brzo
učite i lako pamtite”, hvalili vas za sve što ste naučili…. Vi i danas tako reagujete na svaku novu
materiju koju proučavate. Ali isto, svi pušači pre nego što su stvorili naviku prvo su slušali druge
pušače kako pričaju: Pušim zato što me to smiruje, zato što....To nam govori da snaga prvog utiska
i ponavljanje inicijalnih sugestija važi kako za pozitivne tako i negativne programe našeg
reagovanja i ponašanja.
Navika predstavlja našu automatsku reakciju na neko dešavanje. Navike po sebi nisu ni dobre ni
loše one su naučena reakcija, posledica naših inicijalnih osećanja. Ova konstatacija nas dovodi do
nečega što nas čini superiornim u odnosu na sva druga živa stvorenja na planeti zemlji.
* Osećanja.Svaki čovek na planeti ima unikatne otiske prstiju, kakve nema nijedan drugi čovek,
isto svako od nas oseća svoja osećanja na samo njegov jedinstven način. Ta činjenica nam govori
da su naša osećanja jedini pravi pokazatelj kakav nam je život. Tj. naša osećanja su naš unutrašnji
kompas, našem telu i životu. Zato nijedan kalup sem našeg originalnog nam ne odgovara.
U
procesu razvoja čoveka, prvo se razvije osećanje senzacije, potom svesne kognitivne sposobnosti.
Senzacije koje se fizički manfestuju u našem telu nazivamo Osećanjima. Proces osećanja
senzacija je prisutan u svakome od nas i spontano se dešava bez ikakvog svesnog napora.
Kao na primeru pisma i štampača “Uzrok – Posledica’’ je prirodni zakon koji važi u nama. Uzroci
svakog našeg ponašanja u životu su posledice naših životnih iskustava. Kad se neko oseća loše
(strah, strepnja, odbačenost itd.) u određ. situacijama, znamo da po zakonu “Uzrok – Posledica’’
toj osobi se u životu već desilo nešto što čini da se oseća tako. Desilo se da osobi stvori podsvesni
“Neprijatno mi je” stav, kao telesnu reakciju zaštite. Da nije tako osoba bi imala otvoren istraživački
stav umesto neprijatnog.
Situacija koja u sadašnjosti aktivira neko negativno osećanje, samim tim i
reakciju, programirana je prošlim iskustvima. Neko ko ima napade panike i ne može da diše već je
imao u životu loše iskustvo praćeno velikim strahom, gde je pomislio da će umreti.
Apsolutno svi naši stavovi, uverenja i reakcije su posledica naših iskustava, kako realnih tako i
zamišljenih. Sva naša životna iskustva generišu osećanja, osećanja stvaraju stavove o svim
životnim situcijama. Stavovi izazivaju naše reakcije, kako dobre tako i loše. Zato je toliko teško
promeniti stavove i reakcije (navike) svesnim naporom i logičkim razmišljanjem. Oni nisu deo naše
svesti. Stavovi su naša telesna reakcija na situaciju i smešteni su u našoj podsvesti, podsvest ne
razlikuje “Dobre ili Loše stavove’’ već automatski reaguje telesnim senzacijama-osećanjima u
situacijama u kojima se nađemo. Ta automatska reakcija je posledica prvih takvih situacija u
našem životu, što nam govori da mi uvek pamtimo sva naša iskustva, od trenutka rođenja pa do
danas. Neverovatno, zar ne?
Podsvest živi van vremena i prostora, pa za našu podsvest ne postoji prošlost ili budućnost, samo
sadašnjost. Šta god da nam se dogodilo u detinjstvu, to je ostalo zauvek urezano u podsvesti i još
postoji u nama kao osećanje koje se aktivira sa novom situacijom. To znači da podsvest pamti i
pokreće sva naše osećanja, vezana za bilo koju osobu situaciju ili događaj iz naše prošlosti.
Osećanja su sastavni deo našeg Uma i naša su telesna reakcija na informacije, ideje, osobe,
situacije...Svest nam je apsolutno posvećena očuvanju, već usvojenih stavova kako o nama tako i
o životu. To važi za sve naše stavove, čak i one loše. Kako je to moguće, pitate se? Pa evo kako:
Svaka informacija koja je u skladu sa vašim postojećim stavovima biva odmah prihvaćena, a ona
koja nije, odmah se kritikuje i osporava. Sve što vam drugi kažu ili pak vi kažete sami sebi, a pri
tom osećate unutrašnji otpor, je kritička osobina vaše svesti – na delu. Ta kritički stav je potvrda
prirodnog zakona: Uzrok – Posledica.
Da bi se bilo koja naša reakcija, ponašanje ili stav promenili,
prvo je potrebno uspostaviti emotivnu harmoniju, a to se postiže oslobađanjem nagomilanih
osećanja koja su stvorila stav koji nam se svesno ne sviđa. Tek kad se uspostavi emotivna
harmonija, moguće je promeniti naše postojeće definicije i stavove.
Ovo je nužno razumeti, zato što kad je neko osećanje u vezi nečega ili nekoga jednom prihvaćeno
od naše podsvesti, ono je prihvaćeno kao zakon po kome reagujemo na sve slične situacije. To
prihvaćeno osećanje je naša “Automatska Telesna Reakcija’’ koja izaziva dato ponašanje u svim
sličnim situacijama. Sve naše telesne-emotivne reakcije su nastale u prvih 5-6 godine života.
B
ez obzira šta svest misli o nekoj našoj reakciji, kad je osećanje izazvano dovoljan broj puta u
određenim situacijama to osećanje stvara program ponašanja za nas u svim sličnim situacijama.
Naša podsvest radi na osnovu principa familijarnosti (šta joj je već poznato) i asocijacija, a ne na
osnovu Svesne logike da li je nešto dobro ili nije. Naše reakcije su vođene našim osećanjima,
nebitno dali ih mi svesno doživljavali kao loša ili dobra.
Šta su to Negativna ili Loša Osećanja?
*Negativna osećanja su osećanja koja čine da se osećamo loše. Osećanja koja nas sprečavaju
da se osećamo dobro i koja nam ne dozvoljavaju da budemo i radimo najbolje što možemo.
*Negativna osećanja izazivaju neprijatnu telesnu reakciju. Uvek su praćena nekom tenzijom,
nemirom i nelagodnošću.Oduzimaju nam jasnoću misli, koncentraciju i smireno logičko
razmišljanje. Negativna osećanja nam čine život nepodnošljivim sve dok ih se ne oslobodimo.
Ova zadnja karakteristika je ključna. Jer naš otpor - osećanjima je najbolniji u vezi njih. Svim
drugim osećanjima koja nam prijaju mi potpuno automatski dopuštamo da ih osetimo i iskažemo i
kao posledicu toga ona se oslobađaju i povlače nazad u ležište.
