Свили гнездо у Сасама Страна 6.

Texto

(1)www.sremskenovine.co.rs [email protected]. Година LII. •. Сремска Митровица. •. Среда 5. децембар 2012.. •. Број 2701. •. Цена 40 динара. у овом броју: РУСИ, НАШИ НОВИ СУГРАЂАНИ:. Свили гнездо у Сасама. Страна 6.. РАДОВИ НА 17 КИЛОМЕТАРА ДАЛЕКОВОДА:. Боља струја у три села. K. oнцерт инклузивног хора „Исон“ из Новог Сада, одржан је протекле недеље у сремскомитровачком Позоришту „Добрица Милутиновић“.. Поред гостију, пред препуном салом позоришта, своје умеће представили су и најмлађи митровачки музичари, полазници Музичке школице „Вивак“.. Концерт је организован у сарадњи са сремскомитровачком ШОСО „Радивој Поповић“. С. Л.. Страна 29.. 15 ГОДИНА ИСТРАЖИВАЊА БИОДИВЕРЗИТЕТА ЗАСАВИЦЕ. Благо сачувано за историју Страна 20. ТАКМИЧЕЊЕ СОЛО ПЕВАЧА У РУМИ. У част опери и професору Цвејићу Страна 21.. Sremska Mitrovica Nova samoposluga u Dekancu. Irig. • Izuzetno povoljne cene • Širok asortiman robe. www.mackovpodrum.co.rs. SVE JE NA AKCIJI !.

(2) 2. Среда, 5. децембар 2012.. @ivot na{ Пише: Синиша Корица. Теорије завере У. својим колумнама најрадије пребацујем тематски фокус са човека на систем и обрнуто. Међусобно их умрежавам, упарујем, али на тај начин и разјашњавам појаве у друштву. У том контексту посматрам и теорије завера. Она постоји у породици, кад се деца завере против родитеља или она много озбиљнија кад се супруг са другом женом завери против своје рођене, венчане. Кад се овакве клице теорија завера изнесу из породице и слете у комшилук, за узврат добијамо оговарања. Ако друштвени ветар ову врсту клица разнесе даље, рецимо, у предузеће тад са економском потпором добијају нова снажнија крила. Са већ довољно израслим крилима наткриљују као орлушине целу нацију. Оним најјачим орловима небо над националном територијом убрзо постаје претесно па улећу у међународну теорију завера. Завере, лобирања, интереси постају име и презиме ових процеса. Дилеме, дакле, нема постоје силе које раде „о глави“ других. И то на свим меридијанима, код свих држава, чак и у онима за које мислимо да владају светом. Американац Пол Крејг Робертс пише о великом проценту незапослених у САД и бројним закључаним фабрикама. По њему официјална власт за ово криви Кину и њену манипулацију валутом јуаном (велики дефицит у размени). Теорија завера коју пропагира официјелни Вашингтон и тражи оправдање за кризу. Међутим, Пол Крејгер каже да је то обична манипулација финансијске штампе. По њему исправан закључак би био да је главни узрочник америчке кризе глобализација или пракса америчких корпорација да измештају производњу за америчко тржиште у Кину како би смањили трошкове радне снаге. Глобализам као бумеранг се вратио и Америци. Дошла јефтина роба из Кине и затворила радна места у Америци. Другим речима, теорије завера су константе технологија владања скоро свих врста гарнитура. Успевају и у САД. Са овим сам хтео нешто друго да кажем. Интересног лобирања има, завера, такође, али највише има злоупотреба ових истина. Наша елита је такође вешта да ову врсту злоупотребе користи у два правца: Прво, са теоријом завера покушавају се оправдати сопствене слабости и Друго, још погубније, са бројним теоријама завера се „затрују“ мисли, губи осећај равнотеже, сналажења. Улази се у фази депресије, енергија просто исцури из човека, јер се осећа беспомоћан пред још јачим невидљивим силама. Постаје поражен у нади и веровању. У појединцу се изгубила драгоцена енергија, а кад се тај губитак салдира и сабере на нивоу нације, онда тај губитнички део битно умањује креативност нације. Снаге стваралаштва зауздане и омогућен лакши пролаз другима који су мање подложни овој врсти утицаја. Можда је то невидљива улога теорија завера и њихових разносача. Негативном енергијом умањити позитивну и тако оборити нацију „на колена“. Дилеме немам, теорија завера постоји али је то прескупа прича за Србију да би се њоме стално бавили. Једноставно одвлачи пажњу и енергију. Мала смо ми земља да би ову врсту неправди исправљали. Разумети је треба али не и подлегати. И наш домаћин с почетка текста који је направио излет из брачног језгра, ако није изгубио главу, сачуваће породицу. И обрнуто. Тако је и са Србијом.. РУМА • ОСНОВАНА УНИЈА ПОСЛОДАВАЦА. Од ''Цеховске повеље'' до социјалног дијалога За председника Уније послодаваца Руме изабран Драгољуб Зорић, власник златарске радње, а за потпредседника Душан Абаџин, власник Д.О.