Pr: Osećanje radosti, zadovoljstva, sreće, seksualnog uzbuđenja itd. Ovim osećanjima mi ne
pružamo otpor, odmah ih prihvatamo i iskazujemo. Ali koliko god nam se ova osećanja sviđala,
ona kratko traju i pošto smo ih osetili i iskazali ona se povlače. Ovo nas dovodi do sl. zaključka:
osećanja koja odbijamo da osetimo i iskažemo ne nestaju već i dalje traju u nama, gomilaju se i
traže da ih iskažemo u potpunosti. Znači sva osećanja koja ne iskažemo nego pokušamo da
potisnemo, još jače nas guraju iznutra da bi ih osetili i iskazali. Kod tog “Guranja iznutra’’ osećamo
snagu zakona “Uzrok-Posledica’’. Mi ne možemo promeniti naše reakcije, sve dok držimo osećanja
u vezi toga potisnuta i zarobljena u nama. Naša osećanja uvek nadjačaju naše svesne misli. Zato
kad dopustimo sebi da osetimo i iskažemo svoja osećanja, automatski nestaje pritisak koji ona
stvaraju dok ih ignorišemo i potiskujemo. Kad su osećanja iskazana, tada se ona povlače i naša
logika ima punog smisla u definisanju situacije na način koji nama odgovara.
Svako naše logičko razmišljanje na situaciju u kojoj se nalazimo, posledica je onog šta osećamo u
vezi te situacije i to osećanje koje imamo u datoj situaciji, pokazuje nam kako naša podsvest
doživljava tu situaciju. Znači da naš podsvesni doživljaj situacije u kojoj se nađemo kontroliše našu
Svesnu reakciju.
Dopuštajući sebi da osetimo i iskažemo sva svoja osećanja + i -, dajemo sebi
šansu za mir i harmoniju u nama. Menjajući naš inicijalni način reagovanja na - osećanja, tako što
ćemo umesto odbijanja, prihvatiti da ih “Osetimo-Iskažemo-Oslobodimo’’ izazvaćemo domino
efekat koji će rušiti kulu naših negativnih osećanja koja čine Bolest.
Problem je Otpor Osećanjima – A Rešenje dolazi kroz Emotivno Pražnjenje!
Svako odupiranje i otpor našim osećanjima je daleko ozbiljnija stvar nego što ljudi misle. Naša
osećanja su dizajnirana tako da se kreću ciklično:
“Situacija - Osećanje – Iskažimo ga –
Oslobodimo ga – Završen ciklus’’. Pokušavajući da “Ne Osećamo’’ neko osećanje,
automatski stvaramo BOLEST (pritisak i nelagodnost u nama).
Održavanje otpora i čuvanje
potisnutih osećanja, crpi ogromnu količinu naše životne energije. I kako se potisnuta osećanja
gomilaju, tako se više iscrpljujemo fizički i emotivno. To je kao da pokušavate non-stop da plivate
uzvodno. Samo je pitanje vremena kada ćete potpuno iscrpeti svu svoju energiju i potonuti.
Pružajući otpor sopstvenim osećanjima prekidamo prirodni ciklus kruženja životne energije:
“Situacija - Osećanje – Iskažemo ga – Oslobodimo ga – Završen ciklus’’. Kao posledica ovog
prekida kruženja energije, ta energija koja bi bila usmerena na održavanje besprekornog rada svih
sistema i organa, usmerava se na otpor osećanjima i to nas čini slabim. Ta slabost se naziva
“Bolest’’. Emotivno Pražnjenje – Oslobađanje Nagomilanih Osećanja se može desiti samo ako Vi
to dozvolite sebi.
Sva osećanja traju kratko, osim ako se odupiremo njihovom
oslobađanju.
Kod većine ljudi jedna od osnovnih karakteristika njihove ličnosti je Negativnost.
Posle brojnih sugestija koje su slušali i ponavljali sebi godinama: Ti si nesiguran, Odustani, Ne
vredi ni pokušavati, Baš si nesposoban, Baš sam debeo, Ja sam pušač zato što... Njihova
podsvest je usvojila takve sugestije i pretvorila ih u “Njihovu Istinu”. Zato što u trenutku i vremenu
kad su prvi put čuli te i takve sugestije, nisu imali dovoljno znanja i životnog iskustva da ih odbace
kao netačne i nebitne za njih.
Svesni nivo našeg uma ne zna kako da barata
osećanjima jer su osećanja informacije koje do svesti ne dolaze putem naših
pet čula. Osećanja dolaze iznutra, a ne spolja i to zbunjuje našu svest. Svaki put
kad nam se u nekoj situaciji pokrenu osećanja, naš svesni um se pomera u stranu i mi
u takvoj situaciji reagujemo emotivno tj. podsvesno. To znači: Kada neka situacija
počne da vibrira u skladu sa nekom prošlom, mi trenutno osećamo emotivni šum tkz.
(fleshbeck). Ponovo se pokreću inicijalna osećanja koja su nastala pre mnogo
godina kao posledica prvog utiska na takvu situaciju.
Sigurno vam se desilo, da u
običnoj razmeni mišljenja odjednom uneste toliko žara i osećanja, da potpuno izgubite kontrolu, zar ne?
I kad situacija prođe, razmišljate o tom događaju i pitate se zašto ste tako burno reagovali i nemate
objašnjenje otkud tolika emocija. Vrlo je važno da razumete da svaka ideja, sugestija ili koncept jednom
prihvaćeni od strane našeg uma, uvek će bti izvršeni na način kako su inicijalno definisani u skladu sa
osećanjima koja su tad izazvali.
Da bi vam bilo jasno zašto se neke ideje o životu ponavljaju u nama evo
nekoliko zakonitosti našeg uma koje to objašnjavaju. Svaka informacija,
misao ili ideja izazivaju telesnu senzaciju – osećanje. Naše misli utiču na sve
funkcije našeg organizma. Većina telesnih senzacija je prosto neprimetna za
našu svest pa nam deluju neutralne tj. normalne. S druge strane, ideje i misli
koje imaju jaku emotivnu podlogu uvek se primetno osećaju u našem telu.
Znači jednom prihvaćene ideje, izazivaju uvek iste telesne senzacije -
osećanja. Bes i nezadovoljstvo stimulišu naš adrenalin, a veća koncentracija
adrenalina u krvotoku izaziva mnoge promene u organizmu. Strepnja i strah
izazivaju fizičku napetost i umor. Sve pobrojane reakcije nisu samo reakcije
tela na naše misli. One su ilustracija gore navedenog pravila.
Ono što Um očekuje da se desi, obično se i desi. Čitav organizam prati i reaguje u skladu
sa našim osećanjima. Potpuno je nebitno da li su ona pokrenuta kao rezultat naše mašte
ili kao posledica realne situacije u kojoj se nalazimo. Pokrenuta osećanja aktiviraju
programe našeg ponašanja i telo radi sve da bi ispunilo zadatak tog programa. Naše
fizičko zdravlje umnogome zavisi od naših stavova o sebi i našeg mentalnog očekivanja.
Znajući ovo setite se koliko ste puta doživeli: “Čega sam se najviše plašio, mi se i desilo“.
Imaginacija je uvek moćnija od logike.Svesni razlozi i logika su slabiji u odnosu na našu
imaginaciju. Osećanja i mentalne slike (sećanja) su isključivo vlasništvo naše podsvesti.
Osećanja i sećanja, u svakom trenutku pobeđuju sve o čemu logično razmišljamo.
Racionalno razmišljanje, uvek je nadjačano našom imaginacijom brzo i lako. Bilo koja ideja
podržana snažnim osećanjima kao što su strah, bes, mržnja, ljubav ne može biti
promenjena svesnim, racionalnim, logičkim razmišljanjem. Sugestija koja je jednom
prihvaćena i izvršena, izaziva sve manji otpor sa svakim narednim ponavljanjem.Svaki
program ponašanja (dobar ili loš) se zasniva na početnoj sugestiji i osećanjima koja je ona
izazvala. Mentalni model ponašanja se vrlo lako stvara pogotovo ako se početna sugestija
ponovila mnogo puta. Jedanput prihvaćena sugestija od strane naše podsvesti, praćena
dodatnim sugestijama stvara novi model ponašanja u rekordnom roku. Ovo pravilo uvek
važi. Npr: Neki ljudi veruju da u kritičnim momentima moraju zapaliti cigaretu ili popiti
čašicu žestokog pića ili popiti tabletu za smirenje da bi efektno funkcionisali. Bez obzira
koliko je to pogrešno to je postala njihova istina i oni to stalno rade. Svaka informacija ili
koncept, jedanput prihvaćeni, ostaju na snazi sve dok se ne zamene nekom novom idejom
ili konceptom.Jednom usvojena informacija postaje stav, koji je maksimalno zaštićen i
teško ili nemoguće ga je promeniti svesnim logičkim objašnjenjem. Što je neki stav duže u
vama, veći je otpor promeni. Kad ste jednom nešto prihvatili kao način razmišljanja ili
ponašanja, vaš um se trudi da to sačuva. I što više vremena prolazi taj stav postaje model
ponašanja odnosno navika.
Ovo je proces koji objašnjava kako se stvaraju navike, kako dobre
tako i loše. Prvo je bila jedna informacija koja je stvorila prvi utisak i pokrenula neka osećanja u
vezi nje. Posle nekoliko ponavljanja te iste informacije i ponavljanja naših inicijalnih osećanja,
stvara se naš stav o toj i svim sličnim informacijama. Reagovanje na tu i sve slične informacije u
skladu sa stavom o njima stvara se automatska reakcija odnosno navika. Svi mi imamo navike
razmišljanja isto kao i navike ponašanja, ali sve počinje sa jednom naizgled malom informacijom.
Tako da ukoliko želimo da promenimo nešto u našem ponašanju, moramo početi sa promenom
reagovanja na informaciju. Na primer, puno je ljudi koji misle da onog trenutka kad zapale cigaretu,
njihovi nervi se momentalno opuste i smire. To nije istina, jer šta je to što ih je smirivalo dok su
imali 7, 8 ili 12 godina? Ali bez obzira što to znaju, onaj prvi utisak o pušenju je i dalje tu i pruža
neverovatan otpor pokušajima da se zameni logičkim objašnjenjem. Zamišljeno i emocijama
pojačano stanje, često postaje organsko stanje, pod uslovom da je takvo stanje trajalo dovoljno
dugo u vama.Savremena medicina je potvrdila teoriju da većina nezdravih stanja nisu organskog
porekla. Drugim rečima ta neprijatna i nezdrava stanja su stvorena u našem umu, koji kontroliše
sve funkcije našeg organizma. To znači da određena neprijatnost ili neka druga manifestacija
nepravilnog rada određenog organa ili dela organizma, se javlja kao posledica nekog našeg stava i
potisnutih osećanja, smeštenih u našoj podsvesti koja pri tome kontroliše sve telesne funkcije.
Drugim rečima, ako neko stalno razmišlja i priča o slabim živcima, nervoznom stomaku, glavobolji
izazvanoj nerviranjem, posle izvesnog vremena ove smetnje postaju za tu osobu njena realnost.
Svesni napor ne utiče na podsvest.Što će reći, što se više svesno trudite, sve manje utičete na
svoju podsvest. U slučaju da imate problem sa spavanjem, tj. insomniu, ovo pravilo vam je itekako
poznato. Što se više trudite da zaspite, sve manje vam se spava. Zato pravilo glasi: Kad želite da
utičete na podsvest, nema žurbe i moranja – OBAVEZNO RADITE LAGANO. Radeći tako,
primetićete da kako vaše poverenje u podsvest raste, tako ćete sve više dopuštati da se to što
želite desi, umesto “Da sebe forsirate da se to desi”. Da rezimiramo, podsvesni um ili podsvest je
unutrašnji nivo uma koji prima i obrađuje informacije koje stižu iznutra, odnosno iz našeg tela. Te
unutrašnje informacije stižu u obliku telesnih senzacija koje osećamo i zato ih nazivamo
osećanjima. Drugim rečima unutrašnji nivo našeg uma (podsvest) bavi se isključivo našim ličnim,
unutrašnjim, telesnim dešavanjima. Njega spoljni svet ne zanima. Podsvest je emotivni deo uma
koji ne poznaje logiku koja vlada u spoljnom svetu. I ostao je još jedan, najdublji nivo uma da
pojasnimo. Nesvesni Um je najdublji nivo našeg uma. Ovaj deo našeg uma ima samo jednu
funkciju: Ovaj nivo uma kontroliše naše Automatske telesne funkcije. Drugim rečima nesvesni um
predstavlja radni program ljudskog tela. On se razvija pre našeg rođenja i u potpunosti je podešen
da brine o svim telesnim funkcijama, kako bi telo pravilno funkcionisalo. Nesvesni um pokreće
naša pluća, srce i sve druge organe, brani telo od infekcija, kontroliše varenje hrane i sve druge
sisteme našeg tela. Nesvesni um je sastavni deo celog uma, pa je samim tim inteligentan i može
da uči. Ovo je dokazano u praksi radovima doktora Ivana Pavlova, kojima je on dokazao da se
neke nesvesne automatske radnje, kao što je lučenje pljuvačke, mogu naučiti i programirati
spoljnim podsticajima. Primer za to mu je bio pas koji se može naučiti da luči pljuvačku na zvuk
zvona, nakon što se zvono upari sa hranom. Ponekad će nesvesni um, želeći dobro, programirati
telo da radi stvari koje nisu u vašem najboljem interesu. Primer je dete koje se pretvara da je
bolesno da ne bi išlo u školu. Nesvesni um tada može naučiti da generiše simptome kao što su
glavobolja ili stomačne tegobe da bi vas zaštitio od stresnih situacija. Nesvesni um uvek radi sa
ciljem da vas zaštiti od svega što deluje loše, a ne samo od infekcija ili povreda. Ljudi oduvek
tragaju za magičnom formulom koja će im pružiti: Sigurnost, Zdravlje, Sreću...Ali, pri tome ostaju
neobavešteni da to za čim tragaju se ne nalazi tamo negde napolju. To za čim tragaju je oduvek
bilo i biće unutra u njima "To su njihova Osećanja". Mnogi ljudi su naučeni da uvek krive druge za
sve što im se dešava u životu i tako automatski pretvaraju sebe u žrtve. Odustajući od
odgovornosti za sopstveni život konstantno zadržavaju sebe u stanju nemoći i stalnog