О. ''Сигма''. О. д времена Марије ТеДушан Коруновски, резије, у коме је Ругенерални секретар Уније ма добила ''Слободницу'' послодаваца Србије, нии званично постала ''Тргоје крио задовољство због виште'', па до наших дана, боравка у Руми: овај сремски град словио -Трудићемо се да ваш је као важан трговинскопелцер посадимо широм занатски центар. Од 1818. Србије. У нашем досадагодине, када је цар Фрашњем раду има конкретња Јосиф донео такозвану них резултата, успели смо ''Цеховску повељу'', чији да се изборимо за укије циљ био сузбијање недање фирмарине, на пулојалне конкуренције, па ту смо укидања уредбе о до данас, румске занатлије маржама, у парламенту је у сталној су борби за свој закон о ауторским правиСкупштина Уније послодаваца у Руми статус. Једна од тих борби ма, у процедури је закон о је и новонастала Унија појавним предузећима, као слодаваца Руме, чија је оснивачка Скупштина одри закон о јавним набавкама, све то да би се избегла жана 29. новембра, у амбијенту ресторана ''Вулин''. корупција. Станко Крстин, пердседник Уније послодаваца Како је то наглашено на оснивачкој Скупштини, Војводине, подсетио је да једна Шведска има иза семеђу најуначајнијим циљевима Уније су подстицање бе 100 година искуства у социјалном дијалогу, а да укупног привредног развоја Општине Рума и стваје ово почетак тог дијалога, када је о Војводини и рање повољног привредног амбијента, унапређење Србији реч. пословања чланова Уније, развој социјалног дијалоНенад Боровић, председник СО Рума, истоврега, неговање добрих пословних обичаја и пословног мено и председник Социјално-економског савета, морала, сарадња са институцијама и удружењима из нагласио је да му је ова тематика позната јер је у окружења, у циљу размене искустава и пословног повезивања, предузетништву пуне 24 године, у политици је, како Уни ја по сло да ва ца Ру ме на ста ла је на те ме љикаже - ''на привременом раду'': -Мада постојимо од фебруара ове године, кренули ма Клу ба при вред ни ка и Удру же ња пред у зет ни ка смо у решавање неких проблема, пре свих незапорум ске оп шти не. У име до ма ћи на, пред у зет ни ке слености. Чак 230 хектара индустријске зоне чека на је по здра вио пред сед ник Оп шти не Ру ма Го ран инвеститоре, земљиште се добија без надокнаде. Ми Ву ко вић: и ви смо на истом задатку - да се помогне привреди -Општина Рума је и до сада чинила напоре да при-нагласио је Боровић. вреди омогући боље услове за рад, а све због вишег За председника Уније послодаваца Руме изабран стандарда грађана. За подстицајна средства привреје Драгољуб Зорић, власник радње ''Златар Зоди намењено је 30 милиона динара, неки привредни рић'', а за потпредседника Душан Абаџин, власник субјекти ослобођени су плаћања комуналних такси, у случају фирме ''Фриго-Жика'' то је износ од осам Д.О.О. ''Сигма''. Председник Скупштине Уније у првом мандату је Александар Петровић, представник милиона динара. Оснивањем ове Уније, нашу сарад''АПЦ'' рума, а потпредседник Александар Бањац, њу подижемо на виши ниво. Ово ће допринети кваиз Агенције ''Полет'' у Руми. литету рада свих учесника у Унији, али ће побољшаК. Кузмановић ти и ниво квалитета услуга.. ИНЂИЈА • ДОМАЋИНИ ИНВЕСТИТОРИМА. Међународна пословна прилика О. пштина Инђија се још једном показала као добар домаћин будућим инвеститорима и угостила представнике више од 50 међународних и домаћих компанија. На скупу под називом „Међународни пословни сусрети Бизнис База 2012“ одржаном прошле недеље у Инђији, власници малих и средњих предузећа земаља у региону имали су прилику да размене искуства и обаве директне пословне разговоре са инђијским привредницима. Организатори догађаја у Инђији су били Привредна комора Србије и Привредна комора Луксембурга уз подршку Европске Мреже, а госте је дочекао Петар Филиповић председник општине Инђија изразивши очекивање да ће привредници направити добре пословне контакте и преговарати о будућој заједничкој сарадњи и добрим пословним потезима. - Општина Инђија више од десет година ради на. Пословни сусрети у Инђији стварању добре пословне климе, а референца за то су нам велика имена попут Грунфуса, Хенкела, ИГБ и Цинкаре, који су одлична препорука за будуће инвеститоре и даљи развој привреде у нашој општини – рекао је Филиповић. Привредници су након састанака у општини имали прилику да обиђу и индустријске зоне и сазнају какви их услови очекују када је у питању пословање у Инђији. М. Балабановић.