nezadovoljstva. Ta pojava je naučeni model razmišljanja i ponašanja koji tim ljudima ne dopušta da
upravljaju svojim uspehom, zdravljem i svojom srećom. Takvi ljudi žive u iluziji da će ih jednog
dana "neko drugi ispuniti" neophodnom dozom osećanja sigurnosti, sreće, zdravlja pa će onda oni
život nastaviti sretni i zadovoljni. Međutim, evo jedne 100% naučno proverene i dokazane
činjenice: "Deda mraz ne postoji'' Kako odrastamo svako od nas prirodno teži ka prospiretu i
razvoju u svom životu. Dok napredujemo kroz život potpuno je normalno da se povremeno
suočavamo sa nekakvim poteškoćama na tom putu. U periodu odrastanja i učenja o životu vrlo je
lako uticati na nas. Sunđer najbolje upija vodu kad je suv, zar ne? Pa isto tako i mi dok nemamo
nikakvo životno iskustvo sve ono što vidimo i čujemo prihvatamo kao istinu. Ako nam se tad dok
učimo o životu dešava da gledamo roditelje i svoje najbliže okruženje kako je stalno nezadovoljno,
bolesno, nesigurno, kritikuje i okrivljuje sve i svakoga za sve što im se dešava u životu..., drugim
rečima, non-stop nam upućuje i ponavlja loše sugestije koje nas sputavaju i ograničavaju u svemu,
kao rezultat takvog programiranja mi počinjemo da se osećamo i mislimo loše o sebi. Takav
manifestacije u nama. Ali, živeći u onoj svojoj iluziji o Deda Mrazu ljudi ne shvataju da njihova
osećanja niko sem njih ne može osetiti, pa samim tim niko ih drugi ne može ni ispuniti osećanjem
sigurnosti, sreće, zdravlja... Svakoga dana u svakom trenutku Vi ste u vašoj glavi i Vi ste ta osoba
koja priča sa vama o vama. Vi ste ta osoba koja potvrđuje vaše stavove, uverenja, koja vam
sugeriše i objašnjava vaše postupke i vi ste osoba koja predviđa vašu budućnost. Vi ste ta osoba
koja Vama obećava, preti, laže i sugeriše kako da se osećate, šta da imate i ko da budete, baš sve
ono što ste sad. Jednostavno rečeno, Vi ste neverovatno dobri u ulozi Vas. E, upravo iz tog
razloga, Vi isto tako možete biti dobri u ulozi Vas onakvim kakvim želite da budete. To je za vas
vrlo lako, zato što možete koristiti sve to što i sad radite, naravno uz male modifikacije.Iz tih i takvih
razloga, stalno pozitivno razmišljanje, protkano dobrim željama prema svim ljudima, nema nikakve
veze sa Vašim pokušajem izigravanja sveca, nego ima vezu sa vašim pozitivnim osećanjima. A,
vaša pozitivna osećanja čine da se osećate fizički i mentalno zdravi. Tako da ako ste stalno
fokusirani na prosperitet i uspeh tražeći ga u svemu i svima koji vas okružuju, prosto ste osuđeni
da i Vi budete: “Sretni i Zadovoljni”.
Želim da Vam ovim tekstom maksimalno približim šta je Hipnoza i kako uz pomoć Hipnoze možete ostvariti pozitivne promene koje su Vam potrebne. Čitajući ovaj tekst dobićete odgovore na mnoga od vaših pitanja u vezi Hipnoze koja ste verovatno imali na umu.
Krenimo od definicije Hipnoze po Anglo-Saksonskom zakonu koju ja primenjujem: Hipnoza je zaobilaženje kritičke osobine svesnog uma i uspostavljanje selektivnog razmišljanja. Za mene kao hipnotizera ovo u suštini znači uspostavljanje komunikacije između svesnog i podsvesnog uma osobe sa kojom radim.
Um se hipotetički posmatrano sastoji iz više nivoa. Prvi nivo je spoljni deo uma koji nazivamo svest, a taj nivo je okrenut ka spoljnom svetu i prima informacije iz tog spoljnog sveta putem naših pet čula. Taj spoljni, odnosno svesni nivo, okružuje unutrašnji nivo uma koji se naziva podsvest. Unutrašnji nivo uma tj. podsvest prima informacije koje stižu iznutra, odnosno iz našeg tela. Zato možemo reći da je svest je praktično gledano društveni nivo uma, dok je podsvest s druge strane naš unutrašnji, lični nivo, koji se bavi samo nama lično.
Kritička osobina svesti, je program našeg uma koji održava aktivnim sva naša sadašnja razmišljanja, ponašanja i stavove koji su u nama stvoreni na osnovu naših životnih iskustava. Kritička osobina svesti funkcioniše tako što poredi sve nove ideje i sugestije koje čujete od drugih ljudi ili ih pak dajete sebi sa Vašim već postojećim stavovima u vezi te ideje ili sugestije. Na osnovu tog poređenja sa vašim postojećim stavovima. Hteli vi to ili ne, vi ste ili kritički nastrojeni prema tim novim informacijama ili niste. Svaka informacija koja je u skladu sa vašim postojećim stavovima biva odmah prihvaćena, a ona koja nije u skladu, odmah se kritikuje i osporava.
Odluku šta prihvatamo, a šta ne, donosimo na osnovu saglasnosti tih ideja/sugestija sa našim već postojećim stavovima. To znači da ako neka ideja ili sugestija bez obzira koliko nam se svesno sviđala, nije u skladu sa našim već postojećim podsvesnim programom – Stavom, ona ne prolazi i samim tim ne deluje. Sve što vam drugi kažu ili pak vi kažete sami sebi, a pri tome osećate unutrašnji otpor tim informacijama, to je kritička osobina vaše svesti – na delu.
Ovo je odgovor na pitanje: Zašto je tako teško promeniti bilo koju lošu naviku ili stari način razmišljanja. Onog trenutka, kad se zaobiđe ova kritička osobina naše svesti, uspostavlja se selektivno razmišljanje i mi smo otvreni za nove ideje koje treba da zamene postojeće loše programe. Zvuči prosto i jednostavno, zar ne?
Ali, da je to tako onda bi većina Holivudskih priča o Hipnozi bile istinite. Priče tipa: Hipnotizer može da kontroliše vaš um i može da vam naredi sve što poželi. Da je to istina, onda bih ja mogao da vam garantujem eliminaciju apsolutno svakog vašeg problema u roku od samo jedne seanse, zar ne? Dovoljno bi bilo da zaobiđem vašu kritičku osobinu i da vam kažem: “Od sad pa na ubuduće Vi se osećate sjajno”! I vi bi ste se od tog trenutka baš tako i osećali.
Međutim istina je malo drugačija. Kad se zaobiđe “kritička osobina svesti” vi ste i dalje u potpunoj kontroli svega što se dešava sa vama. I dalje su prisutni svi vaši stavovi koji su stvorili problem zbog kojeg ste došli kod mene. To znači da je zaobilazak vaše kritičke osobine samo prvi korak do promene. I tek tad nam predstoji pravi rad sa situacijama i osećanjima koji su stvorili vaše stavove koji izazivaju sadašnji problem.
Taj naš rad pokazuje da dok ste u Hipnozi Vi ne spavate kao što mnogi ljudi misle. U hipnozi, Vi ste budni i potpuno svesni sebe i svih svojih osećanja mnogo više nego ikad pre u svom životu. U stvari, za većinu ljudi to je njihovo prvo “Svesno Iskustvo sa Sopstvenim Osećanjima”. I to nas to dovodi do mnogo preciznijeg objašnjenja onoga što se dešava na seansi hipnoze.
Krenimo redom, koje to moćne alatke hipnotizer koristi, pa je u mogućnosti da tako snažno utiče na ponašanja, reakcije, osećanja i kompletan sistem osobe sa kojom radi? Odgovor glasi: “Hipnotizer u svom radu koristi samo - REČI’’. Razmislite malo o tome. Hipnotizer hipnotiše ljude - izgovarajući reči. To znači da hipnotizer kao jedinu alatku u svom radu koristi isključivo reči. Neverovatno, zar ne? Obično izgovaranje reči može da hipnotiše osobu. Hipnoza je znači u skladu sa tim, niz izgovorenih reči! Kako je to moguće? Kako to funkcioniše u praksi? Kako obično izgovaranje reči može nekoga hipnotisati?
Da biste to u potpunosti razumeli, ispričaću vam priču o mom prijatelju Aci. “Jedne večeri Aca mi je opisao svoje iskustvo sa čitanjem. Kad god bi čitao nešto novo, osetio bi kako primećuje određene stvari. Dok lagano iščitava tekst, prvo bi primetio boju i oblik slova. Kako postaje svestan toga, odjednom bi primetio taj kontrast koji stvara belina podloge na kojima su ispisana. Potom bi primetio kako odjednom oseća dizanje i spuštanje svojih grudi dok diše. Grudi se dižu i spuštaju i javlja se neka prijatna toplina u njima. Sa svakim novim udisajem, to dizanje i spuštanje grudi i ta toplina, koja kao da se lagano širi sve više i više, pa se onda javlja taj neobični osećaj u glavi, ta lakoća, ta opuštenost.... ''
Stop. Kako doživljavate moje reči dok ih čitate? Šta primećujete? Iako ja nisam pored vas, sad dok čitate moje reči, siguran sam da ste počeli da osećate i doživljavate stvari o kojima pišem. Primetili ste tamnoću slova, a onda belinu podloge i sigurno ste primetili taj kontrast. Primetili ste dizanje i spuštanje vaših grudi sa svakim novim udisajem, pa onda ta opuštenost....
Šta vam se to dogodilo dok ste čitali?
Odgovor glasi: Dogodila vam se “Hipnoza’’. A, evo kako vam se dogodila: “Jedini način da shvatite ono što čitate je da te reči prvo osetite u sebi’’. To je prirodni proces kojim vaš um obrađuje reči teksta ili govora i tako “pronalazi smisao’’ u njima. Potpuno spontano i bez ikakvog otpora vi ste počeli da osećate ono što sam napisao (sugerisao), zato što je to bio jedini način kojim ste mogli razumeti moje reči. Taj proces osećanja i razumevanja reči je “hipnoza’’. Znači, hipnoza je proces našeg fokusiranja na reči, sugestije ili informacije pri čemu se automatski okrećemo unutar sebe i pristupimo svojoj biblioteci znanja unutar našeg uma.
Jednostavnije rečeno, “hipnoza’’ je premeštanje našeg fokusa, spolja na unutra, sa ciljem razumevanja primljene informacije. Primljene informacije (reči, slike, zvuci, itd.) nas automatski šalju “unutra’’ u našu internu “biblioteku pojmova i referenci’’ (koju smo gradili godinama i gde smo izvršili kodiranje putem osećanja, stavova, uverenja, percepcija, itd.) u potragu za njihovim značenjem.
Vratimo se sad na “alatku’’ koju Hipnotizer koristi u svom radu. Hipnotizer hipnotiše izgovarajući reči, tako što te reči automatski podstiču um osobe kojoj se obraća “da se okrene unutar sebe’’ i pronađe značenje njegovih reči. To naše okretanje na unutra, predstavlja trenutno isključivanje spoljnog sveta i znači da je osoba ušla u trans. Transom znači nazivamo sve one trenutke kad osoba ne pridaje važnost spoljnim dešavanjima nego je duboko koncentrisana na neke informacije ili dešavanja unutar sebe.
Stanje transa se dešava svima od nas mnogo puta u toku dana, ali tome ne pridajemo neki poseban značaj. To stanje nam deluje kao da smo odlutali negde na tren, a onda nas neko oslovi ili pozove i mi odmah prekidamo trans i opet smo potpuno fokusirani na spoljašnja dešavanja.
Taj i takav doživljaj nam deluje kao potpuno normalna i spontana pojava, zar ne? Zbog ove, u svačijem životu, stalne i spontane pojave, najbolje bi bilo da prvo razjasnimo funkciju “transa’’. Trans predstavlja “tranziciju ili prelazak’’ sa jednog izvora informacija na drugi, pri čemu se i dalje zadržavaju sve funkcije našeg normalnog budnog stanja.
Ali ovo objašnjenje samo delimično dočarava iskustvo transa. Evo malo praktičnijeg: Svaki put kada se zamislimo, onda prateći tok svojih misli prosto “odlutamo van spoljnog sveta negde duboko unutar sebe’’. Pri tome u tom svom oživljavanju nekog događaja ili ideje o kojoj razmišljamo, ostajemo i dalje potpuno budni i imamo punu kontrolu nad sobom, bez obzira što posmatraču sa strane delujemo odsutno tj. u “transu’’.
Kad je hipnoza u pitanju, hipnotizer da bi neku osobu doveo u stanje transa koristi taj naš prirodni tranzicioni proces koji se automatski dešava svaki put kada ljudski um traži značenje reči koje sluša. Ovo znači da se fokus njegovog klijenta uvek i neizbežno “okreće ka unutra’’ tražeći sačuvane informacije (sećanja i iskustva) da bi razumeo smisao reči koje sluša. Upravo zbog ove zakonitosti našeg uma, hipnoza kao takva nikad ne radi u suprotnosti sa našom svešću, raciom i logikom. Ona ih u stvari maksimalno koristi.
U skladu sa tim sledeći deo objašnjenja hipnoze je: Hipnotizer koristeći sugestije izaziva stanje transa (zaobilazi kritičku osobinu svesti), pružajući osobi sa kojom radi priliku da istovremeno potpuno efektivno funkcioniše na svim nivoima svog uma, kako svesnog tako i podsvesnog. Ovo znači da nam hipnoza daje direktan pristup onom delu našeg uma koji čuva i pokreće sve naše stavove, navike i automatske reakcije. Sad znajući sve ovo, prosto se nameće zaključak da hipnoza ne predstavlja ništa misteriozno, ili komplikovano. Hipnoza je jednostavno jezik unutrašnje komunikacije između naše svesti (koja se bavi sakupljanjem informacija) i naše podsvesti (koja se bavi njihovim tumačenjem).