(3) 3. Среда, 5. децембар 2012.. СРЕМСКА МИТРОВИЦА • НА ПРОСЛАВИ ДАНА РЕПУБЛИКЕ КОЈЕ ОДАВНО НЕМА.

(4)

(5) :. Славе да се не заборави. j j?. Дан републике - 29. новембар пре десет година избрисан је из календара празника, али живи у сећањима многих људи, посебно старијих генерација. У. свечаној сали зграде познате у Сремској Митровици као „зграда Комитета“, прошлог четвртка, 29. новембра, окупило се близу стотину људи - чланова борачких организација из Сремске Митровице и села, поштовалаца традиција НОБ-а, представника локалне самоуправе, појединих партија, предузећа и других. Честитке, здравице, поздравне речи, а све то због 69. годишњице одржавања Другог заседања АВНОЈ-а, дана који се у некадашњој Југославији славио као Дан Републике. Радован Бата Корица, председник СУБНОР-а каже да су се окупили, јер желе да се не заборави део историје овог народа и ових простора. - Наш савез и месни одбори бораца неће да се забораве тековине борбе патриота за слободу, борбе против фашизма и усташа и жртве које су пале за слободу на територији Срема. Дати су многи животи за слободу и бољи живот. Зато све то не треба заборавити, а ми се на то подсећамо овим окупљањем - рекао је Радован Корица, додајући да је прослава организована по договору у Градском одбору СУБНОР-а и да ће та традиција бити надаље негована. Према сазнањима која су нам предочена у митровачком СУБНОР-у истог дана, послеподне или увече, 29. новембар је прослављен у неколико месних одбора ове средине и Срема, а по речима председника бораца славило се, на исти начин и у другим градовима Војводине и Србије. У Сремској Митровици су на свечаности заслужнима доделили. Далибор Петровић, Бешка - Дванаест година се бавим волонтерским радом. Од бројних „функција“ које тренутно имам деведесет посто се односи на рад без накнаде. Председник сам Еколошког покрета у Бешки, члан Савета месне заједнице, управник Дома културе... и још пуно тога радим без динара наканаде. Јелена Бурсаћ, Ердевик. Не заборављају дан када су ударени темељи федеративне Југославије захвалнице за допринос неговању слободарских традиција. Радован Тадић, запослен је у "Митросрему", а дошао је на ову прослави као поштовалац НОБ-а, али и председник једног удружења. - Ја сам и председник Удружења жртвама и потомака жртава Другог светског рата. Боримо се да људи добију обештећење које им за то припада. Сви имамо обавезу да се боримо за своја права. Дан републике је један од датума историје и то не треба заборавити - сматра Тадић. На свечаности поводом 29. новембра био је Растко Скакун из Лаћарка. - Овај скуп обележава значајан датум из НОБ-а, из историје наше државе, јер је на Другом заседању АВНОЈ-а дато ново виђење Југосла-. вији као федеративне заједнице. Ја сам живео у седам држава. Рођен сам у време када је ово била НДХ-а, а живео у социјалистичким државама, па у Савезној Републици Југославији, државној заједници и сада Србији, али слободарске традиције поштујем - рекао је Растко Скакун и додао - У оној великој Југославији сваки шести брак је био мешовит. Који су то умови смислили да разоре породице, нашу једнакост, слогу међу народима ? - Имам 82 година, сећам се времена када је у нашој кући била партизанска база. Мајка је била носилац споменице. Драго ми је да се сетим свега тога, посебно оно што смо у младости чинили за нашу средину добровољно и сложно, присетила се Зорица Петропољац, из Лаћарка. С.Ђаковић. - Док сам ишла у основ ну школу ре дов но сам уче сто ва ла у свим ак ци ја ма ко је су та мо орга ни зо ва не. Најче шће смо при ку пља ли школ ски при бор, играч ке и гар де ро бу за си ро ма шну де цу. Милан Шибар, Голубинци -Наравно да волонтерски рад има смисла јер доприноси угоднијем животу у месној заједници, посебно што се тиче чишћења околине, или помагања људима, чак и волонтирања у месној заједници. Учествовао сам као волонтер у акцијама Црвеног крста у Пећинцима. Драган Бокић, Рума. СРЕМСКА МИТРОВИЦА• НОВИНЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ "ПЧЕЛИЦА". Вртићи ће имати обезбеђење У буџету града за 2013. годину биће опредељена средства за рад физичког обезбеђења свих девет градских предшколских објеката, рекао Милан Ковачевић, председник Скупштине града. С. вих девет објеката у саставу Предшколске установе "Пчелица" у Сремској Митровици биће боље обезбеђени, тачније имаће физичко обезбеђење и то за време боравка и рада васпитача са децом. Ово нам је потврдио председник Скупштине града Сремска Митровица Милан Ковачевић, објашњавајући да је договор о томе постигут на седници колегијума и да је у току припрема за спровођење свих неопходних активности за конкретну реализацију овог посла. - Договор о томе је постигнут, а с обзиром да је потребно време да би се расписао и спровео тендер за обезбеђење, расписивање следи у децембру, планирано ће се реализовати од наредне године. Пара за ову намену. -Искрено, нисам одавно ништа волонтерски урадио. Као омладинац учествовао сам у неким акцијама, сада ми се то чини као далека прошлост. Волонтеризам је све мање присутан и код младих - живимо у капитализму, то је систем који подразумева да се сваки рад наплати. Млади се васпитавају у духу капитализма, а и виде да оним старима, који су на добровољној бази изградили ову земљу, нико није рекао хвала. Никола Орошић, Стара Пазова. Милан Ковачевић ће бити у буџету за наредну годину чији предлог одлуке је, такође, у току израде - истакао је председник митровачке Скупштине града, не конкретизујући суму новца која ће бити опредељена за ове активности. Након новембарске седнице Скуп-. Вртићи добијају физичко обезбеђење штине града њен председник је изјавио да су из буџетске резерве издвојена средства за физичко обезбеђење вртића до краја године. Уз повећану будност и опрезност у самим вртићима то ће допринети још већем нивоу безбедност деце. С.Ђ.. -Док сам радио, радио сам и волонтерски. Сада сам у пензији и не радим ништа волонтерски. Не видим добро и не бавим се више тиме..

(6) 4. Среда, 5. децембар 2012..

(7)

(8) :. ИНЂИЈА • ИЗ ДИРЕКЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ОПШТИНЕ. j j?. Догодине пројекти вредни 700 милиона динара. Радојка Март, Сремска Митровица. Н. - Доприносим својој заједници и појединцима тако што са свима добро сарађујем. Нема никога са ким нисам у добрим односима, а помогла сам коме сам могла. Таква сам од младости.. Петар Анђелковић, Ириг - Активизам било које врсте је данас више него потребан. То је доказ да цивилно друштво функционише и да има оних који су спремни и да без надокнаде раде за унапређење сопствене заједнице. Учествовао сам у волонтерским акцијама, и опет ћу.. Бранкица Самарџић, Шид - Нисам до сада никада била у прилици да волонтерски помогнем било шта својој заједници, али бих се свакако радо одазвала тако нечему.. Петар Соколовић, Пећинци -Овде нисам радио ништа волонтерски јер сам пролетос доселио из Крагујевца где сам много пута радио волонтерскил. Првенствено смо радили у Месној заједници на озелењавању, поправци пешачких стаза, нешто је било и око гробља и цркве...Приметио сам да овде људи имају мало времена за волонтерски рад.. Немања Милојевић, Инђија -Нисам волонтирао у својој средини. Али, док сам студирао у Београду, учествовао сам у хуманитарним акцијама типа прикупљања новогодишњих пакетића за децу која живе у енклавама на Косову и Метохији. Таквим и сличним акцијама увек би се одазвао.. - Нај зна чај ни ји и наја крају грађевинске ску пљи про је кат ове сезоне, у Дирекциго ди не био је из градји за изградњу општине ња тра фо ста ни це 110 и Инђија кажу да је 2012 да ле ко во да, а сред ства година обележена као у ви си ни од око 5,5 миуспешна и да је највећи ли о на евра смо обез бедео планова испуњен, а ди ли од Европ ске Бан ке да већ од пролећа креће и Елек тро мре же Ср бинова, динамична грађеје. Та ко ће мо про блем винска сезона. снаб де ва ња елек трич ном -Подсетићемо да је тоенер ги јом ре ши ти за наком ове године потпуно ред них 50 го ди на – исзавршена реконструкција ти че Си мић и на ја вљу је деонице магистралног пуве ли ке про јек те и за ната 22 (стари пут Београд ред ну го ди ну: -Нови Сад), чија је ин- Уз по моћ НИП-а, Фонвестициона вредност изда за ка пи тал на ула га ња носила око 400 милиона и ре сор ног ми ни стар ства динара. Успели смо да решимо дугогодишњи прооче ку је мо да ће мо ус пе ти блем грађана Инда ре а ли зу је мо не ко лиРадови на канализацији у Бешки ђије, с обзиром да ко ве ли ких ин ве сти ци ја знамо колика је вред них око 700 ми ли о на и тротоаре са бициклистичким фреквентност сади на ра. Ту се, пре све га ми сли, на стазама. Ова реконструкциобраћаја на овој из град њу по след њег кра ка обија подразумевала је и радове деоници и да пут ла зни це око Ин ђи је, за тим то су на атмосферској канализациније реконструидру га фа за ка на ли за ци је у Бе шки, ји и јавној расвети, не само сан 70 година од во до вод на мре жа у Чор та нов ци ма, ове улице, већ и улица које се кад је изграђен рас кр сни ца код „Лук оил“ пум пе и укључују у главну – наводи Сиистиче Миливоје пот пу на ре кон струк ци ја ули ца Југ мић подсећа да су ове године Симић заменик Бог да на, За на тлиј ске и Ду нав ске. потпуно реконструисане улице директора ДирекПо се бан ак це нат ста ви ће мо на заЖелезничка и Душана Јеркоције за изградњу. вр ше так ра до ва на спорт ској ха ли вића, а ових дана завршавамо -Не можемо а у „Ле ја ма“ - ка же Ми ли во је Сисе прва фаза фекалне каналида не споменемо мић. - Сви про јек ти су за вр ше ни зације у североисточној индуи велики пројекат или су у про це су из ра де па нас од стријској зони у дужини од 2,7 Миливоје Симић изградње булевапро ле ћа че ка ди на мич на гра ђекилометара, за потребе Грундфура у улици Кравин ска се зо на. са и ИТ парка. Такође завршена ља Петра где смо направили четири је прва фаза фекалне канализације коловозне траке, прилазне ћуприје М. Балабановић у насељеном месту Бешка.. ШИД БРАНИСЛАВ НОНКОВИЋ, РУКОВОДИЛАЦ ОДЕЉЕЊА ЗА ЛОКАЛНУ ПОРЕСКУ АДМИНИСТРАЦИЈУ. Олакшице за 700 предузетника Предузетници и правна лица која имају годишњи приход до 50 милиона динара биће ослобођени обавезе плаћања локалних комуналних такси. С. ви заинтересовани - Новина кограђани шидске опја је ступила на штине биће у прилици снагу тим законом да изнесу своје примедодноси се на ослобе, предлоге и сугестије бађање обавезе на нацрте нових одлука плаћања локалних о локалним администракомуналних такси тивним и комуналним за обвезнике котаксама, на јавној дебаји су разврстана у ти заказаној за петак, 7. мала правна лица. децембар. То су они предуПрема речима Бразетници и правна нислава Нонковића, лица која имају руководиоца Одељења годишњи приход за локалну пореску аддо 50 милиона диминистрацију Општине нара, а таквих на Шид, разлог за доношеподручју шидске ње нове одлуке о комуопштине има око Бранислав Нонковић налним таксама јесте 700. Друга новина њено усклађивање са постојећим у закону односи се на правна лица законом. која су према закону којим се уређу-. је рачуноводство разврстана у средња правна лица и имају годишњи приход изнад 50 милиона динара и која сада фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до две просечне зараде. И трећа промена тиче се великих правних лица, која ће фирмарину на годишњем нивоу сада плаћати највише до три просечне зараде. Правна лица која обављају делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом, дуванским производима и још неке категорије утврђене законом, фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада – објаснио је Бранислав Нонковић, руководилац Одељења за локалну пореску администрацију Општине Шид. С. М..