Dakle, hipnoza je prirodan proces tranzicije(premeštanja) fokusa naše svesnosti sa jednog izvora informacija na drugi, koji se svakome od nas dešava nebrojeno puta svakoga dana. Svaki put kada naša svesnost spontano premesti pažnju sa spoljnih čula (ono što vidimo, čujemo ili osećamo), i potraži informaciju ili objašnjenje u nama, mi se automatski prebacujemo u našu unutrašnju svesnost, odnosno stanje transa. Najčešći primeri toga su: učenje, slušanje govornika, duboko razmišljanje, opisivanje prošlih događaja, gledanje tv programa, meditiranje, molitva, sanjarenje, itd. Mi uvek, potpuno spontano ulazimo u trans (zaranjamo unutar svog uma tražeći smisao), svaki put kad nešto radimo, učimo, slušamo, gledamo, pokušavamo da se setimo nečeg ili pak kreiramo viziju onoga što želimo da ostvarimo u budućnosti. Uprkos gore navedenim primerima, potpuno je očigledno da većina ljudi nikada svesno nije pomislila, a kamoli prepoznala i označila većinu naših svakodnevnih mentalnih aktivnosti kao “hipnotičko stanje’’. Upravo ta činjenica ih održava slepima na očiglednu stalnu prisutnost i apsolutnu familijarnost hipnotičkog stanja u našim životima. To neznanje održava ljude u ne shvatanju lakoće i brzine s kojom ulazimo i izlazimo iz stanja transa (hipnoze). Prava lepota transa
leži u tome što nam ova prirodna sposobnost našeg uma omogućava da se trenutno i potpuno fokusiramo na samo jednu informaciju i prosto potpuno isključimo sve druge spoljne uticaje.
Kad malo bolje razmislimo o tome, tad shvatamo da svi mi ulazimo i izlazimo iz transa mnogo puta u toku svakog minuta. Ta naša prirodna sposobnost da izuzetno brzo uđemo i izađemo iz transa (premestimo naš fokus), nas prosto rečeno čuva da ne poludimo. Evo dokaza za to: Naša svest u svakom trenutku prima informacije od svih naših pet čula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. Ako ne bismo imali sposobnost transa, tj. fokusiranje na samo jedan izvor informacija, mi bimo videli svaki detalj, čuli svaku reč i osetili svaki podsticaj oko nas u istom trenutku! Pokušajte to da uradite, sad. Rezultat je totalni haos u glavi i telu – čisto ludilo, zar ne?
Kao hipnotizer, ja trans posmatram i koristim kao osnovnu formu intenzivne koncentracije u skladu sa tim ga doživljavam kao sastavni deo naše svesnosti. Hipnozom izazvan trans predstavlja naše svesno izabrano, fokusirano stanje koje nam omogućava da razumemo nove ideje i koncepte. U skladu sa tim, osoba koja je u stanju hipnotičkog transa, nalazi se u najprijemčivijem mogućem mentalnom stanju, tj. raspoloženju, otvorena za nove ideje i spremna za učenje. Hipnotički trans svakoj osobi omogućava da prihvati sve ono što za nju ima smisla i učini to novo znanje sastavnim delom njene realnosti.
Hipnotički trans nam pruža mogućnost direktnog pristupa svim nivoima našeg uma, kako spoljnog tako i unutrašnjeg. Šta je onda to što “hipnoza’’ može da učini za nas? Kakvu vrednost ona ima? Evo odgovora: Primarno mi možemo koristiti ovo stanje transa da aktiviramo svoje prirodne potencijale i sposobnosti u okviru našeg tela i uma. Ovo je moguće zato što stanje transa trenutno u nama izaziva visoki nivo unutrašnjeg fokusa i generiše veliku mentalnu koncentraciju (što je glavna karakteristika hipnoze), a to nam dopušta da aktiviramo svoje prirodne resurse i potencijale.
Korišćenjem Hipnoze, kao metode za brzo izazivanje stanja intenzivne mentalne koncentracije (transa), dobijamo mogućnost da promenimo stare percepcije vezane za određene situacije iz naše prošlosti. Menjajući stare percepcije, menjamo pogrešno shvatanje (stavove) u vezi nas samih, koje normalno (u čisto svesnom stanju) ne bi mogli da promenimo. U tome nema ničeg neobičnog ili mističnog. To je jednostavno prirodan način rada našeg uma, koji svako od nas može da koristi kad god to poželi, ali naravno prvo mora da nauči kako se to radi.
Svi mi imamo iskustva sa nekim svojim navikama i ponašanjima koje je prosto nemoguće promeniti bez obzira koliko smo dobri i uspešni u svemu drugom. Možda i Vi imate problem sa: anksioznošću, samopouzdanjem, zavisnošću, itd. Osnova svih ovih i sličnih problema je u vašim osećanjima i vašim sadašnjim stavovima o sebi. Hipnoza je rešenje kako da promenite te stare stavove u vezi sebe koji vam izazivaju te i takve probleme.
Da li je svaka Hipnoza ista? Postoji mnogo tehnika Hipnoze i one su iste samo u kontekstu potrebe pristupanja podsvesti sa ciljem da se postigne pozitivna promena. Ja ću vam sad reći nešto više u vezi dve osnovne tehnike hipnoze koje se najčešće primenjuju u svetu.
Tradicionalna Hipnoza
Tradicionalna Hipnoza ili Hipnoza Direktne Sugestije je najčešće zastupljena tehnika Hipnoze. Ona je najviše poznata po odličnim rezultatima koje daje u ostavljanju pušenja, grickanju noktiju i sličnim problemima koji su samo navika. Hipnoza direktne sugestije se odvija tako što Hipnotizer vodi klijenta kroz proces mentalnog i fizičkog opuštanja do stanja maksimalne relaksacije sa ciljem zaobilaska “Kritičke osobine svesti”. Kad se to postigne, Hipnotizer tad izgovara precizno formulisane sugestije sa ciljem da ostvari neophodne promene koje osoba želi. Ovo je malo spor i zastareo način, ali i dalje daje odlične rezultate sa blažim problemima koji se mogu eliminisati.
Iako je Tradicionalna Hipnoza vrlo efikasna, ponekad su uzroci problema smešteni mnogo dublje i slojevito su naslagani duboko u ljudskoj podsvesti. U tim i takvim slučajevima uzroci moraju prvo biti otkriveni, definisani i emotivno ispražnjeni pa se tek onda može ostvariti pozitivna promena. Kod ovakvih problema Regresivna Hipnoza daje fascinantne rezultate. U mojoj praksi Ja primenjujem obe tehnike Hipnoze, ali hajde da vam malo pojasnim ovu drugu koja rešava i najsloženije čovekove probleme.
Regresivna Hipnoza
Za svakoga ko želi da reši svoje probleme i unapredi kvalitet svog života, regresivna hipnoza će biti fascinantno otkriće. Regresivna hipnoza je dublja forma hipnoze koja čudesno menja ljudske sudbine. Nakon godina rada i praktične primene ove forme hipnoze jedan zaključak mi se sam nameće: ’’Regresivna Hipnoza može svakome da obezbedi emotivno i telesno olakšanje bez obzira na naziv ili naizgled enormnu veličinu problema koji ga muči’’.