(9) 5. Среда, 5. децембар 2012.. КУКУЈЕВЦИ • ЖАНА ДРАЧА, НАЈМЛАЂИ ТАКСИСТА У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ. Девојка за воланом таксија Задовољна сам, посла за сада има довољно, а надам се да ће га бити и више, када се још мало уходам и када људи чују за мене – каже 22-годишња Жана Драча из Кукујеваца. Ј. ош од када је пре пар година завршила средњу школу и добила звање пољопривредног техничара, Жана Драча из Кукујеваца није се ни мало либила да прихвати било који посао којим ће успети да издржава своју мајку и себе. С обзиром да је о запослењу у својој струци могла само да сања, прихватала се разних других послова, оних које углавном раде девојке њених година: у продавници, по кафићима, у пољопривредној апотеци... - Све су то били краткотрајни послови, од данас до сутра, уз све то још и слабо плаћени. Веома често нисам била ни пријављена, што ми је такође сметало, јер за све ове године колико сам радила имам само два и по месеца радног стажа. И тако, пошто сам схватила да од приватника нема ништа, почела сам да размишљам о томе шта је то што бих ја сама могла да започнем да радим, а да има минимално улагања. С обзиром да ми је рођени брат Далибор таксиста у Шиду, идеја да и ја почнем да се бавим истим послом некако је искрсла сама, кроз разговор с њим. И ето, пре месец дана кренула сам у те воде, с вером и надом да ћу на тај начин успети да издржавам своју мајку и себе, с обзиром да она нема никакве приходе – прича Жана Драча, 22-годишња таксисткиња из Кукујеваца. Како каже, возачки испит је положила чим је напунила 18 година, а први ауто којег је купила био је „југо“. Данас вози „фијат регату“ и сматра да има добро возачко искуство. - Иако сам кратко време таксисткиња, већ сам имала вожње и на неке даље релације, а једном само муштерију возила до Хрватске. Овај посао ми прија, мада је са људима, генерално, тешко радити. Међутим, с обзиром да сам радила по кафићима, овде сада барем радим са трезнима, што је сигурно много лакше – кроз осмех каже Жана, додајући да иако је и овај, баш као и сваки други почетак. Пише ко стигне, уређује ко мора. Бећарски бисери сремских тамбураша Пише: Милић Јовановић. Казуј мала бил` се миловала? Вала `оћу и дању и ноћу. Дођи ноћас лоло моја фина, ти си срцу моме медецина. Хеј другари не брин`те за мене, ево мене покрај лепе жене.. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА. Жана Драча поред свог таксија. тежак, од таксирања, ипак, не мисли да одустане. Радно време ове младе таксисткиње, баш као и код њених мушких колега, није прецизно одређено. Некада ради до касних поподневних сати, а некада има и ноћне вожње. Каже да то што је женско, а посебно што је тако млада, наилази на одушевљење свих оних који седну у њен ауто, тако да за сада није имала никаквих непријатних ситуација. Са осмехом прича да јој људи прилазе са симпатијама, да је питају да ли је то опасно за њу и може ли да издржи такав посао и додаје: - Не плашим се за своју безбедност, јер када су у питању ноћне вожње, али и. оне на дуже релације, прихватам позиве само од познатих људи. Задовољна сам, посла за сада има довољно, а надам се да ће га бити још и више, кад се још мало уходам и кад људи чују за мене. Најчешће таксирам на релацији Кукујевци – Шид, а цена вожње је као и код других, 180 динара по особи. Од таксирања се не може бог зна шта зарадити, али важно је да се нешто ради. У Кукујевцима има нас четворо који се бавимо превозом људи, а од свих таксиста на територији шидске општине ја сам најмлађа. Велику подршку сам добила и од својих пријатеља, као и од маме. С. Михајловић. КАРТ: Жарко Гаћеша. Написао: Марко Гргичевић. Афоризми • Деда ми је волео попару, отац попа, а ја поп музику. • Кад човек уплови у море брига, најчешћа лука је – кафана. • Адам је крив што ми плаћамо овако скупе јабуке. • Ако сте слаб пливач, не мешајте се у текућу политичку проблематику. • Живим од успомена: продао сам задње што су ми родитељи оставили за успомену. • Наше краве ме подсећају на краву коју музу у Европи, а пасе у Србији. • Многи Срби не трче за другим женама, већ беже од своје. • Вино се у Скупштину уноси у боцама, а износи у – политичарима. • Кад се наш пензионер дигне ујутро, он то зове ерекцијом. • Астрономи откривају звезде. Наша штампа их ствара. • Стање у нашој држави: критично, али стабилно. • Нигде нема што код нас има: Један има, а 100.000 нема! • Знам пар који се за двадесет година брака није посвађао: Одисеј и Пенелопа!.

(10) 6. Среда, 5. децембар 2012..

(11)