Razlog ovako izvanrednih rezultata leži u tome što regresivna hipnoza svakoj osobi pruža unikatnu priliku da mentalno premota film svog života i oslobodi svoja potisnuta, nagomilana osećanja (koja su uvek pravi uzrok problema), tamo gde su ona i nastala (situacije iz prošlosti) i na taj način vrati svoju unutrašnju harmoniju. Uz pomoć regresivne hipnoze može se otkriti šta se desilo pre dugo, dugo vremena i što je još važnije promeniti uticaj tih događaja na sadašnji život. Čini mi se da ono staro kazivanje: “istina oslobađa’’ nigde toliko ne važi, kao što važi u regresivnoj hipnozi.
Savremena medicina, psihologija i psihijatrija rešavanju svakog problema prilaze sa premise “Aktuelnog-Svesnog’’, sad vidljivog simptoma, te se samo tim simptomom i bave. Ovo je interventni pristup bez ikakvog dubokog upuštanja u otkrivanje i neutralisanje pravog uzroka tog sadašnjeg, vidljivog simptoma.
Hipnoza pak sa druge strane ima holistički pristup čoveku i njegovim problemima pa u skladu sa tim “Vidljiva manifestacija nekog problema” je samo početni korak u otkrivanju njegovog pravog uzroka.
Nauka je dokazala da u procesu razvoja svakog čoveka, njegov nervni sistem prvo razvija sposobnost osećanja telesnih senzacija, a potom se razvijaju svesne analitičke sposobnosti. Te različite senzacije koje čovek oseća u svom telu nazivamo osećanjima. Sva naša životna iskustva generišu osećanja. Generisana osećanja stvaraju naše stavove o situcijama kroz koje prolazimo.
U sadašnjem trenutku svog života, svako od nas predstavlja zbir svih svojih prošlih iskustava. Samim tim, način na koji emotivno doživljavamo našu prošlost, direktno utiče na definisanje naše sadašnjosti. Kad se uz pomoć regresivne hipnoze okrenemo svom unutrašnjem Ja, tek tad otkrivamo prave uzroke osećanja koje sad osećamo, a rezultat su prošlih iskustava. Dobijamo priliku da razumemo šta je to u nama što pokreće naše sadašnje programe ponašanja i razmišljanja.
Uklonite uzrok i problem nestaje
Regresivna hipnoza ili šire poznata kao Hipnoterapija je jedinstvena metoda pomoću koje se otkriva i eliminiše inicijalni uzrok problema. Eliminacijom uzroka, automatski nestaju i manifestacije tog problema. Ova činjenica potpuno odvaja regresivnu hipnozu od svih ostalih pristupa i metoda koji se koriste u potrazi za rešenjem problema.
Kao što je prikazano na gornjoj slici, manifestacije problema koji sada osećate, počeo je nekada davno od jedne situacije i razvijao se dodajući odozgo nove delove i sad je tu na kraju predstavljen čitavim nizom manifestacija koje “svesno” deluju kao nezavisni problemi. Ta inicijalna situacija u vašem životu se desila toliko davno da je prosto zaboravljena ili deluje nevažno u skladu sa vašim današnjim znanjem. Međutim, ta inicijalna situacija je izazvala u vama neko osećanje koje je stvorilo prvo ideju, a onda ponavljanjem sličnih situacija stav, da nešto nije u redu sa vama.
U godinama vašeg života koje su sledile protkane sličnim situacijama (sledeći redovi blokova) pojačavalo se to inicijalno osećanje, a ona početna ideja je narasla i pretvorila se u Vaš stav o sebi koji imate danas.
Zadnji red blokova na slici u vašem životu predstavlja sadašnje manifestacije tog prvog osećanja koje se razvilo iz te prve situacije, vremenom pojačavalo i naraslo u sve te današnje probleme. To mogu biti: nervoza, strahovi, glavobolje, napadi panike, tuga, depresija, nesigurnost, zavisnost od: hrane, alkohola ili droge, hronični bolovi, itd.
Koristeći regresivnu hipnozu i prateći Vaša negativna osećanja možemo pronaći tu prvu inicijalnu situaciju kao i sledećih nekoliko najbitnijih dešavanja koji su povezani sa njom te ih emotivno isprazniti. Proces “vremenske regresije’’, koji koristimo u toku ponovnog prolaska kroz te situacije kao i čin emotivnog pražnjenja donosi vam oslobađanje od unutrašnjeg pritiska koji je stvoren gomilanjem osećanja koja niste iskazali. Potom sledi taj proces emotivnog pražnjenja koji vodi do prirodne promene vaših stavova o sebi i uspostavljanja vašeg prirodnog stanja – Zdravlja.
Pojam “vremenske regresije’’, koji koristimo u hipnozi, odnosi se na proces mentalnog vraćanja u prošlost, u situacije i proživljena iskustva sa ciljem postizanja olakšanja i nekih novih razumevanja koja na kraju vode do pozitivnih promena. Kao što sam već rekao “vremenska regresija’’ u hipnozi, ima za cilj razrešenje situacija i događaja iz prošlosti koji su nas povredili ili negativno uticali na nas u periodu naših života kada nismo mogli da se zaštitimo ili jednostavno nismo znali kako to da uradimo. Ovo znači da uz pomoć “regresivne hipnoze’’ osoba dobija novu priliku da uspešno reši situacije iz svoje prošlosti na način, koji transformiše prošle događaje u pozitivne doprinose sadašnjem životu te osobe.
Termin “Regresivna Hipnoza” koristi se da bi se pojasnio proces mentalnog vraćanja kroz iskustva i situacije koje su vam se desile u bližoj i daljoj prošlosti. Ovo mentalno putovanje kroz vreme ima za cilj da vam donese olakšanje i stvaranje novog stava “O vama U vama” u prošlim situacijama i dešavanjima, a na osnovu vašeg sadašnjeg znanja, logike i razumevanja života.
Danas većina terapeuta zaduženih za pomaganje ljudima radi na premisi sadašnje, vidljive manifestacije problema i samo se tom manifestacijom i bavi. Za razliku od njih hipnotizeri koji koriste “regresivnu hipnozu’’, bave se otkrivanjem i eliminisanjem uzroka, dokazujući pri tome da je sadašnji problem samo površinska manifestacija neke dublje percepcije, koju svesni um osobe ni ne primećuje. Hipnotizer koji koristi “regresivnu hipnozu’’ može da pomogne svakoj osobi da pronađe i eliminiše uzroke sadašnjeg problema, promeni stare pogrešne percepcije i na taj način zauvek razreši sadašnji problem.
Kao što sam već napomenuo “Inicijalne situacije” se obično dešavaju u periodu života kada niste imali dovoljno znanja ni životnog iskustva da ih definišete na ovaj sadašnji logički način. To je period života od dana rođenja pa negde do 5-6 godine.