(12) :. НОВИ КАРЛОВЦИ • РУСИ НАШИ НОВИ СУГРАЂАНИ. j j?. Свили гнездо у Сасама. Анђелко Ердовић, Ириг. Деветочлана породица Рикових превалила 4.500 километара и са далеког Урала, из милионског града Јекатеринбурга доселила се у равни Срем, ту су нашли мир и срећу за себе и своје седморо деце. - Искрено да кажем, нисам учествовао у волонтерским активностима. Немам времена за то јер увек тражим да се нешто, ако се ради, плати. НИсам материјалиста, али у овом времену када се нема новца, треба наћи начин да се до њега што пре дође. Анђелко Белић, Инђија -Што се тиче волонтерског рада, нисам одавно радио у оквиру неког удружења или добротворне организације, али ако се под волонтеризам може подвући бесплатан рад у спортском информисању, имам свој сајт везано за спорт где улажем доста труда а зараде немам, онда сам и ја у волонтерској причи. Милан Малетић, Стара Пазова - Није ми се баш указала прилика за волонтерски рад.Радио бих, треба мало унапредити околину, почистити је. Могли би се млади посредством медија позвати да сређују град. Верујем да би се један део њих одазвао. Славко Јаснић, Рума - Због велике кризе, данас свако гледа да заради неке паре. Кад сам био млад, доста тога се радило волонтерски. Било би лепо да се врати тај систем вредности, он је користан и за друштво, и за младе код којих се тако развија дух колективизма. Ми ту имамо богату традицију, то за нас не би било ништа ново. Милица Анђелковић, Ириг - До сада сам учествовала у неколико акција везаних за волонтерски рад. Сматрам да је лепо и изнад свега корисно и морално помоћи заједницу у којој живиш. Сви се ми бунимо како не можемо ништа да променимо, али када нам се пружи прилика да дамо свој допринос било чему, многи остају по страни.. Н. едеља је, касна јесен, лишћа још увек има. Испред старе сремске куће у Средњој улици у Новим Карловцима једанаестогодишња девојчица Стефани чисти тротоар. Када нас је угледала, остави метлу, присно нас поздрави и уведе у пространо двориште и топли дом Рикових. Дочекује нас Артур (47) њен отац, ту су сестре и браћа Христијана, Лућија, Јан, Јева, Илија и најстарија, четрнаестогодишња Паулина. За који трен из друге собе стиже и мајка Тања (38). Сви насмејани расположени, баш како приличи музички надареној породици. Разговарамо као да се знамо дуги низ година. Не можемо а да не питамо. Откуд ви у Срему, који су вас ветрови донели са далеког Урала? Тања и деца знају одлично српски, Артур се баш нешто не сналази. - Пре него што смо одлучили овде да се настанимо били смо 2009. године у туристичкој посети Србији. Посетили смо Нови Сад, Београд, Авалу, Златибор, кањон Таре. Очарали су нас људи, природа, ваздух. По наговору моје пријатељице Рускиње која је удата за Србина и живи у Новом Сланкамену, одлучили смо да се у Срем доселимо. Њен супруг нам је помогао да пронађемо и купимо кућу у Новим Карловцима. Жеља нам је била да побегнемо из градске вреве Јекатеринбурга, четвртог града по величини у Русији који има 1,5 милион становника, и пре свега, својој деци обезбедимо мирно и безбрижно детињство. Доселили смо се у мају 2010. године. Мештани су нас лепо прихватили, православци имају широку душу и велико срце, људи су овде предусретљиви, интелигентни, презадовољни смо, износи своје утиске Тања Риков.. Стигла и родбина Убрзо по њиховом доласку у Нове Карловце доселио се и део Артурове породице, мајка и тетка су купиле једну кућу, ујак и ујна другу, сви они су пензионери. Показују нам изузетно лепе слике на зидовима, кажу, то је ујаково дело. И сви Рикови имају уметничку црту. Тања свира клавир, школу клавира је похађала од шесте до 16. године, супруг свира клавир и гитару, завршио је средњу музичку школу и у Јекатеринбургу има свој бенд, компонује музику и пише песме, деца веома лепо певају. Сви заједно су почетком новембра наступили на прослави Друштва српско-руског пријатељства у Старој Пазови. Тању смо имали прилику да чујемо пролетос када је учествовала у поетско-музичкој вечери у Културном. У топлом дому Рикових -Три го ди не смо се за ба вља ли, а не дав но смо про сла ви ли пет на ест го ди на бра ка. Ка да су нам де ца била ма ла ни је нам би ло ла ко. Ар тур је имао при ват ну фир му и оба ве зе, ја кре нем у на бав ку, има ла сам ду пла ко ли ца у ко је сме стим нај мла ђе, а са сва ке стра не по дво је ста ри је деце. Про сто сам тр ча ла по гра ду, срета ли су ме љу ди и пи та ли – има ли још ме ста у мом за ба ви шту, ми сли ли су да имам при ват ни вр тић. Али кад има љу ба ви, све се из др жи - сме ши се Та ња, а ма ли ша ни око ње се тиска ју као пи ли ћи. Јан, је дан од близа на ца је чвр сто за гр лио, по ми слих, та љу бав не ма це ну. Та њу упи та смо да ли јој не до стаје ње на по ро ди ца ко ја је оста ла у Свер длов ској обла сти. -За хва љу ју ћи скај пу чу је мо се и ви ди мо са мо јим ро ди те љи ма, сестром, бра том, мо ја мај ка та ко ви ди уну чи ће. Још ни су би ли да нас по сете јер нас де ли раз да љи на од 4.500 ки ло ме та ра, то мо же је ди но ави о ном Као приватан вртић да се пре мо сти - ка же Та ња и на да О почецима заједничког живота са се да ће јед но га да на они до ћи да их Артуром Тања каже: по се те у Но ве Кар лов це. Ар тур је у Са са ма отво рио гра ђе винДеца за понос ску фир му, ба ви се ре но ви ра њем ку ћа, Та ња му по ма же. Успут ком по ну је му зику, пи ше тек сто ве. По ред то га што желе да њи хо ва де ца бу ду до бри ђа ци и до бри љу ди, му зи ка оста је њи хо ва прео ку па ци ја. Ар тур би во лео да са сво јим бен дом на сту па у Ср би ји, Та ња та кође. Му зи ка је, ка ко ре ко ше, је дан од на чи на да се бо ље упо зна ју и збли же два на ро да, ру ски и срп ски. У то ме ви де сво ју ми си ју. З. Г. С.. центру у Инђији. Прошле године у јуну су били гости у „Жикиној шареници“, недавно су позвани да одрже концерт подршке за Косово и Метохију. Паулина је пошла мајчиним стопама, учи клавир и добро говори српски, руски, француски и енглески. Каже, купила је недавно и италијански речник. Седми је разред, радо другарима помаже око руског језика. - Кад завршим основну школу волела бих да упишем средњу туристичку и путујем по свету или да будем преводилац јер ми језици добро иду. Поред музике бавим се спортом, моја браћа тренирају фудбал - каже нам Паулина. Иначе, сва деца су добри математичари, близанци Јан и Јева ће на такмичење из математике. Питамо их који им је предмет најтежи. Сви у глас кажу – природа и друштво, само зато што одређене термине још не разумеју. Полако, тек су две ипо године Сремци..

(13) 7. Среда, 5. децембар 2012.. КВИЗ ЗА ОСНОВЦЕ. Од среде до среде. Митровица у траговима векова. П. обедник квиз знања "Митровица у траговима векова", која је одржана прошлог петка у Позоришту, је екипа ОШ "Свети Сава". Такмичари из ове школе билу су најбољи у конкуренцији девет екипа. На недавном такмичењу у познавању историје града учествовали су ученици основних школа : "Свeти Сaвa", "Слoбoдaн Бajић Пaja", "Тривa Витaсoвић Лeбaрник" Лaћaрaк, "Joвaн Joвaнoвић Змaj - Мaртинци, "Joвaн Пoпoвић", "Бoшкo Пaлкoвљeвић Пин-. ки", "Брaнкo Рaдичeвић" Кузмин - Бoсут, "Joвaн Joвaнoвић Змaj", "Дoбрoсaв Рaдoсaвљeвић Нaрoд" - Мaчвaнскa Митрoвицa. Квиз је одржан са циљем да подсети најмлађе Митровчане на богато историјско наслеђе града на Сави. Организатори такмичења су Историјски архив "Срем" и Невладина организација " Европски корак" уз подрушку града и ресорне градске управе. Победничкој екипи и свим учесницима су организатори доделили пригодне награде.. Сви учесници квиза. Библиотека 5. децембра у 18 сати у округлој сали, изложбa и промоција едиције "Живот и дело српских научника" 10. децембра, у 17 сати у читаоници, промоција четири књиге Саше Јовановића. Позориште 7. децембра у 9,30 сати, представа "Слово на слово", гостовање у Кузмину, а у 11 сати гостовање у Мартинцима 8. децембра, у 12 сати, "Винкс & Спидерман у школи магије", представа за децу Позориштанца "Јеленица" из Београда, а у 20 сати "Бајка о мртвој царевој кћери" представа Театра "Јоаким Вујић" из Крагујевца 12. децембра у 18 сати, промоција књиге Вере Сладић. Сирмијумарт 12. децембра у 19 сати, у Музеју Срема, концерт квартета "Лост професорс". Матичар ПОПИС. ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ЗА ДЕЦУ. Подсетник за пољопривреднике. Једна сасвим обична бајка. Грађани који се баве пољопривредном производњом, а који се до сада нису пописали, могу да се јаве Пописној комисији Града Сремска Митровица, у периоду од 1. до 10. децембра, на телефон број 022 - 610 - 527, у времену од 8 до 20 сати. Пописивање ће обавити пописивач на терену, а постоји могућност да се попис обави и у седишту Пописне комисије, у згради Града, сала број 2, у улици св. Димитрија број 13, у Сремској Митровици.. У. ЦРВЕНИ КРСТ. Потребни волонтери Црвени крст Сремска Митровица од 2001. године реализује програм бриге о старим лицима са намермо да им макар мало олакша живот. Програм се реализује на територији града и у селима Велики Радинци , Шашинци и Јарак, а уз несебичну помоћ шест волонтера овог пројекта. Будући да су потребе далеко веће организација је упутила позив грађанима који желе да се укључе у програм да се јаве Црвеном крсту Сремске Митровице. Активности волонтери су обиласци старих лица једном до два пута месечно, мерење крвног притиска и шећера у крви, разговор, дружење и слично. Потенцијални волонтери ће у Црвеном крсту добити све неопходне, додатне информације.. суботу, 1. децембра на сцени Позоришта "Добрица Милутиновић" одржана је премијера представе за децу "Једна сасвим обична бајка?". Представа је, како јој само име каже, обична бајка, ништа необичнија од било које друге бајке. У тој бајци живе краљ Мудрољуб, принцеза Размаженија. Краљ је заузет високим државним пословима, принцеза је заузета високим зановетањем. Краљ има свог помоћника, дворску луду Мићу, принцеза има своју дадиљу Берту. Све је обично, али необично. Принцеза је већ стасала за удају, краљ је почео да јој тражи згодну прилику, али принцеза нема намеру да се одрекне свог безбрижног живота, све док се не појави пастир Јоца. И када се чини да је све решено, појавиће се зла чаробница Круела да помрси конце... Представу изводе чланови Омладинског студија Позоришта "Добрица Милутиновић", који је од недавно формиран у оквиру ове установе са жељом да се обнови омладинска сцена у Сремској Митровици за коју потенцијал постоји. У представи играју: Милана Симић, Јелена Томић, Александра Михајловић, Никола Јаношевић, Стефан Тајбл, Сте-. фан Степанчевић, Горан Вучановић. Текст и режију представе урадио је Стефан Тајбл.. ПРОМОЦИЈА. Нови роман Михајла Орловића. У. Библиотеци "Глигорије Возаровић" представљен је роман "Крв на флаути" аутора Михајла Орловића из Бања Луке. Овај роман говори о ужасима рата међу дојучерашњом браћом. Орловић је писац 16 књига, новинар је на ТВ Република Српска, а у ненаметљивом маниру Митровчанима је представио свој роман "Крв на флаути". Окупљени у читаоници библиотеке су са великом пажњом слушали одломке из романа које је читала Мирјана Марковић.. СКЛОПИЛИ БРАК : Жилић Никола и Станковић Сања, Дањи Игор и Кричко Ивана ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Сувић Жарко и Љиљана, Павловић Драган и Јелена, Перишић Мирослав и Тијанић Перишић Татјана – Срем.Митровица, Матаруга Мирко и Маријана – Лаћарак, Илић Владимир и Милица – Јарак, Пилиповић Костадин и Милица – Шашинци, Хасић Игор и Милица, Катић Горан и Јована – Рума, Милисављевић Владимир и Јована – Нови Сланкамен ДОБИЛИ СИНА: Петковић Славиша и Наташа, Дугошија Живан и Анђелка, Суканица Владимир и Галина, Спасојевић Борко и Татјана – Срем.Митровица, Живковић Слободан и Бранислава – Јарак, Тадић Милан и Гордана – Гргуревци, Кмећко Марио и Марина, Шарић Радивој и Котова Шарић Христина – Ердевик, Кепчија Милић и Милена, Беић Душко и Љубица – Рума, Ралић Милош и Ивана – Шид. Зекић Драгиша и Јелена – Стара Пазова, Уцај Дамир и Наташа - Платичево УМРЛИ: Кобаш Ангелина рођ.1936, Беган Сунић рођ.1938, Опачић Милош рођ.1938, Милић Јела рођ.1927, Гаврић Анђелка рођ.1938, Марковић Кристина рођ.1934, Видовић Ненад рођ.1981, Сладојевић Стоја рођ.1938, Михајловић Стеван рођ.1962, Плоскић Цвета рођ.1945, Симић Милена рођ.1928, Радуловић Јелка рођ.1932. године. ПРИПРЕМИО МАТИЧАР.