U većini slučajeva (pri tome mislim preko 90%), klijenti kada dođu kod mene sa nekim svojim problemom, oni imaju potpuno pogrešno mišljenje o tome kako i gde je njihov sadašnji problem nastao. Ukoliko bi u skladu sa tom činjenicom, hipnotizer trošio svoje vreme i energiju na rešavanje problema onako kako ih svesni um klijenta definiše (kao što to rade psihoterapeuti), propustitio bi priliku da koristeći „regresivnu hipnozu“ pomogne klijentu da otkrije svoju emotivnu realnost i razreši pravi uzrok problema koji ga muči.
percepcije. Ta i takve inicijalne percepcije koje osoba nosi “u sebi o sebi’’, je ono što kreira i održava njen sadašnji problem. Percepcije o sebi nastaju kao posledice inicijalnih osećanja koje osoba oseti u trenutku kad su se situacije desile prvi put i ona ih još uvek oseća u sebi. Pri tome ta percepcija u osobi ostaje potpuno neprimetna, tako da je osoba nije ni svesna. Proces oslobađanja osećanja koji je sastavni deo “regresivne hipnoze’’ predstavlja osnovni preduslov za promenu tih starih percepcija. Ovo kažem, zato što je prosto nemoguće postići trajnu promenu i poboljšanje, sve dok osoba oseća enormni pritisak svojih osećanja.
Metoda “regresivne hipnoze’’, pomaže svakoj osobi da uspostavi kontakt sa svojom podsvešću putem njenih osećanja, jer osećanja, su jezik koji povezuje sve nivoe našeg uma. Kada je osoba u visoko emotivnom stanju, u tim trenucima ona prosto isključuje spoljnu kritičku sposobnost svog uma. Fokusiranjem na osećanja, osoba se povezuje sa svojim unutrašnjim-podsvesnim umom i to je ono što joj omogućava da se mentalno vrati u prošle situacije, koje skrivaju prave uzroke njenih problema. Ova metoda se u praksi pokazala kao superiorna u odnosu na uobičajene pokušaje rešavanja problema svesnom analizom.
Bez obzira u kom ste životnom dobu sad, da li ste u 20-im, 40-im ili 70-im godinama života, ako bih vam ja sad rekao da ste glupi ili bezvredni, Vi ćete se odmah i bez problema odbraniti od takve sugestije. Ali kad imate 1, 2 ili 3 godine vi nemate ni znanje ni snagu životnog iskustva da zaštite sebe od tih i takvih sugestija.
U tom periodu vašeg života vrlo je lako uticati na vas, čineći da se osećate i mislite loše o sebi. Kad se te i takve sugestije ponavljaju, Vi stvarate vrlo destruktivan stav o sebi. Takav stav i negativna osećanja koja ga prate vremenom se gomilaju i stvaraju neprijatne manifestacije u vašem telu koje Vi sada osećate. Baš kao što gornja slika prikazuje. Kad se već vraćamo unazad, hajde da promenimo nešto tamo!
Proces regresije uvek počinjemo opisom trenutne manifestacije problema, uranjajući u osećanja koja generiše sadašnja manifestacija problema. Drugim rečima počinjemo od sadašnjosti, sa onim što osoba oseća kao “loše osećanje’’, koje joj zagorčava život. Ova “loša osećanja’’ se apsolutno uvek osećaju kao posledica trenutnih životnih situacija.
Verovatno se pitate, kako ja to pomažem osobi da uđe u svoja osećanja? Vrlo jednostavno, zamolim tu osobu da mi ispriča “svoju priču’’. Dok osoba priča svoju priču, ona neizbežno počinje da oseća neka “loša osećanja’’ kao što su: strah, bes, nervoza, tuga, itd. Sledeći korak je da pomognem osobi da odredi gde u svom telu oseća ta “loša osećanja’’(u stomaku, grudima, grlu, itd.). Ovo pokazuje osobi da njena osećanja nisu samo misli, nego su veoma opipljive telesne senzacije.
I dok osoba prateći moje sugestije, fokusira svoju pažnju na “loša osećanja’’ u svom telu, ona automatski pravi “tranziciju fokusa’’ i time ulazi u trans, odnosno hipnozu. Da se podsetimo, hipnoza je premeštanje fokusa sa spoljnog sveta (svest) i pristupanje unutrašnjem, osećajnom svetu (podsvest). Ovo je najbrži i najbolji način da se uspostavi kontakt sa podsvešću i otkriju situacije u kojima su nastale percepcije koje izazivaju problem. Potom počinjemo da radimo sve što treba da uradimo na podsvesnom - binarnom nivou uma...
U regresivnoj hipnozi, koristimo neverovatnu sposobnost ljudskog uma da ponovo oživi prošle situacije i prazneći osećanja stvorena tim situacijama, emotivno ispraznimo te stare situacije koje su izazvale sve ono što se danas manifestuje kao problem..
Uvek polazeći iz sadašnjih situacija i fokusirajući se na sadašnja osećanja u vezi njih, krećemo iz sadašnjosti i pratimo trag tih loših osećanja. I što dublje ulazimo u prošle situacije putanja osećanja postaje sve jasnija i nepogrešivo nas vodi do situacije gde je to osećanje nastalo.
Osoba prateći moje sugestije, može započeti regresiju sa nekom situacijom koja se dogodilo recimo juče ili prošle nedelje, ili pak može odmah skočiti decenijama unazad u detinjstvo, sve do situacije o kojoj nikada svesno nije razmišljala. U tom trenutku, nas ne zanima vreme, jer naša osećanja (strah, bol, mržnja...) u podsvesnom umu nikad nisu vođena jedinicom vremena, već samo situacijama koje ih izazivaju. Osećanja uvek održavaju percepciju te situacije živom, bez obzira na protok vremena i jedini način da se ta percepcija trajno promeni je oslobađanjem potisnutih, zarobljenih osećanja koja su se tad pojavila. Upravo ova činjenica je ono što predstavlja istinsku vrednost “regresivne hipnoze’’ i procesa oslobađanja negativnih osećanja.
Za svaki od emotivnih događaja koje osoba uz pomoć regresivne hipnoze ponovo proživljava, prvenstveni cilj je da osobu oslobodimo unutrašnjeg pritiska, a potom oslobodimo svu negativnost vezanu za taj događaj. Dok se emotivne situacije ponovo premotavaju u njenoj glavi, pustićemo ih neka budu onakve kakve trebaju da budu, ružne, tužne, uvredljive, kakve god. Važno je samo da osoba iskazuje svoja prava osećanja koja je osećala u tom trenutku.
Najvažnije pravilo regresivne hipnoze, koje uvek pratimo radeći na ovom nivou uma glasi: “Negativna osećanja nas mogu povrediti samo onda kada su zarobljena i neiskazana’’. Onog trenutka kad ih iskažemo i oslobodimo, negativna osećanja više nemaju nikakvu moć nad nama. Prema tome vaše je da radite sledeće: “Prolazeći kroz prošle situacije iskažite sva svoja neprijatna osećanja! Izbacite sve što je loše (bes, tugu, mržnju, nemoć, itd.) zauvek napolje iz vašeg
tela i uma!’’
Radeći na ovaj način, sa svakom novom-starom situacijom kroz koju prolazimo osvetljavamo je vašim sadašnjim znanjem i životnim iskustvom. Koristeći regresivnu hipnozu, Vi dobijate jedinstvenu šansu da sve loše situacije u vašem životu emotivno ispraznite. To emotivno pražnjenje menja u vama doživljaj te situacije, a samim tim se menjaju i vaši stavovi o sebi i životu.