(14) 8. Среда, 5. децембар 2012.. RUMA. 40 ГОДИНА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ ''БОРКОВАЦ''. Дијалог уметника и природе Лауреат Вукашин Миловић, вајар из Београда. П. Музички програм. рошлог викенда, 29. новембра, у простору Завичајног музеја отворена је 40. Ликовна колонија ''Борковац''. Уз свечане тренутке, који увек прате вишедеценијски рад, била је то и ретроспектива ликовног стваралаштва насталог у импресивном амбијенту Борковачке долине. Изложбу је отворио директор Завичајног музеја мр Радован Кузмановић, нагласивши да се рад 40. колоније ''Борковац'' одвијао у новом објекту на самој обали Борковачког језера, захваљујући свесрдној помоћи локалне самоуправе, као и то да је изложба у међувремену добила интернационални карактер јер су у њој сликари са разних континената света. На изложби је приказано 43 рада од 24 аутора. Говорећи својевремено о значају настанка и трајања ликовних колонија, академски сликар Миливоје Николајевић, чији легат је у простору Завичајног музеја, истакао је следеће моменте: ''Уметничке колоније, настале пре више од деценије у Војводини, а распрострањене данас по целој земљи, уродиле су за кратко време многим плодовима. У стваралачком смислу, оне су поспешиле, срећно оплодиле онај вечни, неопходни животни дијалог и природе из којег се и родила уметност. Смело тврдим да се тај дијалог уметника и природе проширио, пробудио, постао свестранији, богатији у овом поднебљу. Из њега су настали нови изрази, нове поруке у широком распону изнијансиран, обојени и обележени печатом личности уметника све од видљивије или скривеније нарације, па до различитих удаљавања од ње, али не и од природе овог омамљивог поднебља.'' Ликовни критичар Срето Бошњак, говорећи о новом простору за рад Колоније, нагласио је: -Ову зграду ми смо условно крстили као Дом културе и уметности. И сама колонија је на тај начин добила не само један нови простор за. ''Чај у 8'' - 5. децембар у 20 часова. У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „БОЖИЋНЕ УЛИЦА“. Светлана Штула, виолински концерт, 7. децембра у 19 часова, велики хол. Конкурс „Најлепша фотографија Руме“. МАТИЧАР. Пријављивање за наградни конкурс за најлепшу фотографију Руме траје до 24. децембра. www.ruma.rs Припремила: Катица Кузмановић. Обележен Светски дан борбе против сиде. П. ошаст нашег времена, сида, све чешћа је тема медија, али и конкретних хуманитарних акција. У оквиру Светског дана борбе против сиде, једна слична акција организована је 1. и 2. децембра и у Руми, носиоци ових активности били су представници Канцеларије за младе Општине Рума, Омладине ЈАЗАС-а и Омладински клуб Руме. Током дана акција се одвијала на Градском тргу, уз дељење промотивног материјала. У вечерњим сатима организована је журка у Дому омладине. Наредног дана, 2. децембра, на Градском тргу је било специјално теренско возило Министарства здравља у коме су се вршила тестирања на ХИВ. Акцију ''теренско возило'' организовао је Завод за јавно здравље у Сремској Митровици.. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филмски програм ''Смрт човека на Балкану'' - 5. децембар ''Артиљеро'' - од 6. до 12. децембра ''96 сати - Истамбул'' - од 13. до 19. децембра. Ликовни програм Изложба радова студената ФПУ у Београду - од 1. до 8. децембра. Венчани: Срђан Шипетић и Душица Ребић, Светозар Вулин и Нина Мишчевић Добили ћерку: Мирјана и Драган Лешић Умрли: Раде Панзаловић - 1942, Десанка Здјелар - 1935, Иван Столић - 1933, Слободан Весић 1946, Аница Ковач - 1946.. У. оквиру манифестације „Божићне улица“ предвиђен је избор најлепше фотографије са мотивима Руме, која ће касније бити штампана као разгледница, а наћи ће се у већем формату и на паноу са панорамом Руме код Великог парка. Изложба свих фотографија које се појаве на овом конкурсу биће одржана. Са отварања изложбе колоније ''Борковац''. Лауреат Вукашин Миловић своје активности, већ је она постала (или ће убрзо постати) потенцијални центар зрачења значајних културноуметничких садржаја и изван општинских граница Руме. Овде треба апострофирати и могућност отварања трајне галерије мултимедијалног типа. О спрем но сти ло кал не са моу пра ве да и да ље пру жа по моћ раз во ју Ли ков не ко ло ни је ''Бор-. у Великом холу Културног центра у Руми од 3. до 5. јануара 2013. док је проглашење победничке фотографије предвиђено за 4. јануар у 17 часова. Пријављивање за наградни конкурс за најлепшу фотографију Руме траје до 24. децембра 2012. године и на конкурс се могу пријавити сви. ко вац'' го во рио је за ме ник пред сед ни ка оп шти не Драган Кар даш. Учесници 40. Ликовне колоније ''Борковац'' били су: Здравко Вучинић, Федор Соретић, Коста Богдановић, Ђуро Лубарда, Лилиан Карланд Малбашић, Сузана Геци, Шемса Гавранкапетановић, Јелена Тишма, Нада Денић, Милан Јакшић, Димитрије Коларевић, Дмитриј Васиљевич Нечитајло, Ивана Пушкаш, Милијана Јовановић, Предраг Јововић, Синиша Попов, Епсе Јермо, Радован Кузмановић, Љиљана Војводић, Балинд Иштван, Ненад Вељовић, Вукашин Миловић, Милан Кулић и Јелена Вујанић. Минутом ћутања одата је почаст недавно преминулом вајару Кости Богдановићу. По оцени стручног жирија, плакету са ликом Миливоја Николајевића за најуспешнији рад на 40. Колонији освојио је Вукашин Миловић, вајар из Београда.. аматери са фотографијама које садрже мотиве Руме. Израђене фотографије у А4 формату треба доставити у просторије Туристичке организације општине Рума, Главна 172, а више информација о конкурсу на интернет страници www.rumatourism.com или на телефон 022/470-655..